MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 21-07-12, 23:38   #41
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Kad god mi se dešavalo da me ljudi i prilike oko mene prisile na animalan život i biološku borbu, uvek sam uspevao da nađem neslućene i neočekivane utehe i pomoći koje su ličile na prava čuda. U stvari, to su bile proste i jasne misli koje su osvetljavale put na daleko ispred mene i iza mene i time mi davale i tačnu sliku i pravu meru moga položaja. U najgorim trenucima mislio sam ovako: ovaj užas od niskog života cena je kojom se plaća i iskupljuje sve visoko i lepo što smo znali i osećali, a pošto je sve ovo u najužoj uzročnoj vezi sa našom misli o Bogu i našim osećanjem lepote, treba naći snage da se i ovo primi i zavoli isto kao što se vole Bog i lepota sami. I kad oni koji me tlače, truju i jedu, i koji za drugi život i ne znaju, nalaze u sebi snage, izdržljivosti i veštine za borbu, zašto da je ne nađem ja koji sam gledao i koji ću opet videti sjaj drugog. lepšeg života za koji nijedna žrtva nije prevelika i nijedna cena previsoka?

Tako se u meni utvrđivalo saznanje da je svaki niži život u službi višega, da je sve povezano i osigurano i da je čovek svuda i u svako doba na svom pravom mestu i - samo prolazno. Sa tim skupim saznanjem čovek može sve podneti, jer je svaka bitka unapred dobivena samim postojanjem neuništive i prave misli.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 22-07-12, 10:30   #42
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Kao što u rđavom selu nije dobro važiti kao bogat, jer se pre ili posle nađe neko ko takvog čoveka opljačka ili ubije — tako u izvesnim sredinama nije dobro uživati glas mnogo pametna čoveka, jer će se uvek naći ljudi koji će sve učiniti da ga obore ili bar da mu život što je više moguće zagorčavaju.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 22-07-12, 10:32   #43
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

"Rastanak je za ljubav ono što je vetar za vatru, malu gasi, veliku još više raspali."
Lepo zvuči, ali nije tačno. Na žalost ! Rastanak nije dobar, nije koristan ni za najveću ljubav. Ljubav živi od iluzije potpunog slaganja, savršene identičnosti dveju ličnosti. Mi zamišljamo da voljeno biće ne samo misli i govori u istom pravcu i smislu sa nama nego i da diše i hoda u istom ritmu sa nama. Dok smo zajedno, ta se iluzija održava rečima, osmejcima, fizičkim dodirom.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 23-07-12, 00:15   #44
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Čuvajte se onog koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 24-07-12, 10:12   #45
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

— Ne treba se bojati ljudi.
— Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog što je neljudsko u njima.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 25-07-12, 09:56   #46
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

To je bio jedan od onih ljudi što ne zauzimaju mnogo mesta u svetu. Bio je dobar. Jedino što je kod te njegove dobrote moglo da smeta, to je njegova stalna težnja da bude i izgleda bolji nego što je. To je kvarilo.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 25-07-12, 09:57   #47
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Kad se žalimo da nam mnogi ljudi dosađuju i kradu vreme svojim posetama i razgovorima i svojim traženjem saveta ili usluga, mi to činimo samo napola iskreno. U stvari, jedino što mi žalimo to je: što to nisu neki drugi i drukčiji ljudi. I ništa drugo.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 26-07-12, 09:22   #48
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Uvek sam se čudio lakoći sa kojom praštamo sebi i zaboravljamo svoje nedobre postupke, sve od sitnih grešaka prema drugim ljudima do velikih i ružnih nezahvalnosti i neverstava ili do sebične ravnodušnosti prema svemu sto se dešava oko nas.

Svi mi u tom grešimo, neko manje, neko više, a neki su tu sposobnost razvili do te mere da izgleda kao da imaju već unapred spremljenu indulgenciju za svaki svoj grešan postupak prema bližnjemu.

I ta naša spremnost i veština da za takve svoje greške i prestupe olako nalazimo izvinjenje ili čak opravdanje mogu dobro da posluže kao mera opšte ljudske vrednosti svakog od nas.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 27-07-12, 10:26   #49
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Čovjeka ubijaju često i mržnjom. U jednom širem ili užem krugu ljudi mržnja se gaji, održava, širi, jača i usredsređuje toliko i dotle dok se ne stvore sredstva i ne pronađu ruke koje će stvar okončati i ubistvo izvršiti. Ali čovjeka je mogućno ubiti i - nerazumijevanjem. Dugim, upornim, doslednim odsustvom razumijevanja. Sredstvo je sigurno kao i mržnja, samo dejstvuje nešto sporije, ali su zato muke teže i strašnije. Čovjek-žrtva ne padne od jednog udarca, nego presvisne. I još, povrh svega, često u očima neupućenih izgleda kao da dobrim dijelom i sam snosi krivicu za svoju sudbinu.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 27-07-12, 23:45   #50
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

- Vi ćete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas će ostati samo pepeo.
- Ako! Znaće se bar da smo bili vatra. A iza vas će ostati samo balav trag, kao iza puža.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 29-07-12, 18:16   #51
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Ivo Andrić je od 1939. do 1941. godine boravio kao diplomata u Berlinu, i isprva uživao počasti kao predstavnik države koja je s nacističkom Njemačkom bila u dobrim odnosima.
U iznenadnom preokretu, došlo je do napada Njemačke na Jugoslaviju, kada je Andrić postao personanongrata. Zbog toga je i u svom čuvenom eseju „Razgovor sa Gojom” dočarao beskompromisni i promjenljivi odnos vlasti prema humanističkim idejama umjetnosti, što je bilo naročito uočljivo u Trećem rajhu, gdje su knjige spaljivane, a umjetnici i protivnici režima bili progonjeni i ubijani.

A o Hitleru, kome je veliki pisac kao novi kraljevski jugoslovenski poslanik u Berlinu lično predao akreditiv, Andrić je rekao posle toga:

„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi. Zapazio sam da je Hitler bio možda nešto niži od mene i da je u filmskim žurnalima delovao impresivnije nego kada sam se pred njim našao. Da ste me tada zapitali kakve ima oči, ne bih mogao da vam sa sigurnošću kažem: otkrivao sam u njima neku čudnu radoznalost, hladan sjaj čoveka koji više veruje u svoje ideje i predrasude nego u samog sebe... Tek kasnije, čitajući biografije i studije o njemu, saznao sam – možda je već u to vreme bio bolestan... možda je on, neumoljivi i agresivni diktator, bio pre posledica svoje bolesti nego svojih ideja, da je bio neka vrsta Mustafe Madžara, čija je moć razaranja i ubijanja bila srazmerna sili koju je on kao vođa jedne moćne države ovaploćavao.“

Iz knjige Dušana Glišovića „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941, Prilog proučavanju jugoslovenskih i srpskih političkih i kulturnih odnosa sa Nemačkom, Austrougarskom i Austrijom”.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 30-07-12, 18:31   #52
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Vidio sam da je, u ova vremena, glavni i često jedini pokretač ljudskog djelovanja strah, panički, nerazumni, često posve bezrazložni, ali istinski i duboki strah... Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 31-07-12, 23:06   #53
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Stvarna i najveća opasnost nije u opasnostima koje nam zaista prete, nego u strahu koji je u nama... Jer, misao koja se ustali u čoveku i nađe oslonca u njegovom karakteru, to je ono što čini čoveka malim ili velikim.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 31-07-12, 23:16   #54
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Na plaži mlad par, muž i žena. Na prstima burme. Pored njih dete od dve godine. Ona čita. On je dokon i svaki čas započinje razgovor. Ona ga moli da je pusti da mirno čita. Kaže to bez uzbuđenja i jetkosti. Posle kraćeg ćutanja on opet počinje razgovor.
—Dobro, zar je tebi Hemingvej zanimljiviji nego ja?
—To nije nikakvo poređenje — kaže žena suvo i čita dalje.
Malo posle on opet počinje, prilično izlišno.
— Dobro, ali znači ipak da te on više zanima.
— Kažem ti: to-se-ne-može-porediti!
Ćutanje.
Oboje su zdravi i lepi i po svemu izgledaju srećni.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 03-08-12, 09:09   #55
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

MLADEN SAVKOVIĆ: ANDRIĆEVI ZNAKOVI PORED (BEOGRADSKOG ) PUTA

Legenda kaže da je tog 26. oktobra 1961. godine Ivo Andrić krenuo na jednu od svojih uobičajenih dnevnih šetnji.

Međutim, kada se približio stanu na sadašnjem Andrićevom vencu, spazio je veliki broj ljudi koji su čekali upravo njega. Jer, tog dana, dok je neometano šetao od stana do Kalemegdana i nazad, svi mediji preneli su vest da je baš on, Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Uz pomoć Jove Anđića, autora “Književnog vodiča kroz Beograd”, rekonstruisali smo jednu od uobičajenih Andrićevih šetnji, koja slučajno ili ne, obuhvata i najznačajnija mesta njegovog beogradskog života.

1. Andrićev venac 8

Andrićevu šetnju svakako valja početi od kraja, sa Andrićevog venca, mesta na kojem je proživeo poslednjih sedamnaest godina života. Tu, u ulaz broj 8, u stan na prvom spratu, uselio se novembra 1958. godine, nakon venčanja sa Milicom Babić – Jovanović, scenografkinjom Narodnog pozorišta. Tu su ga čekali prijatelji da mu saopšte radosnu vest o Nobelovoj nagradi. I kada su mu nudili stan na odbio je i ostao tu. Tu je, neposredno posle njegove smrti 1975. godine, otvoren Spomen muzej Ive Andrića, u kojem se nalazi sve ono što o njemu valja znati. Tu su i njegova diplomatska uniforma, Nobelova diploma, medalja, fotografije sa dodele. Tu je 1991. godine Milenko Mandić izvajao Andrića u bronzi, u uobičajenoj pozi – u mantilu, sa rukama u džepovima. Baš tu je Andrić počinjao i završavao dva puta dnevno svoju šetnju, pre i posle podne. Sa mesta koje danas simbolično nosi naziv Andrićev venac.

2. Hotel Moskva, Terazije

Posle Drugog svetskog rata “Moskva” je postala stecište umetnika koji su 1919. formirali Grupu umetnika. Sima Pandurović, Josip Kolar, Danica Marković, Mirko Korolija, Todor Manojlović, Miloš Crnjanski i Stanislav Vinaver samo su neki od umetnika koji su svoje slobodne trenutke ovde provodili. U ovom hotelu Andrić se rado viđao sa prijateljima. Kada bi šetao do Kalemegdana, svratio bi ovde, na slabu kafu uz koju bi obično pio vodu i sladio se ratlukom sa orasima. Najčešće je sedeo u restoranu za stolom u sredini. Ipak, kada je dobio Nobelovu nagradu, pažnja posetilaca postala mu je svojevrstan teret, pa se “preselio” u aperitiv bar na spratu.

3. Prizrenska 7(ranije 9)

Na ovoj adresi Andrić je napisao svoja verovatno najznačajnija dela, romane “Na Drini ćuprija”, “Travničku hroniku” i “Gospođicu”. U stan svog kolege i prijatelja Brane Milenkovića uselio se 1941. godine, i proveo ravno sedamnaest godina. Često je tokom ratnog perioda znao da se popne na krov zgrade i posmatra avionima prošarano nebo i svet oko sebe. Zidovi njegove “radionice” bili su prekriveni policama na kojima su se taložile knjige i beleške. Pod je bio prekriven bosanskim ćilimom, a svoje mesto tu je našla i garnitura bosanskih stočića – peškuna. U ovom stanu je konačno na jednom mestu sastavio sve beleške koje je skupljao još od 1925. godine, kada je počeo da radi na “Travničkoj hronici”. Neretko je po zidovima sobe pravio grafikone kako ne bi pogrešo prilikom oživljavanja likova i događaja.

4. Knjižara Prosveta, Terazije 16

Mesto sa najvećom verovatnoćom da sretnete Andrića, često su govorili. U ovu knjižaru, koja danas nosi ime “Danilo Kiš”, svraćao je svakodnevno. Njen upravnik tada je bio Aleksandar Aca Konstantinović sa kojim je Andrić voleo da razgovara, pije kafu, iščitava novine. Prosveta je imala jednu dobru praksu, koju je veoma rado podržavao Konstantinović. Često bi ugošćavali pisce, koji su se tu osećali kao kod kuće. Nakon brojnih kafa, poneke cigarte i isteka radnog vremena, družina bi ostajala u zatvorenoj knjižari da se druži. Dolazili su tu i Brana Petronijević, Branko Ćopić, Dušan Baranin… I posle dobijanja Nobelove nagrade, Andrić je tu svraćao da se pozdravi sa prijateljima.

5. SANU, Knez Mihailova 35

Član SANU postao je 1948. godine, a pristupna beseda mu je bila o Vuku kao piscu. Predlagano mu je da bude i predsednik, što nije prihvatao. Danas se tu čuva lični fond Ive Andrića, koji čini njegova pisana zaostavština. Ali, on je za ovu zgradu bio vezan i ranije, dok u njoj nije bila smeštena Akademija, jer je na tom mestu bila knjižara legendarnog knjižara i izdavača Svetislava B. Cvijanovića. Njegova je knjižara prehodno bila na nekoliko adresa u celoj Knez Mihajlovoj ulici. Bio je prvi izdavač Andrića na srpskom jeziku, i svojevrsni sekretar tokom njegove duge diplomatske službe. Iz sačuvane prepiske, koja se čuva u Arhivu SANU vidi se da Andrić moli da se deo honorara pošalje majci u Sarajevo i teči u Višegrad. Ovde se danas čuvaju kopije originalnih rukopisa, njegove beležnice, sa razmišljanjima, citatima…

6. Kalemegdan/Beogradska tvrđava

Mesto za razmišljanje, gde je voleo da se osami na kraju svoje šetnje. Tamo je išao i za vreme rata, što se vidi i iz njegovih beležnica koje su prepune opisa ratnih godina u Beogradu. Upoređivao je rasporede aviona sa šarama ćilima. Tu su i česma podignuta u čast Mehmed-paše Sokolović, te košarkaški teren Crvene zvezde, na koji je često voleo da dolazi čak i po kiši da bi posmatrao košarku, a odatle bi ponekad voleo da luta dorćolskim sokacima.

7. Udruženje književnika Srbije, Francuska 7

Andrić je bio prvi posleratni predsednik Udruženja književnika Jugoslavije, gotovo svakodnevno je dolazio u Udruženje, a često i u Klub, gde je ponekad ručao i nosio cveće na poklon sekretaricama.

8. Ada Ciganlija

Kao mladi službenik u tadašnjem Ministarstvu inostranih dela svakog dana išao je tramvajem do Čukarice da bi plivao i ručao svežu ribu u jednoj od alaskih koliba. Voleo je Savu i Adu koju je nazivao “bokokotorskim zalivom Beograda” i “zelenim draguljem naših panonskih reka”. Kako se pripoveda, svojevremeno je šetajući Adom sa svojim mlađim prijateljem Zukom Džumhurom, oduševljen Adom, rekao kako upravo tako zamišlja prvo jutro posle stvaranja sveta.

http://www.b92.net/kultura/dokolica....&nav_id=501949
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 02-11-12, 22:48   #56
vruc krompir
MiM team King / Queen
 
vruc krompir's Avatar
 
Registrovan: Aug 2010
Postovi: 10,498
vruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čekavruc krompir briljantna budućnost ga čeka
Default

"Ljudi koji čisto i bezgranično vole, ne pomišljaju lako
da se ma šta oko njih mjenja, a ponajmanje sam predmet njihove
ljubavi. Oni mjerom vječnosti mjere prolazne i promjenljive pojave
oko sebe. A njihova smjelost biva nagrađena, jer im sve oko
njih izgleda vječno i nepromjenljivo, i tako sa tom divnom
iluzijom provode i svršavaju svoj vijek, oslobođeni najvećeg
ljudskog zla, užasa od prolaznosti." - Ivo Andrić
__________________
“Ako u ljubavi ti ne vodis mene do sebe vec sebe do samog sebe a tako i ja do sopstvenog bica onda mozemo govoriti o istinskoj ljubavi”

Leo Baskalja
vruc krompir is offline   Reply With Quote
Old 06-11-12, 22:44   #57
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Ne znam da li se ovo isto dešava i drugim ljudima. U svakoj mojoj želji, i onoj najnesebičnijoj krije se negde na nevidljivom dnu težnja za slavom ili uživanjem, pa čak i u mojoj želji da ostanem zauvek nepoznat ili da se odrečem svakog uživanja.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 07-11-12, 23:37   #58
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Mostovi

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, još opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.

Veliki kameni mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugačije živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki zelezni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a lepota njihovih na ulasku u bosanke varošice čije izglodane grede poigravaju i zveče pod kopitima seoskih konja kao daščice ksilofona. I, najposle, oni sasvim mali mostići u planinama, u stvari jedno jedino oveće drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, prebačeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nadođe, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku, tešu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama među stenama, vide često ti bivši mostovi; leže i trunu kao i ostalo drvo napravljeno tu slučajem, ali ta zatesana brvna, osuđena na oganj ili trulenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsećaju još i sada na cilj kome su služila.

Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.

I kad mislim na mostove, u sećanju mi iskrsava ne oni preko kojih sam najviše prelazio, nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh.

Pre svega, sarajevski mostovi. Na Miljacki, čije je korito kičma Sarajeva, oni su kao kameni pršljenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde. Među njima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladića, malen ali stalan, uvučen u se kao dobra i ćutljiva tvrđava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim, mostovi koje sam video na putovanjima, noću iz voza, tanki i beli kao priviđenja. Kameni mostovi u Španiji, zarasli u bršljan i zamišljeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Drveni mostovi po Švajcarskoj, pokriveni krovom zbog velikih snegova, liče na dugačke ambare i iskićeni su iznutra slikama svetitelja ili čudesnih događaja, kao kapele. Fantastični mostovi u Turskoj, postavljeni otprilike, čuvani i održavani sudbinom. Rimski mostovi u južnoj, Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve što se moglo odbiti, a pored kojih već stotinu godina vodi neki nov most, ali oni stoje još jednako, kao skeleti na straži.

Tako, svuda na svetu, gde god moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mašte. Slušajući najgorču i najlepšu muziku koju sam ikada čuo, odjednom mi se ukaza kameni most, presečen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu mogućnu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvešena nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje.

Naposletku, sve čime se ovaj život kazuje- misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi- sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi, simboli. A sva je naša nada s one strane.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 13-11-12, 00:33   #59
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Posrnut ćete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan slučaj - baš i sam pad, nećete se povrijediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam prijeti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo dogoditi, jer u vama, od začetka vašeg, živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okružuje. Samo ćete cijelog vijeka, sve do posljednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog položaja u svijetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve mijene i obrate dugog života, dvoje zajamčeno i osigurano: duga patnja i sigurna pobjeda.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 17-11-12, 00:15   #60
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvijek nestati velikih i umnih a duševnih ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila ljepša i čovjek na njoj živio lakše i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi značilo da će i božija ljubav ugasnuti i nestati sa svijeta. To ne može biti.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
andrić, ivo

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 18:09 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM