MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 19-02-08, 18:41   #41
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

OVU PRICHU BIH RADO POSLALA NEKIM LJUDIMA!


In ancient Greece, Socrates was reputed to hold knowledge in high esteem.
One day an acquaintance met the great philosopher and said, "Socrates, do you know what I just heard about your friend?"

"Hold on a minute," Socrates replied. "Before telling me anything I'd like you to pass a little test. It's called the Triple Filter Test."
"Triple filter?"

"That's right," Socrates continued. "Before you talk to me about my friend, it might be a good idea to take a moment and filter what you're going to say. The first filter is Truth. Have you made absolutely sure that what you are about to tell me is true?"

"No," the man said, "actually I just heard about it and..."

"All right," said Socrates. "So you don't really know if it's true or not.

Now let's try the second filter, the filter of Goodness. Is what you are about to tell me about my friend something good?"

"No, on the contrary..."

So," Socrates continued, "you want to tell me something bad about him, but you're not certain it's true. You may still pass the test though, because there's one filter left: the filter of Usefulness. Is what you want to tell about my friend going to be useful to me?"

"No, not really."

"Well," concluded Socrates, "if what you want to tell me is neither true nor good nor even useful, why tell it to me at all?"

This is why Socrates was a great philosopher and held in such high esteem.
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".

Last edited by explosion; 19-02-08 at 19:47..
explosion is offline   Reply With Quote
Old 19-02-08, 21:11   #42
zoxy
MiM team Guru
 
zoxy's Avatar
 
Registrovan: Sep 2006
Postovi: 7,579
zoxy has disabled reputation
Default

Bogami bih se i ja sjetio nekoliko njih kojima bi dobro dosla

Last edited by zoxy; 19-02-08 at 21:15..
zoxy is offline   Reply With Quote
Old 02-03-08, 20:58   #43
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default Prozor

Dvojica staraca, obojica ozbiljno bolesni, boravili su u bolnici u istoj sobi. Jedan od njih je mogao sjediti na svome krevetu da olakša drenažu tekućine iz njegovih pluća, a krevet mu je bio pored jedinog prozora u sobi. Drugi je morao provoditi svo vrijeme ležeći na leđima, gotovo nepokretan.

Starci su razgovarali satima. Govorili su o svojim suprugama, o djeci, o unucima, o svojim domovima, poslovima, o tome gdje su sve bili. I svako popodne kada bi starac na krevetu kraj prozora sjedio, opisivao bi sve stvari koje je mogao vidjeti kroz prozor. Starac na dugome krevetu počeo je da živi za te periode gdje bi se sav njegov svijet proširio i oživio sa svom aktivnošću i bojom vanjskog svijeta kojeg je opisivao starac kraj prozora:

"Prozor gleda na park s predivnim jezerom. Patke i labudovi plivaju na vodi, dok djeca puštaju svoje brodice. Zaljubljeni šetaju sa rukom u ruci između cvijeća i duginih boja. Veliko zeleno drveće ukrašava krajolik, a u daljini se naziru siluete gradskih nebodera..."

Dok bi starac kraj prozora opisivao sve ove detalje, starac na drugoj strani sobe zatvorio bi oči, zamišljao i uživao živopisne scene.

Jednog toplog popodneva starac kraj prozora je opisivao paradu koja je prolazila. Iako ovaj drugi nije mogao čuti sastav koji je svirao, mogao je vidjeti u svojim mislima onako kako mu je starac do prozora opisivao. Neočekivano bijes zaposjedne njegove misli - Zašto on sve to ne vidi?

Zašto bi on imao sve to zadovoljstvo gledanja svega dok ja ništa ne vidim? To nije fer - mislio je. Kako mu je u glavi kipjelo, u prvi mah se postidio. Ali, kako su dani prolazili, zavist ga je izjedala i uskoro je postao ogorčen. Počeo je mozgati i vise nije mogao spavati. Htio je biti kraj tog prozora - ta je misao sada kontrolirala njegov život.

Dok je kasno u noći ležao buljeći u plafon, starac do prozora počeo je kašljati. Gušio se tekućinom iz svojih pluća. Pipkao je po zidu mutno osvjetljene sobe, tražeći dugme za poziv u pomoć. Za manje od pet minuta kašljanja i disanje je prestalo. Sobom je vladala tišina, smrtna tišina.

Medicinska sestra pronašla je beživotno tijelo starca kraj prozora. Iznenađena pozvala je bolničare da ga odnesu, bez meteža, bez panike. Drugi je starac, kada mu se to učinilo prikladnim, zamolio da ga premjeste u krevet kraj prozora.

Konačno, osjetit će nešto od života, doživjet će radost življenja gledajući kroz vlastite oči. Lagano, bolno, pridigao se oslonivši se na lakat da pogleda kroz prozor...

Ugledao je visoki bijeli zid.
seka is offline   Reply With Quote
Old 19-03-08, 13:54   #44
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Jedan čovek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokoš. Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Celoga života orao je radio isto što i kokoši u dvorištu, misleći daje jedna od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakaoje i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu
pticu moćnih raširenih krila.
Stari orao zapanjeno je gledao uvis. »Šta je to?« pitao je.
»To je orao, kralj ptica«, rekla mu je jedna kokoš. »On pripada
nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji.«
l tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.
seka is offline   Reply With Quote
Old 19-03-08, 14:58   #45
Pera Detlic
Banned
 
Registrovan: Jan 2007
Lokacija: Korumpirana žabokrečina u stečaju
Postovi: 12,050
Pera Detlic na dobrome putu
Send a message via Yahoo to Pera Detlic
Default

Quote:
Originally Posted by seka View Post
l tako je orao umro među kokošima, ne znajući ko je.
Aj recimo da je dobra priča.
Ali koja je poenta? Da li bi mu bilo bolje da je znao ko je?
Ovo je zapravo ko smo mi? Da li osoba formirana genetski, ili pod uticajem sredine?
Pera Detlic is offline   Reply With Quote
Old 19-03-08, 14:59   #46
melic
MiM team Guru
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 5,411
melic has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by Pera Detlic View Post
Aj recimo da je dobra priča.
Ali koja je poenta? Da li bi mu bilo bolje da je znao ko je?
Ovo je zapravo ko smo mi? Da li osoba formirana genetski, ili pod uticajem sredine?
Mislim da je 20% genetika, 80% uticaj srediei (onako procentualni odnos u grubo)
melic is offline   Reply With Quote
Old 19-03-08, 20:33   #47
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Quote:
Originally Posted by Pera Detlic View Post
Aj recimo da je dobra priča.
Ali koja je poenta? Da li bi mu bilo bolje da je znao ko je?
Ovo je zapravo ko smo mi? Da li osoba formirana genetski, ili pod uticajem sredine?
ovo je priča iz knjige

BUĐENJE - lekcija o duhovnom prosvetljenju
anthony de mello

preporučujem ti da je pročitaš..ova knjiga je stenogram poslednjih njegovih predavanja, posvećenih istini, ljubavi i duhovnom prosvetljenju..

a poenta priča je da čovjek nesvesno doživljava iluziju kao što je i nesvesno odbacuje od sebe..tek onda kada se pojavi vrijeme da se ona izgubi, čovjek postane svijestan da je živio u iluziji i, nakon tog saznanja, može ali i ne mora biti zadovoljan..a neko nikad i ne shvati da je cijeli život proveo u iluziji..naša najveća iluzija zapravo i jeste iliuzija da smo budni, pa, shodno tome, mi sebe ne možemo probuditi pre no što postanemo istinski svijesni činjenice da sve vreme spavamo.. nije isto biti jednostavno od drugih ljudi informisan o tome da stvarnost nije onakva kakvu vidimo, da je naša predstava o toj stvarnosti u mnogome različita od stvarnosti kakva istinski jeste, i misaonim udubljavanjem doći do te spoznaje, do znanja o tome da “stvarnost” jeste naša iluzija..

i..Aj recimo da je dobra priča..samo je treba shvatiti..

"Oslobodite se svih iluzija, postanite svesni i pocnite da zivite!"
(Antoni De Melo)

Last edited by seka; 19-03-08 at 20:43..
seka is offline   Reply With Quote
Old 19-03-08, 21:34   #48
Pera Detlic
Banned
 
Registrovan: Jan 2007
Lokacija: Korumpirana žabokrečina u stečaju
Postovi: 12,050
Pera Detlic na dobrome putu
Send a message via Yahoo to Pera Detlic
Default

Quote:
Originally Posted by seka View Post
ovo je priča iz knjige

BUĐENJE - lekcija o duhovnom prosvetljenju
anthony de mello

preporučujem ti da je pročitaš..ova knjiga je stenogram poslednjih njegovih predavanja, posvećenih istini, ljubavi i duhovnom prosvetljenju..

a poenta priča je da čovjek nesvesno doživljava iluziju kao što je i nesvesno odbacuje od sebe..tek onda kada se pojavi vrijeme da se ona izgubi, čovjek postane svijestan da je živio u iluziji i, nakon tog saznanja, može ali i ne mora biti zadovoljan..a neko nikad i ne shvati da je cijeli život proveo u iluziji..naša najveća iluzija zapravo i jeste iliuzija da smo budni, pa, shodno tome, mi sebe ne možemo probuditi pre no što postanemo istinski svijesni činjenice da sve vreme spavamo.. nije isto biti jednostavno od drugih ljudi informisan o tome da stvarnost nije onakva kakvu vidimo, da je naša predstava o toj stvarnosti u mnogome različita od stvarnosti kakva istinski jeste, i misaonim udubljavanjem doći do te spoznaje, do znanja o tome da “stvarnost” jeste naša iluzija..

i..Aj recimo da je dobra priča..samo je treba shvatiti..

"Oslobodite se svih iluzija, postanite svesni i pocnite da zivite!"
(Antoni De Melo)
Aj recimo da sam ukapirao.
Znači budimo se tek kada dođe vrijeme za to.
Kada se probudimo možemo biti zadovoljni sa našim snom ali ne moramo. (Pitanje je onda zašto se buditi uopšte?)

Poslednje boldirano,mi se najviše i sviđa (ništa ga nisam ukapirao,al ću se praviti da jesam,samo ćuti)
Naša stvarnost (ili kako mi kažemo samo stvarnost) je zapravo samo naše poimanje odnosno percepcija stvarnosti, one prave one kakva zapravo jeste.To kažeš. Ok. Ali ako je stvarnost takva kakvu znamo iluzija šta je zapravo stvarnost?
Naše poimanje svijeta zavisi od naših 6 čula. Zamisli da imamo jedno čulo manje. Čulo vida. Na bi imali percepciju o bojama. Ne bi imali ni percepciju o oblicima! (Posle nekih operacija kada su pacijenti prvi put progledali,stavljeni su ispred njih određeni oblici, kocka, lopta, trougao. Nikako nisu mogli da pogode koje su to figure iako su ih prilično jasno vidjeli.Čim bi ih dotakli odmah su znali koje su.Šta nam ovo govori?)
A šta da osim ovih 6 čula posjedujemo još jedno? Ili dva? Da li bi onda bili bliži istini ili dalji od ljudi?
Ukratko:Ako me vas 100 forumaša doživljava na određen način, ja zapravo i jesam takav.To je stvarnost. Zaludu što ste promašili suštinu i što je samo jedan u pravu. Taj jedan živi u svojoj stvarnoj iluziji.
Pera Detlic is offline   Reply With Quote
Old 02-04-08, 12:09   #49
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Jednom beše jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Njegov otac mu je dao
kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu
nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu.
Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledećih nekoliko
mjeseci on je naucio da kontroliše svoj bes i broj ukucanih eksera se
smanjivao.
Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u
ogradu.
I tako je došao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom
ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontrolise svoje
ponašanje, da iz ograde isčupa jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga dana decko je bio u stanju da kaže svom ocu da
je počupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac
je rekao:"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi.
Ograda vise nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari, one
ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem
i izvući nož i posle toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao, rane
ostaju."
seka is offline   Reply With Quote
Old 02-04-08, 15:00   #50
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

NEZADOVOLJNI ZANESENJAK


Drevna priča govori o čudaku, zanesenjaku, koji je ličio na druge ljude, ali se ipak razlikovao od njih.

Sreli ga žuti ljudi i upitali:
-Šta radiš u toj pustinji?
-Gradim svoj svet! – odgovorio je čudak.

A pustinja bješe beskrajna. Vjetrovi su vitlali pesak, dizali ga u nebesa, pa su nebom plovili gusti peščani oblaci.

Začudili su se žuti ljudi:
- Od čega gradiš svoj svet?
- Od krvi i mašte! – odgovorio je zanesenjak.
- Šta je to krv, a šta je to mašta? – pitali su se žuti ljudi.
- Dođite za deset godina pa ćete svojim očima bideti, svojim rukama opipati i svojim razumom shvatiti:

Tako im je odgovorio čudak, zanesenjak, i odmah zaboravio žute ljude, jer nije imao vremena da o njima razmišlja. Latio se posla. A oni su otišli.

Žuti ljudi su razgovarali između sebe.
- On je poludeo. Umreće u pustinji – reče jedan.
- Ja nikada ne bih ostao sam u pustinji. Za čije dobro da izlažem svoj život opasnostiima! – reče drugi.
- I šta će on napraviti od tog pustinjskog peska. Pesak će ostati pesak – reče treći.
- Bar da ima vode u toj pustinji. Nema je ni za lek. Umreće od žeđi taj nesrećnik.
- A za koga on gradi svoj svet? Neće valjda u njega da se zatvori - čudio se peti.

Žuti ljudi su na kamilama projahali ogromnu pustinju. Zaustavili su se u zelenoj oazi. Tamo je bilo jela i pića. Živelo se lepo. Urme, kokosovi orasi, hladni izvori. Ubrzo su zaboravili zanesenjaka.

Posle deset godina, ugledaše u daljini beli toranj koji je parao nebesa. Čudan toranj. Bije iz njega jarka svetlost i celu pustinju obasjava. I žuti ljudi nisu morali po noći da pale vatre da bi oterali mrak. Bilo je vidljivo kao usred dana.

Čudili su se:
- Kakav je to toranj?
- Neko čudo se događa u svetu!
- Da se nisu pojavili čarobnjaci?
- Možda je samo fatamorgana?
Nagađali su šta to može da bude. A onda se jedan setio i uskliknuo:
- Čudak, zanesenjak nam se javlja!
- Zaista, možda se to javlja onaj čudan čovek što je ostao u pustinji da gradi svoj svet! – prihvatiše ostali.

Dogovorili su se da se spreme na put, da odu i vide šta se dešava u pustinji.

Dvadeset dana i dvadeset noći jahali su na kamilama. A pustinja beskrajna. Sve im se činilo: sad će toranj dohvatiti rukom. Tako je izgledao blizu. A toranj, kao da ima noge, sve izmiče. Već im je i vode ponestalo. Žurili su da stignu pre nego što im nestane snage. I, tako, dvadeset i prvog dana stigoše u podnožje velike kule.

Kad tamo: neobičan svet. Teku vode. Šikljaju vodoskoci. Sve je od zlata i srebra. Plodovi imaju oči, pa kad ugledaju gladna usta, odmah se ponude da budu pojedeni. Ogromne palme čije lišće prebiraju muzikalni prsti vetra, pa struji vesela i laka muzika.

Iznenadili se žuti ljudi:
- Ovo je najlepše mesto na svetu!
- Ovde treba živeti!
- Nećemo odavde nikud ići!
- Naselićemo čudakov svet. Ima dovoljno mesta za sve nas!
- Šta je naša oaza prema ovim lepotama!
- Hoćemo li ostati ovde, ljudi?
- Ostajemo,! Ostajemo!

Žuti ljudi su naselili čudakov svet. Bilo im je lepo. Živeli su veselo. A onda se setiše čudaka.
- Gde li je on? Šta sad radi?
- Sakrio se nekud? Hajde da ga nađemo!
- Možda želi da ga proglasimo za cara?
- Zašto da ga proglasimo? Taman posla! Zar da nam on naređuje da radimo što on bude izmislio!
- Nećemo ga izabrati za cara!

Tada se pojavio čudak, zanesenjak. Bio je mrzovoljan i jedva je odgovarao na pozdrave žutih ljudi. Preko ramena mu je bila prebačena torba. U torbi: čekić, sekira, malo crnog luka i jedna pogača. Bio je pohaban i umoran.

- Kud si to krenuo? – zapitaše ga žuti ljudi.
- Što si tako pohaban? Zar nisi mogao pored tolikog sjaja da sebi napraviš jedno lepo odelo?
A on odmahnu rukom:
- Odlazim!
- Kuda odlaziš, nesrećniče?
- U svet!
- I napuštaš ovu krasotu?
- Napuštam!
- Zar ti nije žao svoga rada? - pitali su žuti ljudi.
- Nije mi žao, jer nisam zadovoljan.
- Čime nisi zadovoljan? – čudili se žuti ljudi.
- Ne dopada mi se kako šume česme.
- Ali voda je ledena i pitka!
- Nije u tome stvar – rekao je zanesenjak i otišao u pustinju da gradi novi svet u kome će i česme šumiti onako kako on želi.

A žuti ljudi nisu znali da je taj čovek bio veliki umetnik

(Branko V. Radičević)
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 12-04-08, 01:18   #51
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Četiri sveće

Četiri sveće su polagano gorele ...
Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor.
Prva sveća je rekla:
"Ja sam MIR ... ljudi me ne uspevaju sačuvati ... nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti." I odmah se ugasila.
Druga sveća rekla je:
"Ja sam VERA ... nažalost mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam ... nema smisla da gorim i dalje ... " Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treća sveća je žalosno progovorila:" Ja sam LJUBAV ... nemam više snage ... ljudi često
zaboravljaju na mene ... I istog momenta se ugasila.
Nedugo zatim u sobu je ušlo dete ..." Šta je to ... ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja." I rekavši to, počelo je plakati.
Tada se oglasila četvrta sveća:
" Ne boj se ... dokle ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće ... ja sam NADA."
seka is offline   Reply With Quote
Old 12-04-08, 01:22   #52
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

EHO

Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom. Odjednom,dečak zape i osećajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, ču glas koji je dolazio s planine: "Ahhh!" Znatiželja ga obuze pa dreknu:"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi beše: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,pa ponovo dreknu: "Kukavico!" Glas odgovori: "Kukavico!" Dečak pogleda oca i upita ga: "Tata, šta se ovo dešava?"
"Sine", reče otac, "obrati pažnju." Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!" Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas reče: "Predivan si!" Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'život'.Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela."
seka is offline   Reply With Quote
Old 19-04-08, 18:16   #53
Ribica
MiM team Forumaš i po'
 
Ribica's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Postovi: 1,874
Ribica na dobrome putu
Default

...Sada, sve ono što smo bili mi liči na san. Naravno, živim i dišem i posle tebe. Naučila sam da si živ samo ukoliko živiš jednim budnim životom.
Otišao si, a jedan mali dio tebe još uvijek spava u mom oku. Znam da se više ne okrećeš kada neko zovne moje ime, ne očekuješ me više, vrijeme je poput talasa izbrisalo i tu naviku. Dišeš slobodno i zaboravljaš, ljubiš druge,..već dugo ne drhtim pred zoru zbog toga. Umirila sam svoje srce da bih se nekako sakrila od tuge. A dugo sam se spoticala o svoje snove, neostvarene želje, kao sunce čiste.. Dugo su pekle neizgovorene riječi, a život je krenuo u nekom drugom pravcu.. Bila sam izgubljena, a ti si bio daleko od mene u svakom smislu. Uvijek mi za korak izmicao, uvijek za trunku jači od mene.

Posle tebe, sve je nekako drukčije. Ni bolje, ni gore, već drukčije, s manje strasti. Samo kraj tebe disala sam punim plućima. Jer nisam štedjela sebe. Moja nježnost i dobrota pripadali su ti i dobro si to nekada nosio. Jednostavno smo pripadali jedno drugome. U meni još ima suza zbog propasti jedne takve ljubavi. Da sklopim pakt sa đavolom, moja bi duša ostala ista; da više nikad ne zaplačem, ona bi plakala umjesto mene; Da imam svu moć ovog svijeta, i dalje bih ti znala ime..

Pamtim oči zamagljene od želje za tobom, ruke koje mirišu na tebe, moja glava na tvom ramenu i ništa, ništa više od toga. To je bilo sve i to je bilo dovoljno. Ali prerano sam stvorila nešto takvo, svo vrijeme sudbina je ipak nedvosmisleno igrala protiv nas. Bio si bol kojeg mi je život dugovao, suza koja je morala poteći. Bio si podmetnuta noga sudbine i još uvijek teško koračam...
__________________

Any piece of clothing can be sexy with a quietly passionate woman inside it
Ribica is offline   Reply With Quote
Old 23-06-08, 08:48   #54
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Miljenko Jergovic - Kako sam poceo vikati u snu

Spremajući se da umre, djed je tokom ljeta i jeseni izgovarao svoje posljednje riječi. Isaku Sokolovskom, partneru za preferans, rekao je: Poznajem svaku kartu i zato odlazim. Šešir je zavrtio oko kažiprsta, nakašljao se posljednji put u Isakovu životu i izišao. Baki je rekao: Ti spavaj, ja sam dobro. Već sam odavno dobro. A ona nije zaspala sve dok nije umro. Mami je rekao: Nema više nikoga. Ostali smo samo nas dvoje i mrak. Odmah zatim je umro. Mama mu je zaklopila oči, a riječi zapisala na kutiju s laksaureticima. Ja sam tada bio na moru, s tetkom Lolom, bakinom sestrom. U kalendar sam pokraj datuma upisao križić. Tek da se zna da mi je umro djed. Zapravo ne, učinio sam to kako bi oni znali da znam da mi je umro djed.

Tog je dana tetka Lola napravila kolače, stavila cijeli tanjur ispred mene, sjela preko puta, nalaktila se na stol i govorila: Jedi, sine. Ja sam jeo i strepio da će mi reći da je umro djed. Nisam znao što bih u tom slučaju morao učiniti. Prestati jesti kolače, ra¬splakati se, pitati kako je umro, mahati glavom i govoriti dc, dc, dc kao što je, vidio sam to jer sam virio iz špajze, učinila baba Matija s Punte, ili bih trebao učiniti nešto što nisam ni znao da trebam učiniti jer sam imao šest godina i nikakva iskustva s posmrtnim počastima. Pojeo sam pun tanjur kolača i bolio me je trbuh. Legao sam na krevet u spavaćoj sobi, bile su spuštene grilje, pa je izgledalo kao da je mrak. Vozio sam avion po tom mraku. Nisam radio brmm brmm brmm jer je avion bio nadzvučni pa se nije čuo, nego sam prisluškivao šta tetka Lola govori u kuhinji sa susjedima koji su došli i donijeli paketiće kave, boce s rakijom i još nešto što nisam vidio. A jest se namučija bidan, dobri šjor Frane, Bog da mu dušu prosti, rekao je Ante Pujdin. On je sad miran, ko zna šta sve nas čeka, rekao je barba Kruno, admiral u penziji, Mali je sad kao siroče, današnji roditelji, bože ti mene sa¬čuvaj, što je od djeda naučio, naučio je, rekla je tetka Lola. Mene je i dalje bolio trbuh. Čvrsto sam stisnuo oči, prdnuo i zaspao.

Nakon sedam dana iz Sarajeva su došle mama i baka. Obje su bile u crnini od glave do pete. Ja sam se pravio kao da je to normalno. One su se isto pravile kao da je to normalno. Plašio sam se da mama ne otvori temu i zato sam je izbjegavao po kući. Za baku sam znao da neće ništa reći. Ona nikada nije započi¬njala priču, nego je puštala mene da kažem nešto, a onda bi nastavljala. Čini mi se da je uvijek šutjela o onome o čemu nisam želio čuti ni riječi. O djedovoj smrti moglo se samo šutjeti, kao što se može šutjeti i o svakoj drugoj smrti. Nisam bio svjestan koliko je smrt rasprostranjena stvar i koliko se o njoj među odraslima govori.

Djed je svakoga jutra, usred grohotno-gromogla¬sna astmatičarskoga kašlja ponavljao Lijepa smrt, a baka bi mu govorila: Šuti, Franjo, ja ću prije tebe. I tako svaki dan. Mislio sam da drugi ljudi tako ne pričaju. Mislio sam da je to samo između njih dvoje, a oni su posebni ljudi jer su moji baka i djed i jer nitko drugi na svijetu nije više od lutke u lutkarskome pozorištu. Kada je djed umro, baka je bila prevarant. Mislio sam da se treba sramiti jer je učinila nešto ružno. Govorila je da će prije njega, a on je, eto, umro. Ne umire se baš sasvim svojom voljom, ali u svemu tome ipak postoji nešto što ti je od volje i zbog čega ne bi trebao govoriti da ćeš umrijeti prije nekoga ako nećeš. Poslije sam već zaboravio na bakin sram. Vje¬rojatno zato što nisam primjećivao da se ona srami.

Jednom smo bili u posjeti kod tete Mine u Dub¬rovniku. Mama je rekla: Ne znam da li mali zna. Ja sam se igrao s vrtnim patuljcima i pravio se da ništa ne čujem. Teta Mina je šutjela i gledala me. Najradije bi me upitala znam li da mi je umro djed, ali se nije usuđivala. Djeci se ne postavljaju takva pitanja. Ne¬sretnik je dušu ispišao, rekla je mama teti Mini. Na Koševu su pogriješili terapiju. Nisu mu smjeli davati laksative. Srce mu se pretvorilo u krpu, u staru raspad¬nutu krpu za brisanje podova. Patuljak me je zločesto gledao. Osjećao sam se izgubljenim u ovom strašnom svijetu. Dakle, bajke ipak ne lažu: moj djed ostao je bez srca, a s prljavom, ružnom, smrdljivom kockastom krpom kakva stoji pokraj zahodske školjke. Htio sam zaurlati od užasa, ali ni to nisam mogao.

Od tog dana kad god bih išao piškiti, plašio sam se da ne ispiškim dušu. Gledao sam u mlaz mokraće. Mokraća je bila bijela ili žuta ili jako žuta kad bih bio bolestan. Nisam znao kako duša izgleda, ali sam bio siguran da ću je prepoznati ako bude izlazila van. Nije se pojavljivala danima. Pa mjesecima. Pitao sam baku kako izgleda duša. Ona je rekla da duša ne izgleda jer je to ime za nešto što nema nikakvoga izgleda. A može li se duša pokakiti? pitao sam, sve nastojeći da doznam ono što me zanima, ali da ne otkrijem početak priče, da ne izgovorim kako znam da je djed umro, niti da njoj dam povoda da nešto o tome kaže. Kako to misliš može li se duša pokakiti? pitala je i nije djelovala uzrujano. Pa pokakiš dušu i umreš, pa te više nema, rekao sam kao da se to podrazumjeva i kao da je baš neobično što ona o tome ništa ne zna. Hoćeš reći, može li se umrijeti u zahodu. Mislim da može, ali se obično ne umire tamo.

A gdje se obično umire?
U krevetu i saobraćajnim nesrećama, a umire se i u ratovima i zemljotresima.
A duša, šta bude s dušom?
Ništa, duša nestaje.
Kako može nestati ono čega ima?
Isto kao što se potroši marmelada, pa je više nema.
Je li duša nestane unutra ili izađe van pa nestane?
Gdje bi izlazila, nema gdje izlaziti, nije pas pa da izađe. Nestane, više je nema i fertig štreka.
Znači, duša se ne može pokakiti?
Ne može, ne znam otkud ti tako nešto.

Stvarno mi je bilo puno lakše. Piškio sam bez straha i više nisam gledao u mlaz. Ako se duša ne može pokakiti, tada se ne može ni ispiškiti. Mama je teti Mini pričala gluposti.

Kad je prošlo šest mjeseci od djedove smrti, baka i mama odjednom više nisu nosile crninu. Bila je nedjelja, došli su tata i ujak. Stol je bio prekriven bijelim, svečanim stolnjakom, kao da se slavi rođen¬dan ili kao da se netko ženi. Danas se sjećamo djeda, rekao je ujak. Ja sam se pravio kao da je to normalno i kao da ga se ne sjećam svaki dan. (…) ali oni lažu gore kada se danas sjećaju djeda, postavljaju svečane tanjure, beštek i čaše sa stopicom, hodaju po kući s kravatama i ne skidaju cipele kad uđu, čine sve ono što inače ne čine i lažu da ga se ne sjećaju svakoga dana. Kako ga se ne bi sjećali kad je bio stalno tu, kad to nije bilo davno i kad još ništa nisu zaboravili, a njegov kišobran još stoji pokraj vješalice s kaputima. Plašio sam se načina na koji lažu. Laž je živa, mislio sam. Ona guta stvari i može sve učiniti drukčijim nego što jest.

Prvo ćemo jesti supicu, rekla je mama. Tako je govorila uvijek kad bi se sjetila da sam ja tu. Kad se ne bi sjetila, tada bi psovala i pričala sasvim ozbiljno. A onda ćemo jesti odojče. Donio sam ga s Pala, nema mu ni pet mjeseci, rekao je tata. Pogledao sam baku.

Mirno je sjedila i pušila. Ujak je pričao o izgradnji brane u Sibiru.

Srce mi je počelo udarati kao ludo. Svi su se mirno i staloženo prisjećali djeda čekajući da iz pećnice stigne to. To što je tata donio s Pala. To odojče koje je nešto strašno skrivilo, jer zašto bi inače završilo u pećnici. Mislio sam da ćemo jesti bebu i bio sam siguran da je nećemo jesti zato što je ukusna, niti zato što je običaj da se u znak sjećanja na umrle djedove jedu bebe, nego zato da mene upozore što se može dogoditi ako budem zločest.

Preznojavao sam se dok sam jeo supu. Nisam više čuo o čemu pričaju. Bio sam sasvim sam, sa svojim srcem koje je lupalo s unutrašnje strane ušiju i htjelo van. Kad je mama sklonila tanjure za supu i rekla a sada specijalitet, zatvorio sam oči. Pokušavao sam duboko disati, ali je unutra nešto zapinjalo, kao da jecam.

Pogledao sam i vidio veliki okrugli srebreni tanjur i u njemu izrezano pečeno meso. Tata je uzeo vilicu, nabo najveći komad i stavio ga u ujakov tanjur. Manji je stavio u bakin, sljedeći u mamin, a onda je pogledao u mene. Vidiš kako si blijed. Više soka od borovnice, više cikle i više mesa. Rekao je to i u moj tanjur spustio komad djetetova mesa.

On nije živio s nama. Mama i tata bili su rastav¬ljeni, ali je dolazio jednom tjedno ili kad bih se ja razbolio od gripe, bronhitisa, prehlade, ospica, krzamaka, angine, proljeva i šarlaha. Prislonio bi mi stetoskop na leđa i rekao bi diši duboko, a sada nemoj disati, a ja sam disao duboko i nisam disao. Pret¬postavljao sam da se tata i mama ne vole, ali mi nikada ne bi palo na pamet da tata donosi mrtve bebe i da ih mama onda peče. Zapravo to nije ni radio do tog dana kad smo se, onako svi zajedno, trebali sjećati mrtvoga djeda.

Jeo sam to meso, ali mu nisam osjećao okus. Kad je baka rekla jedi tu salatu mislio sam se rasplakati, ali nisam jer me je bilo strah. Te sam večeri prvi put u životu vikao u snu. Kad sam se probudio, baka me je milovala po čelu. Ali to više nije bila ona, nije bila njezina ruka, niti je bilo moje čelo, niti sam to uopće bio ja. Nakon tog dana kad smo jeli odojče više ništa u mome životu nije bilo isto. Neko vrijeme nadao sam se da djed ne bi dozvolio da jedemo bebe, a poslije sam shvatio da to sve skupa nema nikakve veze s njime i da je takav običaj i da se tako svagdje plaše zločesta djeca, zbog čega su još zločestija djeca za¬vršila u pećnicama.

Djedovu smrt nikad nisam spomenuo, pa niti na¬kon što sam, skoro slučajno, saznao da se odojčetom zove mala svinja, a da se mali čovjek zove dojenče. To više nije bilo važno jer sam već vikao u snu, vikanje se ponavljalo, razlozi nisu bili važni, niti za njih znam.


(Prica iz knjige Mama Leone)
seka is offline   Reply With Quote
Old 23-06-08, 11:30   #55
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Seko, prica je prelijepa.
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".
explosion is offline   Reply With Quote
Old 23-06-08, 12:17   #56
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Quote:
Originally Posted by explosion View Post
Seko, prica je prelijepa.
hvala explosion..
drago mi je da ti se svidja..
seka is offline   Reply With Quote
Old 01-07-08, 10:40   #57
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Kada ga je budala vređala, Buda je slušao bez otpora; ali kada je taj čovek završio, Buda ga upita:
„Sine, ako čovek odbije da prihvati poklon koji mu je namenjen, kome će to onda pripasti?“
Čovek odgovori: „Onome koji mu je ponudio.“
„Sine moj,“ reče Buda, „odbijam da prihvatim tvoje uvrede i zahtevam da ih zadržiš za sebe."
seka is offline   Reply With Quote
Old 03-10-08, 21:07   #58
Rakoon
jagnjeca brigada
 
Rakoon's Avatar
 
Registrovan: Oct 2007
Lokacija: šume Striborove
Postovi: 19,044
Rakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjemRakoon dragulj među dragim kamenjem
Default kratka prica Dzordza Konstanca

Najnepoštenija stvar u zivotu je njegov kraj. Mislim, zivot je tezak i oduzme ti dosta vremena. I sta dobijes na kraju? Smrt!? To je kao neki bonus?

Uveren sam da je zivotni ciklus okrenut naopacke. Smrt bi trebalo d a bude na pocetku.

Pa onda bi trebao da sledi zivot u starackom domu iz kog te izbace jer si bio prezdrav. Onda pocnes raditi tako sto prikupis penziju i vec prvog dana na poslu dobijes zlatan sat.

Zatim radis 40 godina dok ne postanes dovoljno mlad da mozes da uzivas u penziji. Pijes puno alkohola, ides sa zurke na zurku dok se ne pripremis za srednju skolu.

Nakon toga sledi osnovna skola, postajes klinac, igras se i nema nikakvih odgovornosti u zivotu.

Zatim si malo dete pa beba i vracas se unutra i devet meseci lebdis dok te greje najluksuznije icentralno grejanje, kupka sve vreme a hrana stize na cevcicu. I kraj stigne sa jednim sjajnim orgazmom!!!
Rakoon is offline   Reply With Quote
Old 15-11-08, 23:27   #59
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..."
Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc.
Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.
Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".
Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine...
Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame.
I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

(D.Maksimovic)
_________________
pehar is offline   Reply With Quote
Old 17-11-08, 14:53   #60
tinky
ツ ♫ ツ♫ ツ
 
tinky's Avatar
 
Registrovan: Nov 2008
Lokacija: Iskrajkam se iz prikrajka.
Postovi: 4,163
tinky has disabled reputation
Default

Sijač sreće

Jednog dana vidješe dječaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistvaih zvijezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vrijeme zagarbio iz korpe i zavitlao kao da sije. Tada bi mnogo prekrasnih zvjezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.
- Šta to radite? – upitaše dječaci goreći od znatiželje.
- Sijem sreću! – odgovori čovjek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dječake gledale tople dugine boje poput sunčanih očiju.
Osvojeni tom ljepotom mališani smjesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud.
I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.
- Uzalud je to što činite – osvrnuo se tajanstveno starac - tako je nikada nećete uloviti.
- Zašto? – upitaše začuđeno dječaci.
Nasmješivši se, starac je tiho rekao:
- Tek kad se naučite sijati radost i ljepotu oko sebe, bićete pozvani na žetvu sreće. Onaj ko grabi sebi, nikada neće uhvatiti sreću.
Sreća se uzima raširenih ruku.
tinky is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
interesantne, priče

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 15:50 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM