MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 06-09-07, 21:52   #21
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Čuangce i Hueitce šetali su mostom iznad reke Hao,kad Čuangce primijeti:"Vidiš kako se ribice praćakaju u rijeci!To je njihova sreća."

"Kako možeš znati u čemu je sreća riba kad i sam nisi riba?"upita Hueitce.

"A otkud ti znaš da ja to ne znam kad ti nisi ja",odgovori Čuangce.
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 07-09-07, 19:18   #22
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Jedan stari Čiroki Indijanac, ispričao je svom unuku:

" U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka.
Jedan je Zlo. To je strah, gnijev, zavist , žalost, kajanje , pohlepa, nadmenost,
samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni
ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro. To je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost,
dobrota, dobronamjernost, saosjećanje, velikodušnost, istina, samilost
i vjera."

"I koji vuk pobjeđuje?" - upita unuk, sa očima koje su sijale od
radoznalosti.

Stari Čiroki odgovori:
"Onaj koga hraniš"
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 09-09-07, 18:04   #23
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

LUTKICA OD SOLI

Okean je bio ogroman.Na njegovoj obali se u jednom trenutku nađe
više ljudi,neke životinje,nekoliko demona,anđela,a među njima je bila
i jedna figurica od soli.Okean je bio veoma miran.

-Koliki je! - oduševljeno reče figurica od soli - Da li je i dubok
koliko je širok?

To je izazvalo veoma žučnu raspravu oko toga kolika može biti
dubina okeana.Bilo je mišljenja da je okean dubok sto metara,drugi su
tvrdili da je dubok hiljadu metara,a bilo ih je koji su smatrali da je
njegova dubina više hiljada metara,pa i znatno više od toga.Ali slana
figurica nije bila zadovoljna nagađanjem.Htjela je da ustanovi kolika
je stvarna dubina.
Neko joj reče:

-Zašto ne bi sama istražila tu stvar.Idi i izmjeri dubinu.

Figurica se složila da je to veoma dobra ideja.I skočila je u vodu.
Do dana današnjeg nije izronila.

Samo je voda postala slana.
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 14-09-07, 13:48   #24
Amelie
zoey
 
Amelie's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Lokacija: sky
Postovi: 4,064
Amelie na dobrome putu
Default

Šetajući plažom u predvečerje, starac je primetio mladu ženu kako uzima nasukane morske zvezde i baca ih nazad u more. Konačno ju je pristigao i upitao zašto to čini. Odgovorila je da će morske zvezde do jutra izumreti. " Ali plaža se prostire u nedogled i morskih zvezda ima na milione " reče starac. " Zar će tvoj trud učiniti bilo kakvu razliku ? " Mlada žena pogleda morsku zvezdu koju je imala u ruci i baci je u sigurnost mora.
" Za ovu morsku zvezdu postoji razlika "
reče ona.
__________________

Look at the stars,
Look how they shine for you,
And everything you do,
Yeah they were all yellow
Amelie is offline   Reply With Quote
Old 14-09-07, 13:48   #25
Amelie
zoey
 
Amelie's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Lokacija: sky
Postovi: 4,064
Amelie na dobrome putu
Default

Djed i baka se posvađali. Baka je bila toliko ljuta da nije htjela razgovarati sa svojim mužem.
Idućeg je dana djed zaboravio na svađu. Ali baka se nije uoće obazirala na djeda i nije htjela govoriti. Što god bi on učinio da ona progovori, ostalo bi bez uspjeha.
Djed je napokon počeo prevrtati po policama i ladicama. To je trajalo nekoliko minuta i baka se više nije mogla suzdržati:" Što to tražiš, za ime Božje?"
"Hvala Bogu, našao sam" - odgovori djed sa nestašnim smješkom. "Našao sam tvoj glas!!!"
__________________

Look at the stars,
Look how they shine for you,
And everything you do,
Yeah they were all yellow
Amelie is offline   Reply With Quote
Old 14-09-07, 13:50   #26
Amelie
zoey
 
Amelie's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Lokacija: sky
Postovi: 4,064
Amelie na dobrome putu
Default

Pozalio se jedan teski i dugogodisnji bolesnik ljekaru na svoju okrutnu sudbinu.
Iskusni ljekar, trudeci se da mu pomogne i uputi rijec podrske rece: Ti si onaj koji utice na svoju sudbinu. Zar nisi nikad cuo za izreku, svako je krojac svoje sudbine?
Bolesnik: Cuo sam to. Ali ja sigurno nisam kriv, a niti odgovoran, sto mi je Bog dao da se rodim ovako tesko bolestan.
Ljekar: Grijesis u svom zakljucku. Roditi se bolestan nije sudbina. To je cinjenica. Nacin na koji ti prihvacas svoju bolest je tvorac tvoje sudbine i polozaja u kome se nalazis.
__________________

Look at the stars,
Look how they shine for you,
And everything you do,
Yeah they were all yellow
Amelie is offline   Reply With Quote
Old 16-09-07, 17:44   #27
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Plemeniti vojvoda Mu Čin rekao je Po Lou: "Ti si već zašao u godine. Postoji li u tvojoj porodici neko koga bih mogao da uzmem u službu umjesto tebe, da mi bira konje?"
Po Lo je odgovorio: "Dobar konj može se prpoznati po građi i izgledu. Ali izuzetan konj - onaj koji ne diže prašinu i ne ostavlja tragove - to je nešto nestalno i neuhvatljivo kao vazduh u visinama. Talenti mojih sinova veoma su skromni. Oni mogu da prepoznaju dobrog konja kad ga vide, ali ne mogu prepoznati izuzetnog. Ipak, imam jednog prijatelja, zove se Čiu - fang Kao, on je ulični prodavac povrća koji u poznavanju konja nimalo ne zaostaje za mnom. Molim te, pozovi njega."

Vojvoda Mu Čin je tako i učinio, poslavši tog čovjeka da mu pronađe konja. Tri mjeseca kasnije, čovjek se vratio i rekao da ga je pronašao. "Sada je u Sačiju", dodao je.

- Kakav je to konj, upitao je vojvoda.

- Neka sivkasta kobila, dobio je odgovor.

Međutim, kad je vojvoda poslao po konja, pokazalo se da je to pastuv, crn kao ugalj. Krajnje nezadovoljan, vojvoda je pozvao Po Loa. "Taj tvoj prijatelj", rekao je, "koga sam poslao da mi pronađe konja, loše se pokazao. Pa on ne razlikuje čak ni boju ili pol zivotinje! Šta on uopšte zna o konjima?" Po Lo je duboko uzdahnuo od zadovoljstva.
"Zar je dotle dotjerao?" uzviknuo je. "Ah, onda on vrijedi deset hiljada puta vise od mene. Mi se uopšte ne možemo porediti. Ono što Kao ima u vidu je duhovna strana. U potrazi za suštinom, on zanemaruje uobičajene detalje; obuzet unutrašnjim kvalitetima, gubi iz vida spoljašnji izgled. On vidi ono sto želi da vidi, a ne vidi ono sto ne želi da vidi. Pazi na ono na šta mora da pazi, a zanemaruje ono na šta ne mora da pazi. On je tako dobar poznavalac konja da u sebi krije sposobnost da procjenjuje i nešto više od njih."


Kad je konj stigao, pokazalo se da je to zaista izuzetna životinja.
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 17-10-07, 09:10   #28
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

U Indiji postoji jedna vrsta ptica koja gradi svoje gnijezdo tako spretno da bi mogla da zadivi svakog graditelja. Ponekad ni ljudi ne mogu da načine nešto tako prefinjeno. Njeno gnijezdo liči na malu kapu, sa dodatkom štitnika protiv sunca. Kada pravi gnijezdo, ova ptica vodi računa o tome da ima dvije prostorije, dnevnu i spavaću sobu. Ispred soba je ulaz, a na vratima ptica načini ljuljašku da se zabavlja u trenucima dokolice. Od vlati trave napravi još i zavjesu na ulaznim vratima, pa niko ne može da joj zavirije u intimu. Ovo gnijezdo je i graditeljsko čudo u svakom pogledu. Kada je napolju hladno, unutra je prijatno toplo. Kada je napolju nesnosna vrućina, u gnijezdu je ugodna svežina. Gnijezdo se nalazi na tako tankoj grani da je zaštićeno i od grabljivica pod čijom bi se težinom grana klatila tako da ne bi imali siguran oslonac...Dakle, mala ptica, ali veoma mudra.

Jednog izuzetno ružnog dana neka takva ptica je uživala u udobnosti svog gnijezda. Gledala je to užasno nevrijeme, ali ona se osjećala potpuno zaštićenom. Gledajući lijevo-desno, dore-dolje i na sve strane, ptica ugleda na tlu majmuna kako sjedi, kisne i cvokoće. Strašno se iznenadila. Bio je to za njene pojmove o veličini veoma veliki stvor, snažan i moćan. A eto ga gdje se smrzava kao neka bespomoćna bebica koja nije u stanju da ugodi život prema svojim potrebama. Gledala ga je, gledala i u srcu osjeti veliko sažaljenje prema sirotom majmunu..

«Prijatelju moj, ti si gotovo čovjek. Imaš dvije noge, dvije ruke, snažno tijelo. Sve imaš...»

Majmun je pogledao u pticu, ali ne reče ništa, samo se još malo skupi. Ne obraćajući pažnju na tu kretnju, a gonjena sažaljenjem koje ju je obuzimalo, ptica nastavi:

«Zašto ne izgradiš sebi kolibu? Onda ne bi patio po ovakvom nevremenu. Pogledaj me, ja sam mala ptica moje telo nema ni mrvicu sposobnosti kakve tvoje snažno tijelo ima. Ali ja sam, vidiš, sagradila gnijezdo da se zaštitim od svakog zla i lošeg vremena. Zašto ne bi i ti učinio svoj život ljepšim i prijatnijim?

Poznato je, kada je neko gladan, umoran i pospan, bijes je u njemu znatno goropadniji nego inače. Takvo biće je mnogo osjetljivije na sve što se događa oko njega. Ovaj majmiun bješe slika i prilika pravog očajnika spremnog na svaku glupost. On bijesno pogleda u pticu i izdera se na nju:

«Zar ti meni da daješ savjete!?»

Ne shavatajući ozbiljnost situacije, ptičica nastavi da govori pokislom majmunu istim savjetujućim tonom. A u njemu je sve ključalo. Kad mu je bijes podlio i oči, on sav izbezumljen visoko skoči, zgrabi njeno gnijezdo, raščupa ga i baci u blato.

«Evo ti tvoje gnijezdo, tvoja udobnost i tvoji savjeti. Ko će sada davati savjete, a ko slušati, malena ptičice!?» kezio se majmun daveći nesretnu pticu.
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 04-11-07, 18:58   #29
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

DOBRO DRVO

Bilo jednom jedno drvo…………….
Dobro drvo…………………………..
Puno ljubavi za jednog malog dječaka…..
Dječačić je dolazio svakoga dana………
I vrijedno sakupljao potpalo lišće………
I isplevši krunu zamišljao je da je šumski kralj……….
Penjao bi se uz stablo Dobroga drveta…….
I njihao se na njegovim granama……….
I jeo njegove slatke plodove………..
Jabuke.
Dobro drvo i dječačić ponekad bi se igrali žmurke………….
I kad bi se umorio dječačić bi zaspao u sjeni drveta…….

Zaista volio ga je i srcem i dušom……..


Mali dječak jako je volio drvo…….
I Dobro drvo bilo je sretno……….

Ali vrijeme je neumitno prolazilo……….

I Dječak je odrastao.

Dobro drvo sada je često ostajalo samo…………
A onda jednog dana Dječak ponovno dođe
i Dobro drvo mu reče: hajde, popni se Dječače
na mene i ljuljaj se na mojim granama
i najedi se mojih jabuka
i odmori se u mojoj sjeni.

I budi sretan.


Ali suviše sam veliki da bih se penjao na tebe i igrao se sa tobom,
odgovori Dječak Dobrom drvetu.
Želio bih kupiti toliko stvari te da se zabavljam……….
Ali znaš potreban mi je novac.
Možeš li mi ti dati malo novca?


Žao mi je, odgovori dobro drvo, ali novaca nemam.
Sve što imam jesu lišće i jabuke……
Ipak, Dječače mogao bi ubrati moje jabuke i prodati ih u gradu………..
Tako ćeš doći do novaca i biti ćeš sretan………………

I dječak se popenje na drvo i pobere njegove jabuke,
I odnese ih sa sobom……
I Dobro drvo opet se osjeti sretnim.

Dugo je vremena opet prošlo i Dječak nije navraćao……..
I Dobro je drvo bilo jako tužno.

A onda, jednoga dana,
Dječak ponovo stiže,
I drvo radosno zašumori.
Hajde, Dječače, reče mu ono
Uspni se uz moje stablo
I poljuljaj se na mojim granama……….
I uživaj!


Nemam vremena za to, imam previše posla,
Odgovori Dječak.


Želim kuću, u kojoj će mi biti toplo,
Objasni on.
Želio bih da imam ženu i djecu
I zato mi je potrebna kuća………..
Možeš li mi ti nabaviti jednu kuću?


Ni ja nemam kuću, odgovori drvo………
U stvari, čitava šuma je moja kuća………..
Ali, evo možeš posjeći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.
I tako ćeš biti sretan.


I tako Dječak posiječe grane
Dobrog drveta i odnese ih,
I od njih sagradi sebi kuću.
I Dobro drvo ponovno se osjećalo jako sretnim.

Još podosta vremena prođe,
Ali Dječak nije navraćao.
I kada se ponovno pojavio,
Dobro drvo je bilo toliko sretno
Da je jedva bilo u stanju riječ izustiti.

Hajde, Dječače, pozove ga drvo šaptavim glasom,
dođi i poigraj se.
Previše sam star i tužan da bih se igrao,
Odgovori Dječak.

Ali želio bih jedan čamac,
koji bi me odvezao daleko, daleko odavde…………..

Možeš li mi naći jedan čamac?
Pa, posijeci moje stablo
i načini sebi čamac,
odgovori Dobro drvo.
Tako ćeš moći odjedriti daleko, daleko odavde
i biti sretan.

I tako Dječak posiječe stablo Dobrog drveta…… napravi čamac i odjedri
daleko, daleko.
I Dobro je drvo bilo sretno ……..ali ne i presretno.

Dosta je vremena minulo,
I Dječak se najzad ponovno pojavi.

Žao mi je, Dječače, dočeka ga drvo,
Ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati……
Znaš ne rađam više jabuke;
Zubi su mi se već davno istrošili
i ne mogu više jesti jabuke, reče Dječak.


Nemam više ni grana; nastavi Dobro drvo,
na kojima bi se mogao ljuljati……….
Previše sam star za takve stvari…mislim
za ljuljanje na granama; primijeti Dječak.
Nemam više ni deblo; reče Dobro drvo
na koje bi se mogao popeti…………

Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću;
zaklima glavom Dječak.

Žao mi je; uzdahnu Dobro drvo.
Volio bih da ti mogu bilo što dati,
ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.

Žao mi je, zaista…….


Pa više mi mnogo ni ne treba
uzdahnu Dječak.
Tek neko mirno mjestašce gdje mogu
mirno sjesti i predahnuti.
Znaš jako sam umoran.

U redu onda, odvrati Dobro drvo,
istežući se što mu je više bilo moguće,
« stari panj je pravo mjesto da se na njemu
sjedi i odmara ».

Dođi Dječače, i sjedi.
Sjedi i odmori se.
I Dječak postupi kako mu je rečeno……….

I Dobro drvo se osjeti beskrajno sretnim………


napisao: Shel Silverstein
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 04-11-07, 22:26   #30
estate
MiM team Početnik
 
Registrovan: May 2007
Postovi: 67
estate na dobrome putu
Default

Brankovo ( B.Miljkovic)pismo prijatelju:

"Dragi prijatelju,
Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji više oblast čistog važenja i pevanja. Sada moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, tj. onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: �Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik�.Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim, ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje

Branko
P.S.
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o Njoj, počeću da mislim o smrti.


Ponoć je. Dovidjenja.
estate is offline   Reply With Quote
Old 10-11-07, 22:24   #31
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

ČAJEVI ZA SVEKRVU

Jednom davno, djevojka zvana Li –Li se udala i otisla da zivi kod svog supruga i njegove majke.
Za veoma kratko vrijeme Li-Li je shvatila da nikako nece uspjeti da se slozi sa svojom svekrvom.

Njihovo ponasanje je bilo toliko razlicito, da se Li-Li jako ljutila zbog mnogih svekrvinih navika, na sto je svekrva pak odgovarala kritikom.
Prolazili su dani, prolazile su sedmice…

Li-Li i njena svekrva nikako nisu prestajale da se raspravljaju i svadjaju. Medjutim, cinjenica da je Li-Li, shodno staroj kineskoj tradiciji, duzna pokoravati se svekrvi i ispunjavati njene prohtjeve, dodatno je otezavala situaciju.
Zbog svih tih svadja i nesreca u kuci muz je jako patio.

Na kraju Li-Li vise nije imala snage da izdrzi losu narav i ponasanje svoje svekrve, pa je odlucila da sto prije nesto poduzme.

Li-Li je otisla kod ocevog dobrog prijatelja, gospodina Huanga koji prodaje cajeve . Ispricala mu je o cijeloj situaciji i pitala da li bi on imao da joj proda neki otrov, kako bi ona mogla rijesiti problem.
Gospodin Huang se malo zamislio i na kraju rekao: “Li-Li , pomoci cu ti da rijesis svoj problem, ali moras me dobro poslusati i ispuniti ono sto ti budem rekao.” Li-Li rece : “Da, gospodine Huang , ucinit cu sta god mi kazete ”

Gospodin Huang ode u straznju sobicu i vrati se nakon par minuta sa paketom cajeva.

Rekao je: “Mozes koristiti otrov koji brzo djeluje da bi se oslobodila svoje svekrve, medjutim, to moze izazvati sumnje kod ljudi. Zbog toga sam ti dao dosta caja koji ce polako trovati njen organizam. Svakog drugog dana pripremi ukusno jelo i stavi pomalo ovih trava u njen obrok. Ipak, moras paziti da neko ne posumnja na tebe kad ona umre, moras biti veoma oprezna i promjeniti ponasanje prema njoj, budi ljubazna. Nemoj se svadjati, postuj ono sto kaze i odnosi se prema njoj kao da je kraljica”


Li-Li je bila jako sretna. Zahvalila je gospodinu Huangu i pozurila kuci da sto prije zapocne sa njenom zaverom ubistva svekrve. Prolazile su sedmice, prolazili su mjeseci... Li-Li je svaki drugi dan servirala specijalno zacinjeno jelo svojoj svekrvi. Sjecala se sta joj je gospodin Huang rekao kako da izbjegne sumnju u ljudi, tako da je kontrolisala svoju narav, bila je poslusna prema svojoj svekrvi i ophodila se prema njoj kao prema svojoj majci.

Nakon sest mjeseci cijela kucna atmosfera je bila izmjenjena.

Li-Li je naucila kako da kontrolise svoju narav toliko dobro da se cak nikad vise nije ljutila ili bila nervozna. Nije imala cak ni jedan razlog za to od svoje svekrve tokom posljednjih sest mjeseci. Svekrva je djelovala puno njeznije, pa se obostrano slaganje zaista primjecivalo.

Njeno ponasanje prema Li-Li se promijenilo, pocela je da voli svoju snahu kao svoju rodjenu kcerku.
Bez prestanka je pricala svojoj rodbini i prijateljicama kako je Li-Li najbolja snaha koju bi ikad pozeljela.
Li-Li i njena svekrva su se sada mnogo bolje ophodile jedna prema drugoj, bas kao majka i kcerka.

Muz joj je bio jako sretan vidjevsi sta se dogadja u poslednje vrijeme.

Jednoga dana, Li-Li je ponovo otisla kod gospodina Huanga i ponovo ga zamolila za pomoc : „Dragi gospodine Huang, molim vas pomozite mi da sprijecim otrov da ubije moju svekrvu! Ona je postala divna zena i volim je kao svoju majku. Ne zelim da umre od otrova koji sam joj davala!”

Gospodin Huang se nasmjesi i zavrti glavom „ Li-Li , nemoj nista brinuti . Nikada ti nisam dao nikakav otrov. Cajevi su bili puni vitamina da poboljsaju njeno zdravlje. Jedini otrov je bio otrov u tvojim mislima i ponasanju prema njoj, ali ni toga vise nema, jer je tvoja ljubav prema njoj sve izmijenila.”
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 13-11-07, 16:57   #32
estate
MiM team Početnik
 
Registrovan: May 2007
Postovi: 67
estate na dobrome putu
Default

U ona tako divna i daleka vremena, kad sam bio dečak, imao sam u osnovnoj školi druga Mileta Petrovića, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom kaže: Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikolići, Petrovići ili Jovanovići, mnogi se i danas yovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, bio je ipak, i ostao, nešto drukčije od svih ostalih.
Ubili su ga fašisti 1942. godine u drugom svetskom ratu. Sahranjen je negde ka selu Jabuči, kod Pančeva, u veliku zajedničku grobnicu bezimenih žrtava. Dve humke u ravnici, na dnu negdašnjeg Panonskog mora, liče na dva ostrva koje zapljuskuje veliko nisko nebo južnog Banata. Ponekad tamo odem zapalim sveću i plačem. A meni se još i sad učini da Mileta ponekad sretnem. U gradskij vrevi. U metežu autobuskih staniča ili aerodroma. Na obalama reka kraj kojih me nose brodovi. Na pustim poljanama u predvečerja, kad provirim kroz okno voza. Kroz vazduh, blag i pepeljast kao svila, ide čerga. A za njom, na pedeset koraka, providan kao staklo: Mile. Kad voz zađe za okuku , a on kao da nadrasta krošnje, rasplinjuje se i pretvara u veliki beli oblak. I tako usamljen, dugo još lebdi na južnom nebu.

Iako najmanji u razredu, Mile je uvek sedeo u poslednjoj klupi kao da nekom smeta, kao da je nešto drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom, bez razloga, prosto zato što je Ciganin. Kad kod neko nešto ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni dužan. A vladalo je i verovanje da je urokljiv, zbog zrikavih očiju, i da se noću druže sa đavolima.
Jednog dana, kad je sve to prevršilo meru, premestio sam Mileta kod sebe u prvu klupu i potukao se zbog njega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja razrok kad smo plašili drugu decu. Naučio me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili nešto što niko ne razume, i bili važni i tajanstveni.
Bio sam dosta nežan dečak, plavokos i kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki vrag i ja sam tukao sve redom, čak i one najjače. Danima sam dolazio kući raskrvavljen i pocepan. Šutirali su mi torbu po blatu. Napadali su me ponekad i petorica. Ali izdržao sam.
Mile me je obožavao. Počeo je da krade zbog mene gumice, bojice, užine, olovke... i donosio mi sa nekom čudnom psećom vernošću. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle krišom da vraćam, da ga ne uvredim. A vraćati je ponekad mnogo teže nego krasti.
Mile Dileja je bio najveći pesnik koga sam poznavao u detinjstvu. Izmišljao je za mene ciganske pesme na već poznate melodije, prerađivao one stare koje je slušao od mame i bake, i dugo smo, danima, pamtim to kao iz meke čudne magle, dugo smo govorili o neobičnim svetovima bilja i životinja, o zlom duhu Čohano što jede decu, o snovima i kletvama, o čergama i skitnjama, i gorko, i šeretski, i tužno, i bezobrazno.
Jednog dana mi je rekao svoju tajnu: loš je đak zato što ne može da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemljopis, i poznavanje prirode, i tabliču množenja, ali da sve to izvrne kako se njemu čini da je lepše, bio bi najbolji đak u razredu.
Onda je došao rat. Došlo je strašno čohano, koga se plaše i deca i odrasli Cigani. Probajte, ako ne verujete:to je nešto u krvi. Čudno. Idite u neku cigansku kuću i, kad dete u kolevci plače, dete koje ne zna još ni da govori, plašite ga đavolom, vilenjačima, veštičama, plašite ga babarogom, čime god hoćete – vrištaće i dalje.
Ali ako mu kažete, gledajući ga u oči: mir, ide Čohano – dete će okrenuti glavu, naježiti se i zaspati.
U kućama Garavog sokaka tih prvih ratnih noći stalno su gorele sveće. Kažu da se Čohano boji svetlosti, jer je duh mraka i smrti. "Čohano jede sveće", govorili su, "Palite zato jednu na drugu da produži svetlost".
Moj Mile je morao da nosi na ruči žutu traku. Tako su okupatori odredili. Žuta traka je značila da nije čovek, nego Čiganin, i da svako može da ga ubije kad hoće.
Bio je nasmrt preplašen. Vodio sam ga kući iz škole, uzimao od njega traku i stavljao na svoj rukav. Dogodilo se da smo jednom, vraćajući se tako, sreli nemačkog vojnika. Jednog od ovih naših, domaćih, regrutovanih u diviziju "Prinč Eugen". Bio je u šlemu, pod oružjem, a jedva šest ili sedam godina stariji od nas dvojiče. Imao je dva plava oka, okruglo rumeno lice, u prvi mah činilo mi se čak dobroćudno. Uperio je pušku u grudi. U viliči mu se čaklio zlatan zub.

"Čega se to vas dvojica igrate?"
"Ničega", rekao sam. "On se boji, a ja mu čuvam strah"
" A šta je on tebi, kad mu čuvaš strah?"
"Brat", rekao sam.
I dalje se smeškao. Isukao je bajonet i stavio mi vrh u nozdrvu. Digao ga je tek toliko, koliko mogu da se uspnem na prste.
"A koga se to bojiš?" upitao je Mileta.
Mile je ćutao i gledao u zemlju.
"Boji se da ga ne ubijete, gospodine vojniče", kazao sam dižući se i dalje na prste kao da ću poleteti.
Osetio sam da mi nozdrva polako puca i krvari.
"A ti se ne bojiš?"
" Svako ko je mali mora da ima starijeg brata koji će ga čuvati", rekao sam.
"A gde je tvoj stariji brat?"
"Nemam ga , gospodine vojniče", kazao sam. "Zato se i bojim kad sam sam. Ali pred ovim dečakom ne smem."
Ne prestajući da se smeška, vojnik me je poveo uličom. Išao sam na prstima, sa bajonetom u pokidanoj nozdrvi i ljudi su nam se sklanjali s puta. Vojnika je sve to veoma zabavljalo. Očekivao je, valjda, da ću zaplakati. A ja od silnog straha i bola, ništa drugo nisam umeo da mislim, nego sam stalno ponavljao u sebi: nemoj se saplesti, ostaćeš bez nosa.
Mileta su jedne noći odveli sa grupom Cigana i streljali. Ja sam ostao živ. I kad god vidim nekog Ciganina da mu treba pomoći, stanem uz njega da mu sačuvam strah.
Jedno vreme odlazio sam u kafane gde sviraju najbolje ciganske družine. Oni to zovu: muzička kapela. Družim se s njima i plačem. Teram ih da mi sviraju Miletove pesme. Oni kažu da to ne postoji. Da reči tako ne idu. A ja znam da idu baš tako, i još ponešto izmišljam i sad već, polako, neki dobri orkestri kao što je Tugomirov ili Janike Balaša, Žarkova banda, Džanetova ili Miloša Nikolića iz Deronja, pevaju te pesme. "Iz poštovanja", kaže mi basista Steva iz Silbaša. "Žao nam kad plačete". Ako ne postoje pesme, izmislićemo ih za vas".
I ja, evo, već godinama lutam i izmišljam pesme Roma. Romi – to je isto što i Cigani, samo što na čiganskom Romalen znači i :ljudi. I uvek se piše velikim slovom.
A Mile Dileja?
Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano.
Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i tišine, kupi mom Miletu Dileji plišani šešir.
Uvek ga je toliko mnogo želeo.

(Miroslav Antić)
estate is offline   Reply With Quote
Old 03-01-08, 09:35   #33
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Jedna stara indijska priča govori o nekom mladiću koji je imao veoma nisko mišljenje o samom sebi. Otišao je kod poznatog jogija sa željom da postane njegov učenik. Rekao mu je: Ja sam potpuno bezvrijedan i jadan. Mogu li postati tvoj učenik, možda ću tako uspjeti da postanem osoba vrijedna poštovanja. Starac mu je odgovorio da može postati njegov učenik ako pođe na put i donese mu travku koja ničemu ne služi, a da usput zabilježi karakteristike svih trava na koje naiđe prilikom tog traganja.
Mladić je oduševljeno pristao misleći da će brzo obaviti zadatak. Međutim, prošlo je puno godina, a on nikako nije uspijevao da nađe travku koja ništa ne vrijedi. Kad bi pitao mještane za neku biljčicu koja mu se činila neugledna, dobijao bi odgovor " to je dobro za ovu ili onu bolest ili tegobu". On je sve to bilježio i bivao sve očajniji jer nije uspio ispuniti zadatak. Kad je vrijeme predviđeno za traganje isteklo vratio se starcu veoma tužan. "Rekao sam ti da sam beskoristan. Nisam uspio izvršiti zadatak koji si mi dao. Ne mogu postati tvoj učenik"
Starac mu odgovori: "Drago moje dijete, ti si postao moj učenik čim si došao kod mene. Zar te potraga za beskorisnim travama nije ničemu naučila. Čak nema ni travčice koja je beskorisna a kako tek onda ti možeš biti beskoristan. Pogledaj te bilješke koje si napravio o travama. Sad znaš koja trava pomaže za koju bolest i možeš liječiti ljude i biti i te kako koristan."
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 15-01-08, 18:47   #34
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Od mojih prvih djačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene: svaka žena koju sam voleo izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna. Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, voleo sam žene, čeznuo za njima i izbegavao ih.



Sada, kad počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio. Čak je i moja večita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

Tako je oduvek bilo sa svim onim za čim sam žudeo: tek kada bih osetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želeo sam da budem sam, kao što sam želeo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žedj, drugačija, uvek drugačija. Kad se samo setim kako sam kao mlad poštovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i decu, moju dragu decu koju sam nežno voleo – a šta mi je od svega ostalo! I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vreme sam želeo da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah! Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!

To isto mi se sada dešava sa ženama. Nekada daleke, dugo željene i nedostupne, sada su moje. Bog zna šta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nežne grudi, i s čudjenjem držim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema šta da mu zamerim – samo što zasiti, brzo zasiti i već slutim da ću ga ubrzo odbaciti. Često sam se pitao šta to moji prijatelji vide u meni, šta žene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u suštini sam znao i znam šta ih privlači i šta je to što mi još uvek daje izvesnu moć nad ljudima. Oni osećaju u meni ono što život čini neobičnim i burnim, naslućuju impulse i osećanja koja su promenljiva ali snažna, osećaju moju čežnju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvek vodi ka nečem novom. Taj impuls i ta žedj pomažu mi da prodjem kroz sva kraljevstva realnog sveta, da ih iscrpim i učinim irealnim, i da, izgarajući i nadvisujući ih, pobegnem u bezimeno i nepoznato.

Bilo je kasno kada sam se te prolećne noći popeo na brdo i vratio kući; kiša je tiho pevušila u dudovom lišću, pod mantilom se uz mene pripijala mala smedjokosa žena dok smo se opraštali. Kada je sa mojih grozničavih usana ispila poslednji poljubac pred svojom seoskom kućom, videh kako se na kišovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvezde. Jedna od njih je bila moja srećna zvezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam video, njoj ja služim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bednog haosa vodi prema tajni i čaroliji. Ali ona je uvek tu i uvek me privlači i upija svojim ćutljivim, mističnim pogledom.

Čarls Bukovski "Zabeleške jednog pokvarenjaka"
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".
explosion is offline   Reply With Quote
Old 20-01-08, 12:10   #35
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Jedan čovjek star 92 godine, mali, dobro džeći i ponosan, koji je svakog jutra u osam sati bio komplet obučen,
sa modernom frizurom i savršeno obrijan, iako je skoro sasvim slijep, danas se doselio u starački dom.
Njegova 70-to godišnja žena skro je umrla i time selidbu u dom učinila neophodnom.
Poslije mnogo sati strpljivog čekanja u holu doma, ugodno se nasmiješio kada su mu rekli da mu je soba spremna.
Dok je upravljao svojom hodalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, uključujući i rolete koje su bile na prozoru.
"Sviđa mi se" rekao je sa entuzijazmom osmogodišnjaka kome su upravo pokazali novo štene.
"Gosp. Johns, još uvijek niste vidjeli sobu, pričekajte još malo."
"To nema nikakve veze s ovim" odgovorio je.
"Sreća je nešto o čemu odlučujete unaprijed. Da li će mi se sviđati soba ne zavisi od toga kako je raspoređen namještaj
već kako ja rasporedim svoje misli...Već samo odlučio da mi se sviđa. To je odluka koju donosim svakoga jutra kad se probudim.
Ja imam izbor: mogu provesti dan u krevetu brojeći teškoće koje imam sa dijelovim tijela koji više ne rade, ili mogu ustati iz
kreveta sretan zbog onih koji još uvijek rade.
Svaki dan je poklon, i dok su mi oči otvorene, mislit ću na novi dan i na sve sretne uspomene koje sam odložio."
seka is offline   Reply With Quote
Old 20-01-08, 12:11   #36
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Djevojka je čekala avion u čekaonici jednog velikog aerodroma.Pošto je
trebala dugo čekati, odlučila je kupiti knjigu kako bi joj vrijeme brze
prošlo.
Uz knjigu kupila je i paketić keksa.
Sjela je u VIP čekaonicu kako je nitko ne bi uznemiravao.
Kraj nje je bila stolica na kojoj su bili keksi, a sa druge jedan gospodin koji je čitao novine.
Kad je ona počela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se šokirala,ali nista nije rekla i nastavila je čitati knjigu.
U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo više hrabrosti, do sada bih ga već udarila...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, čovjek pored nje, ne obazirući se ni na šta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i djevojka pomisli: baš me zanima sta će sad napraviti!!!
Čovjek uze posljednji keks i podijeli ga na dvoje!
Ovo je zaista previše, poče da uspuhuje šokirana, uze svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz čekaonice.

Kada se osjećala malo bolje, nakon što ju je prošla ljutnja, sjela je na
mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbjegla neke druge neprijatne događaje.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda
paketić keksa jos uvijek bio netaknut.
Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio
od gospodina koji je sjedio pored nje, ali koji je, bez šokiranja, nervoze
ili prepotencije, podijelio i svoj posljednji komad sa njom, totalno
suprotno od nje, kojoj su bili povrijeđeni ponos i osjećaji.
seka is offline   Reply With Quote
Old 23-01-08, 21:26   #37
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Tragovi u pesku

Sanjah jedne noći, kako šetasmo morskom obalom, moj Gospodin Bog i ja.
Pred mojim očima pojavi se brzinom filma moj život. Za svaki odsjek mog života, kako mi se činilo,
otkrih tragove stopala u pijesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodinu.
Kad i posljednja slika pred mojim je očima preletjela, osvrnuh se natrag i vidjeh, kako je u pijesku često ostao samo jedan par tragova,a drugi je iščeznuo.
Ti tragovi označavahu odsjeke mog života, meni ponajteže. To me zbunilo.
Okrenuh se Gospodinu i upitah ga:
"Kad sam ti onomad sve što imah predao, da te mogu slijediti, tada si mi rekao da ćeš uvijek biti uza me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pijesku. Zašto si me ostavio upravo tada, kad sam te, sav očajan, najviše trebao?"
Gospodin me uze za ruku i reče: "Drago dijete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uza te u vrijeme tvojih patnji i boli. Tamo gdje vidiš samo jedan par tragova u pijesku, Tamo sam te na svojim rukama nosio."
seka is offline   Reply With Quote
Old 23-01-08, 21:32   #38
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Indijska narodna priča


Nekada davno sva ljudska bića bila su bogovi, ali su tako zloupotrebili to svoje božanstvo da je vrhovni bog Brama odlučio da im ga oduzme i sakrije ga tamo gdje ga nikad neće naći. Ali, pitanje je bilo gdje sakriti njihovo božanstvo. Zato je Brama sazvao savjet bogova da bi mu oni pomogli da odluči. "Hajde da ga zakopamo duboko u zemlju", rekoše bogovi. Brama odgovori:
"Ne, to ne valja jer ljudi će kopati zemlju i naći će ga." Onda bogovi predložiše: "Da ga potopimo u najdublji ocean?" Brama se nije složio: "Ne, ni tamo", reče, "jer će oni naučiti da zarone u ocean i naći će ga." Bogovi će na to: "A da ga odnesemo na vrh najviše planine i tamo sakrijemo." Ali, Brama je i ovoga puta odgovorio: "Ne, ni to nije dobro jer će se vremenom popeti na svaku planinu i opet će preuzeti svoje božanstvo." Onda bogovi odustaše i rekoše: "Ne znamo gdje da ga sakrijemo pošto, izgleda ni na zemlji ni u moru nema mjesta do kog ljudska bića neće stići."
Brama je dugo razmišljao, a onda je rekao: "Evo šta ćemo. Sakrićemo njihovo božanstvo u najdublji dio njihovog sopstvenog bića jer ljudi se nikad neće sjetiti da ga tu traže."
Svi su se bogovi složili da je to savršeno skrovište, te tako učiniše. I od tog vremena ljudi su prošli zemlju uzduž i poprijeko, kopali, ronili, peli se i istraživali tražeći nešto što je već bilo u njima.
seka is offline   Reply With Quote
Old 01-02-08, 21:09   #39
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Jedan poznati govornik je jedan svoj seminar započeo tako, da je u ruci držao novčanicu od 20 dolara. U prostoru, gdje je bilo prisutno 200 slušatelja,
pitao je: - Ko od vas želi ovu novčanicu?
Ruke su se počele dizati u zrak. Rekao je: - Prije nego vam dam ovu novčanicu, dozvolite mi da napravim slijedeće. Pritom je zgužvao novčanicu i ponovo je
dignuo u zrak.
Upitao je: - Ko još uvijek želi ovu novčanicu? - Ruke su još uvijek bile u zraku.
- A što ako napravimo ovo? - bacio je novčanicu na pod i počeo je gaziti, a potom je pokupio izgužvanu i uprljanu.
- Tko je od vas želi sada?
Ruke su još uvijek bile u zraku.
- Prijatelji moji, danas smo naučili veoma dragocjenu lekciju - rekao je:
- Bez obzira što napravim s novcem, još uvijek ga želite, jer novčanica nije izgubila svoju vrijednost. Još uvijek je vrijedna 20 dolara. U životu mnogo
puta padnemo, budemo izgužvani, ozlijeđeni i na tlu, u prljavštini; i sve to zajedno sa odlukama koje donosimo i okolnostima u kojima se nađemo. I tada
mislimo, da ne zavrijeđujemo ljubav, toplinu i da smo nevrijedni sami sebe. Međutim, neovisno na to što se je dogodilo ili što će se dogoditi sa vama,
nikada nećete izgubiti svoju istinsku vrijednost. Uprljani ili čisti, izgužvani ili posve uređeni,; još uvijek ste neprocjenjivi… osobito za one koji vas
vole.
Veličina vašeg života ne izvire iz toga, što napravimo ili koga poznajemo, već iz toga KO SMO!
seka is offline   Reply With Quote
Old 01-02-08, 21:11   #40
seka
..love..¸¸.•´Ż`♥ஐ
 
seka's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: dreamland
Postovi: 29,104
seka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čekaseka briljantna budućnost ga čeka
Default

Svađa

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
- Ne mislis li da bi trebali bar jednom da se posvadjamo?
Ovaj drugi je uzvratio:
- Zasto da ne . Oko cega cemo se svadjati?
- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.
- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?
- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj, sta ces sad?
- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.
seka is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
interesantne, priče

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 10:52 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM