MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 27-03-09, 23:02   #1
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default Ivo Andrić


(1892 - 1975)

Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустро-Угарској. Матичне књиге кажу да му је отац био Антун Андрић, школски послужитељ, а мати Катарина Андрић (рођена Пејић) и да је крштен по римокатоличком обреду (Андрић се, ипак, највећи део свог живота изјашњавао као Србин). Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписује сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студира на филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft) Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.

У гимназијским данима Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадао је напредном националистичком покрету Млада Босна и био је страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти.

Своју прву песму „У сумрак“ објавио је 1911. године у „Босанској вили“. Наредне године започео је студије на Мудрословном (филозофском) факултету Краљевског свеучилишта у Загребу. Школовање је наставио у Бечу, а потом у Кракову где га затиче Први светски рат.

По избијању рата враћа се у земљу. Одмах по доласку у Сплит, средином јула, аустријска полиција га хапси и одводи у шибенску, а потом у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. Међу зидовима мариборске тамнице, у мраку самице, „понижен до скота“, Андрић интензивно пише песме у прози.

По изласку са робије, ондашње власти одређују Андрићу кућни притвор у Овчареву и Зеници у којем остаје све до лета 1917. године.

Андрић је имао веома успешну дипломатску каријеру: године 1920. постављен је за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу. У то време објавио је збирку песама у прози „Немири“, приповетке „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у касаби“ итд.

У јуну 1924. године у Грацу је одбранио докторску тезу „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“. Током 1927. године радио је у конзулатима у Марсеју и Паризу, а наредне године у посланству у Мадриду. Исте године објављена је његова приповетка „Мост на Жепи“. Од 1930. до 1933. године био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. У то време објавио је први део триптиха „Јелена, жена које нема“.

У периоду између Првог и Другог светског рата налазио се на функцији опуномоћеног министра и изванредног посланика југословенске владе у Берлину (1939.). По избијању II светског рата, због неслагања са властима у Београду подноси оставку на место амбасадора и враћа се у Београд. За време II светског рата живи повучено у свом стану у Београду (на Зеленом венцу, за кога је рекао да је најружније место на свету) не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дела. У исто време пише своја најбоља дела која ће касније доживети светску славу. Године 1954. постао је члан Комунистичке партије Југославије и први председник Савеза књижевника Југославије. Први је потписао Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику. Те године штампао је у Матици српској роман „Проклета авлија“.

Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду.

Last edited by zagorski; 14-06-09 at 16:51..
sale juventale is offline  
Reply With Quote
Old 27-03-09, 23:08   #2
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default


(1890.)

На Дрини ћуприја је роман који је написао Иво Андрић и за који је добио Нобелову награду за књижевност 1961. године. Роман приповеда о грађењу моста преко реке Дрине у босанском граду Вишеграду. Грађење моста наручио је Мехмед паша Соколовић, чувени званичник Османлијског царства који је био рођени Србин из Рудог. Још као мали дечак, Бајица, одведен је са осталом децом као данак у крви у Цариград.

Радња романа траје отприлике четири стољећа и скуп је више прича повезаних са мостом на Дрини, који је тачка окосница и главни симбол нарације. Сам мост представља на неки начин супротност људској судбини која је пролазна у односу на камену грађевину, која је вечна. Око њега се развијају приче о историјским личностима и безименим ликовима који су плод пишчеве маште. Роман На дрини ћуприја, понекад називан и Вишеградска хроника у ужим круговима љубитеља Андрићевог дјела, карактеришу временски и хронолошки описи живота тадашње вишеградске касабе, по многим критичарима пандан Травничкој хроници и Омерпаши Латасу, често названом сарајевска хроника. Сва три романа приповједају о турским временима у Босни и на неки начин би се могла повезати у трилогију.

У роману „На Дрини ћуприја“ Иво Андрић је хронолошки описао свакодневни живот вишеградске касабе, која се налази на обали реке Дрине, где су живели заједно и Турци и хришћани. Главни лик овог романа јесте мост који код Вишеграда спаја две обале Дрине, односно Босну са Србијом, Запад са Истоком.

У овом роману Андрић је обухватио три епохе:

* Време турског феудалног доба;
* Време ратних догађаја на Балкану (анексија Босне и Херцеговине);
* Година 1914, бура нових времена.
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 01-04-09, 21:37   #3
Century Child
MiM team Expert
 
Century Child's Avatar
 
Registrovan: Dec 2006
Lokacija: Loner's dream
Postovi: 4,143
Century Child has disabled reputation
Send a message via Skype™ to Century Child
Default

Nas ponos i dika je l' te.Cini mi se da bi svako sa prostora bivse Juge morao procitati ovu knjigu."život je neshvatljivo cudo,jer se neprestano troši i osipa,a ipak traje i stoji cvrsto..."
Veoma inspirativan roman ,i Andricev vrhunac.
Samu poentu romana i nije bilo tesko zakljuciti ukoliko se pazljivo citalo,ili bar obracalo paznju na vazne delove knjige.Na kraju svake glave(ili barem veceg broja) pisac govori kako je most ostao citav uprkos onome sto se desavalo.Stajao je onako nepromenjen.Fantastican kontrast-most kao simbol vecnosti nasuprot zivotima ljudi koji su bili u nekakvoj vezi sa mostom i koji simbolizuju prolaznost.Most je kompromis izmedju neba i zemlje.
Akcenat nije bacen na likove u ovome romanu,sto ga i cini neuobicajnim.Upravo ta Andriceva neopterecenost likovima treba da nas navede na glavnu temu koja je sam most.Socijalni(cinjenice o tadasnjem drustvu),istorijski i psiholoski motivi su i upravo i aspekti na ovaj roman.
Meni se cini da Andric na kraju nije doveo u pitanje vecnost mosta ,ne bi ni napravio toliki uspeh kod citaoca i dobio najvece moguce priznanje u svetu knjizevnosti.Ukoliko je neko istrazivao o Andricu,vec u ranijem dobu on je pisao o mostovima.Svakako velica gradjevine,jer su to vidovi umetnosti,kreativnosti koji ostaju puno godina posle smrti njihovog tvorca.Ukoliko dela zive(tj. budu citana),njihov autor vecno zivi sa njima,tako da i se i to moze shvatiti kao metafora.
__________________
Does he realise I'm not there? Im lost!Oh I'm a lost toy!
Century Child is offline   Reply With Quote
Old 07-04-09, 00:31   #4
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Apsolutno se slažem
Važna činjenica je da je ovaj roman baziran na stvarnim događajima i da
on nepristrano prikazuje život u Bosni nekada...

Ko želi ovo da pročita može naći knjigu ovde

A ko želi da mu Ivo Adrić ispriča pripovjetku Sunce lično neka klikne ovde 1,2MB
__________________
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 18-04-09, 23:11   #5
Tiga
MiM team Guru
 
Registrovan: Mar 2009
Postovi: 5,285
Tiga uskoro postaje slavanTiga uskoro postaje slavan
Default

Nešto najlepše u životu što sam pročitala je Andićev Ex ponto!
Tiga is offline   Reply With Quote
Old 20-04-09, 10:05   #6
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Dodjela nagrade Andriću za djelo ‚‚Na Drini ćuprija" kratak video klip ...
__________________
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 22-05-09, 06:58   #7
gromovnik
MiM team King / Queen
 
gromovnik's Avatar
 
Registrovan: May 2009
Age: 33
Postovi: 10,614
gromovnik has disabled reputation
Default

Mada ovdje treba da se piše o romanu "Na Drini ćuprija", ja ću malo izaći iz tog okvira pa ću napisati nešto i o:


Pismo iz 1920. godine

Jedna u nizu od fantastičnih Andrićevih pripovjetki, iako radnja smještena period 1920 godine u BiH, kakarakteristično je to što se nažalost u BiH nije ništa promjenilo do danas :
„ ....... Da, Bosna je zemlja mržnje. To je Bosna. I po čudnom kontrastu, koji u stvari i nije tako čudan, i možda bi se pažljivom analizom dao lako objasniti, može se isto tako kazati da je malo zemalja u kojima ima toliko tvrde vere, uzvišene čvrstine karaktera, toliko nežnosti i ljubavnog žara, toliko dubine osećanja, privrženosti i nepokolebljive odanosti, toliko žeđi za pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neporoznim dubinama olujne mržnje, čitavi uragani sapetih, zbijenih mržnji koje sazrevaju i čekaju svoj čas. Između vaših ljubavi i vaše mržnje odnos je isti kao između vaših visokih planina i hiljadu puta većih i težih nevidljivih geoloških naslaga na kojima one počivaju. I tako, vi ste osuđeni da živite na dubokim slojevima eksploziva koji se s vremena na vreme pali upravo iskrama tih vaših ljubavi i vaše ognjene i svirepe osećajnosti....“

Karakteristična je i ova metafora u istoj pripovvetci koja oslikava vjerske i nacionalne razlike istog naroda vjerom podjeljenog, ovo može poslužiti našim velikim iskušenjima kao zavjet budućnosti nama nadolazećim da se svi u BiH pameti dozovemo i da nikada više „brat na brata“ ruku ne diže...

„.....Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sata posle ponoći. Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove-džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom a koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava, u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i poste prema četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno istovetna sa njom. ....“


Svaka generacija ima svoj san, generacija naših roditelja ga je profućkala u stalnoj mržnji jednih prema drugim.
Želim da moja generacija počne da se budi, iako ne možemo sanjati nešto svijetlo kada su pokraj nas plovile hiljade leševa i kad znate da je proklamovan genocid „normalna i prirodna stvar“ i nažalost to je funkcionisao besprjekorno.
Kada se razaraju duhovni spomenici kulture vlastitih naroda, vjerska središta i drugo. Da li mi taj „amanet“ od naših starih treba da prihvatimo kao naš sanak...
Sigurno vraćanje ovoj pripovjetci dobićemo novu percepciju života, život je lakši i podnošljiviji ako je protkan ljubavi jednih za druge.....
__________________
Mirisni cvijet si što živi u mrtvom telu...
gromovnik is offline   Reply With Quote
Old 14-06-09, 16:36   #8
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

Možda bi naziv teme mogao da bude "Ivo Andrić", bez ovog ograničavanja na samo jednu knjigu (kako sada stoji u nazivu: "Ivo Andrić - Na Drini ćuprija")
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 14-06-09, 16:46   #9
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Quote:
Originally Posted by Paramanand View Post
Možda bi naziv teme mogao da bude "Ivo Andrić", bez ovog ograničavanja na samo jednu knjigu (kako sada stoji u nazivu: "Ivo Andrić - Na Drini ćuprija")
U pravu si...može bilo šta od Iva Andrića.
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 14-06-09, 18:17   #10
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Jbg. mahinalno sam napisao naslov kada sam otvaro topik , mene uvjek kada se pomene Ivo Andrić prvo čega se sjetim je Na Drini ćupruja ...
__________________
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 21-06-09, 20:46   #11
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Zna li možda neko gdje se može naći "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine" Ivo Andrić ., možda ima neko ?
__________________
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 22-06-09, 07:49   #12
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

SVU NOĆ JE PADALA KIŠA

Da li znate kako je
svu noć slušati romor o prozore
i ne moći usniti?
Kiša, ko mati, tiho pjeva
a sna nema tek misli kišne noći.
Zašto na svaki dodir života
ostaje dušom kao jeka - bol?
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 22-06-09, 08:12   #13
gromovnik
MiM team King / Queen
 
gromovnik's Avatar
 
Registrovan: May 2009
Age: 33
Postovi: 10,614
gromovnik has disabled reputation
Default

Kako sam sa podneblja BosanskoHercegovačkog nikako se ne mogu pomiriti s’ činjenicom što je uvaženi Andrić istisnut iz nekih dijelova BiH, pa ga tamo neki doživljavaju kao mrzioca njihovog naroda.
Mislim da nisu u pravu. Niko ne zna bolje BiH, od njega. I niko nikad nije opisao BiH bolje od njega.
Ali on voli Bosnu na jedan poseban način, duboko, misaono i istinski bez kičasto populističke ujdurme.
Da, svakodnevna politika je na žalost učinila svoje, pa licemjeri kvazi umjetnici,kvazi političar,i još mnogi drugi kvazi mu odrediše kontekst negativnog.
A ja mislim da su oni baš banalni i njihova banalnost je nerazgradiva poput plastične boce, čiji organski ciklus razgradnje traje 100 i više godina
Uprkos njihovom trudu negacije Andrića, njegova slobodarska, iskrena i istinita riječ je još više jača i prodornija.....
A ja mislim da Andrić nije potpuno: zelen, a ni crven a bogami niti plav, već je zelen-crven-plav.....
Čudan vakat i čudni aršini vladaju u gradu, grad u kojem se fukara obogatila preko noći na muci svojih nekadašnjih sugrađana,na koje i dan-danas gledaju sa zavišću,zlobom i neuspješno prikrivenom mržnjom.
Grad iz čijih stanovnika isijava mržnja na samu pomen bilo čega sto je u vezi sa Andrićem....
I nažalost samo se u Sarajevu moglo desiti da se jednom Ivi Andriću dobacuje sa nipodaštavanjem u stilu „Halo,pisac, napiše li se šta”.



Kratki roman "Prokleta avlija", čije pisanje je Andrić započeo između Prvog i Drugog svjetskog rata, a dovršio ga i objavio 1954. godine, smatra se piščevim remek-djelom. Komponovan je narativnim postupkom "upričavanja priče" (prstenasta, okvirna strktura). Ima više pripovjedača koji jedan od drugoga preuzimaju kazivačku poziciju. Pripovijedanje u ovom romanu može se predstaviti i slikom koncentričnih krugova koji se skupljaju do samog jezgra priče.
__________________
Mirisni cvijet si što živi u mrtvom telu...
gromovnik is offline   Reply With Quote
Old 22-06-09, 13:42   #14
sale juventale
MiM team Forumaš i po'
 
sale juventale's Avatar
 
Registrovan: Oct 2008
Lokacija: Igalo/Doboj
Postovi: 1,123
sale juventale nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Njemu su hrvati u muslimani u BiH, i ako mu je otac bop katolički biskup i majka katolkinja natakeli na glavu titulu "ČETNIČKOG IDEOLOGA" i to samo zbog djela "Na Drini ćuprija" i "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine" ... Pošto je njima normalno da sve koristi u cilju p0dupiranja politički teorija i stavova, a pog0tovo kada je u pitanju istorija jer je Ivo doktor, pa im baš i ne odgovara što je pisa
__________________
sale juventale is offline   Reply With Quote
Old 22-06-09, 21:00   #15
gromovnik
MiM team King / Queen
 
gromovnik's Avatar
 
Registrovan: May 2009
Age: 33
Postovi: 10,614
gromovnik has disabled reputation
Default

Izvor: VREME 642-643, 23. april 2003. / VREME

Miroslav Karaulac o Andriću (insert iz Intervjua)

„Dok se Bosna i Hercegovina i Hrvatska još uvek, otvoreno ili prikriveno, odriču Andrića, u Srbiji je ovaj pisac često zloupotrebljavan i tumačen naopako, sa neskrivenim prezirom prema činjenicama koji ide dotle da najveći domaći "andrićolozi" pritajeno mrze samog Andrića. Zbog čega se Andrić ne uklapa u koncept nacionalnih država koje su nastale na ruševinama integralnog jugoslovenstva?
Zemlja kojoj je pripadao učiniće mu sve nepravde koje se mogu naneti jednom piscu. U Travniku, gde je rođen, njegov spomen-muzej više ne postoji, u Višegradu, kuća u kojoj je proveo detinjstvo i mladost, koju je poklonio opštini, prodata je privatniku. U Sarajevu, gde se školovao, nijedna ulica ne nosi njegovo ime niti ima izgleda da će ga uskoro poneti. U Beogradu, gde je živeo, njegova se sabrana dela preštampavaju po prvobitnoj šemi već 30 godina, ne dodajući im ništa iz njegove obimne ostavštine. Od njegove smrti do danas još nije objavljena bibliografija njegovog dela.
On očigledno smeta kao pesnik jedne zajednice koja više ne postoji. Nekada je, primera radi, postojala zemlja koja se zvala Bosna sa žiteljima koji su sami sebe nazivali Bosancima. Takva zemlja više ne postoji niti se njeni stanovnici tako nazivaju. Gotovo polovina njih ne živi ni u kućama, ni u gradovima u kojima su do tada živeli. Andrićevo delo neodoljivo podseća na zločin koji je tu obavljen. Ono ostaje kao književna metafora sveta koga nema i čiji poslednji ostaci naglo iščezavaju. U vremenu dezintegracije, verske, nacionalne, zavičajne; u kome se neguju geta i otuđenja i po drugim osnovama, takav Andrić samo deranžira. Beograd je njegovo poslednje sklonište u kome mu je, kako se vidi, kretanje ograničeno. U zemlji gde glavnu reč vode arhitekti te dezintegracije u njegovom delu, teško da će naći priznanje za obavljeni posao.
A što se tiče njegovih mrzitelja koji strogo paze da njegovo delo ostane u senci, Andrić ih je već opomenuo: "Ja sam ranjiv, ali besmrtan."
__________________
Mirisni cvijet si što živi u mrtvom telu...
gromovnik is offline   Reply With Quote
Old 22-06-09, 22:14   #16
Homer
MiM team King
 
Homer's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Postovi: 13,965
Homer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auruHomer ima famoznu auru
Default

Dođu, tako, vremena, kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!
Ivo Andrić
Homer is offline   Reply With Quote
Old 23-06-09, 07:24   #17
gromovnik
MiM team King / Queen
 
gromovnik's Avatar
 
Registrovan: May 2009
Age: 33
Postovi: 10,614
gromovnik has disabled reputation
Default

"Čudno je kako je malo potrebo da budemo srećni, a još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje."

Ivo Andrić
__________________
Mirisni cvijet si što živi u mrtvom telu...
gromovnik is offline   Reply With Quote
Old 25-06-09, 08:34   #18
gromovnik
MiM team King / Queen
 
gromovnik's Avatar
 
Registrovan: May 2009
Age: 33
Postovi: 10,614
gromovnik has disabled reputation
Default

Misli, aforizmi, izreke Ive Andrića


Život
Kad pogledam NATRAG, čini mi se da mi preostaje još samo umrijeti! Kad pogledam NAPRIJED, čini mi se kao da sam tek od juče na svijetu!

Život
ŽIVOT JE ČUDO KOJE SE NEPRESTANO TROŠI I OSIPA, A IPAK TRAJE.
ANDRIĆ


Dobro
Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje
andrić


Vreme
Kad pogledam NATRAG, čini mi se da mi preostaje još samo umrijeti! Kad pogledam NAPRIJED, čini mi se kao da sam tek od juče na svijetu!
Ivo Andrić



Bol
Zaborav sve leči, a pesma je najljepši način zaborava, jer u pesmi se čovek seća samo onoga što voli.
Bol
Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje
Bol
Lepša duša dublje jeca



Samoća
Samoća je raskoš bogatih duhova
__________________
Mirisni cvijet si što živi u mrtvom telu...
gromovnik is offline   Reply With Quote
Old 17-07-09, 23:02   #19
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default Njegoševska čovečnost

Velika drama koja je počela sa pojavom prvog osmanlijskog konjanika na granicama naših zemalja, našla je u Petru Petroviću Njegošu svoga pesnika. On je jedan od njenih protagonista i njen najveći poet u isto vreme. U Gorskom vijencu uhvaćen je i ovekovečen samo jedan određeni, strogo i usko uslovljeni prizor te drame, koja je varirala kroz vekove u hiljadama takvih prizora, i mnogo većih i manjih, i svetlijih i mračnijih od njega. Ali, kao što su u jednom komadiću minerala sadržane sve osobine te vrste, tako je i u tom lokalnom, vremenski i prostorno ograničenom prizoru sadržan osnovni smisao i izražene mnoge bitne karakteristike te drame.
Ta drama, koja zauzima pretežni deo naše epske narodne poezije, a nije našla još ni svoju potpunu i potpuno pravilnu ocenu u istorijskoj nauci, ni svoje otelotvorenje u umetnosti, došla je u Gorskom vijencu do svog najvišeg pesničkog izraza. U njemu je zaista propojala pesma od užasa.

U svom delu, nastalom pod specifičnim socijalnim i političkim prilikama, Njegoš je dao visoko poetsku i strogo realističku sliku neljudskog načina života, na koji je taj naročiti sticaj istorijskih okolnosti osudio naš narod. Ono sadrži ceo niz takvih opisa, datih često sa začudnom objektivnošću i jasnim osećanjem stvarnosti, u kojima je prikazana slika toga krvavog klupka u koje su se splela dva protivnika, koji Jedan drugoga ne čine amana, No se biju i sijeku glave; Muškoj glavi oni ne različu, Da je nađu i u kolijevci, No je sjeku jedni drugijema; Žensko robe i u ropstvo vode, Vatrom pale što segnuti mogu, Jedan drugom grabe aivane, Njive štete a sijeku voćke; Svake jade na svijetu rade Što se nigdje još radilo nije.
Takva je ta borba u prikazu Mehmed-paše iz Šćepana Malog. A u isto vreme Njegoš je do najvišeg stupnja razvio najsvetliju viziju čovečnosti, „ljudskosti", kao čudesnu, ali logičnu antitezu tome nametnutom načinu života. Tako je ova poema užasa u isto vreme i poema njegove protivnosti, a Njegoš pesnik čovečnosti.

U Gorskom vijencu kroz krv i lelek i dim, on otvara gde god može ma i najmanji vidik put čistog neba, zdravog smeha i čovečnog života, koji se tako teško stiče i brani; kao nebo nad balkanskim sutjeskama i vedrine u dnu divljih i teskobnih predela, javljaju se akcenti čovečnosti.
Takva je mala ali karakteristična scena sa jarebicama, koje su crnogorski ratnici žive pohvatali. Ali čim većina sazna o čemu je reč, ,,svi iz grla poviču": Puštite ih amanet vi Božij'! Jere ih je nevolja nagnala, A ne biste nijednu hvatali: Utekle su k vama da uteku, A nijesu da ih pokoljete.
Čovek uvek zastane pred tim malim idiličnim prizorom, čudno umetnutim usred ratničke atmosfere, mračnih briga i krvavih zakletava, kao pred oazom neočekivane blagosti. I oseti se kako iznad okvira ove po sebi naivne scene ide akcenat njegoševske prigušene ali moćne čovečnosti koja, u protivnosti sa svim što je okružuje, želi zaštitu slabom i zaklon onome koji beži od jačega, prestanak klanja i spasenja svemu što živi.

Ta Njegoševa čovečnost ne krije se samo u tim kao uzgred utkanim malim epizodama. Ona se javlja i u velikim, blistavim, svečano deklarativnim, ali psihološki opravdanim i istorijski vernim mestima, kao što je gorda replika Vuka Mićunovića Osmanu, vezirovom ridžalu, koja kulminira u rečima:

Ja ne pržim zemlje i narode.

Mesto koje tek u iskustvima minulog rata protiv fašizma i svetlosti današnjih pretnja novih ,,mučitelja" novim „prženjima" dobiva za nas svoju punu jasnoću. Njegošev ratnik, prototip narodnog borca, isto je toliko gord na svoju čovečnost koliko i na svoje junaštvo.
Ali odmah posle te izjave, da ne prži zemlje i narode, Vuk Mićunović dodaje u istom dahu:

Ama mnogi grdni mučitelji
Na nos su se preda mnom pobili.

To je drugo lice medalje. Takva je njegoševska čovečnost. Dramatična do grča, ponesena, ali stvarna i iskrena, ona nije malokrvna ni sentimentalna, ona se bori, ona se brani,
Ne pušta se da je zlo pobjedi.

I stoga se može opravdano reći da je svaka proslava Njegoševog poetskog dela ujedno i slavljenje čovečnosti i ljudske borbe za čovečnost.

(1947)
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 19-07-09, 00:34   #20
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default Svetlost Njegoševog dela

Jednom mi je jedan dobar poznavalac španske književnosti (i ne samo španske!) rekao da ni u jednoj knjizi na svetu ne nalazi toliko podstreka za rad i toliko pomoći u mučnom traženju pravog puta svoga puta u životu i u književnom radu, dakle u onom što je u stvari uvek bila i uvek ostaje najveća briga svakog misaonog čoveka kao u Servantesovom Don-Kihotu. Kad bi me zapitali koje je naše književno delo za mene imalo isto ili slično značenje, čini mi se da bih bez mnogo dvoumljenja odgovorio: Njegoševo. Ne govorim to u atmosferi jubilarnih svečanosti, nego samo povodom njih kazujem o svom - i verujem ne samo svom - davnašnjem i svagdašnjem odnosu prema tome pesniku i njegovom delu.

Razume se da je Njegošev put vezan isključivo za njegovu izuzetnu i veliku ličnost, da odgovara njegovom veku i njegovim prilikama, kao što je i njegovo književno delo po ideji i po formi uslovljeno i vremenom i okolnostima pod kojima je nastalo. Pa ipak, u Njegoševom delu, kao i u onom što od njegovih savremenika o njemu lično znamo, ima i svetlosti i putokaza za svačiji put, i to svetlosti koja ne gasne i putokaza koji ne vara.
Kroz svu neizbežnu i šumnu metafizičku orkestraciju iz Njegoševog dela se stalno čuje osnovna i glavna nota o čovekovoj želji za zemaljskom srećom, za drugačijim, boljim, na razumu i čovečnosti zasnovanim životom njegovog naroda i svih ljudi na zemlji. Kroz svu njegovu tematiku, i onda kad je strašna i krvava i vremenski i lokalno najviše vezana i uslovljena, probija uvek ono što je čovečno i opšte, ono što zrači i što će, ja verujem, uvek zračiti od Njegoševe ličnosti i Njegoševog dela, daleko preko granica njegove otadžbine Crne Gore i visoko iznad vekova i pokolenja. I čini mi se da se ne varam kad mislim da Njegoševo delo ima to zajedničko sa glavnim delima svetske književnosti da u svima vremenima i u bezbrojnim oblastima može da bude oslonac i putokaz našem čoveku, u najraznoličnijim njegovim težnjama i potrebama.

Njegoševo književno delo, koje je on morao otimati od drugih velikih i teških zadataka i poslova svoga života, nastalo je, to se zna, pod naročitim i u svakom pogledu teškim prilikama. Nastalo je u jednoj maloj, ubogoj i zaostaloj zemlji sa opasnim geografskim položajem, u vreme kad je Vuk Karadžić tek bio najteže bitke u svom „ratu za srpski jezik", kad je za pisca i Njegoševe veličine duha i društvenog položaja, značilo sve problem, predstavljalo sve prepreku, sve, od pitanja jezika i pravopisa do pitanja štampe i hartije. Pa ipak, Njegoš je i pod takvim prilikama dao svoje delo, izrazio ono što je samo on mogao i morao da kaže.

On je, mi to znamo, vodio časnu i tešku borbu pravog pisca sa svojom misli i sa njenim izrazom, i u svojim najboljim časovima nalazio onaj oblik koji je jedini pravi, u kom je zaista „rečima tesno a mislima prostrano" i koji se samo upornom borbom i predanim radom nalazi i osvaja.
On je, dalje, u vremenu kad je naša moderna književnost bila neobrađena ledina neizvesne plodnosti, postavljao sebi i drugima pitanje intelektualne savesti i pesničkog morala. (U tome, izgleda, i jeste jedan od znakova veličine velikih da sagledaju probleme i traže im rešenje dok se oni pred većinu ljudi nisu još ni postavili.) Tako, na primer, u Šćepanu Malom, u slikovitom, duhom i mislima bogatom „javleniju" u kom se skadarski, turski glavari i književni ljudi dogovaraju i prepiru, Karaman-paša postavlja sakupljenoj ulemi ovakvo pitanje: Musafa mi, rad bih bio znati Za vas te ste naši književnici, Je 1' na srcu ka na jezik vama, Vjerujete 1' tome što zborite ... ?
Mudri Mula Hasan ne može smesta da jasno i određeno odgovori na to pitanje, ali za nas je zanimljivo i poučno da ga je Njegoš ovako jasno i nedvosmisleno postavio, kao što će se ono, u raznim oblicima, postavljati i pred svakog našeg pisca docnijih naraštaja. I to je još jedan od mnogih putokaza u Njegoševom delu koje je bilo i koje ostaje riznica estetskih i moralnih vrednosti, trajna svetlost koja često i jarko obasjava i naše današnje puteve.

(1951)
Paramanand is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
andrić, ivo

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 18:09 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM