MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 16-06-11, 16:23   #21
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Za pisca je veoma važno da zna šta je sram. Stideti se - to je sveta stvar. Po tome možemo meriti karakter čoveka i njegovu sklonost da se preispita i proveri pred sobom i drugima. Pisati - to znači stavljati sebe na probu. Stotinu čitalaca uzeće našu knjigu i staviti je pored sveće. Zar nam može biti svejedno s kakvim će oni mislima da legnu?
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 10-10-11, 08:48   #22
tempesta
Moderator
 
tempesta's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Postovi: 2,610
tempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjemtempesta dragulj među dragim kamenjem
Default Ivo Andric, 9.okt.1892. - 13.mar.1975.

“Ex ponto”, 1918 god.

“Zene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kisa jutarnja, ali u nas zivot ulazite kao pljusci noseni vihorima. Preko vasih bijelih tjelesa pjeni se bucno zivot nas, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce.
Tu mudrost ni lijek, ni starost ne pomaze i kad sve umukne, vas je glas jos u bilu krvi moje.
S cega se mudraceve oci mute i svetacke usne blijede?
Zeno, sto ne mozemo da te jasno vidimo kao pracovjek zenku na suncu, nego si postala strasna vizija i otrov krvi nase, pa bjezimo pred tobom i dok mislimo da si daleko, ti bdijes u nasim mislima, i dok hocemo u radu da te zaboravimo – gle – na svim nasim djelima tanke vijugaju linije, tragovi tvojih nevidljivih prsta.
Sta znaci talasava linija vaseg tijela? I ta nijema, bijela, raspjevana ljepota koju nemirno lovimo kao djeca leptira, a ona nam naizmjence, ili zadaje bol ili se pretvara u gorcinu.
Zene, u ocima vasim sja ulomak jednog ljepseg neba koje je sjalo nad srecnijim stvorovima no sto smo mi, i za neke strahovite kataklizme prslo u parcad.”
__________________
Rob si riječi koje izgovoriš, a gospodar onih koje prećutiš...

tempesta is offline   Reply With Quote
Old 15-12-11, 12:05   #23
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default Pismo iz 1920.

Dragi prijatelju,

Da predjem odmah na stvar. Bosna je divna zemlja, zanimljiva, nimalo obična zemlja i po svojoj prirodi i po svojim ljudima. I kao što se pod zemljom u Bosni nalaze rudna blaga, tako i bosanski čovek krije nesumnjivo u sebi mnogu moralnu vrednost koja se kod njegovih sunarodnika u drugim jugoslovenskim zemljama ređe nalazi. Ali vidiš, ima nešto što bi ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da ne gube nikad iz vida: Bosna je zemlja mržnje i straha. Ali da ostavimo po strani strah koji je samo korelativ te mržnje, njen prirodan odjek, i da govorimo o mržnji. Da, o mržnji. I ti se instinktivno trzaš i buniš kad čuješ tu reč (to sam video one noći na stanici), kao što se svaki od vas opire da to čuje, shvati i uvidi. A stvar je baš u tome što bi to trebalo uočiti, utvrditi, analizirati. I nesreća je u tome što to niko neće i ne ume da učini. Jer, fatalna karakteristika te mržnje i jeste u tome što bosanski čovek nije svestan mržnje koja živi u njemu, što zazire od njenog analiziranja, i mrzi svakoga ko pokuša da to učini. Pa ipak, činjenica je: da u Bosni i Hercegovini ima više ljudi koji su spremni da u nastupima nesvesne mržnje, raznim povodima i pod raznim izgovorima, ubijaju ili budu ubijeni, nego u drugim po ljudstvu i prostranstvu mnogo većim slovenskim i neslovenskim zemljama.

Ja znam da mržnja, kao i gnev, ima svoju funkciju u razvitku društva, jer mržnja daje snagu, a gnev izaziva pokret. Ima zastarelih i duboko ukorenjenih nepravdi i zloupotreba, koje samo bujice mržnje i gneva mogu da iščupaju i otplave. A kad te bujice splasnu i nestanu, ostaje mesto za slobodu, za stvaranje boljeg života. Savremenici vide mnogo bolje mržnju i gnev, jer pate od njih, ali potomstvo će videti samo plodove snage i pokreta. Znam ja to dobro. Ali ovo što sam gledao u Bosni, to je nešto drugo. To je mržnja, ali ne kao neki takav momenat u toku društvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa, nego mržnja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u sebi nalazi svoju svrhu. Mržnja koja diže čoveka protiv čoveka i zatim podjednako baca u bedu i nesreću ili goni pod zemlju oba protivnika; mržnja koja kao rak u organizmu troši i izjeda sve oko sebe, da na kraju i sama ugine, jer takva mržnja kao plamen, nema stalnog lika ni sopstvenog života; ona je prosto oruđe nagona za uništenjem ili samouništenjem, samo kao takva i postoji, i samo dotle dok svoj zadatak potpunog uništenja ne izvrši.

Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari i nije tako čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. I tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti. Možda je vaša najveša nesreća baš u tome što i ne slutite koliko mržnje ima u vašim ljubavima i zanosima, tradicijama i pobožnostima. I kao što tle na kom živimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote, u naša tela i daje im boju i izgled, i određuje karakter i pravac našem načinu života i našim postupcima tako isto silna, podzemna i nevidljiva mržnja na kojoj živi bosanski čovek ulazi neprimetno i zaobilazno u sve njegove, i najbolje postupke. Poroci rađaju svuda na svetu mržnju, jer troše a ne stvaraju, ruše a ne grade, ali u zemljama kao što je Bosna i vrline govore i deluju često mržnjom. Kod vas asketi ne izvlače ljubav iz svoje askeze, nego mržnju na sladostrasnike; trezvenjaci mrze one koji piju, a u pijanicama se javlja ubilačka mržnja na ceo svet. Oni koji veruju i vole smrtno mrze one koji ne veruju ili one koji drugačije veruju i drugo vole. i, na žalost, često se glavni deo njihove vere i njihove ljubavi troši u toj mržnji. (Najviše zlih i mračnih lica može čovek sresti oko bogomolja, manastira i tekija.) Oni koji tlače i eksploatišu ekonomski slabije, unose u to još i mržnju, koja tu eksploataciju čini stostruko težom i ružnijom, a oni koji te nepravde podnose, maštaju o pravdi i odmazdi, ali kao o nekoj osvetničkoj eksploziji koja bi, kad bi se ostvarila po njihovoj zamisli, morala da bude takva i tolika da bi raznela i tlačenog zajedno sa mrskim tlačiteljem. Vi ste, u većini, navikli da svu snagu mržnje ostavljate za ono što vam je blizu. Vaše su voljene svetinje redovno iza trista reka i planina, a predmeti vaše odvratnosti i mržnje tu su pored vas, u istoj varoši, često sa druge strane vašeg avlijskog zida. Tako vaša ljubav ne traži mnogo dela, a vaša mržnja prelazi vrlo lako na delo. I svoju rođenu zemlju vi volite, žarko volite, ali na tri-četiri razna načina koji se među sobom isključuju, smrtno mrze i često sudaraju.

U nekoj Mopasanovoj pripoveci ima jedan dionizijski opis proleća koji se završava rečima da bi u takve dane po svim uglovima trebalo izlepeti oglase: „Građanine francuski, proleće je, čuvaj se ljubavi.“ Možda bi u Bosni trebalo opominjati čoveka da se na svakom koraku, u svakoj misli i svakom, i najuzvišenijem, osećanju čuva mržnje, urođene, nesvesne, endemične mržnje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, u kojoj žive zbijeno dve različite vere, trebalo bi četiri puta više ljubavi, međusobnog razumevanja i snošljivosti nego drugim zemljama. A u Bosni je, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u otvorenu mržnju, gotovo opšta karakteristika stanovnika. Između raznih vera jazovi su tako duboki da samo mržnja uspeva ponekad da ih pređe. Znam da mi se na to može odgovoriti, i sa dosta prava, da se u tom pogledu ipak primećuje izvestan napredak, da su ideje XIX veka i ovde učinile svoje, a da će sada posle oslobođenja i ujedinjenja sve ići mnogo bolje i brže. Bojim se da nije sasvim tako. (Ja sam, čini mi se, za ovo nekoliko meseci dobro video strašne međusobne odnose meću ljudima raznih vera i raznih narodnosti u Sarajevu!) štampaće se i govoriće se svuda i svakom prilikom: „Brat je mio, koje vere bio“ ili „Ne pita se ko se kako krsti, neg čija mu krvca grije prsi“. „Tuđe poštuj, a svojim se diči“, „Integralno narodno jedinstvo ne poznaje verskih ni plemenskih razlika“. Ali oduvek je u bosanskim građanskim krugovima bila dosta lažne građanske učtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvučnim rečima i praznim ceremonijalom. To prikriva kako-tako mržnju, ali je uklanja i ne sprečava u rastenju. Bojim se da i pod pokrovom svih savremenih maksima mogu u tim krugovima da dremaju stari nagoni i kainovski planovi, i da će živeti dok god ne budu potpuno izmenjene osnove materjalnog i duhovnog života u Bosni. A kad će doći to vreme, i ko će imati snage da to? Jednom će doći, ja u to verujem, ali ovo što sam video u Bosni ne ukazuje na to da se tim putem već sada ide. Naprotiv.

Ja sam o tome razmišljao, naročito poslednjih meseci, kad sam se još borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu. Razumljivo je da ne spava dobro čovek koji se nosi takvim mislima. I ja sam ležao pored otvorenog prozora u sobi u kojoj sam se rodio, napolju je šumela Miljacka naizmenice sa vetrom rane jeseni u još obilnom lišću.

Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 15-12-11, 13:42   #24
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,397
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.


Znakovi pored puta
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 25-01-12, 00:32   #25
arwen
MiM team Expert
 
arwen's Avatar
 
Registrovan: Dec 2011
Lokacija: Podgorica
Postovi: 3,776
arwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjemarwen dragulj među dragim kamenjem
Default

Najveci pisac slovenskog juga.
arwen is offline   Reply With Quote
Old 06-06-12, 23:25   #26
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Govoriti malo, ne govoriti zlo, glupo, površno ni uzaludno, ili čak ne govoriti uopšte. Sve su to stepenice na putu ličnog napretka i usavršavanja koje u toku života, kao teren u ratu, osvajamo, gubimo i ponovo osvajamo... Ali to nije dovoljno. Vrijeme je da se pređe na postizanje višeg stepena, a to je: unutrašnje ćutanje. Šta vrijedi što mudro držimo jezik za zubima, ako u nama još sve vri od oštrih sudova i brzopletih replika koje ne pokreću naš jezik i ne prelaze preko usana, ali potresaju i paraju našu unutrašnjost? Često mogu da se vide takvi starci koji smireno i prepodobno ćute, ali im se u pogledu i podrhtavanju usnica javlja ponekad odraz unutrašnjih kivnih i zloćudnih monologa i dijaloga.

Bilo je vrijeme da već naučimo da u sebi ćutimo. Sve nas poziva na to. Priroda sama nam pomaže u tome. Vrijeme je, jer inače će nam se desiti da do kraja zlo živimo i, na kraju, ružno umremo. A to je strašno.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 16-07-12, 12:11   #27
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

‎- Kažu da postoji negdje mjesto pravog suda i pune istine. Tu se saznaje i objavljuje sve što je među ljudima bilo skriveno i tajno, kazuje sve što je ostalo prećutano i nerečeno, ispravlja sve što je ikad bilo naopako i krivo, vraća sve što je utajeno ili oteto, dosipa onom kome je zakinuto, odasipa tamo gdje se presipalo. Tu se pitanje ljudskog postojanja pravo postavlja i, ukoliko to zavisi od čovjeka, do kraja rješava. To je mjesto gdje istina sja kao sunce koje ne zalazi, gdje pravda caruje.

- Ah, pa to je ljepše od svih snivanih rajeva i utopija! Može li biti da takvo mjesto zaista postoji? Ako postoji, može li se znati gdje je i kako se dolazi do njega?

- Može. Ono je među nama, ovdje gdje sada stojimo.

- ?!?

- Da! Budi hrabar, iskren i postojan, čovjekoljubiv, razuman i pravedan – i ono će biti svuda gdje tvoja noga stupi i tvoja riječ odjekne.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 17-07-12, 23:47   #28
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Veo

Hladno zvezdano nebo,
zapenjeno more i severni vetar.

Sam ne znam pravo gde sam,
kuda bih, ni koga čekam
u ovoj noći.

Okrenut ledjima pučini, sporo odmičem
sve dalje u kopno.

Ali kad god se okrenem, vidim:
tamo, ivicom mora,
vitka i bela žena ide.
I stanem i gledam kako
njen veo vetar nosi.
Ne brzo, ne visoko,
ali sve dalje od mene.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 18-07-12, 10:57   #29
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Ja imam u duši svetlost koja se, istina, povija i smanjuje, ali nikad ne gasi — hiljade njih žive u jadnom mraku.

A ako me još nesvest i nebiće zaista čeka na kraju svega ovoga, onda mojoj blagodarnosti kraja nema. Onda će kao glavno i poslednje osećanje ostati od mene ova bezgranična zahvalnost. Ja je upućujem Tebi. A ako u prostorima koje mi naseljavamo našim slutnjama zaista nema nikog da je primi i ako si i Ti samo jedna potreba i deo moga osećanja, onda neka ostane ova moja zahvalnost, kao jedini stvaran znak da sam ja živeo i da si Ti mogao postojati.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 18-07-12, 18:09   #30
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

* * *

Ni bogova ni molitava!
Pa ipak biva ponekad da čujem
Nešto kao molitveni šapat u sebi.
To se moja stara i vječno živa želja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom traži malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle našao ono
Što sam oduvek tražio ovde:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodna daha.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 18-07-12, 23:39   #31
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Neukusno je, a meni to i smeta, što se čitaoci, pa i književni kritičari tabore i prepiru oko toga ko je veći pisac: Krleža ili Andrić? Nismo mi dva fudbalska tima s podeljenim navijačima. Uveren sam da našoj književnosti može samo da škodi takvo navijačko raspoloženje. Usudio bih se da kažem da smo svi mi pisci, računajući i onih koji više nema među živima, na večitoj probi i pred sve novim ocenama. Prava, bezprizivna kritika o našem delu - mislim na Krležu i na sve nas - još nije ni došla: ona će možda stići tek pedeset godina posle naše smrti... A mi smo takav svet: kad nekog počnemo da hvalimo, ovde prvenstveno mislim na se i na Krležu, onda to činimo bez prave mere i nužnog obzira. Ne stoji slučajno u Kuranu: "Bog ne voli one koji preteruju." Neki ljudi o nama dvojici misle što god im je drago, ali bolje je da umesto: Krleža ili Andrić, kažemo: Krleža i Andrić.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 18-07-12, 23:55   #32
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Da mi je samo zrno jedno od one prirodne ravnodušnosti koju ispoljavaju ovi ljudi oko mene prema tolikim stvarima zbog kojih ja danju često ne mogu da se radujem ni da mirno radim, a noću ponekad strepim i patim, rasanjen i nesrećan.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 19-07-12, 09:12   #33
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Prirodno je da čovjek nosi u sebi nešto od dana koji su prošli, prirodno je i da misli na budućnost i da mašta o njoj, ali živjeti ma i djelimično u prošlosti, ili u budućnosti, opasno je i nezdravo. To znači trovati trenutak u kome živimo, ne spasavajući ništa od prošlosti i ne radeći ništa za budućnost. Najvećim i najboljim dijelom svoga bića, glavninom srca i razuma, čovjek treba da je uvijek i cio u sadašnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogućem životu.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 19-07-12, 21:36   #34
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

U ljubavi ima mnogo bola, nereda i nepravde. Ali ljubav je tako tajanstvena stvar da i to možda samo tako izgleda pred našim površnim i nesavršenim sudom. Snaga i veličina ljubavi, koju nikad dovoljno ne poznajemo, možda je tolika da se i to što nama izgleda kao bol, nered i nepravda ispravlja i poravnava negde, na nekom višem planu koji mi ne vidimo.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 19-07-12, 21:52   #35
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

PISMO NIKOME

Na visinama, gde je
sveže
I svetlo i čisto i široko,
...Borave moje misli, a ovde
Dole,
gde ove reči pišem,
Okužen vazduh grudi steže,
Odmora nema budno
oko.
Sputan živim i teško dišem,
Sve me je manje, sve sam niže,
Sve
je mračnije i sve teže.
A u meni ko ranjen soko,
Melodija se
jedna diže
O visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko.

To
vam pišem da se zna, evo,
Da sam bedno umiruć pevo.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 20-07-12, 10:09   #36
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede više nego čitavi meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. Minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 20-07-12, 21:49   #37
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 20-07-12, 23:03   #38
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Žeđ

Ostadoh te željan, jednog letnjeg dana,
O srebrna vodo, iz tuđega vrela.
To je bilo davno -
Svaka mi je staza danas obasjana
Suncem i ljepotom. Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žeđ moja sad pije,
Al` mira ne nađoh nigde, jer me nikad
Vatra prve žeđi ostavila nije.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 21-07-12, 11:09   #39
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Ima neznana formula koja određuje odnos između radosti i bola u našem životu. Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak. Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 21-07-12, 21:30   #40
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Živeći nešto duže, prateći ljude i njihove sukobe, čoveku se na mahove čini da »mišljenja« i »uverenja« grupa i pojedinaca i nisu toliko važna sama po sebi, da je za pojedinca kao i za ceo naraštaj presudno i glavno: koja su pitanja sebi postavili od samog početka kao bitna, kako su ih postavili i, naročito, kojim putem i na koji način žele i mogu da im traže rešenje.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
andrić, ivo

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 10:31 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM