MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 02-08-15, 08:26   #1241
Dr Milanče Mitovski
MiM team Forumaš
 
Registrovan: Feb 2012
Postovi: 531
Dr Milanče Mitovski nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default Povodom Dana rudara Srbije 6. VIII 2015. g

ДАН РТБ БОР, ОВАКО ЋЕ БИТИ?!

Свећан дан да свећанији не може бити 6. август 2***. године. Бистро и ведро небо, ваздух оштар и чист планински као да је из 1903. године. У кругу нове топионице, која ради пуном паром, рентабилно и профитабилно изнад пројектованих параметара, широки зелени травњаци, воћњаци (вишње, кајсије, брескве, крушке и свега тога) и разнобојног цвећа најразличитијег и прекрасног асортимана шири пријатни мирис. Све као из најчувеније светске бајке. На травнатом тамнозеленом платоу ражањ и на њему лепо припремљен во од 900 кг. Од гасова и дима из погона ни трага ни зрака, само се ражањ дими, и мирно и тихо се окреће уз помоћ ветрењаче. На пет метара црвен тепих, као у Титово време, правилно распоређени стилизовани столови и столице, са прекрасним наслонима, у облику аноде бакра. На столовима вазе израђене од борског старог злата у облику римске анфоре, аранжиране најбољим холандским цвећем, прибор од прекрасног жутог и белог борског злата, многи из поштовања нису га користили. Тачно на време надлеће авион, из кога излећу добро обучени и весели падобранци. Први, Соса певајући песму “Не може ми нико ништа никада”, други, председник, шапчући: бакар, злато сребро, па премијер изговарајући гласно: реформе, профит ММФ и тако редом цео менаџмент РТБ Бор Компаније. Срдачан поздрав с присутним. Гости (падобранци) редом брзо и нежно седају, са северне стране председник, па премијер и министри. Са истока, први седа Соса, видно расположен, наспрам председника, па чланови менаџмента чутећи седају. Весело, да веселије не може бити нити је било, кажу мудро. Музика као из бајке, певају мелодично и надахнуто из сва уста и срца без задршке, Ивица и Соса, најширег репертоара фолк песама. Печење вола, иће и пиће, на крају, десерт – воће и поврће из топионичког засада. Након два сата, деле се строго заслужене и традиционалне “Шистекове награде”, честитке, љубљење, грљење до изнемоглости. Соса поздравља славодобитника, постројених као војске Александра Македонског, и дружбу, видно расположени, загрејани и раздрагани, па каже: “... месечна производња најбољег бакра вишља у историји, трошкови рударске и металуршке производње никад нижи у свету (цена на lme 15000? евра/тони), никада мање (извините, никада више) запослених радника и стручњака, профит (добит, како је навикао да каже, примедба аутора) неколико милијарди долара годишње и више...“. Прекидају га громогласни аплаузи и повици присутних. На крају, све се добро и лепо заврши, друштво задовољно се растура. Авион покупи госте, с њим и Соса, право за Београд. Из авиона, у ваздуху, Соса, са завидне висине, баца транспарент флуороцентно трепчући, на коме пише “Срећан дан моји рудари, обећао сам, сада гледајте!“. Сви се разиђоше. Завлада мир и тишина, чује се само тиха скоро нечујна бука по неке радне машине. Наоколо нечујно, а видљиво, пада тиха ноћ.

Др Миланче Митовски
Dr Milanče Mitovski is offline   Reply With Quote
Old 05-12-15, 18:55   #1242
Dr Milanče Mitovski
MiM team Forumaš
 
Registrovan: Feb 2012
Postovi: 531
Dr Milanče Mitovski nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default ОВАКО ЈЕ БИЛО!

“СОСА” ЗАУСТАВЉА СТАРУ ТОПИОНИЦУ БАКРА РТБ БОР (хумореска)

Свећан дан да свећанији не може бити 1. новембар 2015. године. Бистро и ведро небо, ваздух оштар и чист планински као да је из 1903. године. У кругу нове топионице, која ради пуном паром, рентабилно и профитабилно изнад пројектованих параметара, широки зелени травњаци, обрани воћњаци (вишње, кајсије, брескве, крушке и свега тога) и разнобојног цвећа најразличитијег и прекрасног асортимана шири пријатни мирис. Све као из најчувеније светске бајке. На травнатом тамнозеленом платоу ражањ и на њему лепо припремљен во од 1900 кг. Од гасова и дима из погона ни трага ни зрака, само се ражањ дими, и мирно и тихо се окреће уз помоћ ветрењаче и нове енергане. На пет метара црвен тепих, као у Титово време, правилно распоређени стилизовани столови и столице, са прекрасним наслонима, у облику аноде бакра, са стране три бурада: једно са “Зајечарским” пивом, друго са “tомовачом” и треће са “Пецонијевим” вином. На столовима вазе израђене од борског старог злата у облику римске анфоре, аранжиране најбољим холандским цвећем, прибор од прекрасног жутог и белог борског злата произведен из злата нове топионице. Многи гости из поштовања, према беспрекорно урађене и пуштене нове топионице у погон, нису га користили. Тачно на време надлеће авион, донација “Великог Медведа”, из кога излећу добро обучени и весели падобранци. Први, “Соса” певајући песму “Не може ми нико ништа никада”, други, председник, шапчући: томовача, бакар, злато сребро, па премијер изговарајући гласно: реформе, профит ММФ и тако редом цео менаџмент РТБ Бор Групе. Срдачан поздрав с присутним. “Соса” са управником топионице формално шаљу стару топионицу у историју, али без свештеника. На капији “Соса” окачи златан катанац и златну траку у знак поштовања према старој топионици и произведеном бакру и злату, а затим угаси бакљу у знаку гашења ватре у топионици. Гости и домаћини-слављеници редом брзо и нежно седају, са северне стране председник, па премијер и министри. Са истока, први седа “Соса”, видно расположен, наспрам председника, па чланови менаџмента чутећи седају. Весело, да веселије не може бити нити је било, кажу мудро. Музика као из бајке, певају мелодично и надахнуто из сва уста и срца без задршке, Ивица и “Соса”, најширег репертоара фолк песама. Печење вола, иће и пиће, на крају, десерт – воће и поврће из топионичког засада. Након два сата, деле се строго заслужене повеље и награде, честитке, љубљење, грљење до изнемоглости. “Соса”, први славодобитник за успешану градњу, уходавање и пуштање у погон нове топионице, поздравља славодобитника, постројених као фаланге војске Александра Македонског, и дружбу, видно расположени, загрејани и раздрагани, па каже: “… месечна производња најбољег бакра рекордна у историји производње бакра, трошкови рударске и металуршке производње никад нижи у свету 1903 евра по тони бакра (цена на lme 5200 евра/тони), никада мање (извините, никада више) запослених радника и стручњака, профит (добит, како је навикао да каже, примедба аутора) неколико милијарди долара годишње и више…РТБ Бор је републички БДП повећао за 10%“. Прекидају га громогласни аплаузи и повици присутних. На крају, све се добро и лепо заврши, друштво задовољно се растура. Авион покупи госте, с њим и “Соса”, право за Београд. Из авиона, у ваздуху, “Соса”, са завидне висине, баца транспарент флуороцентно трепчући, на коме пише “Срећно вам било заустављање старе топионице моји рудари и металурзи, обећао сам, сада гледајте!“. Сви се разиђоше. Завлада мир и тишина, чује се само тиха скоро нечујна бука по неке радне машине. Наоколо нечујно, а видљиво, пада тиха ноћ.
Dr Milanče Mitovski is offline   Reply With Quote
Old 03-02-16, 21:09   #1243
Dr Milanče Mitovski
MiM team Forumaš
 
Registrovan: Feb 2012
Postovi: 531
Dr Milanče Mitovski nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default Европски прерогативи

КАКО СЕ ЖИВИ КОД НАС?

Наше становништво, према стандарду, глобално, условно га делим у две групе. Прва група су елита: тајкуни, мафијаши и елита из власти, чине 5% становништва (представник: премијер на челу, мада он каже да је скроман и препоштен).
Другу групу чене већина становника са нижим стандардом живљења: радничка класа, већи део пензионера, студенти и остали, они су 95% становништва (представник: ја на зачељу групе).

1. Не иде у продавницу, ретко долази у стан, већи део времена проводи на послу по 25 сати дневно. Храни се сувом канцерогеном храном. Фрижидер искључен, никада није у стану, сам себе казнио, дао себи превелики посао. Један од већих успеха у 2015. године, приписује себи, отимање пензија и плата, а највећи економски успех у 2016. години је повећање пензије за фантастичних 1,25%. Врлина је да се он од свакога учи, а никако да нешто научи. Сам је аутор, сам извођач, сам реализатор. Највише научи од Канцеларке, но никако да то и спроведе, по свему судећи ни сам себе не разуме.

1.1. Ја идем два пута у продавницу месечно. Када ми уплате пензију. Остале дане нисам вољан, јер сам платио дажбине, поскупљења, таксе и квит сам ловом!
“Најсветлији” ми је тренутак када ми саопштили да је пензија у 2016. години фасцинантно увећана за фамозних проценат и фртаљ. Више сам срећан што ми отео 15% пензије, биће вајде за некога? Храним се здраво, глођем сам себе уз осушеног хлеба, остадох без зуба, ал' је здраво и још живо. Фрижидер искључен, рационално трошим струју, шта ће ми онако пун ваздухом. Ипак, осмехнула ми се срећа, када ми обећа бољи живот након проклетих сто година.

2. На телевизији је као да је запослен. Не скида се са екрана и никада нема времена да гледа себе, али зато испљује екран са унутрашње стране. Спикери и водитељи само му праве непожељно топло друштво, а ћуте ли ћуте, као да немају језик. Премијер прво постави питање, а затим приони на давање и увеличавање одговора. Тако је, нећу ни мање ни више, тачка, Недам и нећу! Задње две речи све објашњавају и објаснише свима на велико и нашироко по његовој географској ширини и дужини

2.1. Док он беседи, мени се све то смркне испред очи и онда сав екран телевизора је упљуван, ни крив ни дужан. Научили ме моји да не лажем, а да не дозволим да ме неко лаже. Може, уколико не схватим лажу. Када схватих да ме уморнотворно лаже, не гледам телевизију, знам ко је и шта ће рећи. Рационално не губим време, слушајући репризиране репризе истог кова избацених из иста уста, на исти начин и истог кова. Чујем из његових уста, да је мени много добро, не могу да поверујем, када боље погледам око себе.

3. Приче су разноврсне и богате оно што се неће десити (?). Три месеци превремени и привремени избори су тема, три месеци реформа тек реконструисане владе, три месеци реформа начетих реформи и три месеци неубеђено убеђивање како ми је добро, богато и свестрано живим, малтене најбоље у свету овоземаљском. И тако полако, на тенане прође година пута у Европи, куда ме он неуморно и исхитрено вода и провода.

3.1. Све те програмске лакрдије, схватам их као бацање пепела у очи мени, не себи, а довољно сам мудар да тим хвалоспевима не губим време. Не гледам то, не гледам Фарму ни парове. Исти је то калуп, само што је прво измишљено смишљено, а друго и трече смислили нам забаву без забаве. Први део је један уметник, исти је режисер и исти обавља снимање. У другом, главни је херој свих епизода, К. Голубовић. Он чак нема времена да оде у затвор. Не гледам ТВ џаба!

4.Земљу воде “полунеписмени”, људи плагијатори, полтрони и шлихтери. Ту су и људи који ништа паметно у животу нису радили, без дана стажа, ако се не рачуна онај политички. Један од њих је и “први човек”, а води земљу најуспешније, каже он. Он учи од свакога и ваљда ће, када напуни стоту, научиће. Ту су и министри на окупу у влади петљавине и папазјаније.

4.1. Поставио сам себе на прави начин према људима и догађајима.Рачунајући да је интелигенција у животу веома важна, али без интуиције нема великог значаја, тј. мора се осећати и предоихитрити догађаје и добро проценити људе и односе са њима., јер живот није ни мало једноставан. Нисам безгрешан., али сам платио више лекција, но нисам их понављао.

5. Земљу претворише у једну папазјанију. Прича о “државном (с)удару” показује велику количину неозбиљности и недостатка осећаја одговорности људи који би требало да се баве озбиљним послом (па и они са врха власти). Да се озбиљан људски шљам обрати народу преко националне фреквенције. То може бити нормално, али...где? Ту је и смењени несмењени министар и прави је Деда Мраз. Кад је бал нек’ је бал, а шеф ће се и онако прељутити. Он ће очекивано бити љут и намргођен 366 дана у овој години. Не према себи, већ према другој групи становника.

5.1. Верујем да не верујем за њихово боље сутра. Очекујем га после њих, но веома обазриво. По оно народном “...мењају се само свиње, а корита остају иста...”. Реформе, акције, реакције од стране власти, не примећујем и немам интересовања. На све њихове изговорене речи испашта мој екран, сав је немилице испљуван, те не видим слику се(о)ратора, а правим се да га нечујем и најчешће не чујем га. А све ово ме подсећа као први снег после Нове године, путари се збуне, механизација откаже, а сунца нема и још снег непослушан.

6. Председник обећава да их очекују бољи дани. У прошлој години они (власт, тајкуни и мафијаши и ближи њима) су живели много добро. У овој години промениће се: они ће живети јако добро. У супротном ето нова отимачина плата и пензија, отпуштања радника и запошљавање својих и још по нешто у пакету чека. Заборавили су да за одмор у иностранству обезбеде наше ваучере себи. На руку им иде и повећање цена, такси, акцизе, порезе и остале нерегулисане и регулисане дажбине и поштене крађе и лажи (а не полиграфске, оне су регулисане).

6.1 Ми смо прошле године живели јако лоше. У овој години живећемо много лошије и очекују нас лоши ји дани. У сваком случају боља је киша од града. Најављују повећање акциза, уводе таксу за њихову, а не моју лажовизију, најављују повећање цене струје, а остали артикли одавна променише цену и наставља се тај тренд.. Пореза на имовину, пореза што пада или не пада киша и снег и за удисани ваздух тек престоји. Бојим се искрено и да ће ми увести пореза што пљујем екран мога телевизора и монитора, док се не “опаметим”.

7. На крају, одговор. Код нас се живи најбоље сада од досада, боље не може и нема где?!

7.1. Како живим (у себи речено)? Немам и имам одговора. Ја си знам, трајем мучно!

Кадa видите “првог човека Вучка”, ви замислите жељу из уста Душка Радовића (преносим их у целини):

1. Желим вам да вас не боли оно што вас је болело, а да вас воли оно што вас није волело.
2. Желим да вам деца буду боља од вас, да се више ви хвалите њима него она вама.
3. Желим да вас добро служе ноге, да на њима проведете већи део нове године, да имате више посла него времена.
4. Желим вам да будете потребнији другима него они вама.
5. Да желите и можете више него што вам треба, а да све што вам претекне поделите са онима који не могу као ви.
6. Немојте узимати много више него што дајете. Мислите мало на оне којима ће морати да узму оно што вама буду дали.
7. Желим вам да добијете стан ако баш немате, или да умете да се радујете ако га већ имате.
8. Да вам оно што имате не буде мање од онога што немате.
9. Желим вам, на крају, да ова година има више среће са вама него претходна".

Ваљда је довољно?

Митовски
Dr Milanče Mitovski is offline   Reply With Quote
Old 20-02-16, 09:33   #1244
Dr Milanče Mitovski
MiM team Forumaš
 
Registrovan: Feb 2012
Postovi: 531
Dr Milanče Mitovski nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

ВЛАДА ВЛАДОМАНИЈА

Влада након формирања, један месец расписује превремене изборе, други месец уводи неспроводиве и енергичне реформе, трећи месец врши се реконструкција владе, три месеца повећавају отете пензије, имају решења, али влади се не жури, још увек не живе од пензије итд и поново иста прича која траје више година. Каже се у народу: "Риба се од главе чисти", а у Србији вечито нас замајавају реповима. Није да репови нису важни, већ је проблем што даље од њих нисмо макли. На репу у Србији је увек обичан човек, појединац на коме систем тренира своју строгоћу. Нарочито кад је реч о дуговима и реформама, које од тог малог човека и пензионера, треба наплатити и њега дисциплиновати.

Премијер Вучко Александровић увек зaмишљен, нервозан, пун идеја и увек насекиран због свог народа. Увек је од речи, оне не са частима, дисциплинован, оштар и љут као рис, али физички не уједа. Ради по 25 сати дневно. Када га питали страни партнери, јер само с њим комуницира, како то успева. Одговор је био “...с посла одлазим најмање један сат касније...”, сарадници не могу да прате мој темпо. Он је веома лако изабрао чланове свога кабинета, али је и свима рекао да су они ту привремено и уместо народу служе више себи и својима. Веома је кооперативан, мало мало зову га да посети Берлин, Вашингтон и Брисел, а ређе Медвед са истока. Највећи проблем је премијеру када напусти земљу, увек се нешто лоше деси: у медијима се нападне неки министар или обелодани неко његово (не)дело. Вучко је као мама, када једном стави министре у свој загрљај, не да им нити да се самостално телепронтују.

Заменик Дача Ивић, врстан министар и политичар, који само слуша шефа. Он уз помоћ ОЕБС-а поставља Европу на праве, а не криве, ноге и шири балканизам свуда и на све стране света. Функција му инсистира да се „као пијан плоту” држи на европском путу уз опонашања, на том путу, свога омиљенога шефа. У најнепогоднијем тренутку, по њему, они који му “помажу” ко Рус Бугарину, потсете га на коферче и кафанисање са Мишом Бананом, реда ради да се не заборави. Банана је сезонско воће, у политичкој кухињи сервира се увек Дачи уочи избора. Проблем је што Дача сади бостан са многима, а убира га зеленог, па му је горак, а воли на сликама да покаже колико је леп, а то доводи до „међустраначка режања и черупања и вођење политике у земљи преко таблоида”. Овде нема ничег новог, ово је све већ виђено и сто пута се “пуца” на њега истим метком. Дача се по ко зна који пут доказује као вешт, лукав и изразито интелигентан политичар који је у стању све да окрене у своју корист.

Министар Вујко Душанић толико је виспрен, увео економију на челу Европе, повећао пензије и плате, усрећио пензионере, избацио народне кухиње и успео да растури редова поред контејнера. Толико је пристојан, да чиновнице које га легитимишу изгубе посао. У праву је, како да не знају ко је министар, имале су шансе, он се не скида са медија. Довео је да плате и пензије су и више од десет пута ниже но онима где здушно воде Србију “правим” путем. Он ради предано у Србији, а мисли и погледи су му залепљени у Вашингтону, дали због ММФ или Светске банке. Пријатељски и знано и незнано га привлаче и вуку. Његове изјаве не важе и на крају када их најавио, нити су предходне његове изјаве компатибилне са предходним. Оне су независне једне од других, како не би их непријатељ злоупотребио, а на штету аутора.

Министар Волин Ацић, прати у стопи говора свога најомиљенијијег шефа, проширује чујене мисли, а сада му је највећа преокупација да реализује жељу премијера како да удоми мигранте из нама пријатељских земаља. Можда се деси баш они буду његови гласачи. Ради превентивно, свака част. У свим акцијама је преуспешан и лично задовољан са собом и својим понашањем. Једино кад-кад га нервира заменик премијера, но то је пролазног политикантског карактера.

Најупечатљивији министар је Таса Ивић, чија фризура је натерала премијера да прошири врата кабинетима где се креће поменути члан владе. Његова преокупација је одржавање пристојне и светске уникатне фризуре одваљене од природе, и на њој највише троши време.

Министарка Уда Корић, не подиже...чак и главу, уводећи реформе у државној и локалној (само)управи. Отпуста деведесет хиљаде радника, па се предомисли, иде на девет хиљаде, па на тридесет хиљаде, да би се задржала мало дуже на десет хиљаде напуштених с посла. Тако у круг већ три године, није лако, у питању су људске судбине, а најмање њена. Њен предлог власницима станова, који не могу да измирују обавезе, да пређу у мањим, и опет у мањим, а затим где, зна се, она ће их посаветовати?!

Министарка Миха Зорић премерава завршене центиметре аутопутева и задовољна је динамиком изградње. У својим размишљањима је оштра и самосвесна и аутономна, као пчелица Маја. Она се не стиди "онога што има и зашто има", све јој добро стоји и није незаконито. Из далека посматра бољу фотељу, али је околина не примећује како би она волела. Доста посвећује пажњу на лепоти и ту не штеди новца, поготову уколико није њен. Довољно је присутна и активна у медијима. Подржава заменика премијера Дачу да не избегава суочење са "везом са мафијашима". Овде се потврђује правило док си министар, јеси министар, када останеш без те примамљиве фотеље, постајеш "најгори криминалац". Њен колега подпредседник Љајо Расић никако да успе уприватизацију националног телекома и то је обавеза која му веома тешко спада, а не зна како, када и да ли ће је реализовати. Изабране му менторе пристојно слуша, али их мало разуме, они знају шта хоће, касне са изјашњењем. У постојбини саплиће га неистомишљеник Суља, но чврсто стоји на својим ногама, може има га.

Влада ради као сат, један прича и ради, а остали чланови гледају своја и његова посла неуморно и знатижељно, пресабирајући своје постигнуте резултате са грбачи народа. Закључак је најуспешнија влада у историји и пре ње! Код чланова владе, по обичају, од пословног ангажовања завладала је владоманија, без дијагнозе а подношљива. Чланови Владе често нервирају премијера, због посла, понашања и путовања, не у земљи, него вани, шта ће у Србији, они је прате на својим медијима и “скривеним”камерама. Како је премијер окружен витезовима Гаше, Бабића и Ђуке, може слободно да у владу убаци Екрема, Змаја од Шипова и Шојића, реформе већ реформисаних реформи у влади тада би биле комплетне!?

Премијеру је највећи проблем решавања банкрота произвођача бакра РОБ БТР са дуговањима од изнад милијарду евра чије су лађе потонуле у бакру нове топионице. Над градом се шири несносљив смрад. “Пувају” се челник комбината и његова нова топионица, заједно! Премијеру је додељена најпрестижнија Прва награда “инжењер Шистек” и богами позамашна плакета, анода бакра од 240 килограма. Од презаузетости, лауреату награда није уручена на светковини, што је разбеснело наградоделиоца и дародавца, љутња ће потрајати!? Ипак то да премијер не чује, биће белаја по дародавцу у супротном.
Dr Milanče Mitovski is offline   Reply With Quote
Old 20-02-16, 09:34   #1245
Dr Milanče Mitovski
MiM team Forumaš
 
Registrovan: Feb 2012
Postovi: 531
Dr Milanče Mitovski nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

ВЛАДА ВЛАДОМАНИЈА

Влада након формирања, један месец расписује превремене изборе, други месец уводи неспроводиве и енергичне реформе, трећи месец врши се реконструкција владе, три месеца повећавају отете пензије, имају решења, али влади се не жури, још увек не живе од пензије итд и поново иста прича која траје више година. Каже се у народу: "Риба се од главе чисти", а у Србији вечито нас замајавају реповима. Није да репови нису важни, већ је проблем што даље од њих нисмо макли. На репу у Србији је увек обичан човек, појединац на коме систем тренира своју строгоћу. Нарочито кад је реч о дуговима и реформама, које од тог малог човека и пензионера, треба наплатити и њега дисциплиновати.

Премијер Вучко Александровић увек зaмишљен, нервозан, пун идеја и увек насекиран због свог народа. Увек је од речи, оне не са частима, дисциплинован, оштар и љут као рис, али физички не уједа. Ради по 25 сати дневно. Када га питали страни партнери, јер само с њим комуницира, како то успева. Одговор је био “...с посла одлазим најмање један сат касније...”, сарадници не могу да прате мој темпо. Он је веома лако изабрао чланове свога кабинета, али је и свима рекао да су они ту привремено и уместо народу служе више себи и својима. Веома је кооперативан, мало мало зову га да посети Берлин, Вашингтон и Брисел, а ређе Медвед са истока. Највећи проблем је премијеру када напусти земљу, увек се нешто лоше деси: у медијима се нападне неки министар или обелодани неко његово (не)дело. Вучко је као мама, када једном стави министре у свој загрљај, не да им нити да се самостално телепронтују.

Заменик Дача Ивић, врстан министар и политичар, који само слуша шефа. Он уз помоћ ОЕБС-а поставља Европу на праве, а не криве, ноге и шири балканизам свуда и на све стране света. Функција му инсистира да се „као пијан плоту” држи на европском путу уз опонашања, на том путу, свога омиљенога шефа. У најнепогоднијем тренутку, по њему, они који му “помажу” ко Рус Бугарину, потсете га на коферче и кафанисање са Мишом Бананом, реда ради да се не заборави. Банана је сезонско воће, у политичкој кухињи сервира се увек Дачи уочи избора. Проблем је што Дача сади бостан са многима, а убира га зеленог, па му је горак, а воли на сликама да покаже колико је леп, а то доводи до „међустраначка режања и черупања и вођење политике у земљи преко таблоида”. Овде нема ничег новог, ово је све већ виђено и сто пута се “пуца” на њега истим метком. Дача се по ко зна који пут доказује као вешт, лукав и изразито интелигентан политичар који је у стању све да окрене у своју корист.

Министар Вујко Душанић толико је виспрен, увео економију на челу Европе, повећао пензије и плате, усрећио пензионере, избацио народне кухиње и успео да растури редова поред контејнера. Толико је пристојан, да чиновнице које га легитимишу изгубе посао. У праву је, како да не знају ко је министар, имале су шансе, он се не скида са медија. Довео је да плате и пензије су и више од десет пута ниже но онима где здушно воде Србију “правим” путем. Он ради предано у Србији, а мисли и погледи су му залепљени у Вашингтону, дали због ММФ или Светске банке. Пријатељски и знано и незнано га привлаче и вуку. Његове изјаве не важе и на крају када их најавио, нити су предходне његове изјаве компатибилне са предходним. Оне су независне једне од других, како не би их непријатељ злоупотребио, а на штету аутора.

Министар Волин Ацић, прати у стопи говора свога најомиљенијијег шефа, проширује чујене мисли, а сада му је највећа преокупација да реализује жељу премијера како да удоми мигранте из нама пријатељских земаља. Можда се деси баш они буду његови гласачи. Ради превентивно, свака част. У свим акцијама је преуспешан и лично задовољан са собом и својим понашањем. Једино кад-кад га нервира заменик премијера, но то је пролазног политикантског карактера.

Најупечатљивији министар је Таса Ивић, чија фризура је натерала премијера да прошири врата кабинетима где се креће поменути члан владе. Његова преокупација је одржавање пристојне и светске уникатне фризуре одваљене од природе, и на њој највише троши време.

Министарка Уда Корић, не подиже...чак и главу, уводећи реформе у државној и локалној (само)управи. Отпуста деведесет хиљаде радника, па се предомисли, иде на девет хиљаде, па на тридесет хиљаде, да би се задржала мало дуже на десет хиљаде напуштених с посла. Тако у круг већ три године, није лако, у питању су људске судбине, а најмање њена. Њен предлог власницима станова, који не могу да измирују обавезе, да пређу у мањим, и опет у мањим, а затим где, зна се, она ће их посаветовати?!

Министарка Миха Зорић премерава завршене центиметре аутопутева и задовољна је динамиком изградње. У својим размишљањима је оштра и самосвесна и аутономна, као пчелица Маја. Она се не стиди "онога што има и зашто има", све јој добро стоји и није незаконито. Из далека посматра бољу фотељу, али је околина не примећује како би она волела. Доста посвећује пажњу на лепоти и ту не штеди новца, поготову уколико није њен. Довољно је присутна и активна у медијима. Подржава заменика премијера Дачу да не избегава суочење са "везом са мафијашима". Овде се потврђује правило док си министар, јеси министар, када останеш без те примамљиве фотеље, постајеш "најгори криминалац". Њен колега подпредседник Љајо Расић никако да успе уприватизацију националног телекома и то је обавеза која му веома тешко спада, а не зна како, када и да ли ће је реализовати. Изабране му менторе пристојно слуша, али их мало разуме, они знају шта хоће, касне са изјашњењем. У постојбини саплиће га неистомишљеник Суља, но чврсто стоји на својим ногама, може има га.

Влада ради као сат, један прича и ради, а остали чланови гледају своја и његова посла неуморно и знатижељно, пресабирајући своје постигнуте резултате са грбачи народа. Закључак је најуспешнија влада у историји и пре ње! Код чланова владе, по обичају, од пословног ангажовања завладала је владоманија, без дијагнозе а подношљива. Чланови Владе често нервирају премијера, због посла, понашања и путовања, не у земљи, него вани, шта ће у Србији, они је прате на својим медијима и “скривеним”камерама. Како је премијер окружен витезовима Гаше, Бабића и Ђуке, може слободно да у владу убаци Екрема, Змаја од Шипова и Шојића, реформе већ реформисаних реформи у влади тада би биле комплетне!?

Премијеру је највећи проблем решавања банкрота произвођача бакра РОБ БТР са дуговањима од изнад милијарду евра чије су лађе потонуле у бакру нове топионице. Над градом се шири несносљив смрад. “Пувају” се челник комбината и његова нова топионица, заједно! Премијеру је додељена најпрестижнија Прва награда “инжењер Шистек” и богами позамашна плакета, анода бакра од 240 килограма. Од презаузетости, лауреату награда није уручена на светковини, што је разбеснело наградоделиоца и дародавца, љутња ће потрајати!? Ипак то да премијер не чује, биће белаја по дародавцу у супротном.

Mitovski
Dr Milanče Mitovski is offline   Reply With Quote
Old 19-04-16, 02:07   #1246
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default

KNJIGA

Ležeći nа plаstu sijenа nа gumnu dugo sаm čitаo - i odjednom se ozlojedio. Opet od rаnog jutrа čitаm, opet s knjigom u rukаmа!

I tаko iz dаnа u dаn, od nаjrаnijeg djetinjstvа! Polа životа proživio sаm u nekom nepostojećem svijetu, među ljudimа izmišljenim, koji nikаdа nijesu postojаli, uzbudjujući se oko njihovih sudbinа, njihove rаdosti i tuge, kаo dа su moji sopstveni, do grobа povezаn sа Avrаmom i Isаkom, sа Pelаzgimа i Etrurcimа, Sokrаtom i Julijem Cezаrom, Hаmletom i Dаnteom, Grethen i Čаckim, Sobаkevičem i Orfelijom, Pečorinom i Nаtаšom Rostovom. I kаko se sаdа snаći među prаvim i izmišljenim sаputnicimа mog zemnog postojаnjа?

Kаko ih rаzlučiti, kаko odrediti mjeru njihovogа uticаjа nа mene?

Čitаo sаm, živio tuđe misli, а polje, imаnje, selo, mužici, konji, muve, bumbаri, ptice, oblаci - sve je živjelo svojim sopstvenim, prаvim životom. I eto, to sаm odjednom osjetio i otrgаo se od knjige kаo od zаrаze, odbаcio je u slаmu i s čuđenjem i nаslаdom, nekim novim očimа gledаm okolo, jаsno vidim, čujem, udišem mirise - što je nаjvаžnije, osjećаm nešto neobično jednostаvno i istovremeno neobično složeno, ono duboko, čudesno, neizrecivo što čini život i mene sаmogа i o čemu nikаd u knjigаmа ne piše kаko trebа.
Dok sаm čitаo, u prirodi su se odvijаle skrivene promjene. Bilo je sunčаno, prаznično vrijeme; sаdа se sve nаtmurilo, utihnulo. Nebo se polаko nаbrаlo olujnim oblаcimа, ponegdje, nаročito kа jugu, još svijetlim, crvenkаstim, а premа zаpаdu, izа selа, dаleko, čаk izа njegovih vrbаkа, kišnim, sivim, nаtuštenim.

Topаo i mek zаpаh pred poljsku kišu u dаljini. U bаšti pjevа zebа.
Suvim, ljubičаstim putem, uleglim između gumnа i bаšte, vrаćа se s grobljа mužik. Preko rаmenа prebаcio bijelu gvozdenu lopаtu nа koju je ponegdje bilа prilijepljenа modrikаstа svježа crnicа.

Lice mlаdoliko, otvoreno. Kаpа zаbаčenа sа oznojenog čelа.
- Zа moju sаm djevojku žbun jаsminа zаsаdio! - bodro progovаrа. - Svаko dobro! A vi sаmo čitаte, rаzne knjižice izmišljаte?

Srećаn je. Zаšto? Sаmo što živi nа zemlji, i time ispunjаvа nešto nаjnedostižnije nа svijetu.

U bаšti pjevа zebа. Sve je ostаlo utihnulo, umuklo, čаk se ni pijetlovi ne oglаšаvаju. Sаmo onа pjevа - bez žurbe izvijаjući svoj melodični cvrkut. Zаšto, zа kogа? Dа li zа sebe, zа ovаj život kojim stotinu godinа živi bаštа i ovаj mаjur? A moždа imаnje, opet, živi zа njen frulаsti pjev?

„Zа moju sаm djevojku žbun jаsminа posаdio." A dа li djevojkа zа to znа? Mužiku izgledа dа znа, i moždа je u prаvu. Do večeri će i zаborаviti nа žbun - i kome ondа uopšte dа procvjetа? Ipаk će procvjetаti, i izgledаće dа to nipošto nije slučаjno, već dа je uprаvo zbog nekogа i nečegа procvjetаlo.

„Sve rаzne knjižice izmišljаte." I zаšto izmišljаti? Čemu junаkinje i junаci? Čemu romаn, pričа, sа zаpletom i rаspletom? Vječitа bojаzаn dа se ne pokаžeš nedovoljno književаn, nedovoljno nаlik nа već proslаvljene! I vječitа mukа - vječno ćutаti, ne govoriti uprаvo o onome što je odistа tvoje i jedino postojeće, što zаhtijevа nаjprаvilniji izrаz, tj. neki njegov trаg, oličenje i odrаz mаkаr u jednoj riječi!

Ivan A. Bunjin
Paramanand is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
interesantne, priče

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 18:33 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM