MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Every day > Zdravlje i ljepota > Medicina

Notices



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 02-03-08, 16:40   #1
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default Zanimljivosti iz genetike

Ovdje mozete stavljati sve interesantne chlanke iz oblasti genetike...


Plave oči balkanske

Naši genetičari s oprezom komentarišu rezultate najnovije studije danskih naučnika da svi plavooki ljudi na planeti potiču iz ovog regiona.


„Veliki genetički prasak” koji je uslovio pojavu svih plavookih osoba na planeti dogodio se na severozapadnoj obali Crnog mora ili u regionu Balkana, tvrde danski naučnici sa Univerziteta u Kopenhagenu, u svojoj najnovijoj studiji koja je upravo objavljena u časopisu „Hjuman dženetiks”.

Nauka o genima je odavno utvrdila činjenicu da plavooki ljudi predstavljaju relativno noviju pojavu na istorijskoj pozornici čovečanstva. Do pre šest do deset hiljada godina svi stanovnici „trećeg kamena od sunca” bili su smeđooki, a onda se desila veličanstvena genetička mutacija koja je čovečanstvu podarila oči boje safira. Postulate evolucione genetike, zbog kojih smo verovali da su plave oči u Evropu stigle sa vikinzima, studija danskih naučnika obrće za 180 stepeni – oči boje lavande su najbolji genetički „izvozni proizvod” Balkana, tvrde istraživači iz Kopenhagena.

Statistika svedoči da najveći procenat plavookih ljudi na svetu (čak 99 odsto njih) živi u Estoniji, a potom na Islandu (koji naseljava 90 odsto plavookih), Skandinaviji i istočnoevropskim zemljama – plave oči su nacionalno vizuelno obeležje Poljaka, Češka, Slovaka, Ukrajinaca...

Iako ova geografska zanimljivost daje veliku injekciju nacionalnom ponosu, dr Biljana Stojković, sa katedre za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu, vrlo oprezno komentariše podatke koji su izneseni u studiji danskih naučnika i objašnjava da je za njen puni naučni legitimitet neophodno da u nju bude uključen veći broj osoba iz svih regiona sveta, kako bi se razumela kompletna genetička varijabilnost za boju očiju.

„U studiji naučnika sa Univerziteta u Kopengahenu uključen je veliki broj ljudi iz Danske i – svega pet osoba iz ostalih regiona sveta, što baca sumnju na tvrdnju da su svi plavooki ljudi na svetu članovi iste genetičke porodice. Postoji, naime, velika genetička verovatnoća da svi plavooki ljudi u Danskoj potiču od jednog plavookog pretka Danca, ali je veoma diskutabilna teza da svi ljudi na svetu vuku poreklo od jednog plavookog pretka. Pojednostavljeno rečeno, dve osobe mogu imati jednu zajedničku osobinu (plavo oko), ali ona ne mora da potiče iz iste genetičke mutacije. Važno je razumeti da boja očiju nije određena jednim genom – više gena u međusobnom sadejstvu daju određenu boju oka. Gen OCA2 koji su analizirali danski istraživači jeste najbitniji za boju oka, ali to nije jedini gen koji oku daje boju”, objašnjava naša sagovornica.

Dr Biljana Stojković podseća da je analizirani gen za plave oči recesivan gen i izvodi zanimljivu genetičku računicu koja barata sa procentima verovatnoće.

Odgovor na pitanje – koju boju očiju će dete imati je jednostavan samo u slučaju plavookih roditelja. Dva plavooka roditelja čovečanstvu moraju da ostave plavookog naslednika, ali dva smeđooka roditelja mogu da dobiju dete sa očima boje mora, jer oni mogu biti nosioci recesivnih gena za plave oči koji nisu došli do izražaja od dominantnih gena za smeđe oči.

„Svi mi nasleđujemo po dve varijante istog gena – ako mama ima plave, a tata smeđe oči, boja očiju deteta zavisiće od toga da li taj smeđooki otac u svom genotipu ima recesivan gen za plavo oko. U konkretnom slučaju, šansa da će oni dobiti plavookog potomka iznosi 50 odsto. Ako su oba roditelja smeđooka i ako oni u svom genotipu imaju recesivan gen za plavo oko, imaju oko 25 odsto šanse da dobiju plavooko dete. Drugim rečima, ako smo od mame nasledili dominantan gen koji je aktivan u sintezi melanina i koji daje smeđe oči, a od tate recesivan gen, mamin gen je dominantniji i mi ćemo imati smeđe oči. Plave oči možemo imati samo ako mama u svom genotipu ima gen za plave oči”, objašnjava naša sagovornica.

Dr Biljana Stojković dodaje da u nekim regionima sveta boja očiju može imati i zaštitnu funkciju – ako osoba živi u Africi, izuzetno je važno da boja očiju i kože bude tamnija, jer nas melanin štiti od UV zračenja.

Iako ne postoje egzaktni podaci o broju plavookih stanovnika planete, neke zanimljive statistike govore da je smeđa najčešća boja očiju u opštoj populaciji, a da je zelena najređa – tek svaka dvanaesta osoba na planeti ima pogled boje smaragda. Braon oči predstavljaju pravi raritet u zemljama koje okružuju Baltičko more, kao što je to slučaj sa Estonijom i Finskom, a zelene oči se najčešće sreću u severnoj i istočnoj Evropi i Holandiji. Sive oči najčešće imaju stanovnici Finske i evropskog dela Rusije, a najviše plavookih živi u istočnoj i severnoj Evropi, naročito u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Danskoj, Nemačkoj i na Islandu. Čak 90 odsto stanovnika Islanda ima oči boje Atlantika, u poređenju sa 20 odsto plavookih Španaca. Statistika govori da je svaki treći beli stanovnik Amerike plavook.

-----------------------------------------------------------

Zašto su bebe plavooke

Boja očiju određena je količinom pigmenta melanina koji se nalazi u dužici oka. Ukoliko je koncentracija melanina veća, oči će izgledati smeđe ili čak crno, a ako je melanina manje, oči će biti plave. Srednje količine melanina daće sive i zelene oči, a razlog zbog kojeg bebe imaju plave oči jeste taj što u trenutku rođenja ne započinje odmah produkcija melanina u njihovoj dužici. Kada sinteza melanina počne, oči mogu promeniti boju u zelenu, smeđu...

Katarina Đorđević
[objavljeno: 09/02/2008] Politika


__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?

Last edited by Leptirić; 02-03-08 at 17:06..
Leptirić is offline  
Reply With Quote
Old 02-03-08, 16:54   #2
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default

Za 1000 dolara danas svako može dobiti svoju detaljnu genetsku kartu na internetu

Internet servis 23andMe nudi detaljne analize naših DNK koje mogu otkriti uzbudljive priče o nama, našem poreklu i genetskim predispozicijama. Ovaj start-up, finansiran delom i od strane Google-a, osnovale su biologičarke Linda Avey i Anne Wojcicki, supruga jednog od osnivača Google-a Sergeya Brina. Ime firme odnosi se na 23 para hromozoma koje svako od nas ima.

Ono što im je potrebno da bi procenili kakva nas sudbina očekuje su dva mililitra pljuvačke. Pored toga treba izdvojiti i 999 američkih dolara za uslugu. Oko 4 nedelje nakon slanja uzorka, mušterija će dobiti pristup internet stranama u okviru sajta 23andMe na kojima može surfovati kroz svoj detaljno prikazan genetski materijal. Analiza rezultata je napisana lako razumljivim jezikom tako da ne morate biti genetičar da bi ste se snašli. Između ostalog, surfujući kroz svoje rezultate analize, može se pročitati koliki je korisnikov rizik oboljenja od neke vrste raka, kakva je opasnost od razvijanja dijabetesa ili Alchajmerove bolesti, ili koja grupa ljudi na planeti je genetski najsrodnija korisniku. Rezultati analize nam mogu pomoći da bolje upoznamo samog sebe i bolje kontrolišemo sopstveno zdravlje i životni stil.

Imajući u vidu da će se u bliskoj budućnosti verovatno otkriti još mnogo veza između gena i bolesti, u cenu od 999 $ uključeno je i redovno obnavljanje genetske karte. U početku je ponuda servisa 23andMe bila ograničena samo na SAD. Od nedavno se kompletna analiza naše DNK može obaviti i u Evropi. Na spisku država u koje se isporučuje set potreban za davanje uzorka pljuvačke nalazi se i Srbija.

Neki naučnici nisu oduševljeni ovom ponudom i upozoravaju da rezultate analize treba prihvatiti sa oprezom budući da je analiza gena relativno mlada naučna grana. Naime, celokupan ljudski genetski sastav „otključan“ je tek 2003. godine. Ipak, biologičarka Avey tvrdi da su 23andMe spremni za novi talas istraživanja čiji rezultati će tek doći.

Jedan od najpoznatijih genetičara, Amerikanac Craig Venter, ocenio je ponudu strane 23andMe kao ozbiljnu i smislenu u cilju boljeg razumevanja genetike. On je takođe zajedno sa svojim timom izradio svoju kompletnu DNK sekvencu i javno postavio rezultate na internet. Ipak, i Craig Venter podsetio je da se istraživanje genoma nalazi na početku te da rezultate treba uzimati sa oprezom.

Kompanije 23andME nije jedina koja nudi ovakve usluge. Na primer islandska firma deCODEme takođe nudi ispitivanje genetskih osobina na osnovu uzorka pljuvačke za 985 dolara.

b92
__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?

Last edited by Leptirić; 02-03-08 at 17:05..
Leptirić is offline   Reply With Quote
Old 02-03-08, 17:05   #3
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default

Svi cemo biti jedna rasa

Naučnici tvrde da se evolucija ljudskog roda danas odvija brže nego ikada u istoriji čovečanstva. Ovaj ubrzani proces najbolje odslikava činjenica da je prirodna selekcija među ljudima toliko rapidna da se za svega nekoliko generacija očekuju jedinke s urođenom rezistencijom na teške bolesti kao što su dijabetes i malarija.

Isto tako, primećeno je da su ljudi s različitih krajeva sveta sve više nalik jedni drugima, sve do potpune poistovećenosti.
Profesor doktor Henri Harpending, s Antropološkog univerziteta države Juta, sproveo je istraživanje koje uključuje 270 ljudi širom sveta, sa ciljem da utvrdi brzinu evoluiranja ljudskog DNK. Istraživanje je pokazalo da je čitava populacija, u periodu od ledenog doba po sve do danas, što brojčano predstavlja vremenski period od deset hiljada godina, pretrpela ogroman broj genetskih promena i varijeteta.
„Mi danas nismo oni isti ljudi od pre 1.000 ili 2.000 godina“, kaže profesor Harpending, i dodaje da „nisu samo kulturološke razlike odgovorne za promene kod ljudi, posredi je, zapravo, jak uticaj promene gena. Ljudska rasa evoluira nezavisno širom sveta u Evropi, Aziji i Africi. Čini se da civilizacija teži potpunom sjedinjavanju u okviru jedinstvene rase“.
Istraživanje je tragalo i za genetskim dokazima u vidu mutacija u procesu prirodne selekcije, tokom proteklih 80.000 godina na prostoru od severne Evrope preko Kine, Japana do Afrike. Evropljani imaju najviše genetskog uticaja mormonskog plemena Utah. Ovako nešto ogleda se u genetskoj promeni pod nazivom - jedinstveni nukleotidni polimorfizam. Promene poput ove pojavljuju se na DNK lancu i, ako se „odomaće“, lako se prenose na sledeće generacije.
Brzina evolucije znatno je povećana u periodu od pre 40.000 godina, kada se ljudska rasa iz Afrike proširila po čitavom svetu. Otkriće uzgajanja biljnih kultura od pre 12.000 godina dodatno je doprinelo ubrzanju ovog procesa.
Promene je najlakše pratiti i proučavati na lako uočljivim mutacijama spoljašnje čovekove građe. Najbolji primer toga jeste adaptivna promena u pigmentaciji najvećeg ljudskog organa - kože. Narodi sa severne polulopte neuporedivo su svetlije puti zbog nedostatka sunca od onih iz južnih krajeva i Afrike.
Iako je istraživanje pokazalo mnogobrojne razlike između rasa, nisu uzete u obzir posledice masovnih migracija u proteklih 100 godina, koje su umnogome doprinele sjedinjavanju svetova koji su do juče bili izolovani jedni od drugih.
Međutim, najinteresantnije je otkriće evolutivne adaptacije i stvaranja rezistencije na bolesti. S tim u vezi doktor Džon Hokins s univerziteta u američkoj državi Viskonsin kaže: „Budite sigurni da kada biste plemenu lovaca-sakupljača prepisali dijetu na bazi kukuruza, dobili biste pleme dijabetičara. Mi danas prolazimo kroz nešto slično pridržavajući se, na primer, dijete s povećanim procentom ugljenih hidrata!“
Danas postoji više od 20 aktivnih genetskih promena vezanih za rezistenciju na malariju, a poznata je i pojava nove krvne grupe popularno nazvane „dafi“.

Svoje mesto na listi noviteta našao je i novootkriveni genotip, pod nazivom CCR5, koji datira još od pre četiri hiljade godina. Ovaj gen, odgovoran za rezistenciju na HIV virus, postoji kod deset odsto evropske populacije.

blic


__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?
Leptirić is offline   Reply With Quote
Old 05-04-08, 20:12   #4
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default

Istraživanje: Sreća je pitanje genetike, a ne novca!

LONDON - Sreća se ne može kupiti, ali se može naslediti, tvrde britanski i australijski naučnici koji su nedavno identifikovali gene koji ljude čine srećnim, navodi Rojters. Istraživanje sprovedeno nad 1.000 parova identičnih i dvojajčanih blizanaca pokazalo je da geni određuju polovinu ličnih karakteristika koje ljude čine srećnima, dok su za ostatak ljudske dobrobiti zaslužni faktori kakvi su veze, zdravlje i karijera.


"Ustanovili smo da je oko polovina stvari koje jedne čine srećnijima od drugih pitanje genetike. To je zaista iznenađujuće", kazao je istraživač Univerziteta u Edinburgu i vođa istraživanja Tim Bejts.

Učesnici u istraživanju - stari od 25 do 75 godina - odgovarali su na seriju pitanja o svojoj ličnosti, odnosno o tome koliko su u životu zabrinuti, a koliko zadovoljni. Imajući u vidu da identični blizanci dele iste gene, a dvojajčani ne, naučnici su identifikovali zajedničke gene koji su zaslužni za određene osobine i ljude čine predodređenima za sreću.

Osobe koje su komunikativne, stabilne, vredne i savesne češće su i srećnije, navode naučnici u listu "Sajkolodžikal sajens”.
__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?
Leptirić is offline   Reply With Quote
Old 06-04-08, 16:34   #5
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default

Paradajz sa ukusom ruže i limuna

Izraelski naucnici proizveli su genetski modifikovan paradajz sa aromom ruže i limuna, ciji se ukus veoma svideo dobrovoljcima koji su ga probali, naveo je jedan britanski naucni casopis. Medu 82 osobe kojima je ponudeno da uporede ukus novog mirišljavog paradajza i onog prirodnog, gotovo svi su uspeli da prepoznaju nove arome koje su opisivali kao ?parfem?, ?miris ruže? ili ?miris limuna?. Cak 49 dobrovoljnih degustatora izjavilo je da im se više svida novi aromatizovan paradajz, dok je samo njih 29 navelo da je prirodan paradajz bolji. Genetski modifikovan paradajz proizveo je istraživacki tim Neve Jar na cijem celu je izraelski naucnik Efraim Levinson. Aromatizovani paradajz je svetlije roze boje jer u sebi sadrži dva puta manje likopena, antioksidanta koji prirodnom paradajzu daje boju i koji je dobar za ljudsko zdravlje. Istovremeno novi paradajz ima više terpenoida, organskih sastojaka koji mu omogucavaju da mnogo duže bude svež. Prvi genetski modifikovan paradajz pojavio se na americkom tržištu 1994, ali je ubrzo povucen zbog slabe prodaje. Trenutno se u svetu nigde u prodaji ne nudi genetski modifikovan paradajz.

__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?
Leptirić is offline   Reply With Quote
Old 06-04-08, 16:41   #6
Leptirić
Čuperak
 
Leptirić's Avatar
 
Registrovan: Jan 2008
Lokacija: Imagination
Postovi: 8,213
Leptirić has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Leptirić
Default

Darežljivost genetski programirana

Tim istraživača Odeljenja za psihologiju sa Hebrejskog unverziteta u Jerusalimu veruje da je sklonost ka darežljivosti genetski određena. Preko onlajn zadatka koji se sastojao u odluci o poklanjanju ili zadržavanju novca, istraživači su otkrili da se oni koji su poklanjali sav novac, ili bar deo, genetski razlikuju od onih koji su odlučivali da zadrže svoj novac.

Eksperiment je sproveden na 234 onlajn "igrača." Svaki od njih je dobijao 12 dolara, pri čemu je mogao da sadrži sve ili da deo ili ceo iznos pokloni nekom drugom anonimnom igraču. Takođe, analizirana je i DNK učesnika i poređena u zavisnosti od njihovih reakcija. Ustanovljeno je da su osobe koje imaju određene varijante gena AVPR1 u proseku davale 50 procenata više od onih koji nisu imali tu varijantu gena.

"Prema onome što znam, eksperiment je obezbedio prvi dokaz o odnosu varijabilnosti DNK i stvarnog ljuskog altruizma," rekao je dr Arijel Knafo, jedan od autora projekta.

Gen AVPR1 je odgovoran za produkciju receptora, koji omogućuju hormonu, arginin vazopresinu, da deluje na neurone u mozgu. Vazopresin igra ulogu u socijalnom vezivanju. Istraživači su otkrili da je veći altruizam prisutan kod ispitanika sa dužom ključnom sekcijom AVPR1 gena, takozvanim promoterom. Smatra se da duži promoter može da dovede do povećane aktivnosti.

Ovi nalazi mogu biti od pomoći biolozima da rasvetle evolutivnu istoriju altruizma. Primećeno je da varijanta AVPR1 gena postoji i kod voluharica, gde takođe doprinosi socijalnom vezivanju. To ukazuje na mogućnost da altruizam ima duboko ukorenjenu genetičku istoriju, koja je možda preuzela novu ulogu u ljudskoj evoluciji


__________________
Ako je istina da je teško nekoga iskreno zavoljeti, kako forumaši mogu da se tol'ko volU, aaa?
Leptirić is offline   Reply With Quote
Old 17-09-12, 16:54   #7
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

REVOLUCIONARNO: Slovenački mikrobiolog otkrio gen koji reguliše gojaznost!


Genomskom analizom miševa slovenački mikrobiolog Simon Horvat došao je do otkrića koje će u dalekoj budućnosti možda pomoći i ljudima s preteranom telesnom težinom

Radi se o genu debljine koji je nazvan deptor. Za razliku od već otkrivenih gena koji utiču na regulaciju apetita uglavnom signalizacijom preko centralnog nervnog sistema, deptor deluje u mišićnoj masi. Zato se veruje da bi u budućnosti naučnici mogli razviti sredstvo za stišavanje tog gena i na taj način pomoći ljudima s preteranom telesnom težinom ako je ona genetski uslovljena.

U međuvremenu, Simon Horvat s Biotehničkog fakulteta u Ljubljani i dalje smatra da je najbolja preporuka osobama koje se bore s preteranom težinom dijeta i fizička aktivnost.

Horvat zadnjih 15 godina intenzivno proučava genetske uzroke zašto su neki ljudi debeli, a drugi mršavi. Sa saradnicima na svom institutu u Ljubljani on je dugogodišnjom selekcijom izdvojio dve grupe miševa različitih genetskih karakteristika. Jedni su miševi ostajali mršavi bez obzira na količinu pojedene hrane, a drugi su se gojili i kod uživanja manje količine, sve u zavisnosti od toga jesu li imali vitku ili debelu varijantu deptor gena.Rad kojim je dokazana veza između gena deptor i gojaznosti kod ljudi i način samog funkcionisanja gena objavljeni su nedavno u američkom naučnom časopisu Cell Metabolism. Horvat je tokom rada na studiji sarađivao s kolegama s Instuta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), objavili su slovenački mediji.
izvor
pehar is offline   Reply With Quote
Old 24-10-12, 18:48   #8
STOCK
MiM team Forumaš i po'
 
Registrovan: Oct 2012
Postovi: 1,114
STOCK uskoro postaje slavanSTOCK uskoro postaje slavan
Default

E zbog ovakvih stvari ce nasi potomci da izumru....kakve gentske modifikacije paradajza...pa onaj moj iz morace sto mu sjeme godinama cuvamo je bolji od ijednog kojeg naucnici proizvedu


Quote:
Originally Posted by Leptirić View Post
Paradajz sa ukusom ruže i limuna

Izraelski naucnici proizveli su genetski modifikovan paradajz sa aromom ruže i limuna, ciji se ukus veoma svideo dobrovoljcima koji su ga probali, naveo je jedan britanski naucni casopis. Medu 82 osobe kojima je ponudeno da uporede ukus novog mirišljavog paradajza i onog prirodnog, gotovo svi su uspeli da prepoznaju nove arome koje su opisivali kao ?parfem?, ?miris ruže? ili ?miris limuna?. Cak 49 dobrovoljnih degustatora izjavilo je da im se više svida novi aromatizovan paradajz, dok je samo njih 29 navelo da je prirodan paradajz bolji. Genetski modifikovan paradajz proizveo je istraživacki tim Neve Jar na cijem celu je izraelski naucnik Efraim Levinson. Aromatizovani paradajz je svetlije roze boje jer u sebi sadrži dva puta manje likopena, antioksidanta koji prirodnom paradajzu daje boju i koji je dobar za ljudsko zdravlje. Istovremeno novi paradajz ima više terpenoida, organskih sastojaka koji mu omogucavaju da mnogo duže bude svež. Prvi genetski modifikovan paradajz pojavio se na americkom tržištu 1994, ali je ubrzo povucen zbog slabe prodaje. Trenutno se u svetu nigde u prodaji ne nudi genetski modifikovan paradajz.

STOCK is offline   Reply With Quote
Old 24-08-13, 20:41   #9
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

Otkriven gen za shizofreniju

Rizik od shizofrenije obično iznosi jedan odsto, ali na severu Finske ta bolest se javlja tri puta češće nego bilo gde u svetu. Istraživači tvrde da su pronašli gen čiji nedostatak može da izazove taj psihički poremećaj.

U jednoj oblasti u Finskoj, inače omiljenom skijaškom centru, postoje zabačene ruralne opštine, koje je u 17. veku osnovalo 40 porodica, kaže Arno Paloti, genetičar na Institutu za molekularnu medicinu u Helsinkiju. Svih 20.000 stanovnika, koji danas tamo žive, potiču iz tih porodica, piše Dojče vele.

„Otišli smo u oblast u kojoj se bolest češće javlja i gde je genetska pozadina neobična. Tamo smo imali jedinstvenu priliku da bolje istražimo i razumemo shizofreniju.“
Lekovi mogu da pomognu
Paloti je sa svojim kolegama u genotipu tamošnjih stanovnika tragao za genima koji, u poređenju sa drugim ljudima, češće nedostaju. Pronašli su jedan: gen TOP3beta. Zahvaljujući tom genu telo može da proizvede istoimeni protein. On utiče na genetski materijal u ćeliji, a očito i na razvoj psihičkih poremećaja u mozgu. „Ljudi bez tog gena i proteina, češće oboljevaju od shizofrenije, ne samo u Finskoj, nego širom sveta“, kaže Paloti. „Taj gen nikada ne bismo pronašli da smo istraživali ljude različitog etničkog porekla u velikim gradovima.“

Osobe sa shizofrenijom pate od halucinacija, njihov govor i misli su nepovezani. Ako se bolest dijagnostikuje rano, dok se pacijenti još nisu potpuno povukli u svoj svet fantazija, lekovi mogu da pomognu.

Pomoć iz Nemačke
„Pitali smo se zašto je baš taj gen povezan sa shizofrenijom. I tada samo dobili jedno elektronsko pismo“, kaže Paloti.

Biohemičari sa Univerziteta Vircburg već godinama istražuju taj gen i njegov protein. Bili su oduševljeni kada su na internetu saznali za Palotijevo otkriće. Georg Štol za DW kaže: „To je bio kec na desetku. Znali smo da gen ima veze sa shizofrenijom, ali tek od tog momenta smo bili sigurno da je gen rizik od oboljevanja.“

Dva istraživačka tima odlučila su da ubuduće sarađuju i porede podatke. Kockice su se sklopile: ako u jednoj ćeliji nedostaje protein TOP3beta, dramatično raste verovatnoća od oboljevanja. Naučnici planiraju da ubuduće otkriju i šta se tačno dešava u ćeliji kada nema proteina i zašto onda ti procesi mogu da izazovu shizofreniju.

Dva povezana psihička poremećaja
Ono što gen takođe čini interesantnim jeste njegovo direktno susedstvo: deo je veće grupe gena. Jedan od njegovih „partnerskih gena“ jeste gen FMRP – i to utiče na psihički poremećaj po imenu sindrom fragilnog x. Reč je o mentalnom poremećaju koji se između ostalog ispoljava i u autizmu.

U spektru psihičkih poremećaja koji su naučnici definisali, shizofrenija i autizam nalaze se jedan naspram drugog. „Zavisno od toga koji od ta dva proteina nedostaje u ćeliji, dolazi do jednog ili drugog poremećaja“, kaže Štol.

Obe bolesti bi time genetski bile jedna s drugom povezane i time se često zajedno pojavljivale. Najnovija istraživanja potvrđuju tu teoriju, kaže Paloti: „Imamo podatke, koji nisu objavljeni, a koji pokazuju da sindrom fragilnog X predstavlja faktor rizika za oboljevanje od shizofrenije“.

Zašto je važno znati koji geni utiču na koju bolest? Naravno da bi time ljudi mogli da provere da li postoji faktor rizika u genotipu. Štol smatra da to ipak nije dobra ideja jer ako nemate gen TOP3beta, to ne znači da ćete u svakom slučaju oboleti od shizofrenije. Daleko važnije je da se najnovija saznanja iskoriste za razvoj lekova, na primer supstance koje zamenjuju protein koji nedostaje u ćeliji. Ali, kaže Štol, do tog leka je dalek put.
pehar is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
genetike, zanimljivosti

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 05:46 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM