MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 22-05-11, 09:39   #651
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

“MOST NA ŽEPI”

Cetvrte godine svoga vezirovanja posrnu veliki vezir Jusuf i kao žrtva jedne opasne intrige pade iznenada u nemilost.
Borba je trajala cijelu zimu i proljece. (Bilo je neko zlo i hladno proljece, koje nije nikako dalo ljetu da grane.)
A sa mjesecom majem izidje Jusuf iz zatocenja kao pobjednik.
I život se nastavi, sjajan, miran, jednolican.
Ali od onih zimskih mjeseci, kad izmedju života i smrti i izmedju slave i propasti nije bilo razmaka ni koliko je oštrica noža, ostade u pobjedniku veziru nešto stišano i zamišljeno.
Ono neizrecivo, što iskusni i napaceni ljudi cuvaju u sebi kao skrovito dobro, i što im se, samo pokatkad, nesvjesno odražava u pogledu, kretnji i rijeci.
Živeci zatocen, u osami i nemilosti, vezir se sjetio življe svoga porijekla i svoje zemlje.
Jer, razocaranje i bol odvode misli u prošlost.
Sjetio se oca i majke. (Umrli su oboje još dok je on bio skroman pomocnik nadzornika carskih štala, i on je dao da im se opervaze grobovi kamenom i podignu bijeli nadgrobni nišani.)
Sjetio se Bosne i sela Žepe, iz kog su ga odveli kad mu je bilo devet godina.
Bilo je prijatno, tako u nesreci, misliti na daleku zemlju i raštrkano selo Žepu, gdje u svakoj kuci ima prica o njegovoj slavi i uspjehu u Carigradu, a gdje niko ne poznaje i ne sluti nalicje slave ni cijenu po koju se uspijeh stice.
Još toga istog ljeta on je imao prilike da govori s ljudima koji su dolazili iz Bosne.
Raspitivao se, i kazivali su mu.
Poslije buna i ratova bijahu naišli nered, oskuda, glad i svakojake bolesti.
On odredi znatnu pomoc svima svojima, koliko god ih još ima u Žepi, i u isto vrijeme naredi da se vidi šta im je najpotrebnije od gradjevina. Javiše mu da ima još cetiri kuce Šetkica, da su ponajimucniji u selu, ali da je i selo i sav taj kraj osiromašio, da im je džamija oronula i ogorjela, cesma presahla; a najgore im je što nemaju mosta na Žepi. Selo je na brijegu kraj samog utoka Žepe u Drinu, a jedini put za Višegrad ide preko Žepe, pedesetak koraka poviše ušca.
Kakav god most nacine od brvana, voda ga odnese.
Jer, ili nabuja Žepa, naglo i iznenada kao i svi gorski potoci, pa podrije i otplavi grede; ili nadodje Drina, pa zajazi i zaustavi Žepu kod ušca, i ona naraste i digne most kao da ga nije ni bilo.
A zimi se opet uhvati poledica po brvnima, pa da se polome i stoka i ljudi.
Ko bi im tu most podigao, ucinio bi im najvece dobro.
Vezir dade šest cilima za džamiju, i novca koliko treba da se pred džamijom podigne cesma sa tri lule.
I u isto vreme odluci da im podigne most.
U Carigradu je tada živio jedan Italijan, neimar, koji je gradio nekoliko mostova u okolini Carigarda i po njima se procuo.
Njega najmi vezirov haznadar i posla sa dvojicom dvorskih ljudi u Bosnu.
Stigli su još za snijega u Višegrad.
Nekoliko dana uzastopce su gledali zacudjeni Višegradjani neimara kako, pognut i sijed, a rumen i mladolik u licu, obilazi veliki kameniti most, tucka, medju prstima mrvi i na jeziku kuša malter iz sastavaka, i kako premijerava koracima okna.
Zatim je nekoliko dana odlazio u Banju, gde je bio majdan sedre iz koga je vadjen kamen za višegradski most.
Izveo je argate i otkopao majdan, koji je bio posve zasut zemljom i obrastao šipragom i boricima.
Kopali su dok nisu našli široku i duboku žilu kamena, koji je bio jedriji i bijelji od onog kojim je zidan višegradski most.
Odatle se spustio niz Drinu, sve do Žepe, i odredio mjesto gde ce biti skela za prevoz kamena.
Tada se jedan od one dvojice vezirovih ljudi vrati u Carigrad s racunom i planovima.
Neimar ostade da ceka, ali nije htio da stanuje ni u Višegradu ni u kojoj od hrišcanskih kuca ponad Žepe.
Na uzvisini, u onom uglu što ga cine Drina i Žepa, sagradi brvnaru -
i u njoj je stanovao.
Sam je sebi kuhao.
Kupovao je od seljaka jaja, kajmak, luk i suho voce.
A mesa, kažu, nije nikad kupovao.
Povazdan je nešto tesao, crtao, ispitivao vrste sedre ili osmatrao tok i pravac Žepe.
Uto se iz Carigrada vrati i onaj cinovnik sa vezirovim odobrenjem i prvom trecinom potrebnog novca.
Otpoce rad.
Svijet nije mogao da se nacudi neobicnom poslu.
Nije ni nalicilo na most ono što se radilo.
Najprije pobiše ukoso preko Žepe teške borove grede, pa izmedju njih dva reda kolja, prepletoše prucem i nabiše ilovacom, kao šanac.
Tako svratiše rijeku i jedna polovina korita ostade suha.
Upravo kad su dovršili taj rad, prolomi se jednog dana, negdje u planini, oblak, i zacas se zamuti i nabuja Žepa.
Tu istu noc provali vec gotov nasip po sredini.
A kad sutra osvanu dan, voda je bila vec splasla, ali je pleter bio isprovaljivan, kolje pocupano, grede iskrivljene.
Medju radnicima i u narodu podje šapat da Žepa ne da mosta na se.
Ali vec treci dan naredi neimar da se pobija novo kolje, još dublje, i da se isprave i poravnaju preostale grede.
I opet je iz dubine odjekivalo kamenito rijecno korito od maljeva i radnicke vike i udaraca u ritmu.
Tek kad sve bi spremljeno i gotovo, i dovucen kamen iz Banje, stigoše klesari i zidari, Hercegovci i Dalmatinci.
Podigoše im drvenjare, pred kojima su klesali kamen, bijeli od kamene prašine kao vodenicari.
A neimar je obilazio oko njih, saginjao se nad njima i mjerio im svaki cas rad žutim limenim trougaonikom i olovnim viskom na zelenom koncu.
A tacno u po ljeta bi posao dovršen.
Veselo oboriše radnici skele, i iz toga spleta od greda i dasaka pojavi se most, vitak i bijel, sveden na jedan luk od stijene do stijene.
Na svašta se moglo pomisliti prije negoli na tako cudesnu gradjevinu u rastrganu i pustu kraju.
Izgledalo je kao da su obje obale izbacile jedna prema drugoj svaka po zapjenjen mlaz vode, i ti se mlazevi sudarili, sastavili u luk i ostali tako za jedan trenutak, lebdeci nad ponorom.
Ispod luka se vidjelo, u dnu vidika, parce modre Drine, a duboko pod njim je grgoljila zapjenjena i ukrocena Žepa.
Iz Višegrada i Rogatice su dolazili varošani i divili mu se, žaleci što je u toj vrleti i divljini a ne u njihovoj kasabi.
- Valja rodit vezira! - odgovarali su im Žepljani i udarali dlanom po kamenitoj ogradi, koja je bila prava i oštrih bridova kao da je od sira rezana a ne u kamen sjecena.
Još dok su prvi putnici, zastajkujuci od cudjenja, prelazili preko mosta, neimar je isplatio radnike, povezao i natovario svoje sanduke sa spravama i hartijama, i zajedno s onim vezirovim ljudima krenuo put Carigrada.
Tek tada podje po varoši i po selima govor o njemu.
Selim, Ciganin, koji mu je na svom konju dogonio stvari iz Višegrada i jedini zalazio u njegovu brvnaru, sjedi po ducanima i prica, bogzna po koji put, sve što zna o strancu.
- Asli i nije on covjek k’o što su drugi ljudi.
Ono zimus dok se nije radilo, pa mu ja ne otidji po desetak-petn’est dana.
A kad dodjem, a ono sve neraspremljeno k’o što sam i ostavio.
U studenoj brvnari on sjedi sa kapom od medjedine na glavi, umotan do pod pazuha, samo mu ruke vire, pomodrile od studeni, a on jednako struže ono kamenje, pa piše nešto; pa struže, pa piše.
Sve tako.
Ja otovarim, a on gleda u mene onim zelenim ocima, a obrve mu se nakostriješile, bi rek’o proždrijece te.
A nit govori nit romori.
Ono nikad nisam vidio.
I, ljudi moji, koliko se namuci, eto godinu i po, a kad bi gotov, podje u Stambul i prevezosmo ga na skeli, odljuma na onom konju: ama da se jednom obazrije jal’ na nas jal’ na cupriju!
Jok.
A neimar je dotle putovao i, kad bi, dva konaka do Carigrada, razbolje se od kuge.
U groznici, jedva se držeci na konju, stiže u grad.
Odmah svrati u bolnicu italijanskih franjevaca.
A sutradan u isto doba izdahnu na rukama jednog fratra.
Vec iduceg dana, ujutro, izvjestiše vezira o neimarovoj smrti i predadoše mu preostale racune i nacrte mosta.
Neimar je bio primio samo cetvrti dio svoje plate.
Iza sebe nije ostavio ni duga ni gotovine, ni testamenta ni kakvih nasljednika.
Poslije dužeg razmišljanja, odredi vezir da se od preostala tri dijela jedan isplati bolnici, a druga dva daju u zadužbinu za sirotinjski hljeb i corbu.
I ovoga jutra je vezir bio umoran i neispavan, ali miran i sabran; ocni kapci su mu bili teški, a lice kao sledjeno u svježini jutra.
Mislio je na stranca neimara koji je umro, i na sirotinju koja ce jesti njegovu zaradu.
Mislio je na daleku brdovitu i mracnu zemlju Bosnu (oduvijek mu je u pomisli na Bosnu bilo neceg mracnog!), koju ni sama svjetlost islama nije mogla nego samo djelimicno da obasja, i u kojoj je život, bez ikakve više uljudjenosti i pitomosti, siromašan, štur, opor.
I koliko takvih pokrajina ima na ovom božjem svijetu?
Koliko divljih rijeka bez mosta i gaza?
Koliko mjesta bez pitke vode i džamija bez ukrasa i lepote?
U mislima mu se otvarao svijet, pun svakojakih potreba, nužde, i straha pod raznim oblicima.
Tako ostade most bez imena i znaka.
On je, tamo u Bosni, blještao na suncu i sjao na mesecini, i prebacivao preko sebe ljude i stoku.
Gledan sa strane njegov bijeli i smjelo izvijen luk je izgledao uvijek izdvojen i sam, i iznenadjivao putnika kao neobicna misao, zalutala i uhvacena u kršu i divljini.

Ivo Andric
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 23-05-11, 00:56   #652
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Nije ovo nikakav početak, ali počeću. Zvala se. Bila je kći nekog oficira, poštara ili železničara, neke uniforme u svakom slučaju. Sećam se da je nedeljom prolazila šetalištem držeći svojom tankom belom rukom neku ruku koja je baš znala šta hoće, i koja je bila obučena u rukav nekakve uniforme. Mislim da se doselila pre rođenja. Rodila se tek kasnije. Dugo nisam znao ništa o njoj. Slučajno sam je video petnaest godina nakon rođenja, a dvadeset nakon što se doselila. Ponedeljkom je -nikada to neću zaboraviti- oblačila belu haljinicu prepunu nekakvih šljokica, nekakvih čipkica, nekakvih volančića i ostalih deminutiva. Imala je petnaest godina a ja sam kao i obično, imao trideset. Stanovala je u sivoj zgradi na čijoj fasadi beše natpis, nekakva nečitka firma, nešto kao M. Petrović & sinovi. Samo mi je to ostalo u sećanju. I to da je svirala klavir, sudeći po tome nije bila kći železničara već oficira. Oficiri vole vojnu muziku. Možda je bila kći nekog oficira koji je mnogo putovao železnicom. Tako, neka bude tako. Imala je prekrasne oči. Pričali su mi da su prekrasne. Ja nikada nisam smogao hrabrosti da je pogledam u oči. Imao sam dvojicu ili trojicu prijatelja, veoma smelih momaka, oni su mi pričali sve: i to da nedeljom oblači belu haljinu, da ima mladež na bradi, da ima plave oči. Ne bih sada, da im nisam verovao, smeo sa sigurnošću tvrditi da je uopšte imala oči. A opet, njene su mi oči mnogo značile. Naši susreti? Nisam siguran u pogledu naših susreta. Treba biti ja, pa sve to nazvati susretima, a to je prilično teško. Viđao sam je retko: uvek nedeljom, samo u snu, uvijek s leđa. Sanjao sam, ne znam zašto, najčešće sredom, da je nedelja i da ona dolazi s kraja neke druge ulice koju ću kasnije vrlo često pominjati u svojim pričama. Ja bih, u snu naravno, stajao ispred poslastičarnice, čekao je posmatrajuci kroz trepavice njenu siluetu, a kada bi mi se približila, ja sam kukavički obarao pogled. Pa ipak, ti su mi susreti mnogo značili. U to vreme, ako je to neke uteha, snovi su bili malo stvarniji.

Svetislav Basara - “Peking by night”
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 23-05-11, 08:33   #653
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Obala beskraja

Nekoliko imena su imena mesta, Emerson ih ume izgovoriti - štaviše, imaju značenje za njega. To je nekakav napredak, ali Emerson nije budala; zna da je najverovatnije znao stotine reči pre nego što se srušio na ovaj svet i sav polomio. Ovi jahači oko njega povremeno se raspričaju, ali to su za njega samo prazni zvuci, samo nekakvo vah-vah-vah. Brbljanje. Na tren kao da uhvati značenje jedne reči ili dve; to ga samo izaziva, a ne zadovoljava.
Ponekad bujica tuđih reči zamara. On se pita - da li bi ovi narodi imali manju sklonost ka međusobnoj borbi ako bi manje pričali, a više gledali i slušali?
Na sreću, reči nisu njegov jedini projekat. Postoji i uznemirujuća bliskost muzike. Postoji još nešto: kad god zastanu da odmore konje, Priti, Sara i on počinju da crtaju geometrijske oblike na zemlji, otpočinju razne matematičke igre. To dvoje su njegovi prijatelji, on je radostan kad se oni smeju.
Ima on još jedan, dodatni prozor u svet.
Kad god može, namesti opnu reuga preko očiju, kao masku. Kroz nju vidi svet preobražen, zapljusnut dodatnim bojama, koje kao da su došle odnekud iskosa. Ni na jednom od svojih dosadašnjih putovanja nije susreo takvo stvorenje - živu vrstu koju svih šest ovdašnjih rasa uspešno koristi za očitavanje osećanja sagovornika. Ali ako mu reug ostane predugo pred očima, Emersona počinje da boli glava. Očaravaju ga aure oko Sare, Dedingera i drugih. Ponekad boje kao da prenesu i još nešto, a ne samo emotivno stanje... ali on ne uspeva da kaže sebi tačno šta. Ne uspeva još.
Jednu istinu Emerson pamti. Taj savet, dobijen nekada od nekoga, iskočio je iz mračnog bunara njegove prošlosti, i sad mu pomaže da se dobro čuva.

Brin Dejvid
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 24-05-11, 10:54   #654
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Nikad ni od koga nisam cuo toliko ostrih rijeci, toliko prezira prema ljudima na vlasti, toliko ludog slobodoumlja, kao te veceri, slusajuci vatrenog al-azharskog studenta, koji nije znao sta je strah, ili nije znao sta je vlast. Rekao je, sjecam se i sad svog zaprepastenja, da postoje tri velike strasti, alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se nekako mogu izlijeciti, od trece nikako. Vlast je i najtezi porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je, kao carobni kamen, jer pribavlja moc. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji sluzi svakoj budali koja ga drzi. Odvojeni, ne predstavljaju nista; zajedno, kob su ovoga svijeta. Postene i mudre vlasti nema, jer je zelja za moci bezgranicna. Covjeka na vlasti podsticu kukavice, bodre laskavci, podrzavaju lupezi, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepsa nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo misljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna, i ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vjecne zakone, vjecna nacelela, vjecno ustrojstvo, i vezuci vlast uz boga, ucvrscuju svoju moc. I niko ih ne bi oborio, da ne postaju smetnja i prijetnja drugim mocnicima. Ruse ih uvijek na isti nacin, objasnjavajuci to nasiljem prema narodu, a svi su nasilnici, i izdajom prema vladaru, a nikome to ni na um ne pada. I nikoga to nije urazumilo, svi srljaju na vlast, kao nocni leptiri na plamen svijece. Jesu li sve bosanske valije zatvorene, protjerane ili pobijene?
I citava njihova svita. A uvijek dolaze novi, i dovode svoju svitu, i ponavljaju gluposti svojih prethodnika, jer drukcije ne mogu. I tako, ukrug, neprestano. Bez hljeba narod moze ostati, bez vlasti nece. Oni su bolest na narodnom tijelu, kao guke. Kad jedna guka otpadne, izraste druga, mozda grdja. Ne mozete bez nas, kazu nam, razbojnici bi se namnozili, neprijatelj bi nas napao, nered bi u zemlji nastao. A ko drzi ovu zemlju, ko je hrani, ko brani?
Narod. A oni nas globe, kaznjavaju, zatvaraju, ubijaju. I jos natjeruju nase sinove da to cine. Oni bez vas ne mogu, vi bez njih morate. Njih je malo, nas je mnogo. Samo da prstom maknemo, koliko nas ima, te zgadije ne bi bilo. I ucinicemo to, braco moja satrvena, cim odrastu pravi ljudi koji nece dopustiti da im vampiri sjede za vratom.

M.Selimovic (Tvrdjava)
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 24-05-11, 11:02   #655
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Ima bezbroj primera privrženosti, potpune odanosti radilica svojoj vladarici. U svima nesrećama male naseobine, kad pojedino saće, pa i cela košnica, bude razoreno čovekovom brutalnošću ili neznanjem, kad pritisnu hladnoća, glad, čak i bolesti, pa narod u masama propada, matica skoro uvek biva spasena, i nalaze je živu i pod leševima svojih vernih kćeri. Jer sve je one zaštićuju, olakšavaju joj bekstvo, svojim telašcima grade joj bedem i zaklon, čuvaju za nju najzdraviju hranu i poslednje kapi meda. I sve dok je u životu, ma koliko da je velika nesreća, nespokojstvo neće ovladati gradom “čednih devica koje srču rosu”. Možete im i dvadeset puta jedno za drugim razbiti njihovo saće, uzmite im dvadeset puta njihovu decu i hranu, pa vam ipak neće poći za rukom da u njih pobudite sumnju u budućnost. Bile desetkovane smrću, izgladnele, svedene na malu četu koja je jedva u stanju da svoju majku skriva pred očima neprijatelja, one će reorganizovati pravila naseobine, pobrinuti se za najpotrebnije, iznova će raspodeliti posao prema nenormalnim potrebama toga nesrećnog trenutka i smesta će prionuti radu sa takvom strpljivošću i revnošću, sa takvim razborom, takvom upornošću, kakve se retko na tom stepenu sretaju u prirodi, ma da većina njenih bića pokazuje više odvažnosti i samopouzdanja od čoveka.

Da se malodušnost otkloni i zadrži ljubav koju imaju prema njoj, nije čak ni potrebno da je matica u košnici: dovoljno je da u času svoje smrti ili odlaska ostavlja ma i najslabiji tračak nade u potomstvo. “Videli smo”, kaže poštovani Lengstrot, jedan od osnivača modernog pčelarstva, “videli smo jednu naseobinu koja nije imala ni toliko pčela da bi njima mogla prekriti saće od desetak kvadratnih santimetara kako nastoji da zapati maticu. Pune dve nedelje pčele su se nadale da će u tome uspeti. Kada se, najzad, njihov broj sveo na polovinu, rodi im se matica, ali krila joj behu tako nerazvijena da nije mogla poleteti. Iako je bila nemoćna, njene pčele je nisu dvorile sa manje poštovanja. Nedelju dana docnije ostade još samo dvanaestak pčela da najzad nekoliko dana potom iščezne i matica ostavljajući na saću nekoliko neutešnih jadnica.”

Odlomak iz knjige “Život pčela” Moris Materlink”
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 25-05-11, 01:18   #656
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Od dvanaeste godine,cini mi se,to jest otkad sam poceo da budem svestan,poceo sam da ne volim ljude.Ne da ne volim,nego su mi nekako postali teski.Cesto mi je bilo odvec zao,i to u mojim najcistijim trenutcima,sto ne mogu sve da iskazem ni najblizim ljudima,to jest mogao bih,ali necu,zbog necega se ustezem,sto sam nepoverljiv,natmuren i povucen.I sto tako sam vec odavno zapazio u sebi crtu,gotovo jos u djetinjstvu,da vrlo rado optuzujem,da sam vrlo sklon da optuzujem druge ljude,ali za tom sklonoscu veoma cesto je odmah dolazila druga misao,za mene vrlo neprijatna:"da li nisam ja samo kriv,a ne oni"I koliko puta sam sebe sam optuzio bez razloga!I da ne bih takva pitanja imao da resavam,ja sam,naravno,trazio usamljenost.Uz to,nista nisam nasao u ljudskom drustvu,koliko god sam trazio i trazio,bar su se svi moji vrsnjaci,svi moji drugovi,svi do jednog pokazali nizi od mene duhovno,ne secam se nijednog izuzetka.

Da,sumoran sam,neprekidno se skrivam.Cesto zelim da izadjem iz drustva.Mozda cu i uciniti dobro ljudima,ali cesto ne vidim ni najmanjeg razloga da im cinim dobra.I uopste ljudi nisu tako divni da bi bilo potrebno o njima se toliko brinuti.Zato oni ne pridaju pravo i otvoreno,i zasto da neminovno ja prvi moram ici njima? Odmah bih odgovorio otvorenom coveku otvorenoscu,i odmah bi poceo da ga volim.Tako sam i cinio,ali svi su me odmah prevarili,i ismejavajuci me,od mene su se skrivali.Najotvoreni od svih je bio Lambert,koji me je samo mnogo tukao u djetinjstvu,ali i on je samo otvoren nevaljalac i razbojnik,a i njegova otvorenost bila je samo iz gluposti.To su bile moje misli kad sam stigao u Petrograd.Kada sam onog dana izasao od Dargaceva(kome me je sam Bog zna sta dovelo)prisao sam Vasinu i u nastupu razdraganosti pretrpao ga navalama? jos istog vecera osetio sam da ga mnogo manje volim.Zasto?Samo zbog toga sto sam,time sto sam ga preterano pohvalio,pred njim sebe podcinio.Medjutim,izgleda da bi trebalo da bude obrnuto,covjek koji je toliko spravedljiv i velikodusan da odbije drugome priznanje cak i na svoju stetu,takav covek stoji gotovo vise po svome dostojanstvu nego svi drugi.Lepo,ja sam to znao,pa ipak sam manje voleo Vasina,cak mnogo manje,narocito uzimam primer koji je citaocu vec poznat.

Da,celoga svoga zivota bio sam zedan moci,moci i usamljenosti.O tome sam mastao jos u onom dobu uzrasta kada bi mi se nesumljivo svak nasmejao u lice da je cuo sta se snuje u mojoj glavi.Eto zasto sam toliko zavoleo tajnost.Da,mastao sam iz sve snage,i toliko da mi nije ostalo vremena da razgovaram s drugim ljudima,iz toga su ljudi zakljucili da sam nedruzeljubljiv,a zbog moje rasejanosti pravili su jos ruznije zakljucke na moj racun,ali moji rumeni obrazi dokazivali su suprotno.Bio sam vrlo srecan kad sam,legavsi da spavam,pokriven,pocinjao,sam u potpunoj usamljenosti,neuznemiravan vise hodom ljudi oko mene i njihovom larmom da izgradjujem sebi drugi zivot.Tako je nastala "ideja"u najuzavreloj masti, i tad su svi snovi, dotle glupi, postajali razumni, i iz fantasticnog oblaka romana presli u trezveni oblik oblik realnosti.

DOSTOJEVSKI - "MOMCE”
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.

Last edited by Petar Matic; 25-05-11 at 01:19..
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 25-05-11, 07:55   #657
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Ovo je pomalo neuobičajen zahtjev - reče dr Wagner nadajući se da to ipak zvuči kao ograničena preporuka.
- Koliko znam to je prvi put u našoj praksi da jedan tibetski sa mostan traži da bude opremljen automatskim serijskim kompjutorom. Ne želim biti znatiželjan, ali nikad ne bih ni pomislio da bi vašoj, hm, instituciji bio od koristi takav široj. Da li biste nam ipak rekli što kanite tim strojevima?
- Vrlo rado - odgovori lama, popravi malo svoju svilenu halju i pažljivo odloži priručnik kojim se koristio za tekuću konverzaciju.
- Vaš kompjutor Mark V može obavljati svaku rutinsku matematičku operaciju sve do deset brojki. No mi smo zainteresirani za slova, a ne za brojke. Zato bismo že
ljeli da izmijenite kružni tok tako da stroj otiskuje riječi umjesto brojki.
- Ne razumijem potpuno . ..
- To je projekt na kome smo radili u posljednja tri stoljeća. Zapravo i duže, otkad je osnovan lamaizam. Možda je to vama i vašem načinu mišljenja strano, ali se nadam da ćete dobronamjerno saslušati moje razlaganje.
- Svakako.
- To je, zapravo, vrlo jednostavno. Mi upravo završavamo jedan popis svih mogućih božjih imena.
- ? Kako molim?
- Imamo razloga da vjerujemo - nastavio je lama ne zbunjujući se nimalo - da sva ta imena mogu biti napisana sa samo devet slova abecede koju smo mi izmislili.
- I vi ste na tome radili tri stoljeća?
- Točno. Očekujemo da će nam za dovršenje tog zadatka biti potrebno petnaest tisuća godina.
- Oh - dr Wagner se malo zbunio. - Sada mi je već jasnije zašto želite unajmiti jedan od naših najnovijih strojeva. Ali kakva je, zapravo, svrha toga projekta?
Lama kao da je oklijevao i dr Wagner je pomislio da ga je možda uvrijedio. Ako je i bilo tako, to se uopće nije zapazilo po laminu odgovoru.
- Nazovite to ritualom ako želite, ali to je glavni smisao našeg vjerovanja. Sva ta brojna imena vrhovnog bića - Bog,
Jehova, Alah i tako dalje samo su nazivi koje su izmislili ljudi. A postoji tu i ozbiljan filozofski problem o kojem ne bih želio govoriti. No među svim tim mogućim kombinacijama slova, pojavljuje se i takva koju bismo mogli nazvati pravim imenima boga. Sistematskim zamjenjivanjem slova pokušali smo ih sve evidentirati.
- Razumijem. Vi ste počeli s AAAAAAA i radili sve do zzzzzzz...
- Točno tako, iako se mi koristimo posebnom abecedom, nije nam bilo teško da tome prilagodimo električne pisaće strojeve. Mnogo je zanimljiviji problem bio pronaći odgovarajući kružni tok da bi se uklonile smiješne kombinacije. Na primjer, ni jedno se slovo ne smije pojavljivati više od tri puta zaredom.
- Tri? Vi svakako mislte dva puta.
- Tri, tri je ono točno. Mislim da bi predugo trajalo dok bi vam sve to rastumačio, čak i kad biste razumjeli naš jezik.
- Vjerujem vam na riječ - reče dr Vagner. - Nastavite.
- Na svu sreću bit će vrlo lako prilagoditi vaš automatski serijski kompjutor tome poslu. Kada jednom bude ispravno programiran, on će mijenjati svako slovo po redu i otisnuti rezultat. Nama bi za to bilo potrebno petnaest tisuća godina, a stroju samo sto dana.
Dr Wagner je jedva bio svjestan šuma što je dopirao s Manhattana duboko ispod njih. Sada je bio u jednom stranom svijetu, u prirodnom svijetu, u planinama koje nije stvorila ljudska ruka. Visoko gore u zabačenim himalajskim predjelima ovi su monasi sastavljali popis besmislenih riječi. Ima li ljudska glupost granica? No on ne smije dopustiti da se opazi što je pomislio. Kupac je uvijek u pravu. . .
- Bez sumnje - odgovorio je dr Wagner - mi možemo prilagoditi Mark V da otiskuje popis takva karaktera. Mnogo me više zabrinjava postavljanje i održavanje kompjutora. Dopremiti ga u Tibet ovih dana nije baš tako jednostavno.
- To je naša briga. Sastavni dijelovi su dovoljno maleni te ih se može poslati avionom To i jest jedan od razloga šio smo se odlučili baš za vaš kompjutor. Ako ga dopremite u Indiju, mi ćemo se pobrinuti za dalji transport.
- I vi želite angažirati dva naša inženjera?
- Na tri mjeseca koliko će trajati rad na projektu
- U redu, dat ćemo vam naše najbolje ljude.
Dr Wagner je nešto zapisao na komadiću papira.
- Postoje samo jod dvije stvari koje bi...
Prije nego što je mogao završiti rečenicu lama je izvadio komad papira
- Ovo je moja potvrda o kreditu u Azijskoj banci
- Hvala. To bi bilo sasvim dovoljno što se toga tiče. Druga je stvar tako trivijalna da se ne usuđujem ni spomenuti, ali je vrlo čudno kako se ponekad na to zaboravlja . Kakav vam je izvor električne energije?
- Dizelski generator koji daje 50 kilovata 110-voltne struje. Postavljen je prije pet godina i vrlo je pouzdan. On je život u samostanu umnogome olakšao, a bio je postavljen kako bi davao energiju za okretanje molitvenih valjaka.
- Svakako - odgovorio je dr Wagner kao eho - Trebao sam odmah pomisliti na to.
Pogled s pregrade izazivao je vrtoglavicu ali s vremenom se čovjek na sve navikne. Nakon tromjesečna boravka Georgea Hanleyja više nije impresionirala dubina od gotovo tisuću metara do doline, u kojoj su se nalazila obrađena polja kockasta kao šahovska ploča. Naslonio se na vjetrom izglačani kamen gledajući mrzovoljno u daleke vrhove planina čijih se imena nije ni potrudio sjetiti.
Ovo je najluđa stvar koju smo ikada počeli, razmišljao je. "Projekt Šangri La", kako ga je krstio neka mudrac. Već je tjednima Mark V izbacivao hrpe papira sa črčkarijama Strpljivo i nezaustavljivo, kompjutor je slagao slova sve nova i iznova u sve moguće kombinacije iscrpljujući jednu klasu prije no sto bi prešao na novu. Kako se vrpca pojavljivala iz elektromagnetskog pisaćeg stroja, monasi su brižljivo sređivali i slagali stranice u velike tomove. Još jedan tjedan i oni će biti gotovi, hvala svevišnjem s toliko imena. Kakva je te mutna kalkulacija uvjerila monahe da uzmu baš devet slova a ne deset ili dvadeset ili čak stotinu, to Georg nije znao.
Jedna mu je od noćnih mora bila da će se plan promijeniti i da će dalaj-lama proglasiti da se projekt produljuje do 2060. godine, a to bi im bilo slično.
George je čuo kako se otvaraju teška drvena vrata i Chuck se pojavio na ogradi pored njega. Kao i obično, Chuck je puštio jednu od onih debelih cigara zbog kojih je postao tako popularan kod ovih monaha. Ti su veseljaci bili spremni prihvatiti gotovo sve manje, a i neke veće životne užitke. Ipak, postojala je jedna stvar koja je išla njima u prilog. Možda su bili malo luckasti ali nisu bili puritanci. Ta njihova česta odlaženja dolje u selo, na primjer . ..
- Slušaj me, George - reče Chuck užurbano. - Načuo sam nešto što bi nam moglo natovariti nevolje na glavu.
- Što se događa? Je li neki zastoj na stroju? To bi bilo najgore što bi nam se moglo desiti.
Tada se zaista ne bi mogli još vratiti a ništa ne bi bilo strasnije. Kako su se sada osjećali, čak bi i reklame na televiziji bile kao mana s neba. Napokon to bi bila bar nekakva veza s kućom.
- Ne, nije riječ o tome. - Chuck sjedne na ogradu što nije običavao jer se plašio da ne padne u ponor. - Upravo sam saznao o čemu je tu zapravo riječ.
- Što misliš time reći, pa mislio sam da mi to znamo.
- Svakako, mi znamo što to rade ti monasi. Ali nismo znali zašto. To je najluđa stvar koju sam ikada...
- Pa reci mi već jednom, ne okolišaj - zagundao je George nezadovoljno
- Dalaj-lama je bio sa mnom vrlo iskren. Znaš kako svako popodne upada u prostoriju kod Marka V da vidi kako napreduju stvari. E, pa ovaj put je bio vrlo uzbuđen ili bar onako i onoliko koliko on uopće može biti uzbuđen. Kada sam mu rekao da smo na posljednjem ciklusu, zapitao me onim slatkorječivim engleskim, da li sam se ikada upitao zašto oni to rade. Rekao sam "Dakako"... i on mi je onda sve ispričao.
- Hajde pričaj i ne gnjavi toliko.
- Dakle, oni vjeruju kako kada nabroje sva imena gospoda Boga, a oni pretpostavljaju da A ima devet milijardi, bit će postignut Božji cilj. Čovječanstvo će stići do svojeg kraja i neće biti više nikakva smisla nešto nastavljati dalje. Njihov će svijet završiti, stići do kraja i prestati postojati. Zvuči pomalo kao nekakvo svetogrđe.
- Pa što ćemo onda početi, što da radimo? Da se ubijemo?
- To nije potrebno. Kada popis bude kompletan, na scenu stupa sam gospod Bog i pomete stvar... i ništa više!
- Oh, razumijem. Kada završimo naš posao, bit će smak svijeta. Sudnji dan.
Chuck se nervozno nasmija.
- Upravo sam to i rekao dalaj-lami. I znaš što se dogodilo? Pogledao me je poprijeko kao da sam najbedastiji đak u razredu i rekao "Nema ničeg običnijeg od toga".
George je malo razmišljao.
- To je ono što ja nazivam gledati šire na stvari - rekao je ozbiljno. - Ali što misliš da bismo mi morali učiniti?
Mislim da to nimalo ne mijenja stvar što se nas tiče. Napokon, mi smo znati da su oni malo luckasti.
- Ali, zar ti ne vidiš što bi se moglo dogoditi? Kad popis bude završen i kad ne zatrubi ona posljednja truba ili što oni već očekuju, lako se može desiti da okrive nas. Da je naš stroj kriv što nije dobro obavio posao. Ne volim nimalo takvu situaciju.
- Jasno mi je što misliš - kazao je George polagano. - Imaš ti i pravo. Ali takve su se stvari događale i prije, znaš i sam. Kad sam bio dijete imali smo nekog suludog propovjednika koji je govorio da će svijet propasti iduće nedjelje. Mnogo mu je ljudi povjerovala pa su čak prodali i svoje kuće. E, a kad se ništa nije zbilo, nisu bili ozlojeđeni kao što bi čovjek očekivao. Oni su samo kazali da je pop malo pogriješio i dalje su mu vjerovali. Mislim da neki još vjeruju.
- Dobro, to je bilo tada, ali ovo ovdje je nešto drugo.
Mj smo ovdje sami, a njih je na stotine. Oni mi se sviđaju i bit će mi stvarno žao kad se cijela stvar sruči na leđa dalaj-lame. Kada se završi popis, onda treba okrenuti tri obredna valjka koje se dosad nije smjelo dirnuti, i kad se i tada ništa ne dogodi...
- No ipak bih želio da sam negdje na nekom drugom mjestu
- Ja to želim već tjednima. No ništa ne možemo učiniti dok ne istekne ugovor i ne stigne transportni avion koji će nas odvesti odavde.
- Svakako - reče Chuck zamišljeno - ipak bismo mogli malo sabotirati.
- Vraga bismo mogli. To bi samo pogoršalo položaj.
- Ne, onako kako sam ja zamislio. Stroj će završiti svoj posao za četiri dana. Avion će stići za tjedan dana. Dakle, pokvarit ćemo nešto da bismo imali što popravljati upravo toliko dana. Ako dobro proračunamo, možemo biti dolje na aerodromu u vrijeme kad budu posljednja imena izlazila iz stroja.
Onda nas više neće moći uhvatiti.
- Ne sviđa mi se sve to - reče George. - To će biti prvi put da napuštam nezavršen posao. Osim toga, to će im biti sumnjivo. Ne, ja ću ostati i prihvatiti sve što god bude.


Arthur C. Clarke
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 26-05-11, 01:51   #658
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Erotika je kao umjetnost...ona je toliko lijepa i potpuna da naprosto ne može biti plodna u ovome ovakvom svijetu u kojem plodovi dolaze iz manjka ili,u najboljem slučaju,iz bola.
Ne gradim ja s tobom erotski odnos da bismo proizvodili djecu.
Erotski odnos nam treba da jedno drugome otkrijemo o sebi sve pa i ono što sami o sebi nismo znali i ne bismo saznali jer se samo kroz potpun erotski odnos može saznati.

Jedino mi umjetnost može o nekome drugom dati znanja koja mi izgledaju kao moje vlastito iskustvo i tako mi omogućiti da se na trenutak uselim u njega.
Da se prividno osjetim kao on, pa tako bolje razumijem i znam sebe samoga kad se vratim u sebe.
Jedino mi erotika daje o meni znanja kroz mene samoga, budeći u meni potrebu da se dajem tebi.
Eto zato je erotika umjetnost - tehnika koja mi daje znanja o meni.

Sva ostala ljudska znanja vode me izvan mene i nastoje mi sakriti mene praveći se da mi otkrivaju svijet.
Zato su umjetnosti, u koje nesumnjivo spada i erotika, jedina znanja koja čovjeka vode prema njemu samome."


Dževad Karahasan - "Knjiga vrtova"
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 26-05-11, 07:24   #659
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

-Zbogom -rece on cvetu.
Ali on mu ne odgovori.
-Zbogom ! - ponovi Mali princ.
Biljcica se zakaslja. Ali ne zbog nazeba.
- Bila sam glupa - rece mu ona najzad.
-Molim te , oprosti mi . Pokusaj da budes srecan .
Mali princ je bio iznenadjen sto mu ne prigovara. Ostao je tamo sav zbunjen , sa staklenim zvonom u ruci. Nije shvatao tu mirnu blagost.
- Naravno , ja te volim - rece mu biljka.
- Ti to nisi znao , mojom krivicom. To uopste nije vazno.Ali ti si bio isto toliko glup kao i ja . Pokusaj da budes srecan...Ostavi na miru to zvono ne zelim ga vise.
-Ali vetar...
- Nisam bas toliko prehladjena....godice mi svezi nocni vazduh. Ja sam cvet.
- Ali zivotinje...
-Treba svakako da podnesem dve tri gusenice ako hocu da upoznam leptire.Izgleda da su tako lepi. Inace , ko ce me posecivati ? Ti ces biti daleko. Sto se ogromnih zivotinja tice, ja se nicega ne plasim. Imam svoje kandze.
I cvet bezazleno pokaza svoja cetiri trna.
Zatim dodade :
- Ne oklevaj toliko , to je neizdrzljivo.
Odlucio si da odes. Idi !
Jer cvet nije zeleo da ga Mali princ vidi kako place. Bio je to veoma gord cvet...

"Mali princ"-Antoine de Saint-Exupéry
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 26-05-11, 07:54   #660
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

"Njezina prica"

Jedne večeri svi smo bili u sobi s mamom očekujući tatu koji se svakog trenutka trebao pojaviti jer je još rano toga jutra otišao u odijelu i s puškom. Provirivali smo na prozor kada ćemo ugledati automobilska svjetla.

Prostorija iz koje smo provirivali još nije bila opremljena, a trebala je biti kuhinja i dnevni boravak. Imala je veliki stol, električni štednjak i jedan dio radnog stola za kuhinju, na koji je mama slagala suđe kojega je bilo posvuda: na podu, na stolu i po kuhinji, i nema gdje ga nije bilo. Za koji dan trebala je biti bratova prva pričest pa je mama htjela sve počistiti i dotjerati, kad se odjednom začuo neki pucanj.

Pa još jedan, a nakon nekoliko sekundi i drugi sve jači i jači. Svi smo se umirili i pogledali jedni druge. Zavladao je strah! Mama je ostala mirna i rekla nam da se i mi smirimo jer to nije ništa. Ali nije bilo tako.

Selo Bukovica, koje je bilo udaljeno oko dva kilometra od naše kuće, bilo je žarište zvukova te tutnjave. Tutnjava je bila nešto poput najjače grmljavine. Topovi, granate, tko će znati u kojem su smjeru bile ispaljene! Bojala sam se, ako padnu na našu kuću, svi ćemo biti mrtvi.

Čulo se i kako meci i granate fijuču preko naše kuće…

Dragana Mijatovic
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 26-05-11, 07:58   #661
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Neposredni dodir


Nekada ga je obljubljivala strasno i ljubavno u koje god doba dana. Sada je bila primorana da ga krade od Njega samog, od drugih, da ga za sebe prisvaja protivu njegovog znanja i svesti pod okriljem tamnih noći. Zatvorio je vrata svog srca i Sebe, prokleo je i odagnao. Učinio je to svesno. Njegov je bio dan, makar turoban, oblačan i tmuran. Noć je bila njena. Nije joj bio potreban poziv, dozvola, njegovo svesno htenje. Osećala je njegovu žudnju, strast koje se toliko gnušao. Zato mu je i dolazila noću, usnulom, oslobođenom stega nametnute volje, neželje, jave… Dolazila mu je, mislio je u snove, ali i to je bila zbilja. Java mrkle noći. Nigde nikoga. Samo Ona i On. Usnuo. A, ona budna, caklećih očiju opijenih onim ko je nekada bilo samo njen. Sada je morala da ga krade, krišom uzima, kao kakva lopovica. Ljubavna kradljivica. Nije marila, jer je znala da se to samo tako čini onima koji ne razumeju, koji ne žele da vide i znaju. On je znao svaki put kada bi nehotice skinuo skramu sa svojih čula, znao je da je samo Njen. Znao je da ga je zanavek obeležila svojom ljubavlju i da se taj beleg ne da izbrisati. On je tu, utkan u kožu njegovog tela, beleg uobličen poljupcima kojima ga je obasipala, žig kojeg nijedna druga ne može izbrisati ma koliko se trudila. Njena ljubav je neizbrisiva. Živa. Tinja. Plamti. Gori. Bukti. Niko je ne može ugasiti. Ni On. Sve i da hoće.

Obljubljuje ga dok on uživa. Stenje. Namešta se. Podaje joj se. Sneva. Barem misli da je to tek San. Daje joj se. Daje joj sve ono po šta Ona redovno dolazi. Ona je tlo koje treba zalivati. On to zna i čini. Neskromno joj daje. Oslobađa se stega kojima sebe katanči danju. Prepušta se. Zna da je to ono što mu valja činiti. Što mu je dužnost. Njegovo je da ju zadovolji. Ispuni. Tada je i voli, prigrljava, ljubi, drži u svom naručju, pušta je da mu nasloni glavu na maljave grudi, da ih udiše i makar nakratko oseti spokoj i ljubav koja joj je oduzeta, a koja joj po silama neba i zemlje, nebesa i podzemnog sveta – Pripada. Zato i jeste sukuba. Oduzeto joj je pravo da voli i uživa. Gnevna je zbog toga, ali ne i u noćima kada je sa Njim. Tada se prepušta spokoju njegovog zagrljaja, ispunjena ljubavlju kraj njegovog tela i Njega usnulog.

Zora je, priroda počinje da se budi. Čak i sunce jutrom nerado promalja svoje zrake, usporeno se pridiže jer zna da je Ona tu. Sukuba. Želi da joj podari još koji tren duže. Želi da produži Njen spokoj. Želi da joj priušti još koji trenutak Ljubavi sa Njim usnulim. Ali, ona zna da joj vreme ističe i da mora da ga napusti. Nerado. S mukom. Sa prvim zracima sunca, nestaje. Ona. Sukuba. Odlazi da bi opet došla. Pod okriljem tmine.

Budi se. Žmuri, ne ustaje mu se još. Želi da uživa. Seća se sna. Je li to uistinu bio san? Oseća njen miris. Kako ga samo prožima! Brada mu je vlažna. Od njenih poljubaca. Usne mu bride. Od njenih ugriza. Izdaleka dopiru reči… volim te.. Smeši se, zna da ga je ponovo pohodila, i nanovo uzela ono što je Njeno.

Gordana Fiket Đurković
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 27-05-11, 02:33   #662
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Setio sam se trenutaka koje sam proveo uz Ewku. Koliko sam se drugačije ja vladao prema njoj. Moj je dodir bio nežan; moje ruke, moja usta, moj jezik, svesno su lebdeli preko nezine puti, meki i lagani kao bablje leto što lebdi u vrelom vazduhu bez pirka vetra. Stalno sam tražio nova osetljiva mesta koja čak ni ona sama nije poznavala, dajući im život svojim dodirom, kao što sunčani zraci oživljavaju leptira koji se smrzao na hladnom zraku jesenje noći. Sećao sam se svojih pomnih nastojanja i kako su ona u devojčinu telu oslobađala neke žudnje i drhtaje koji bi inače ostali zauvek zatvoreni u njemu. Ja sam ih oslobađao, želeći je samo zato da nađe zadovoljstvo u sebi samoj.

Jerzy Kosinski "Obojena ptica"
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 27-05-11, 08:59   #663
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

"Sreca,to je osecanje da covek ima sto mu je najpotrebnije.
Neki su mudraci smatrali srecom samo suficit covekovog blagostanja.
Covekova sreca, medjutim, ne moze nikad biti potpuna ako i svaki svoj prohtev uzme za potrebu;
a to je bas najcecsi slucaj.Svaki uspeh i svaki dobitak znaci radost, ali ni sreca nije u stalnim uspesima, nego samo u ostvarenju jedne cetralne namere.
Zato nije cudo sto je skromnost smatrana za srecu vec otkad ljudi postoje.

Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski crecni.Nesreca kvari srca i rusi karaktere.Retko je bilo ljudi koji su odoleli otrovima nesrece i produzili da vole duge ljude.Narocito onaj kome su drugi ucinili nesrecu, omrzne i neduzne.

Covek po svojoj slabosti i sujeti, sve svoje srece pripisuje samo sebi, a svoje nesrece samo drugom...

Mali ljudi ne znaju da treba biti velikodusan ne samo prema nesrecnim nego i prema srecnim.

Ljudi mogu da nesebicno vole, ali retko nesebicno mrze.
Svaka mrznja je strah ili zavist.
Mrznja je najcesce strah, jer covek ne mrzi nego samo onog koga se boji.
Covek odista hrabar ne mrzi nego prezire.
U osecanju mrznje ima unizenja za nas same, u preziranju ima ponosa i uverenja da smo bolji i visi od onog koga preziremo, i da mozemo bez njega, i da smemo protiv njega.
Nikad mrznja ne dolazi iz razlike uverenja, ni iz razlike moralnih principa.
Pravi visi covek ne mrzi cak ni onog koga se boji.
Mrzeti vece od sebe,to je osecanje sluge prema gospodaru, a ne gospodara prema sluzi;
a mrzeti slabije od sebe, to je bolest ili pometenost".

Jovan Ducic-"Blago cara Radovana"
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 27-05-11, 09:02   #664
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Hyperion


Radosno je kad se isto pridružuje istom, ali božansko je kad veliki čovjek privuče k sebi male.
Prijazna riječ hrabra muža, osmijeh u kom se skriva sažižuća divota duha, malo je i puno, poput čarobnjačke lozinke koja u svom jednostavnom slogu krije život i smrt, poput duhovne vode koja izvire iz gorskih subina i u svojim nam kristalnim kapima objavljuje otajnu snagu Zemlje. (...)
Koga ti okružiš svojim mirom i jakošću, pobjedniče i ratniče, kome ti pođeš ususret sa svojom ljubavlju i mudrošću, taj neka bježi ili postane sličnim tebi! Neplemenito i slabo ne opstaje uza te. (...)

Ja lutah uokolo poput divljega ognja, zahvaćah sve i bivah od svega zahvaćen, ali samo načas, i nespretne snage iscrpljivahu se utaman. Osjećah da mi svagdje nešto nedostaje, ali svoj cilj ipak ne uzmogoh naći. I tako me nađe. (...)

Još ga vidim kako stupa preda me i promatra me smiješeći se, još čujem njegov pozdrav i njegova pitanja.

Poput biljke kad njen mir smiri čeznutljivi duh, pa se jednostavna skromnost u dušu vrati – tako stajaše preda mnom.

A ja, ne bijah li jeka njegova tihog oduševljenja? Ne ponavljahu li se u meni melodije njegova bića? Postadoh ono što vidjeh, a to što vidjeh bijaše božansko.

Kako li je ipak nemoćan i najdobrohotniji mar čovjeka spram svemoći nepodijeljenog oduševljenja!
Ono ne prebiva na površini, ne obuzima nas tu i tamo, ne treba ni vremena ni sredstva; naredbe, prinude i nagovora ono ne treba; na svim stranama, u svim dubinama i visinama ono nas obuzme u trenu, i prije nego što smo i svjesni da je tu, prije nego se upitamo što se to s nama zbiva, ono nas skroz naskroz preobražava u svoju ljepotu, svoje blaženstvo.
Blago onomu tko u ranoj mladosti na tom putu neki plemeniti duh sretnu!


Friedrich Hölderlin
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 27-05-11, 09:08   #665
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Književnost i život


Pisati, to izvesno ne znači nametati neki oblik (izraza) nekoj praznoj tvari. Književnost je pre na strani neuobličenog,ili nedovršenosti, kao što je govorio i činio Gombrovič. Pisanje je stvar postajanja, uvek nedovršenog, uvek u času da se učini, stvar koja premašuje svaku živu ili doživljenu tvar. To je proces, a to će reći prelaz života koji nadilazi živuće i doživljeno.Pisanje je neodvojivo od postajanja: pišući, neko postaje -ženom, postaje - životinjom ili biljkom, postaje - molekulom,sve dok ne postane - nezapažljivim. Ova se postajanja ulančavaju jedna u druga sledeći posebnu liniju, kao u nekom Le Klezioovom romanu,ili pak koegzistiraju na svim nivoima, sledeći vrata,pragove i područja što sačinjavaju čitav univerzum,kao u moćnom Lavkraftovom delu. Postajanje ne ide u drugom pravcu, i ne postaje se čovek ukoliko se čovek predstavlja kao preovlađujući oblik izraza koji hoće da se nametne svakoj tvari, dok žena, životinja ili molekul uvek poseduju neki sastojak izmicanja kojim umiču vlastitom formalizovanju. Sram da se bude čovek, ima li boljeg razloga da se piše? Čak i kad je reč o ženi koja postaje, ona poseduje postajanje-ženom, a to postajanje nema nikakve veze sa stanjem na koje bi se mogla pozivati. Postajanje ne znači dosezanje nekog oblika (identifikacije,podražavanja, Mimesisa), već pronalaženje područja susedstva,nerazdvojivosti ili nerazlučivosti, i to takve da se više ne može razlikovati jedna žena, jedna životinja ili jedan molekul: oni niti su neodređeni, niti opšti, već nepredviđeni, ne prethodno-postojeći, utoliko manje određeni u nekom obliku ukoliko se singulariziju u nekoj populaciji. Područje susedstva može se uspostaviti ma sa čime, pod uslovom da se za to stvore književna sredstva, poput onog zvezdastog, prema Andreu Dotelu. (...)

Pisati, to ne znači prepričavati svoje uspomene, svoja putovanja, svoje ljubavi i svoje tuge, svoje snove i svoje utvare. Isto je kad se zgreši preterivanjem u stvarnosti ili u mašti: u oba slučaja je reč o večitom tata-mama, edipovskom sklopu koji se projektuje u realno ili se introjektuje u imaginarno. Otac kojeg neko ide da traži na kraju puta, kao u okrilju sna, u svom detinjastom shvatanju književnosti. (...)

Žil Delez
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !


Last edited by beli54nl; 27-05-11 at 09:10..
beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 28-05-11, 03:19   #666
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

JEDNI GA HVALE, DRUGI ŽALE, TREĆI KAŽU: "E, MOJ BRALE..."

Dobio sam več nekih nagrada u životu. Manje, doduše, no što sam zaslužio, a opet više no što mi je potrebno...

One najvrednije se, dakako, ne mogu ni opipati, a kamoli okačiti na zid...
Neke od njih su me obradovale, neke obrukale, ali malo koja je uspela da me iznenadi... Ova se, eto, već i po tome razlikuje od ostalih...

U krugovima koji prate dodeljivanja nagrada drugima, vlada opšte mišljenje da mi je nagrada "Todor Manojlović" dodeljena nezasluženo, ali to je potpuno razumljivo. Ona se, naime, i ne dodeljuje za opšti nego za posebni umetnički senzibilitet, lepo piše u obrazloženju...
U redu je, momci. Ni ja vas verovatno baš ne bih voleo da sam takav kao vi, a da ste vi ovakvi kao ja...
Toliko o Opštem i Posebnom...
Uostalom, u protivnom sam ovo priznanje samo overio i učinio ga još značajnijim? Dobro je poznato da se sve Velike Nagrade pretežno dodeljuju nezasluženo, a prethodni laureati su "Todora" bez sumnje pošteno zaslužili, opasno pripretivši da ga dovedu na rđav glas?

Uzgred, ja bih eventualno mogao da se otkupim vrećicom punom nagrada koje mene nisu zaslužile, no dosta o tome, to je gotovo, pala karta, davno su se razišle i najkomotnije zvanice iz zrenjaninskog Magistrata...

Pesme Koje Su Otpevale Svoje sad, uglavnom, moraju izaći da se poklone publici, a muzika i ja možemo samo da virimo iza zavese, strepeći kako će one bez nas...
Mada to nisu Pesme Početnice, o naprotiv, iznenadili biste se da samo znate...
Među pravim pesnicima, takozvanim Pesnicima Po Zanimanju, najviše je onih čije su pesme pročitali samo pijani glumci na promociji, retkima po neku pesmu i poneko od rodbine zna napamet, šačica najuspešnijih dogurala je dotle da klinci po školama uče njihove stihove po kazni, a Pesmama Koje Su Otpevale Svoje dešavalo se, bome, da ih na desetine hiljada ljudi izgovara uglas, kao zakletvu, ili šapatom, kao molitvu pred odlazak na počinak...
Ma, ne bojim se ja za njih...
Da li bi se, dakle, Nečije pesme mogle otpevati ovako kako se moje mogu ne otpevati? Da li bi se, pardon, Nečije pesme mogle barem otpevati, ako ništa drugo?
Ne, gospodo, ovaj "Todor Manojlović" mi je izuzetno drag, no to je bila samo lozinka da stignem do još nekih Naših, do nekih Zaverenika u taštom i hermetičnom literarnom carstvu u kom je "Carevo novo ruho" i dalje i ustav i zakonik...

Ali, što se nagrada tiče, Vreme i dalje ostaje jedini žiri koji priznajem, a taj žiri mi se nešto značajno smeška, namiguje, i šalje mi kojekakve signale, domunđavajući se i većajući, tobož... Oprosti, Skromnosti, ali ja sam definitivno Đorđe Balašević, i čini mi se da sam poslednja osoba na svetu koja bi trebala da se privikava na to...
Ja već godinama znam ko sam...
Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe, i ako znaš prečicu nema potrebe da se puno lomataš po bespućima...
Ne, bato...
Stigao si čim kreneš...
Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu... I eto ti...
U tome je tajna...
U tome je jedini trik...



Dj. Balasevic – “Dodir svile”
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 28-05-11, 08:31   #667
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Znakovi pored puta

Vreme je da se penje, da se napreduje za stepenicu više, iako ni prethodna stepenica nije još potpuno osvojena ni utvrđena kako treba. Govoriti malo, ne govoriti zlo, glupo, površno ni uzaludno, ili čak ne govoriti uopšte. Sve su to stepenice na putu ličnog napretka i usavršavanja koje u toku života, kao teren u ratu, osvajamo, gubimo i ponovo osvajamo. S godinama, tačnije rečeno sa starošću, koja nastupa polako i tiho kao sumrak na zemlju, krv hladni, nagoni odumiru, savlađujemo se i obuzdavamo lakše, tako da i bez svoje velike zasluge govorimo manje, možda razumnije i čovečnije. Ali to nije dovoljno. Vreme je da se pređe na postizavanje višeg stepena, a to je: unutarnje ćutanje. Šta vredi što mudro držimo jezik za zubima, ako u nama još sve vri od oštrih sudova i brzopletih replika koje ne pokreću naš jezik i ne prelaze preko usana, ali potresaju i paraju našu unutrašnjost? Često mogu da se vide takvi starci koji smireno i prepodobno ćute, ali im se u pogledu i podrhtavanju usnica javlja ponekad odraz unutarnjih kivnih i zloćudnih monologa i dijaloga.

Bilo je vreme da već naučimo da u sebi ćutimo. Sve nas poziva na to. Priroda sama nam pomaže u tome. Vreme je, jer inače će nam se desiti da do kraja zlo živimo i, na kraju, ružno umremo. A to je strašno.

Ivo Andrić
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !


Last edited by beli54nl; 28-05-11 at 08:36..
beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 28-05-11, 08:32   #668
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Hajdemo da snevamo

Opet sam te snevao! Kao žališ što san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne beše samo san, san i ništa više. Ali hvala i snu. Slađe je snevati nego li zbilju gledati i fušiti se od navrelih osećaja, uspomena, i teška, hladna, samotna života... Da, slađi je san, san detinjstva i mladosti; san stare, pocrnele i čađu ispunjene kuće sa velikom baštom ograđenom tarabama i punom cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, s gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored kuće teče sa visokim topolama, mladim vrbama, brestovima i mekom, uvek vlažnom travom. Pa san toplih noći kad vetar duše i lišće kreće, kad mesec sija a iz obasjane daljine dopire zvon od kleptuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk”; san tamnih večeri, razvalina od zidova, turskih konaka, džamija, opalih streja sa slepim miševima, vešticama, vampirima i „sajbijama” ... san mladosti i sreće!"

Bora Stankovic
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 28-05-11, 08:35   #669
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Istorija celibata

Posle mnogo utrosene hartije i mastila, oci su uspeli da izdvoje vinovnika odgovornog za gnusnu seksualnost covecanstva i s pakoscu su krivicu kolektivno pripisali Evi. U iscrtavanju njenog portreta posebno se istakao sveti Pavle sa svojim mizognijom. Polako se razvila teologija koja se bavila stanjem pre pada, a taj period odnosi se, naravno, na trenutak kada su Adam i Eva u Rajskom vrtu okusili slast jabuke koju im je Bog zabranio. I bas kao sto je Marija, Hristova majka, bila deifikovana i lisena putenosti, tako je i Eva postala sredisanja tacka ovozemaljskog greha.Osnovni zaplet hriscanske price o dve zene poceo je da se razvija.

Elizabet Abot
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 29-05-11, 02:04   #670
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

...Na to će Almitra: Pričaj nam o ljubavi.

I on podiže glavu i pogleda ljude, a po njima polegnu tišina. I on progovori glasom silnim: Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrijediti. A kad vam progovori, vjerujte joj. Premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što sjeverac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, tako će vas i okresati. Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, Tako će se spustiti i do vašeg korijenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupit će vas u naručje svoje. Omlatit će vas, da bi vas ogolila. Prosijat će vas, da bi vas otrijebila od kukolja. Samljet će vas, do bjeline. Umijesit će vas, dok ne postanete gipki; A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hljeb
za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali dio srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svijet koji ne poznaje godišnja doba gdje ćete se smijati, al' ne punoćom smijeha svog i plakati, al' ne do posljednje suze svoje...

Khalil Gibran - "Prorok"
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 29-05-11, 02:24   #671
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

U tom času kao da je vrijeme stalo, a Duša se Svijeta pojavila sa svom silinom pred mladićem. Kada je ugledao njene crne oči, njene usne neodlučne između osmijeha i šutnje, on shvati najvažniji i najmudriji dio Jezika kojim je svijet govorio, i koji su svi ljudi na Zemlji mogli razumjeti u svojim srcima. To je bila Ljubav, starija od ljudi i od same pustinje, koja se uvijek iznova javljala s istom snagom bez obzira gdje se dva para očiju susretala, kao što su se njihove oči susrele pored bunara. Usne se konačno odvažiše na osmijeh, i to je bio znamen, znamen koji je on i ne znajući toliko dugo u životu čekao, koji je tražio u ovcama i u knjigama, u kristalima i u tišini pustinje. Bio je to čist Jezik Svijeta, bez objašnjenja, jer Svijetu nisu bila potrebna objašnjenja da nastavi svoj put beskrajem. Mladić je u onom trenutku jedino shvaćao da se nalazi pred ženom svog života, i da je, bez imalo potrebe za riječima, i ona to znala. Bio je u to sigurniji nego u išta drugo na svijetu, mada bi mu roditelji, i roditelji njegovih roditelja govorili da se najprije treba zaljubiti, upoznati se i prikupiti novac, i tek onda oženiti. Onaj tko je tako govorio možda nikada nije upoznao Jezik Svijeta, jer kada se u njega uranja, lako je razumjeti da na svijetu uvijek postoji netko tko na nekoga čeka, bilo to usred pustinje, bilo usred velikih gradova. A kad se te osobe nađu, i njihovi pogledi sretnu, sva prošlost i budućnost gube na važnosti, i postoji samo taj trenutak, i ona nevjerojatna izvjesnost kako je upravo sve pod suncem zapisala ista Ruka. Ruka koja pobuđuje Ljubav, i koja je načinila srodnu dušu za svaku osobu koja radi, odmara se i traži blaga po ovim suncem. Jer da nije tako, snovi ljudi nebi imali nikakva smisla. Mladić je shvatio da je tu ženu volio mnogo ranije nego je uopće znao da postoji, i da je njegova ljubav prema njoj poput otkrića svih blaga svijeta.

P.Coelho - "Alhemicar"
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 29-05-11, 07:40   #672
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Ja volim vodu, njenu gustu providnost,zelenilo vode i nema stvorenja(a tako nema c’u i ja uskoro biti!), moja kosa medju njima, u njoj, pravednoj vodi, ravnodushnom ogledalu koje mi zabranjuje da vas vidim na drugachiji nachin.

Nemam dece od vas jer nisam znala za pitanja, za zahteve, za oprez, nameru, za buduc’nost i nisam znala kako se zauzima mesto u tudjem zhivotu. Nije mi bilo potrebno izdrzhavanje, ni uveravanje, ni osiguranje, samo vazduh, noc’ni vazduh, vazduh sa obale, vazduh sa granice, da bih uvek iznova mogla da hvatam dah za nove rechi, nove poljupce, neprekidno priznanje. Da, da. A kad bi priznanje bilo dato bila sam osudjena da volim;kad bih se jednog dana oslobodila ljubavi, morala bih da se vratim u vodu, u taj element u kom niko ne svija gnezdo i ne podizhe krov na gredama i ne navlachi ciradu na kolima. Ne biti nigde, ne ostati nigde. Roniti, mirovati, kretati se ne troshec’i snagu-i jednog dana se setiti, ponovo izroniti, prec’i preko proplanka, videti njega i rec’i Hans. Pocheti od pochetka.
“ Dobro veche.”
“Dobro veche.”
“Koliko ima do tebe?”
“Daleko je, daleko.”
“A daleko je i do mene.”

Uvek ponavljam istu greshku, jednu jedinu kojom sam obelezhena. I shta onda vredi shto sam oprana svim vodama, vodama Dunava i Rajne, vodama Tibra i Nila, svetlim vodama ledenih mora, mastilajavim vodama puchine i zacharanih jezera.Agresivne pripadnice ljudskog roda oshtre jezike i sevaju ochima, blage pripadnice ljudskog roda u tishini proliju par suza, i one rade svoj posao.Ali mushkarci na to c’ute. Odano pomiluju svoje zhene, svoju decu po kosi, otvore novine, pregledaju rachune ili puste glasno radio, a ipak chuju shum shkoljke, fanfare vetra i onda josh jednom, kasnije kad se smrachi u kuc’ama, krishom ustanu, otvore vrata, oslushkuju niz hodinik, niz bashtu i aleje i sad chuju sasvim jasno:zvuk bola, poziv iz daleka, sablasnom muzikom. Dodji, dodji.Samo jednom dodji!

I.Bahman "Odlazak vodene vile"
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !


Last edited by beli54nl; 29-05-11 at 07:42..
beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 30-05-11, 01:50   #673
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Thanks (Received): 0
Likes (Received): 7
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Dole do kujne, u onoj velikoj sobi, Sofka je već spremna i obučena čekala. Na njoj je bila sama svila. Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola prsa, pretrpana nizama i dukatima, nisu mogla od dugačkog i gustog nevestinskog vela sasvim jasno da se vide. Jedino što se ispod toga vela videlo kako joj blešti grlo, vrat i podbradak sa ustima. Usta joj se nikako nisu mogla da smire. Jednako je gutala pljuvačku. Pokatkad počela bi da oseća kako joj i pored sveg naprezanja i upinjanja, iznenada, odjednom zaigraju kukovi. A nije smela da sedne, odmori se. Osećala je kako joj znoj na prsima kao graške izbija, valja se i između dojaka, niz onu dubodolinu, pada, kaplje. A ništa nije sada sa sobom smela raditi, osobito oko svoga tela, jer je znala da, kad bi počela ili da namešta kosu, razgrće šalvare da bi slobodno mogla kročiti, ili kad bi se ta sada oznojena prsa počela brisati, da bi svaki odmah s podsmehom pomislio kako se ona eto sprema, doteruje za muža. Zato je morala sasvim ukrućena da stoji i da bude ukočena, ukipljena.

B.Stanković – „Nečista krv“
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 30-05-11, 06:45   #674
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Bela pticica

"Za dvadeset godina", rekoh smeseci se na njene suze, "covek postane skroman, Meri. Ja sam prikupio u sebi veliku kolicinu ljubavi, koju nemam kome da dadem, i taok mi moje vojnicke casti, ako u vasem drustvu bude zene koja bi mogla da me zavoli, ja cu biti ponosan na to."

"Onda, mala, obracam se vama. Dosadna devojcice, budite veseli kao ranije za ovih pet minuta dnevno u kojima nesto znacite za mene, a ostalo vreme koje se mene ne tice, jadikujte koliko hocete. Pokazite se koliko-toliko hrabri. Uveravam vas da je on vrlo rjav slikar: juce sam ga video kako ceznjivo gleda u prozor jednog jevtinog italijanskog restorana, i najzad je morao da zadovolji svoje teznje sa dve zemicke od pet para.
Vi mozete naci sto bolje, Meri. Hodite."
Sve uzalud. Ona hoce da bude voljena: ne moze da zivi bez ljubavi; niko ne zna kako je malo jednoj zeni potrebno sve dok ona ne izgubi to malo. I sve su takve."

-Dzems Metju Bari
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 30-05-11, 06:58   #675
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,417
Thanks (Received): 10
Likes (Received): 263
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Zapis duse


-Davno je receno da je istinska ljubav snazna kao molitva. Ona cisti srca. Okrepljuje duh. Pobedjuje tastinu. Ona doziva. Mami. I mora biti uslisena.

-Covek ne moze od sebe pobeci.

-Jer jedina nedostizna daljina je daljina posvadjanih srca.

-Ucili su me da je strah odsustvo vere. Da se plasi covek koji nema cvrsto pouzdanje u Boga. Ja sam verovala da Bog zna sta je za mene najbolje. I da ce mi bas to dati. Verovala sam I da me nece opteretiti vise nego sto mogu da podnesem. “Ali sta ako je to sto je najbolje za moju dusu neko strasno iskusenje? Neka tezina od koje necu pasti, ali cu posrtati savijena do tla? Neka muka koja me nece ubiti, al ice me bolno ranjavati?” pitala sam se. Bojala sam se buducnosti. Bojala sam se zivota, koji mi vise nije izgledao kao niz mogucnosti, vec kao mracna suma puna zamki, I zveri koje vrebaju sa svih strana. Svaki dan cinio mi se kao nova pretnja. Dusa mi je treperila, a srce neprestano drhtalo I tugovalo zbog onoga, nepoznatog, sto bi se moglo zbiti.

-Uvek sam verovala u Boga. Imala sam poverenja da je sve sto se desava deo Njegove neuhvatljive I neshvatljive volje. Njegove savrsene promisli,nedokucive nasem malom znanju I slabasnom umu. U toj veri,u tom poverenju,bilo je I sigurnosti u neki jednostavan red I poredak. Dobro se dobrim vraca. Zlo cini, zlu se nadaj.Gospod dopusta samo ona iskusenja koja covek moze da podnese. Koja sum u na duhovnu korist. Srce se cisti suzama,a dusa jaca bolom.Sva covekova nastojenja vivi Svevideci I stoga nijedan nas trud nije uzaludan.Covek zivi na zemlji da bi stvorio sebi mesto u Carstvu nebeskom.Ali postoje nesrece pred kojima se svaka misao smuti, um zanemi. A srce pisti I jauce I rida, I njegova pitanja su sve brojnija.

-…ne placi,jer ne vredi.To je zenska sudbina.Da ode na ko zna koji dvor.Da zivi u tudjem svetu, medju tudjim ljudima,prepustena na milost I nemilost svome muzu I gospodaru. Ida se neprestano moli,najpre da joj Bog podari,a potom I sacuva sinove.Jer sinovi su majcina krila.Snaga I oslonac.Ponos u mladosti.Garant opstanka u zrelom dobu.Sigurnost u starosti.A kceri su, kceri moja mila,tek odrazi nas samih.Radjamo ih da ponove nase patnje I nemoci. Nase bolove I stradanja. Da I one radjaju kceri.Da ih vole kao sam svoj zivot.Ali da se nadaju I raduju sinovima.

-Sreca cesto postane nestrpljiva. Nece da ceka!

-Sta vredi coveku da zadobije sva blaga ako dusu svoju izgubi.

-Neznost ostavlja najdublje tragove.Poverenje obavezuje vise nego pretnja.Ljubav se najduze pamti.

Ljiljana.H.Djurovic
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
knjiga, odlomci

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 03:05 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2014, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COMAd Management plugin by RedTyger