Većina decu vaspitava batinama

[inzaghi9]

Glupačo jedna... Samo ti nisi mogla da se upišeš u gimnaziju. Nesposobna si za bilo šta. Jadna ja kad sam te takvu rodila. Šta da radim s tobom? Završićeš na ulici... - urlala je, između dva „vaspitna“ šamara, majka petnaestogodišnje Sanje. Devojčica je samo ćutala...
Slični i još drastičniji primeri vaspitavanja dece česta su pojava u mnogim porodicama u Srbiji. Vlastite neostvarene želje i frustracije povod su da roditelji pred svoju decu postavljaju zahteve koje ona nisu u stanju da ispune. A onda počinje kažnjavanje: omalovažavanje, šamaranje, čupanje, davljenje, prebijanje...
Istraživanje Unicefa pokazalo je da više od 70 odsto roditelja u Srbiji kažnjava svoju decu - verbalno ili fizički. Oliver Petrović, rukovodilac odeljenja u Unicefu za rani razvoj, kaže da kod nas nedopustivo mnogo roditelja vaspitava svoju decu upotrebljavajući pogrešne metode, fizičko i verbalno kažnjavanje. On ističe da su tokom istraživanja nailazili na majke koje su plakale zato što su tukle svoju decu. Ali govorile su da one ne znaju za drugi model vaspitavanja, jer su i same tako odgajane.
- Oko 73 odsto roditelja u Srbiji nepravilno vaspitava svoju decu. Nepravilno je da se deca vaspitavaju tako što se verbalno ili fizički kažnjavaju. Nazivanje dece pogrdnim imenima, kao što su „glupačo“, „magarčino“, „kretenu“... spada u verbalno kažnjavanje. Otprilike jedna trećina dece je vaspitavana tako što se na njih vikalo i što su ih roditelji nazivali pogrdnim imenima. Fizičko kažnjavanje ima dve forme: blaže (treskanje, udaranje po guzi...) i teže kažnjavanje ili prebijanje. Negde oko sedam odsto dece u Srbiji je teško zlostavljano. To znači da su to deca koja su prebijena... - kaže za „Blic“ dr Petrović.
On upozorava na to da oko šest odsto roditelja nije fizički ili verbalno kažnjavalo decu, ali nije ni upotrebljavalo metode vaspitavanja koje stručnjaci preporučuju. To se označava kao potpuno zanemarivanje dece i predstavlja veliki rizik.
Oko 20 odsto roditelja u Srbiji, pokazuje istraživanje Unicefa, na pravilan način vaspitava svoju decu.
- Oni razgovaraju sa decom, objašnjavaju im šta je dobro, a šta ne... Imaju vremena da dete saslušaju, posmatraju ga, i bez kažnjavanja rešavaju sve probleme. Poruka novog vremena je da roditelji treba bez ustezanja da pokažu deci svoje emocije, jer ljubav ne može da im škodi. Bapske priče: „batina je iz raja izašla“ i „mene su tukli, pa šta mi fali“ su prevaziđene - naglašava dr Petrović.
Stres i briga za preživljavanje kojem su izloženi roditelji, slažu se stručnjaci, najčešći su razlozi zbog kojih oni kažnjavaju decu.
- Društvo u tranziciji, sa toliko preživljenog stresa kao što je naše, dovelo je do toga da se u porodicama nagomilani bes često iskaljuje na deci - kaže Ljiljana Ivanišević, psiholog i edukator na SOS dečjoj liniji, upozoravajući da u Srbiji još uvek prevladava mišljenje da je „batina iz raja izašla“.
Ona kaže da se deca koja se javljaju stručnjacima SOS dečje linije najčešće žale na emocionalno zlostavljanje, gde su zlostavljači upravo njihovi roditelji i vršnjaci. Sledi fizičko zlostavljanje, na koje se češće žale dečaci nego devojčice, i na poslednjem mestu je seksualno zlostavljanje.
- Nažalost, deca se najviše žale na ljude koji su im najbliži - kaže Ljiljana Ivanišević.

„Broj za problem tvoj“ - SOS dečja linija
Na SOS dečjoj liniji u prvih godinu dana rada primljeno je više od 15.000 poziva. Na ovoj liniji trenutno radi 30 obučenih telefonskih savetnika. Dečja linija je član „Child Helpline Internationala“, organizacije koja okuplja 170 zemalja sveta.
„Broj za problem tvoj“, telefon dečje SOS linije je 0800-123456 i otvoren je 24 časa dnevno. Svi pozivi su besplatni i anonimni po izboru, a sadržaj svih razgovora je poverljiv.

Najčešći oblici verbalnog kažnjavanja:
- omalovažavanje
- okrivljavanje bez razloga
- pretnje
- zastrašivanje
- ograničavanje kretanja
- ismevanje
- diskriminacija svake vrste

Najčešći oblici fizičkog kažnjavanja:
- šamaranje
- šutiranje
- bacanje
- trešenje
- davljenje
- prebijanje

izvor: Burek

[seka]

ovo što sam pročitala me je stvarno potreslo! jako sam osjetljiva na ove teme! živim u realnom svjetu i znam da se takve stvari dešavaju, vidim ih oko sebe, ali ipak nisam znala da je u tim razmjerama!
imam djevojčicu od 6 godina i ne vidim razlog zbog kojeg bih je ja morala udariti! puno sa njom pričam i baš o svemu. nikad nisam odbila da joj nešto odgovorim. normalno svaki odgovor prilagodim njenom uzrastu! nekad joj dodje pa se inati i neće da posluša, ali vjerujte mi,samo malo podignem glas da vidi da sam ozbiljna i odma uradi šta sam od nje tražila!
na one priča ne mogu mu ništa ili takav se rodio,ili neće da posluša bez batina uopšte ne znam šta komentarisati!
a kad vidim na ulicu ili bilo gdje drugo da neko bije djete jednostavno ne mogu a da ne reagujem!
a ne daj Bože da moje djete neko takne! pa bio to samo šamar sama pomisao na to sledi mi krv u venama!

[mala_mu]

Originally Posted by inzaghi9

Glupačo jedna... Samo ti nisi mogla da se upišeš u gimnaziju. Nesposobna si za bilo šta. Jadna ja kad sam te takvu rodila. Šta da radim s tobom? Završićeš na ulici... - urlala je, između dva „vaspitna“ šamara, majka petnaestogodišnje Sanje. Devojčica je samo ćutala...
Slični i još drastičniji primeri vaspitavanja dece česta su pojava u mnogim porodicama u Srbiji. Vlastite neostvarene želje i frustracije povod su da roditelji pred svoju decu postavljaju zahteve koje ona nisu u stanju da ispune. A onda počinje kažnjavanje: omalovažavanje, šamaranje, čupanje, davljenje, prebijanje...
Istraživanje Unicefa pokazalo je da više od 70 odsto roditelja u Srbiji kažnjava svoju decu - verbalno ili fizički. Oliver Petrović, rukovodilac odeljenja u Unicefu za rani razvoj, kaže da kod nas nedopustivo mnogo roditelja vaspitava svoju decu upotrebljavajući pogrešne metode, fizičko i verbalno kažnjavanje. On ističe da su tokom istraživanja nailazili na majke koje su plakale zato što su tukle svoju decu. Ali govorile su da one ne znaju za drugi model vaspitavanja, jer su i same tako odgajane.
- Oko 73 odsto roditelja u Srbiji nepravilno vaspitava svoju decu. Nepravilno je da se deca vaspitavaju tako što se verbalno ili fizički kažnjavaju. Nazivanje dece pogrdnim imenima, kao što su „glupačo“, „magarčino“, „kretenu“... spada u verbalno kažnjavanje. Otprilike jedna trećina dece je vaspitavana tako što se na njih vikalo i što su ih roditelji nazivali pogrdnim imenima. Fizičko kažnjavanje ima dve forme: blaže (treskanje, udaranje po guzi...) i teže kažnjavanje ili prebijanje. Negde oko sedam odsto dece u Srbiji je teško zlostavljano. To znači da su to deca koja su prebijena... - kaže za „Blic“ dr Petrović.
On upozorava na to da oko šest odsto roditelja nije fizički ili verbalno kažnjavalo decu, ali nije ni upotrebljavalo metode vaspitavanja koje stručnjaci preporučuju. To se označava kao potpuno zanemarivanje dece i predstavlja veliki rizik.
Oko 20 odsto roditelja u Srbiji, pokazuje istraživanje Unicefa, na pravilan način vaspitava svoju decu.
- Oni razgovaraju sa decom, objašnjavaju im šta je dobro, a šta ne... Imaju vremena da dete saslušaju, posmatraju ga, i bez kažnjavanja rešavaju sve probleme. Poruka novog vremena je da roditelji treba bez ustezanja da pokažu deci svoje emocije, jer ljubav ne može da im škodi. Bapske priče: „batina je iz raja izašla“ i „mene su tukli, pa šta mi fali“ su prevaziđene - naglašava dr Petrović.
Stres i briga za preživljavanje kojem su izloženi roditelji, slažu se stručnjaci, najčešći su razlozi zbog kojih oni kažnjavaju decu.
- Društvo u tranziciji, sa toliko preživljenog stresa kao što je naše, dovelo je do toga da se u porodicama nagomilani bes često iskaljuje na deci - kaže Ljiljana Ivanišević, psiholog i edukator na SOS dečjoj liniji, upozoravajući da u Srbiji još uvek prevladava mišljenje da je „batina iz raja izašla“.
Ona kaže da se deca koja se javljaju stručnjacima SOS dečje linije najčešće žale na emocionalno zlostavljanje, gde su zlostavljači upravo njihovi roditelji i vršnjaci. Sledi fizičko zlostavljanje, na koje se češće žale dečaci nego devojčice, i na poslednjem mestu je seksualno zlostavljanje.
- Nažalost, deca se najviše žale na ljude koji su im najbliži - kaže Ljiljana Ivanišević.

„Broj za problem tvoj“ - SOS dečja linija
Na SOS dečjoj liniji u prvih godinu dana rada primljeno je više od 15.000 poziva. Na ovoj liniji trenutno radi 30 obučenih telefonskih savetnika. Dečja linija je član „Child Helpline Internationala“, organizacije koja okuplja 170 zemalja sveta.
„Broj za problem tvoj“, telefon dečje SOS linije je 0800-123456 i otvoren je 24 časa dnevno. Svi pozivi su besplatni i anonimni po izboru, a sadržaj svih razgovora je poverljiv.

Najčešći oblici verbalnog kažnjavanja:
- omalovažavanje
- okrivljavanje bez razloga
- pretnje
- zastrašivanje
- ograničavanje kretanja
- ismevanje
- diskriminacija svake vrste

Najčešći oblici fizičkog kažnjavanja:
- šamaranje
- šutiranje
- bacanje
- trešenje
- davljenje
- prebijanje

izvor: Burek

Da, i mene su tukli i stvarno mi nista ne fali...

[mozak]

i mene i izraszao sam u baš finog momka tako da nisam protiv batina..

[mary]

Mene nikad nisu tukli i nista mi na fali

[seka]

Originally Posted by inzaghi9

Slični i još drastičniji primeri vaspitavanja dece česta su pojava u mnogim porodicama u Srbiji. Vlastite neostvarene želje i frustracije povod su da roditelji pred svoju decu postavljaju zahteve koje ona nisu u stanju da ispune. A onda počinje kažnjavanje: omalovažavanje, šamaranje, čupanje, davljenje, prebijanje...

- Oko 73 odsto roditelja u Srbiji nepravilno vaspitava svoju decu. Nepravilno je da se deca vaspitavaju tako što se verbalno ili fizički kažnjavaju. Nazivanje dece pogrdnim imenima, kao što su „glupačo“, „magarčino“, „kretenu“... spada u verbalno kažnjavanje. Otprilike jedna trećina dece je vaspitavana tako što se na njih vikalo i što su ih roditelji nazivali pogrdnim imenima. Fizičko kažnjavanje ima dve forme: blaže (treskanje, udaranje po guzi...) i teže kažnjavanje ili prebijanje. Negde oko sedam odsto dece u Srbiji je teško zlostavljano. To znači da su to deca koja su prebijena... - kaže za „Blic“ dr Petrović.




Ona kaže da se deca koja se javljaju stručnjacima SOS dečje linije najčešće žale na emocionalno zlostavljanje, gde su zlostavljači upravo njihovi roditelji i vršnjaci. Sledi fizičko zlostavljanje, na koje se češće žale dečaci nego devojčice, i na poslednjem mestu je seksualno zlostavljanje.


„Broj za problem tvoj“ - SOS dečja linija
Na SOS dečjoj liniji u prvih godinu dana rada primljeno je više od 15.000 poziva.

Najčešći oblici verbalnog kažnjavanja:
- omalovažavanje
- okrivljavanje bez razloga
- pretnje
- zastrašivanje
- ograničavanje kretanja
- ismevanje
- diskriminacija svake vrste

Najčešći oblici fizičkog kažnjavanja:
- šamaranje
- šutiranje
- bacanje
- trešenje
- davljenje
- prebijanje

izvor: Burek

svako je od nas bar jednom je dobio od roditelja batine! ali ne može niko da kaže da djete koje odrasta u modricama, koje ne zna za ljubav, nego samo batine ; koje ne mora da dobija batina, ali se svakodnevno na njega viče, ili gleda kako otac majku tuče, što je po meni isto tako emocionalno zlostavlljanje može da izraste u emocionalno stabilnu osobu!

[kliko]

Mislim da je u toku podizanja djece skoro nemoguce izbjeci da im prishijemo jednu po guzici. Nekad je u nekim slucajevima to stvarno nezbjezno. Postoji razlika izmedju vaspitnih batina i zlostavljanja djece. Postoji VELIKA razlika izmedju to dvoje.

Svoju djecu ne bijem, ni vaspitno ni nikako. Imam jedan poseban sistem vaspitavanja koji zasad funkcionise. Iako ih ne udaram i ne galamim na njih, opet imaju postovanje prema onome sto im ja kazem i od svihclanova familije ja imam najveci autoritet nad njima, kako u stvari i treba da bude.

[seka]

Originally Posted by kliko

Mislim da je u toku podizanja djece skoro nemoguce izbjeci da im prishijemo jednu po guzici. Nekad je u nekim slucajevima to stvarno nezbjezno. Postoji razlika izmedju vaspitnih batina i zlostavljanja djece. Postoji VELIKA razlika izmedju to dvoje.

potpuno se slažem sa tobom! razlika je zaista velika!
ja inače ne mogu da ne reagujem kad je u pitanju bilo koji vid zlostavljanja, a pogotovo kad su djeca u pitanju! i da me neko ne bi pogrešno razumio želim da kažem da mene nisu roditelji, a ni niko drugi, tukli!

[Baron]

bogomi su mene lesili, ito njih vise iz familije...
a ja nebih mogao biti djecu, vise bi volio da to cini majka, pa neka nju mrze a ne mene

[mala_mu]

Originally Posted by Baron

bogomi su mene lesili, ito njih vise iz familije...
a ja nebih mogao biti djecu, vise bi volio da to cini majka, pa neka nju mrze a ne mene

Pa mene je recimo majka lesila. Tata me je udario 1 i toga se cesto sjetimo, jer je plakao posle toga sat vremena... a uvijek me je vise bilo strah od njega, nego od majke, iako je ona bila ta koja je zavodila red i mir kod mene.. Ja dijete nebi mogla izbit nikako rukom, motkom mozda, zaboli ruka brzo...