MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Društvo > Politika

Notices

Politika Za rasprave bez vrijedjanja



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 30-06-08, 18:55   #1
Bonja the Zmaj
Defensor Pacis
 
Bonja the Zmaj's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Lokacija: Kapadokijski klanci
Postovi: 4,343
Bonja the Zmaj na dobrome putu
Default Zastita zivotne okoline u CG

Sumarni topic za ovo pitanje.
Za pocetak:

CRNA GORA DESET GODINA IZBJEGAVA USVAJANJE JEDNE OD NAJVAŽNIJIH KONVENCIJA KOJE SE TIČU ŽIVOTNE SREDINE

Arhus kasno stiže u Podgoricu

Dejan Peruničić 30/06/2008 12:55
Podgorica - Crna Gora „proslavlja“ još jedan rekord – deset godina upornog izbjegavanja ratifikovanja Arhuske konvencije, koja izričito predviđa slobodan pristup informacijama u oblasti životne sredine i učešće javnosti u donošenju odluka u toj oblasti.

Taj dokument, koji nosi zvanični naziv Konvencija o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosuđu u materiji vezanoj za životnu sredinu, usvojile su Ujedinjene nacije i Evropska komisija 25. juna 1998. na ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ u danskom gradu Arhusu.

Srž Konvencije je objašnjenje da je ona donesena „kako bi se doprinijelo zaštiti prava svake osobe sadašnjih i budućih generacija da žive u sredini odgovarajućoj za njegovo ili njeno zdravlje i opstanak“.
Jasno se ističe da bi „svaka strana trebala garantovati pravo pristupa informaciji, javnom učešću u donošenju odluka i pristupu pravdi u predmetima zaštite životne sredine“.

U Konvenciji se potanko određuje što svaka država i njeni građani treba da urade na tom planu.

Pojednostavljeno, ona predviđa da građani imaju pravo na tačne informacije o pojavama i i aktivnostima koje mogu imati uticaj na kvalitet životne sredine, zdravlje ljudi i životinja, pravo građana da učestvuju u donošenju odluka u izradi planova i
programa koje se tiču životne sredine.

Riječ je o generalnim urbanističkim planovima, prostornim planovima, regulacionim planovima, lokalnim ekološkim planovima, odnosno učešću u pripremi propisa, u procedurama izrade analize uticaja na životnu sredinu...

Takođe omogućava pristup pravosuđu u slučaju kada su prethodna dva prava povrijeđena.

„Vlada će u do kraja godine donijeti zakon o ratifikaciji Arhuske konvencije. Mi smo u dosta naših propisa definisali ono što se sadrži u Arhuskoj konvenciji. Skoro da svi propisi predviđaju obavezu informisanja javnosti, uključivanje javnosti u donošenje odluka i neke dodatne obaveze koje će ratifikacijom konvencije biti pred Crnom Gorom spremno ćemo dočekati“, kaže pomoćnik ministra turizma i zaštite životne sredine Siniša Stanković.

Na pitanje šta se do sada čekalo, Stanković je odgovorio da je ona „dosta zahtjevna i neispunjavanje onoga što se u njoj sadrži povlači za sobom oštre konsekvence“.

Trećine podataka nema

Kako izgleda pristup informacijama u oblasti životne sredine najbolje govori projekat ,,Slobodan pristup informacijama o stanju životne sredine u Crnoj Gori’’, koji je od 1. novembra 2007. do kraja maja 2008. godine realizovala Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), objavljen u publikaciji „Zeleni lavirint“.

„MANS je testirao spremnost institucija da objave informacije o stanju životne sredine kroz korišćenje svih zakonskih mehanizama za obezbjeđivanje prava na pristup informacijama o životnoj sredini, koji uključuju procedure predviđene Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o upravnom sporu, ali i Krivičnim zakonikom, u dijelu povrede prava na informisanje o stanju životne sredine“, objašnjava izvršna direktorica MANS-a Vanja Ćalović.

On je rekla da je u periodu od sedam mjeseci MANS podnio 130 zahtjeva za informacijama koji su se odnosili na oblast zaštite životne sredine.
„Od toga smo u 32 odsto slučajeva dobili tražene informacije, 14 odsto traženih informacija je bilo već objavljeno, za pet odsto zahtjeva institucije su se proglasile nenadležnim, dok 32 odsto traženih informacija nijesu imale. Nije odbijen pristup ni jednoj traženoj informaciji na osnovu izuzetaka propisanih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, a u upravnom postupku institucije nijesu odgovorile na 15 odsto zahtjeva“, kazala je Ćalović Evropskom Reporteru.

Publikacija pokazuje da nadležni državni organi raspolažu sa ograničenim informacijama koje ne omogućavaju kvalitetnu zaštitu životne sredine.

Ona sadrži četiri studije slučaja sa podacima o industrijskim zagađivačima u privatnom vlasništvu (Kombinat aluminijuma, Željezara, Rudnik mrkog uglja “Berane”), ali i kompanija većinskom državnom vlasništvu (Rudnik uglja, Termoelektrana, Luka Bar i Jadransko brodogradilište Bijela).

Prva studija slučaja sadrži dostupne informacije o sprovedenim istraživanjima o stanju životne sredine u okolini najvećih zagađivača i pokazuje da je Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine izbjeglo da dostavi informacije o pojedinim kompanijama, kao i da je JU “Centar za ekotoksikološka ispitivanja”(CETI) negirao da je sprovodio istraživanja koja je Ministarstvo prethodno dostavilo MANS-u.

Od eko-naknada 14,500 EUR

U drugoj studiji slučaja se ukazuje da institucije nadležne za zaštitu životne sredine ne raspolažu sopstvenim informacijama neophodnim za praćenje sprovođenja programa ulaganja u zaštitu životne sredine, a izvještaji kompanija koje su najveći zagađivači ne sadrže dovoljno podataka neophodnih za kvalitetan monitoring. Nema ni podataka o iznosima ostvarenih ulaganja.
Zakon o životnoj sredini propisuje da zagađivač plaća za troškove zagađenja životne sredine, a predviđeno je da se sredstva po osnovu eko-naknada uplaćuju na poseban ekološki račun.

U trećoj studiji slučaja konstatuje se da je Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine u 2006. utvrdilo da KAP nije plaćao eko-naknade za poslednjih deset godina, a zatim navelo da za 2007. nema informacija i da je nadležno Ministarstvo finansija.

Ministarstvo finansija objavilo da je u toku 2007. godine samo 14,500 eura uplaćeno po osnovu ispuštanja zagađujućih materija u vazduh. Nije poznato o kojim kompanijama se radi.

Posljednja studija slučaja pokazuje odnos državnog tužilaštva prema prvom postupku
pokrenutom po osnovu krivičnog djela povrede prava na informisanje o stanju životne
sredine.

Ona dokumentuje da je tužilaštvo odustalo od optužbi konstatujući da tražena dokumenta ne postoje, iako Strategija privatizacije Kombinata aluminijuma i Savjet za privatizaciju tvrde suprotno.


Konflikt interesa!?

U svim dostavljenim izvještajima pominju se ugovori o monitoringu koje zagađivači sklapaju sa CETI-jem koji istovremeno sprovodi monitoring i za potrebe države.

Prema dostavljenim informacijama, KAP je u izvještajnom periodu zaključio četiri ugovora sa CETI-jem, Željezara dva, a Rudnik uglja Pljevlja i Termoelektrana po jedan, što, prema mišljenju Vanje Ćalović ukazuje na problematičnu ulogu CETI-ja, i navodi na sumnju u konflikt interesa,

Možda je i to bio jedan od razloga što je, u Izvještaju o stanju životne sredine u Crnoj Gori Gora Ekonomska komisija UN za Evropu jedna od glavnih kritika bio pristup informacijama o životnoj sredini.

„Trenutno, Crna Gora privatizuje svoja glavna industrijska dobra, u odsustvu čvrste politike koja bi obezbijedila čistu životnu sredinu. Praksa javnih debata i javnih rasprava je osnažena, ali njihovi rezultati se rijetko uzimaju u obzir, a pristup pravdi je obeshrabrujuće komplikovan. Crna Gora nije potpisnica Arhus konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u procesu odlučivanja i pristupu pravdi“, piše u Izvještaju Ekonomske komisije UN.

Dodaje se da zakonodavstvo obavezuje sve vladine organe da informacije učine dostupnim javnosti i da pružaju informacije svim zainteresovanim građanima i organizacijama na njihov zahtjev.

„Ti podaci moraju biti učinjeni dostupnim javnosti putem njenog uključivanja u konsolidovane izvještaje. Međutim, procedura se ne sprovodi na pravi način. Posebno nema vremenskih ograničenja za podnošenje izvještaja od strane pravnih i fizičkih lica nadležnim lokalnim organima vlasti“, stoji u Izvještaju.

Autor je novinar ND „Vijesti“ i saradnik Evropskog Reportera

http://www.evropskireporter.com/
Bonja the Zmaj is offline  
Reply With Quote
Reply

Tags
okoline, zastita, zivotne

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 04:39 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2020, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM