MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Rezultati ankete: Da li citate knjige Mome Kapora?
Da. 32 72.73%
Ne. 12 27.27%
Glasači: 44. You may not vote on this poll

Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 25-02-07, 21:33   #1
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Thumbs up Momo Kapor

Posveticu ovu temu Momu Kaporu,nadam se da ima ljubitelja ovog Akademika


Intervju : Momo Kapor - književnik i slikar

Želeo sam da me štampaju na kesama za povraćanje
Muči me to što su deca koja su imala deset godina kada je počeo rat, a danas su odrasli ljudi bez pasoša, nisu videli čak ni Dubrovnik, Zagreb, Sarajevo i LJubljanu

Ako je sudeći po broju objavljenih knjiga, koje su stalni gosti na brojnim našim listama bestselera, izložbi slika, veoma uspeloj nedavnoj promociji romana "Misterija Šlomovič" u Francuskoj i Švajcarskoj i konačno tek objavljenom romanu "Putopis kroz biografiju", u izdanju "Knjiga komerca", jedan od najpopularnijih i najčitanijih srpskih pisaca Momo Kapor završio je proteklu 2006. godinu više nego uspešno.

Danima se pisalo u francuskoj i švajcarskoj štampi o promociji vaše knjige "Misterija Šlomovič". Šta je obeležilo tu vašu nesvakidašnju književnu turneju?
- U izdanju jednog novog izdavača "Ksenija" kao prva knjiga pojavio se prevod mog romana "Misterija Šlomovič". Taj izdavač je iz Veveja u Švajcarskoj i uspeo je da zainteresuje frankofonsku javnost za taj čudni slučaj jednog kolekcionara. Knjiga je izazvala nezapamćeno interesovanje, ne zbog moje literature, već zbog zapanjenosti Francuza da u Beogradu u muzeju postoji izvanredna kolekcija francuske moderne umetnosti, a za koju oni nisu uopšte znali, od Sezana do Pikasa, preko Matisa, Utrila, Derena, Flaminga. Sve su to vrhunska remek-dela koja je sakupio Šlomovič u Parizu, kao sekretar čuvenog Ambroaza Volara, oca francuske moderne umetnosti, koji je prvi izlagao Sezana i Matisa. Bilo je dakle zanimljivo učestvovati u brojnim TV emisijama, na radiju i davati inervjue novinama, a dvorane u Ženevi i Parizu bile su prepune istoričara umetnosti. Sve to više je od literature. Usput, promovisana je i kolekcija vina iz Veveja "Ksenija", s mojim crtežom na nalepnici. U šali sam rekao da knjiga mnogo gubi na prevodu sa našeg bogatog srpskog, na njihov siromašni francuski, što je izazvalo buru oduševljenja.

TRAŽENJE LJUBAVI

Doživeli ste da vas čita nekoliko generacija čitalaca. Popularni ste jednako kod današnjih studenata, srednjoškolaca, kao i kod njihovih roditelja, i još dalje. Kako uspevate da ostanete "u modi" tolike godine?
- To je zahvaljujući masovnom padu dobrog ukusa. Šalim se. Zaista ne znam zbog čega me čitaju generacije sada i najmlađih, ali, verovatno je to zbog toga što se trudim da ne budem dosadan, a to je lekcija koja se uči u novinarstvu. Ja sam počeo kao novinar koji je prešao u književnost. Povrh svega, i dan-danas sam novinar jer imam svoje kolumne u Frankfurtskim vestima i Jatovoj reviji, a ponekad u Ninu. Dakle, prva lekcija je da se piše što zanimljivije, da se ščepa pažnja publike. Pogledajte samo veće naslove u novinama i shvatićete da se zaustavljate samo onde gde je interesantno. Kad imate tu dresuru , pa kad uđete lagano u literaturu, onda se trudite to isto , samo se sada radi o knjizi. Potpuno mi je nerazumljiva sintagma elitističkih kritičara, koja se zove "podilaženje ukusu publike ". Pa, kome da se podilazi ako ne ukusu publike? Pa, kome da se podilazi ako ne ukusu publike za koju se piše. Verovatno da uzvišeni i najuzvišeniji duhovi ne štampaju svoje knjige, već ih drže u fioci da bi podilazili ukusu publike. Čovek piše za publiku. Pisanje, pa i čitava umetnost je traganje za neuzvraćenom ljubavlju. Vi stalno pišete i kažete:"pogledajte kako ja divno pišem, kako sam pametan! Volite me, volite me! Vidite kako slikam! Volite me! Bez tog traženja ljubavi nema ni dobre, ni prihvatljive književnosti.





Iznenadili ste svoje čitaoce novim romanom "Putopis kroz biografiju". Kako biste ukratko uputili potonje čitaoce u vaše novo delo?
- Ta knjiga je ustvari antiputopis, ona je priča o tome šta mi se dogodilo po svetu, dok sam se smucao po raznim zemljama. Ona je kao vodič ilustrovana sa mnoštvom mojih crteža jer u mom životu nije bilo dana kad nisam crtao. Život me je bacao kojekuda, pa sam tako uspeo da od Evrope i Amerike vidim i zemlje Dalekog Istoka, a takođe i Severnu Afriku. Bio sam i u Australiji jer sam želeo da se uverim da li Australijanci idu naglavačke, kao što smo verovali kad smo bili mali. Ali, sve to nije važno, svaka stjuardesa videla je više sveta od nekog ludog Holandeza. Važno je kako se taj svet ogledao u nama, šta nam se događalo. Ukratko, danas mi je svet dosadan. Znam svaku sliku u gotovo svim muzejima, sve cipele u najboljim radnjama, probao sam sva vina na najčuvenijim mestima. Muka mi je od toga. Međutim, ono što me muči je to što deca koja su imala deset godina kada je počeo rat, a danas su odrasli ljudi bez pasoša, nisu videli čak ni Dubrovnik, Zagreb, Sarajevo, LJubljanu. Zbog čega je potrebno videti svet? Zbog toga da bi shvatili dragocenost i prednost ovoga što mi živimo. Bez te dimenzije nemoguće je voleti svoju zemlju, ma kakva ona bila. Putopis kroz biografiju je ustvari knjiga o tome.

Još jedna knjiga obeležila je vašu ovogodišnju bibliografiju. "Vodič kroz srpski mentalitet" prema tvrdnji izdavača " Derete", ali i kako stoji na bestseler listama se izuzetno traži. Kako biste objasnili tu vrstu fenomena, s obzirom da je knjiga objavljena samo na engleskom?
- Više od dvadeset godina pišem za verovatno najbolji časopis u zemlji, Jatovu reviju. To je onaj časopis koji stoji na naslonu sedišta ispred vašeg, odmah pored kese za povraćanje. U početku sam u stvari želeo da me štampaju na toj kesi, pa da me čita onaj kome je zlo, ali mi nisu dali. Ti tekstovi se, inače, paralelno prevode na engleski, pa sam napravio izbor iz mog dugogodišnjeg rada i dao knjizi naslov koji nosi moja rubrika "Vodič kroz srpski mentalitet". Knjiga se odmah po izlasku probila na listu bestselera, mada je štampana na engleskom. To je verovatno zbog toga što je moj grad u poslednje vreme pun stranaca. Takođe, tu su i keve koje kupuju knjige i šalju ih na Zapad svojim snajama i zetovima da saznaju nešto više o nama. Vodič je već doživeo drugo izdanje, što se smatra pravim čudom. To je, inače, jedina moja knjiga koju ne mogu da čitam na engleskom jer je moj engleski ulični i kafanski.

Kad smo već kod srpskog mentaliteta, a vi ste toliko godina duboko u toj materiji spisateljskog posla savršeno upućeni po ovom pitanju, šta je to, po čemu smo mi Srbi osobeni? Šta je to, što nas naročito obeležava u odnosu na druge narode?
- Mi se ne razlikujemo od drugih naroda, samo su nam neke osobine izraženije. Moglo bi se reći da su to pre svega inat, tvrdoglavost, srdačnost (koja zna i da zamara), gostoljubivost na koju smo mnogo ponosni, mada strancima umemo da naplatimo sve što može da se naplati. Zatim sentimentalnost, nostalgija i još neke druge stvari. U zemlji koja trenutno ima najviše problema u Evropi , najčešća rečenica kod nas je "nema problema". Zar to nije divno? Pa i to što sam izdao knjigu na engleskom, a jedva govorim taj jezik, takođe je dokaz našeg mentaliteta.

Činjenica je da ste bestseler pisac u Srbiji. Kakvo je to osećanje?
- Ja sam ono što se u Srbiji naziva bestseler piscem. Međutim, iako se sve moje knjige prodaju dobro, knjige koje kao što vidite držim na stepeništu imaju oznake da su prodate u dvesta pedeset hiljada primeraka. I da slažem neku hiljadu više, ne bih mogao da im se približim. Zbog toga se još uvek držim one izreke "da je put u istoriju književnosti zasut s obe strane grobljima bestselera". Što se tiče mojih tiraža, tu važi izreka da je "u zemlji slepih jednooki čovek kralj". No, primetio sam da mnoge moje kolege pisci i spisateljice grozničavo rade na svojim knjigama da postanu bestseleri, mada mi je to prirodno, ipak, ne mogu da shvatim njihovu želju. Ja naime mislim da u ovoj zemlji nema više od sto čitalaca i pokušavam da za njih pišem. Sve ostalo mi je sumnjivo.



Izvor: Glas Javnosti

Last edited by pehar; 25-02-07 at 21:36..
pehar is offline  
Reply With Quote
Old 14-03-07, 13:11   #2
grunf
MiM team Početnik
 
Registrovan: Sep 2006
Postovi: 297
grunf has disabled reputation
Default

Preporuka je za Đetiće da pročitaju Zelenu čoju Montenegra a noročito se to odnosi na Plamenog istoričara!!!
__________________
Zbog jedne divne crne žene...
grunf is offline   Reply With Quote
Old 22-03-07, 18:11   #3
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Nasi uslovi su takvi da jedva skupimo pare za neki manji koncert u sujednoj drzavi (mislim na Srbiju/Crnu Goru), a kamoli za Exit ili neko dalje planinarenje... O ljetovanju i posjecivanju nekih idilicnih mjesta da ne govorim...

Kant je citav zivot proveo u svom rodnom gradu, ali kaze da je u mislima proputovao citav svijet... Covjek mora da ima veoma jak mozak da bi savladao imaginacijom u toj mjeri...
Ali mi imamo Moma Kapora...
Citanje njegovih knjiga predstavlja svojevrsno putovanje na najrazlicitija mjesta na nasoj planeti...
Ne samo sto je sjajan slikar, vec je izvrstan knjizevnik koji jednako umije da jedan predio naslika kako kicicom tako i perom...
Onaj ko nije procitao bar jedno njegovo djelo (od kojih izdvajam "Konte", za ljubitelje slikarstva, "Skitam i pricam", za ljubitelje putopisa, i "Od tri do sedam", za svakoga)...

Nadam se da ce jos neko ostaviti komentar o nekom njegovom djelu...
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 13-06-07, 00:47   #4
THE COON
Nobleman in exile
 
THE COON's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: N.Y.C
Age: 37
Postovi: 3,518
THE COON uskoro postaje slavanTHE COON uskoro postaje slavan
Wink

Quote:
Originally Posted by grunf View Post
Preporuka je za Đetiće da pročitaju Zelenu čoju Montenegra a noročito se to odnosi na Plamenog istoričara!!!
Preporuka ljudima, uz rizik da zvučim pristrasno iako to zaista nijesam, koji istorijske ili sociološke razloge i ideje, kao i stavove žele saznati i formirati na osnovu štiva u kome je maksimalno dopuštena praksa nazvana ''piščeva sloboda fikcije'' je da dobro prouče istoriju.
Samo tako će na pravi način demantovati ili složiti se sa nečim što se ne zove uzalud ''ISTORIJSKE ČINJENICE''.
THE COON is offline   Reply With Quote
Old 13-06-07, 00:52   #5
THE COON
Nobleman in exile
 
THE COON's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: N.Y.C
Age: 37
Postovi: 3,518
THE COON uskoro postaje slavanTHE COON uskoro postaje slavan
Default

Inače, dopalo mi se djelo ''Foliranti''. Pohvale za temu.
THE COON is offline   Reply With Quote
Old 13-06-07, 23:00   #6
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

E sad da se uozbiljimo...
Ko je ovdje citao "Zelenu coju Montenegra"?
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 13-06-07, 23:24   #7
mary
MiM team Guru
 
mary's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 7,600
mary has disabled reputation
Default

Imam 3 knjige od Moma K. u elektronskom izdanju pa ako neko hoce mogu ih staviti.Beleske jedne Ane,Foliranti,Provincijalac
mary is offline   Reply With Quote
Old 13-06-07, 23:35   #8
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Ja imam neke knjige, ali ih ne mogu uploadovati sad, pa cu drugi put...


Da se vratimo "Zelenoj coji..."
Nisam htio da stavim akcenat na tematiku romana, nego na to koliko je on puta tamo napisao da je vecinu knjige napisao Zuko Dzumhur, da mu je on samo pomaga... Prenosio je njegove odlomke u originalu, stalno pricao o procesu nastajanja knjige i vidi sad - tuzba... Ma daj...

Nego, sto je baraba?
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 14-06-07, 23:19   #9
mary
MiM team Guru
 
mary's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 7,600
mary has disabled reputation
Default

Momo Kapor -Beleske jedne Ane

Momo Kapor - Foliranti-http://www.mediafire.com/?1nxj1m1tbgd
[B]
Momo Kapor - Provincijalac-http://www.mediafire.com/?7n1dgamddgt

Last edited by mary; 14-06-07 at 23:25..
mary is offline   Reply With Quote
Old 15-06-07, 00:06   #10
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by filantrop View Post
Pa eto on mu je samo pomaga a novce je htio da uzme sam,kapiras sad zasto je baraba?
Pa dobro, to si u pravu... Ako mogu biti neki veliki novci od knjige...
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 16-03-08, 12:24   #11
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Nesto sam našla na internetu, čini mi se interesantno...




Momo Kapor - Snezana

Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile prave, a ne plasticne.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?
Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da je ona mozda procita i javi mi se telefonom?
Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala one noci.
seka is offline   Reply With Quote
Old 16-03-08, 13:11   #12
Zor_djevojka
Pa$aka
 
Zor_djevojka's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Lokacija: Vojvotk|nja_od_Fund|ne
Postovi: 41,348
Zor_djevojka has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by filantrop View Post
Volio sam da ga citam iako je baraba..
Moram se slozhiti sa ovim 'Zelena choja Montenegra', 'Zoe', 'Ivana'...
__________________
Ako vam se neka ptica posere na glavu, obrišite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali - čika Dušan Radović
Voli te tvoja zver
Zor_djevojka is offline   Reply With Quote
Old 19-05-08, 15:59   #13
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

Bre - Momo Kapor
Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karađorđević.

Došla je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli Dvor. Prošetala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojčica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.

Na njenom crnom slamnatom šeširu širokog oboda, sve vreme je venulo žuto cveće koje je ubrala na Kosovu Polju.

Za razliku od skorojevića obogaćenih preko noći, koji kada se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju čitav niz primedbi na sve i svašta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, kaže, ljude, ulice, drvorede, našu hranu i način života…

Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao dečak ljubio svaku žabu koju bih uhvatio.

— Zašto si ljubio žabe?

— Za svaki slučaj! — kazao sam — Nikada se ne zna kada će se neka žaba pretvoriti u princezu…

U međuvremenu, Princeza je naučila da sasvim pristojno govori srpski i da piše ćirilicom.

Kao i sav otmen svet, ona govori odmereno i tiho. Mi, naravno, galamimo i pričamo svi uglas. Zbog toga je Princeza naučila da kaže: “Nemoj da se dereš!”

Sedeli smo na jednom brodu na reci Savi i posmatrali šetače na keju. Sve beogradske devojke izgledale su kao princeze iz nekih začaranih, tajnih novobeogradskih kraljevstava.

Jedanput sam pisao o njima:

“Leti, mi smo, zaista, najlepši narod na svetu! Zimi nas šiju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim suncem počne da topi rimska šminka, kada se izađe iz kuća i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od šešira — dolazi naših pet minuta! Na suncu, toj sirotinjskoj majci, dovoljne su samo jedne farmerice i jedna majica, pa da golim telima ušijemo dekadentno englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijelnosti… Više nije važno šta ko poseduje — sve što je lepo, leto je izvuklo za kosu na ulicu!”

Kćeri Beograda! Usred krize i neimaštine, one su odevene u čistu fantaziju…

“Nemoj da se dereš!” reče Princeza.

Ali ja ne vodim otmene, aristokratske rubrike (kakvih kod nas, uostalom i nema) pa zbog toga neću ni opisivati šta je sve Princeza radila po Beogradu i okolini.

Setih se kako sam je davno, jednoga dana u restoranu “Đino” na Leksington aveniji, učio da kaže — bre. Tada nije znala šta znači ta reč, ukoliko je uopšte reč, a ne rečca!

Pravo je čudo kako čovek u tuđini odjedanput počne da shvata vrednost nekih stvari i reči, na koje kod kuće nije ni obraćao pažnju. Prvi put te davne godine, shvatih koliko je taj troslovni turcizam prisutan u našem svakodnevnom govoru, koliko višeslojan, nabijen svim mogućim značenjima i varijacijama… Čini mi se da ne možemo ni da sastavimo rečenicu, a da se u njoj ne nađe makar jedno bre, baš kao u Bosanaca, bolan, ili kod Dalmatinaca ono čuveno, nepostojano eeee! — koje ima hiljadu značenja i intonacija.

Rečeno sa divljenjem: On je, bre, ljudina!

Potcenjivački: Ma, idi, bre!

Izazivački: Šta je, bre?

Nežno: Ih, bre!

Sa ljubavlju: Dođi, bre…

Prepotentno: Ti ćeš, bre, da mi kažeš?

Filozofski: More, bre!

Zapanjeno: Otkud sad to, bre?

Zapovednički: “Sviri, bre! — zapovedi Hajduk Stanko Ciganima”.

Epski: “Bre, ne laži crni Arapine!”

“Bre, ćutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio — badava, sve zlo, te zlo!”

Kako, uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik?

A, u njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog… Ono služi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.

U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama — čini se, ono je naša suština… I da se nekim čudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!

A, onda je došlo vreme da se princeza Jelisaveta vrati u beli svet.

Kazao sam joj da je lepša nego ikada i to stvarno nije bio prazan kompliment.

— Nemoj da se dereš! — rekla je odlazeći niz Makedonsku.

— Ajde, bre! — rekao sam, ali me nije čula.

(”Politika”, Beograd, 16. jul 1989, str. 9 )
pehar is offline   Reply With Quote
Old 19-05-08, 16:42   #14
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Citala sam Zelenu coju Montenegra, Ivanu, Zoe i Provincijalca. Odlicno, pravi odmor za mozak. Slikar u knjizevnosti, knjizevnik u slikarstvu. Koliko lijepo oslika sve sto zeli rijecima, toliko su mu slike "rechite".

Nisam znala za ovu tuzbu.
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".

Last edited by explosion; 19-05-08 at 17:16..
explosion is offline   Reply With Quote
Old 19-05-08, 22:29   #15
Zoran
Na'vi
 
Zoran's Avatar
 
Registrovan: Jul 2006
Lokacija: Pandora
Postovi: 5,217
Zoran has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by mary View Post
Momo Kapor -Beleske jedne Ane

Momo Kapor - Foliranti-http://www.mediafire.com/?1nxj1m1tbgd
[B]
Momo Kapor - Provincijalac-http://www.mediafire.com/?7n1dgamddgt
Mary, mozes li ponoviti ove linkove, meni nesto ne rade.
Zoran is offline   Reply With Quote
Old 22-11-08, 09:57   #16
tinky
ツ ♫ ツ♫ ツ
 
tinky's Avatar
 
Registrovan: Nov 2008
Lokacija: Iskrajkam se iz prikrajka.
Postovi: 4,163
tinky has disabled reputation
Default

Glumica

- Sledeci!
Usla je u sumornu ucionicu koja je zaudarala na neuspeh sto su ga pretrpeli oni pre nje. Gledajuci pravo u oci komisiji za prijemni - petorici vec izmozdenih profesora. Oni su tog trenutka drzali u rukama kljuceve pozorisne umetnosti, slave i bogatstva.
- Jeste li vec igrali negde?
- Nisam
- Koliko imate godina?
- Dvadeset i sedam.
Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premlada da se pomiri s ostalim stvarima. Stajala je tako na sredini ucionice, posmatrajucivrhove vec dotrajalih mokasina, i osecala kako je sazaljivo gledaju. Nije imala nikakvih sansi. Kroz prozor na prvom spratu Pozorisne akademije videla je deo trotoara ispred izloga robne kuce i coveka koji se setkao paleci ko zna koju cigaretu.

Jedan clan komisije je kunjao, drugi je nesto zapisivao, treci zurio u prazno, ostala dvojica su je gledala sa ociglednom dosadom. Vec treci dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obozavaoci. Prvog dana jos im je i bilo zao tih mladica i devojaka stiglih ko zna odakle, njihovog glumackog zanosa i nicim potvrdjene ljubavi prema pozoristu, ali od jutros su vec duboko zaronili u otupelost. Na usnama osecaju posledice popusenih cigareta a u dnu stomaka
talog kofeina. Uostalom, sta se tu moze? Na ispit se prijavilo preko trista kandidata a glumacka klasa moze da primi samo osamdeset novih studenata .
- Pa sta ste nam lepo spremili? - pita umorno predsednik.
- Monolog Julije ... - rekla je tuho gutajuci knedlu.
- Je li neko udarao recke? - upita predsednik.
- Trideset i sesta Julija ... - odgovori ridja kozja bradica . Dvadeset i jedna Ofelija, devetnaest poena prednosti za Julije!
- Molim? - upita mlada zena.
- Nista, nista ... - kaze predsednik - Samo vi pocnite . Izvolite ...
"Ne kuni mi se . Ma koliko da se
radujem tebi, ne veseli me ..."

Prenuli su se iz popodnevnog dremeza. O gle cuda! Pet olinjalih , ustajalih intelektualaca pretvorise se pred ovom ne vise tako mladom zenom u pet Romea. Svaka nova izgovorena rec pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utucenu mladu zenu u jeftinoj haljini u bestelesni prizor savrsene srece .
"O, laku, laku noc!
Nek mir i pokoj steku se u tebi
Onakvi kakve nosim ja u sebi ..."

Iza poslednje reci ostade tisina u kojoj je jos dugo brujao njen zlatni glas. A onda pet iskusnih pozorisnih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Julije na svetu, pet uvazenih profesora koji
su zevali na njacuvenijim Sekspirovim predstavama podigose ruke i nesto cudno, nesto potpuno neobjasnjivo naredi njihovim dlanovima da tapsu.
- Bravo! - uzviknu predsednik - Vi ste rodjena glumica , zaista
izuzetno ...
- Znate, ovako sta se ovde retko desava ... - objasni kozja bradica .
- Jesam li primljena? - Upita mlada zena.
- Da li ste primljeni? - rece profesor pruzajuci joj ruku .
- Mogu li da dobijem potvrdu da sam primljena?
- Sta ce vam potvrda, vec sutra cete se upisati i dobiti indeks.
- Ja bih ipak vise volela potvrdu .. bila je uporna .
Napisali su joj potvrdu. Recite - upita predsednik - sta ce vam kog djavola to parce hartije ?
- Znate, rekla je ona, ja u stvari uopste ne zelim da postanem glumica.
Pogledali su je zapanjeno.
- Imam dve kceri i muza i ... pa dobro, recimo,srecan brak. Uopste nisam ambiciozna. I ne bih volela da zauzimam mesto nekom mladjem
- Ali sta ce vam onda potvrda? - promuca kozja bradica .
- Vidite, mada je to srecan brak, ponekad dolazi do svadja. i, onda, ja cesto izgubim zivce i pocnem da vicem da bih postala glumica ili nesto slicno! I onda moj muz pocinje da se smeje kao lud . "Ti da postanes glumica, ti?" E, pa sada najzad imam potvrdu da bih mogla. I pokzacu mu je u takvim prilikama, da znate da hocu!
- Steta, velika steta .. rekao je predsednik . - Ali ako se predomislite ...
- Necu se predomisliti - rece izlazeci .
- Gde si toliko dugo? - upita je covek ispred robne kuce.
- Lekar je imao dva pacijenta pre mene - kazala je - Rekao
je da cemo dobiti bebu ... - nasmesila se na onaj svoj sanjivi nacin .
__________________
Nekad sam jurišala na vetrenjače...
Danas ih gledam kako mirno stoje. I ne mrdam.

Last edited by tinky; 22-11-08 at 10:00..
tinky is offline   Reply With Quote
Old 22-11-08, 10:00   #17
tinky
ツ ♫ ツ♫ ツ
 
tinky's Avatar
 
Registrovan: Nov 2008
Lokacija: Iskrajkam se iz prikrajka.
Postovi: 4,163
tinky has disabled reputation
Default

"Oglas"


"Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
“Šta radiš?” – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....
Traži se nada....ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži. ...Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."
__________________
Nekad sam jurišala na vetrenjače...
Danas ih gledam kako mirno stoje. I ne mrdam.
tinky is offline   Reply With Quote
Old 22-11-08, 10:01   #18
tinky
ツ ♫ ツ♫ ツ
 
tinky's Avatar
 
Registrovan: Nov 2008
Lokacija: Iskrajkam se iz prikrajka.
Postovi: 4,163
tinky has disabled reputation
Default

Bicikl


Ponekad me deca pitaju umem li da vozim bicikl? Bicikl? Daj jedan krug! - kažem, pa uzjašem na "ponija" i zujim po parkiću. Neka gospođa u prolazu, kaže: Sramota! Jedan penzioner koji tu sedi, viče: Klipane jedan, vrati deci bicikl! A ja okrećem pedale stazom ispod drveća i niko ne vidi da to nije "poni", već onaj prastari "Merkur" kojeg još jedino boja drži da se ne raspadne i niko ne vidi da ispred sebe vozim bosonogu devojku i da oznojeni šibamo nasipom pokraj reke i da je vetar umesto mene golica po uhu i šapuće nežne reći i sve. Posle deca uzmu natrag svoj "poni", a ja čitav sledeći dan ležim u krevetu, jer me bole upaljeni listovi. Muskulus fiber!

Ako bih sutra umro, ostao bih željan samo jedne stvari - bicikla! Taman kad sam zaradio dovoljno novca da kupim jedan solidan bicikl, više nemam kuda da ga vozim: bicikle su isterali iz glavnih ulica, navodno radi sigurnosti njihovih vozača. Moji vršnjaci su već odavno pokupovali automobile, a bicikle, eto, nikad nisu uspeli da kupe! Bicikli su im ostali prva neuzvraćena ljubav. Za bicikle je bilo kasno. I kad poželim da se nagledam tih pitomih žičanih životinja, putujem u Suboticu - ispred Gradske kuće kunjaju redovi bicikla moje mladosti. Prašnjavi "Triumfi", izanđale italijanske "Ardile" i prepravljeni "Bianki", tupi i izdržljivi nemački "Vandereri", pouzdani "Durkopi", solidni engleski "Torpedo"; mezimče vojvođanske ravnice i prašnjavih puteva: "Partizan" - svi su tu na okupu i čekaju svoje vlasnike da se napričaju o žetvi i cenama kukuruza, da skoknu na pivo u "Belu lađu"... I kao što ljudi danas hvale svoja kola, biciklisti su nekada tapšali rukom guvernal, govoreći kako njihov bicikl ima "odličan prenos". Zavodnici danas šetaju zveckajući ključevima sportskog automobila. Ranije se pošten švaler razlikovao od ostalih mužjaka po štipaljki kojom je stezao desnu manžetnu pantalona! Tako se uvek znalo da ga pred nekom krčmom čeka vlastiti bicikl.

Za one manje upućene rođene u postbiciklističkoj eri, moram da kažem da se štipaljka upotrebljavala da zupčanik i lanac bicikla ne bi sažvakali nogavicu pantalona. Štipaljke su u najvećem broju slučajeva bile obične, drvene, one za sušenje rublja na konopcu a bilo ih je i metalnih, onih kojima se stežu kafanski stolnjaci da ih ne odnese vetar. Bilo je vrlo otmeno imati baš tu metalnu štipaljku!

Najbolji opis poštenog bicikla u istoriji književnosti da je italijanski pisac Đovanino Gvareski (Giovannino Guareschi) u knjizi Don Kamilo, gde priča o biciklistima koji se vrte ulicama njegove rodne Base:

"Pravi bicikl mora težiti najmanje trideset kilograma. Boja mora biti s njega oguljena, tako da joj se nađe tek pokoji trag. Pravi bicikl, prvo i prvo mora imati samo jednu pedalu. Od druge pedale treba ostati samo osovina koja divno blista izglancana potplatom, i samo ona blista na cijeloj napravi. Guvernal bez gumenih navlaka, ne sme stajati glupo okomito na sam kotač, nego barem dvanaest stupnjeva ulevo ili udesno..."

Dragi moj strpljivi čitaoče, jeste li u ovom opisu prepoznali stari stričev bicikl bez zadnjeg blatobrana, na kome ste po cenu mnogih padova naučili da vozite, provlačeći desnu nogu ispod rama jer ste bili isuviše mali da se popnete na sic? Eto, to je taj bicikl kojega se niste dovoljno navozali! A onda kad počesmo zagledati devojke na biciklima i njihove ružičaste butine što naizmenično sevaju ispod suknje, smatralo se naročito duhovitim dobaciti sa strane:

- Hej mala, okreće ti se zadnji točak!

Gospode, šta sve nismo radili samo da nas zapaze: vozili bicikle naopačke, pa sa jednom rukom, podizali noge na guvernal i tako pravili krugove oko devojaka boreći se protiv zemljine teže, rizikujući padove i sramotu! A kada bi devojka najzad pristala da sedne na šipku ispred vas da je malo provozate, uvek bi se našla neka budala da dovikne:

- Hej, je l to ženski bicikl?

Pošten bicikl, dakle, mora obavezno da ima zakrpljene gume, zbog toga da lepše tandrče; žičanu korpu za dete, dinamo mašinu koju pokreće prednji točak, i lampu, koja, po pravilu, nikad ne svetli, a iznad zadnjeg točka - ram za prtljag! Pošten bicikl mora da bude "kontraš". Na takvom biciklu se putovalo, volelo, na njemu se prevozilo seno i vukle vreće u prani mlin, na njemu se odvozila porodica u goste; napred dete, ostrag žena, a pozadi otac familije.

O poštenim biciklima snimani su filmovi, baš kao što se danas snimaju o automobilima. Pokojni Vitorio de Sika ispričao je u Krađi bicikla kolika može da bude tuga za izgubljenim "kontrašem", a Španac Huan Bardem snimio je film Smrt bicikliste...

Danas su bicikli proterani sa glavnih ulica i trgova na periferiju i u parkiće za decu. Ali niko više ne preklinje: Daj jedan krug! Epoha bicikla je nepovratno prošla. S vremena na vreme, kad nestane benzina, poskidaju ih sa tavana i fotografišu kao preistorijske životinje. Voze ih iz zavitlavanja. Prikazuju u cirkusima kao atrakciju: "Janaček Hruška izvodi bravure na biciklu!"

A oni, bicikli, degenerisali su se. Točkovi im se smanjili, a guvernal izdužio. Ni na šta ne liče. Prave nakaze. Poni!

Ne, ne, ni bicikli, ni devojke nisu ono što su nekada bili! I bicikle i devojke danas lepo rasklope, pa ih strpaju u automobil!

Svašta.
__________________
Nekad sam jurišala na vetrenjače...
Danas ih gledam kako mirno stoje. I ne mrdam.
tinky is offline   Reply With Quote
Old 23-11-08, 15:10   #19
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

Mnogo beogradskih devojcica luta po svetu...



Beogradska deca prodaju djindjuve na Karlovom mostu u zlatnom
gradu Pragu (A koliko do juce, sazaljevali smo jadne Cehe!);
najotmenije beogradske devojcice rade kao garderoberke u Njujorku,
ili konobarice u Parizu, bebisiterke po londonskim predgradjima;
slabo placeni fotomodeli u ledenom Stokholmu. Neke od njih rade
nocu, a danju studiraju. Zive na crno.
Smrsale su i prerano sazrele, ali to kriju kada se javljaju
kucama i kazu da im je super.
Baka ima slabo srce. Otac ce da im se napije od muke. Mama
redovno brise prasinu u njihovoj decijoj sobi, vetri i menja bele
rade u vazi, kao da ce iznenada banuti poput vetra, baciti torbu
na divan i s vrata povikati: "Sta ima da se klopa?"
... Jednostavno, svima nedostaje ona stara recenica koja je
davala ukus svemu: "Izvade kosu iz supe!"
Cute, a nad zelenom salatom u ciniji lebdi sledjeno, neizgovoreno
pitanje:
"Boze, ima li ono dete tamo ista za jelo?"
I sad ta njihova princeza, ta maza i miljenica, najpametnije
dete u citavoj skoli, sluzi neke glupe strance koji, da je pravde,
ne bi mogli ni cipele da joj ciste...
Ipak, jednog dana, vratice se devojcice, iscrpljene zivotnim
bitkama, pomalo umorne, pomalo utucene, sa ocima kojima je Zapad
uspeo da ugasi onu skrivenu iskricu, naivnost i nadu; cudno
stedljive (A bile su uvek male raspikuce), sigurne u sebe, pune
nepoverenja prema svima, s blagim stranim akcentom.
pehar is offline   Reply With Quote
Old 23-11-08, 15:15   #20
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

Nostalgija

Postoji u zivotu naseg coveka u tudini jedan trenutak kada strarno pozeli da vidi, makar nakratko, svoj zavicaj, kao da je u pitanju prva ljubav iz mladosti. Hrana mu postane bezukusna, ljudi kao da su od plastike, a zivot
bez smisla. Za onoga ko to moze sebi da dozvoli, nostalgija kosta koliko i povratna avionska karta do Beograda. Na aerodromu nas covek kupuje bocu viskija u bescarinskoj zoni da je odnese starom ocu, ali cim ude u nas avion, a leti JAT-om, on je otvori. "Sestro!" - kaze stjuardesi - "donesi molim te casu i
dve kocke leda!" U kojoj bi to stranoj kompaniji mogao da stjuardesu zove sestrom i gde bi to mogao da dobije u avionu "Vesti", "Politiku" i "Novosti"? Nigde. Dok kapetan obavestava putnike da upravo ulaze u jugoslovenski vazdusni prostor, srce mu udara kao ludo. I oblaci su mu nekako poznati, i rida polja i meandri reka. "Kakva zemlja!" - kaze susedu zemljaku. - "Pa ovo bi moglo da hrani citav Japan, a mi stalno duzni i gladni..." Zanimljivo, kada se avion spusti na pistu, jedino Srbi aplaudiraju pilotu kako je to izveo. Verovatno, duboko u sebi sumnjaju sve vreme da nas covek to moze i to tako vesto. Pravi "liz" , razumes! A sto je najlepse, na aerodromu svi puse! Mogao bi dim da seces nozem, pa da ga izvozis na Zapad. Pusi strogi carinik koji pregleda prtljag, pusi pilot i kopilot dok izlazi, puse stjuardese, furnja policija, puse taksisti sto hvataju musterije, puse oni sto cekaju svoje - milina jedna! Da zapali neko na frankfurtskom ili londonskom aerodromu mislili bi da je poludeo ili bi ga osudili na godinu dana zatvora. A, ovde, pusi barmen za sankom, puse deca, dimi cak i dezurni vatrogasac. I dok se vozi kuci u olupanom automobilu svog rodaka, koga jos samo boja drzi na okupu, nas covek uziva u svom povratku; jeste da je asfalt od
prosli put propao, jeste da su kuce duz puta posivele, ali to je svejedno njegov grad. Otac i majka ostareli, a stan u kome je proveo detinjstvo i mladost nekako se smanjio i pohabao. Smestili ga u njegovu decju sobicu, pa mu krevet okracao. Gleda postere koje je lepio kao decak; Dzimi Hendriks i Bitlsi, gitara bez zica, fudbalska lopta, stare skije, knjige koje je nekad voleo... Podelio je poklone i popio deset kafa sa komsijama i rodacima koji su dosli da ga vide. I svi mu se zale. Jedni na male penzije, drugi na skupocu, treci ne mogu da plate struju, a neki opet ne mogu danadu lekove. Kontejneri ispred kuce zatrpani dubretom, niko ne odnosi, konobari neobrijani, taksisti ogovaraju vladu ipsuju na sav glas druge vozace, stare ljubavi zbog kojih je hteo da se ubije pretvorile se u debele ofarbane matrone - jedino je kevina sarma ostala ista i Sava sto se i dalje uliva u Dunav. Nekada elegantne ulice pretvorile se ubuvljake iz Istanbula, a gradom krstare zlokobni crni dzipovi koje voze do glave osisani momci sa mindusama. Za koga god se raspita, ispostavi se da je umro. Neverovatno, koliko sveta je poumiralo! Na uglu kod stare skole video je svog profesora matematike iz gimnazije kako prekopava sadrzinu kontejnera. Nije mu se predstavio, a ovaj ga nije prepoznao. Piljio je u njega kroz stakla velike dioptrije.Tutnuo mu je u ruku sto evra i on se zaplaka i zamace iza ugla. Na televiziji su se davali stari americki filmovi. Elegantni mladi ljudi su na svim kanalima pricali o politici prekrstenih nogu. Hodnici njegove rodne kuce bazdili su na kiseo kupus iz podruma i zaprsku koja je kuljala iza
svih vrata stanova. Nije mogao da spava jer se tavanica tresla od rada neke poludele masine za pranje vesa. "Kod nas je zabranjeno da se pere posle deset!", kazao je majci, a ona mu odgovori da je kod njih dozvoljeno prati
posle ponoci jer je tad struja jeftinija. Skolski drugovi su mu ocelavili i ugojili se. Po kafanama se razmileli
prosjaci koje kelneri izbacuju napolje. Gde god se zaustavi auto, na njega skace copor Cigancadi da pere stakla. Prava napast. U kafanama svi vicu; iskocile im zile na vratovima. Muzika preglasna, ne moze da se razgovara. Uz to, svi ga teraju da jede, kao da je iz gladi utekao. Za nedelju dana dobio dve i po kile. Morace to dobro da istrci kad se vrati kuci. Kuci? Zar ovaj grad nije njegova kuca? Ocigledno vise nije. A ona tamo na Zapadu? Ona sa travnjakom na koji niko nista ne baca, ona sa decom koja nisu naucila srpski i sa strogom besprekornom zenom koja ga neprestano hvata u balkanskim greskama? Sve ono za cim je godinu dana ceznuo, sada mu odjedanput smeta. A najvise mu smeta sto mu sve to smeta! Ko je on i odakle je, da se buni konobaru sto nema leda za pice i sto sve
kasni, cak i godisnja doba? Pa nije njegov deda pravio onaj raj na Zapadu nego nemacki i svajcarski! A, njegov jadan i ovo kakvo je jedva nekako skrpacio. Eto na sta misli nas covek dok se vraca kuci na Zapad. Oblaci su nekako drugaciji nego kod nas, a u njemu ni traga uzbudenja kao kad je sletao u Beograd. Na aerodromu tiho, kao da su svi pomalo mrtvi. Niti ko pije, niti pusi, niti se dovikuje, niti vas iko pretresa na carini i pita sta imate da
prijavite. Nigde carinika, niti policajca. A nas covek dobro zna Zapad; ima ih vise nego kod nas, samo su nevidljivi. Ovde je svaki kucepazitelj policajac i svaka dokona baba na prozoru. Svaki komsija i svaki dubretar... Jedanput, tek sto je dosao u taj mali grad na Zapadu, strpao kesu punu dubreta u auto i bacio je u neku sumu na pustom mestu. Nije proslo ni nedelju dana, a na vratima se pojavio policajac. Vi ste bacili dubre u sumi, kazao je. Kako je utvrdio? Prekopali kesu i pronasli kovertu sa njegovom adresom. Platio najvisu kaznu. Uveli ga u red. Gde su oni nasi
kontejneri gde svako baca sta hoce, najvise pored njih! I zna dobro nas covek dok se vraca kuci; nece proci ni mesec dana, ponovo ce pozeleti rodni zadah kiselog kupusa iz podruma i oblake sa rostilja, preglasnu muziku i
upadanje u stan bez predhodne najave...Dojadice mu ovaj raj i ova sredenost, gde se ponekad covek mora da ustine za ruku da bi se uverio nije i vec pomalo mrtav. Tako mu je izgleda, sudeno, da zivi izmedu ta dva sveta, izmedu, uvek
izmedu...

Last edited by pehar; 23-11-08 at 15:21..
pehar is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
kapor, momo

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 14:33 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM