MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 30-05-07, 12:34   #41
panorama
MiM team Početnik
 
Registrovan: May 2007
Postovi: 51
panorama na dobrome putu
Default

Zlo

Dok zvizde crveni ispljuvci karteca
Kroz modrinu neba, dok citave cete
Skarletne, zelene, kosi ratna seca
Kraj Kralja cijih su rugalica mete,

Dok strasna ludila bezbroj ljudi melju
Cineci brda sto dime se... O leto!
O jadni mrtvi u travi, u veselju
Prirode koja vas jednom stvori sveto!

Postoji Bog sto se smeje sa oltara,
U cvecu, tamjanu, kalezu od zlata,
Kog hosane njisu, pa ga dremez hvata,

A bude ga majke koje bol obara
Kad mu, u suzama i pod crnim salom,
Krupan gros pruzaju u svom rupcu malom.

Rimbaud
__________________
Nista nije dugacko ako se dobro skrati.

Last edited by panorama; 30-05-07 at 14:01.. Reason: ispravka
panorama is offline   Reply With Quote
Old 31-05-07, 22:43   #42
Liv
Carpe Diem
 
Liv's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Lokacija: Nicija zemlja
Age: 33
Postovi: 6,805
Liv has disabled reputation
Default

BALKANAC


Ne stidim se sto sam-
kako vi velite-
varvarin sa Balkana
tla prljavstine i bure.
Cucete sad
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate
daleki ste i od rodjenih sinova,
za trpezu svoju ne posadite
svakog tudjina.
Vi mozete da pijete
a da svakom ne pruzite
case vina.

A kod nas su jos obicaji grubi
mi pustamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se jos i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja cine,
kod nas svaki covjek ima
citavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi,doista,imate
nekoliko miliona Hristovih kipova
na svakog covjeka po jednoga
imaju ga drumovi i polja,apsane i skole,
a kod nas,kad ljudi veruju u Boga
u sebi ga nose
i tiho mu se
skoro u snu,mole.

Vi,istina,za svaki kut zivota
imate sprava i masina,
sve ste sracunali i sve znate
izumi vasi su za divljenje,
a mi jos imamo starinske alate,
ali sve je kod nas jos zdravo
i prirodno ko glina
i umiranje,i radjanj,i zivljenje.

Vi imate citave zbirke
pravila i nauka o slobodi
o svemu se kod vas pise i pripoveda
ali mi po nepisanim zakonima
slobodno zivimo
i nekog prirodnog drzimo se reda
slicno ognju,vetru i vodi.

Kod vas je zbilja sve tacno propisano
kako se jede,govori i oblaci,
a mi kad govorimo,vicemo
i masemo rukama
i corbu glasno srcemo
i u rukavicama smo
obucu nosimo od svinjske koze,
puno je kod nas seljackih navika i stvari
i kraljevski preci nasi
doista su bili govedari.

Narod nas,zbilja,u gnevu moze da kolje
rusi i pali,
ali mi nismo oni sto smisleno tlace
mi ne smatramo da je svet celi nase polje
mi ne bismo podneli
ni urodjenik prasumski da zbog nas place.

Dusa je nasa prostrana
iako smo brojem mali.

Desanka Maksimovic
__________________
“I’ve had a lot of worries in my life, most of which never happened.”
Liv is offline   Reply With Quote
Old 31-05-07, 22:45   #43
Liv
Carpe Diem
 
Liv's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Lokacija: Nicija zemlja
Age: 33
Postovi: 6,805
Liv has disabled reputation
Default

PROLECNA PESMA


Osecam veceras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kao srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve vece
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo srece
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako cezne za svim sto bi zivot mog'o
lepog da mu dade,
i da mu nicega ne bi bilo mnogo;
tako su velike ceznje mu i nade.
Osecam, da dosad sve je bilo sala
moga srca vrela;
da jos nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela.

Da ima u meni cela nezna plima
reci nereceni',
da bih srce mogla poklanajti svima
i da opet mnogo ostane ga meni.

Desanka M.
__________________
“I’ve had a lot of worries in my life, most of which never happened.”
Liv is offline   Reply With Quote
Old 31-05-07, 22:49   #44
Liv
Carpe Diem
 
Liv's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Lokacija: Nicija zemlja
Age: 33
Postovi: 6,805
Liv has disabled reputation
Default

PREDOSECANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svez i mek.
cinjase mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag na snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je cas rumen, cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.
S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.


Ovo podebljano su mi jedni od naljepsih ljubavnih stihova...
__________________
“I’ve had a lot of worries in my life, most of which never happened.”
Liv is offline   Reply With Quote
Old 31-05-07, 22:52   #45
Liv
Carpe Diem
 
Liv's Avatar
 
Registrovan: Aug 2006
Lokacija: Nicija zemlja
Age: 33
Postovi: 6,805
Liv has disabled reputation
Default

Ako možeš ...

RADJARD KIPLING


Ako možeš da vidiš
uništeno delo svoga života
i bez ijedne reči da ga ponovo gradiš,
ili bez uzdaha i protesta podneseš
gubitak onoga što si dugo tekao, ako možeš
da budeš zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako možeš da budeš jak, a da ipak ostaneš
nežan, da ne mrziš one koji Tebe mrze,
a da se ipak boriš i braniš, ako možeš
da slušaš kako tvoje reči izvrću nevaljalci
da razdraže glupake, i da čuješ kako luda usta
o tebi lažu, a da sam ne kažeš ni jednu laž,
ako možeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi,
ako možeš da budeš skroman iako
si savetodavac kraljeva, ako možeš da voliš
svoje prijatelje kao braću a da Ti ni jedan
ne bude sve i svja, ako znaš
da razmišljaš, da posmatraš i upoznaješ,
a da nikad ne postaneš sumnjivac i rušilac,
ako znaš da sanjariš, a da ti san ne bude
gospodar, da misliš, a da ne budeš samo
maštalo, ako možeš da budeš čvrst, ali nikad
divalj, ako možeš da budeš dobar, ako možeš
da budeš pametan, a da nisi čistunac
i sitničar, ako možeš da prihvatiš poraz
posle pobede i da te dve varke podjednako
primaš, ako možeš da sačuvaš hrabrost
i glavu kada je svi ostali izgube, tada će
kraljevi, bogovi, Sreća i Pobeda biti Tvoji
poslušni robovi, i ono što vredi više nego svi
kraljevi i sve slave - bićeš Čovek,
sine moj.
__________________
“I’ve had a lot of worries in my life, most of which never happened.”
Liv is offline   Reply With Quote
Old 01-06-07, 13:57   #46
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se nićeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaze, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 01-06-07, 13:58   #47
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Grobnica lepote

Da li znate zemlju s granicom bez kraja
Gde stanuje duga i zivot proleca?
Noci gde ne bese vec tolko stoleca?
To je zemlja njene lepote i maja.

Zemlju gde dan, vazduh i cvece mirise,
Cije vreme nema buducnost ni sate,
Gde su venci, boje - da l' tu zemlju znate?
Da li znate i to da nje nema vise?

Kao uzdah bola, kao sreca ljudi,
Kratka je i njena istorija smrti:
Noc i jedan vetar... I njeni su vrti
Umrli, da niko sad ih ne probudi.

A vec u toj zemlji gde je bilo cvece,
Zivela je ona, i mladost, i duga;
A vec u toj zemlji ovladala tuga,
I umesto maja svud se jesen krece.

Jer jednoga dana, iz drugoga kraja,
Noc i vetar bio, i duvao jako,
Pa cvece i mladost umrli polako...
Posle jesen dosla na sranu maja.

Na sarani maja bila je i ona;
Saranila dane cveca i mladosti
I sa njima vence, i svoje radosti,
I sve sto je bila njena vasiona.

I u toj grobnici mladosti i cveca
Disala je ona jos lepotom svojom
U jesenjoj noci, u noci sa kojom
Grlila je zivot svih mrtvih proleca.

Ali jedne zore, prve zore potom,
Zaspale su blago njene oci dana,
Njene oci cveca, sred zivih obmana,
U jeseni tuznoj, sa njenom lepotom.

Zaspale su potom. Ona, bez zivota
I mladosti, spava na krilima tuge;
Mesto crvi - mrtvo cvece, mrtve duge
Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 01-06-07, 14:01   #48
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Pijanstvo

Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.

Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."

I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.

I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.


(kad neko napise ovakvu pjesmu.. genijalno, najblaze receno)
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 05-06-07, 11:22   #49
panorama
MiM team Početnik
 
Registrovan: May 2007
Postovi: 51
panorama na dobrome putu
Default

Sedmogodisnji pesnici

I Majka, sklopivsi svesku zadataka,
Gordo bi otisla ne videc decaka,
Cije krupno celo i oci mu plave
Kazu da mu dusu sva gadjenja dave.

Citav dan je bio razuman i vesto
Pokoran, a ipak, bockase ga nesto,
Dvolicnost je htela malo da izviri
U mraku hodnika, gde se memla siri,

Voleo je da se isplazi, podboci,
Dok mu iskre teko pred sklopljene oci.
Jedna vrata behu u mrak otvorena:
On, na stepenistu, jeco bi zbog sena

U zatonu dana sto visi sa krova.
Leti bi ga, slabog, tupog, ceznja nova
Odvela u nuznik, gde svezina piri,
Da, zamisljen, miran, nozdrve rasiri.

Kada bi u basti sto je mirisala,
Iza kuce, zimi, mesecina sjala,
On bi ispod zidnog laporastog stenja
Pred stisnute oci zvao prividjenja,

Sluso kako gmize sugavo rastinje.
Igro se, sazaljiv, s decom sirotinje,
Koja, bolesljivo, bezbojnih ociju,
Mrsave i blatne prste svoje kriju

U dronjke sto sire vonj na srackalicu
- I zbore s ljupkoscu kretena na licu!
Kada bi, zatecen u tom sazaljenju,
Uplasio majku, u iznenadjenju

Njenom, on hvatase neznosti najdraze.
A ona imase plav pogled - sto laze!
Sa sedam godina piso je romane
O pustinji punoj slobode neznane,

O sumi, o suncu, obali, ravnici.
Crven, otkrio bi u novinskoj slici
Smejanje Spanjolke il Italijanke.
Kad bi, odevenu poput Indijanke,

- U osmoj godini - zustru, crnooku
Kcer komsije sreo, ona bi u skoku
Na ledja mu pala, tresuc pletenicu;
On joj je u cosku grizao zadnjicu,

Jer gacice nije nikada obukla.
A kad bi ga sakom i petom istukla,
U sobi je diso miris koze njene.
Bojao se nedelje, zimske, natustene,

Kada je, zalizan, morao da hita
Za sto za kojim ce Bibliju da cita;
Nocu bi sanjao sve to, da izludi.
Bog mu drag ne bese, nego crni ljudi

Sto u sumrak s posla u predgradja stizu,
Kada dobosare sto galamu dizu,
Iz gomile prate smejanje i graja.
- Sanjo je livade s talasima sjaja,

I zdrave mirise, i rast zlatnih malja,
I sve sto uzlece, sto se mice, valja!
A sto je sladio svoje tajne drage,
Kad bi u smracenom kutku, punom vlage,

Sakriven u sobu, plavu i golemu,
Citao svoj roman, mislio o njemu,
Punom mokrih suma, neba sto se zuti,
Zvezdanih stabala sa cvecem od puti,

Bunila, padova, poraza i sloma!
- Dok buka iz grada razbija mir doma,
I dok on, lezeci na carsavu belom,
Predoseca jedro svojom dusom celom!

Rimbaud
__________________
Nista nije dugacko ako se dobro skrati.
panorama is offline   Reply With Quote
Old 07-09-07, 14:31   #50
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Десанка Максимовић

ПИСМО ОЦУ

Сад је на земљи, оче, други свет.
За себе сви се грозничаво брину,
цене своја имања и сићушна бића.
Само је неколико сиромаха и младића
који би могли за добро других да гину.

За благом сад највише жуде људи;
према човеку све се хладнији бива;
граби свак да се на земљи наужива,
јер не верује да ће на небу да се суди.

Ни твоја молитва код Бога не помаже:
из дана у дан бива овде све грубље;
друкчије је сад, оче, и наше родољубље,
Србија и Војводина се чак гложе.

Сад мисле да треба богато да се плате:
труд за родну груду и љубав и идеали;
причају гласно шта су за земљу дали.
А ја с болом мислим на твој живот и на те,

и чини ми се сада: ниси морао умрети,
све је можда било празно и узалудно:
пламичак твоје вере само ја чувам будно
и кроз све мржње овде чистог ћу га пронети.
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 07-09-07, 14:34   #51
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Алекса Шантић

МАЈЧИН ГОВОР

Слушао сам слатки жубор
И струјање горских вала,
Љупку пјесму, што је јутром
Небу шаље тица мала.

Слушао сам благи шапат
Што се с росом љуби цв'јеће,
Свету химни, што је анђ'о
У тишини зв'језда креће.

Слушао сам звук зефира,
У бокору ружа млад',
И у сјенци густа грања
Мили цвркут славујчади.

Ал' твој говор, мила мати,
Слађи је од сваког гласа,
Слађи него звук зефира
И брујање са таласа.

Твој је говор мили поздрав,
Који тако срце диже,
Са њиме ми рајска пјесма
У млађану душу стиже!

Твој је говор света химна,
Коју небо славом прати;
Ја сам срећан, ја се дичим,
Што се Србин могу звати!
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 07-09-07, 14:38   #52
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Милан Ракић

Чежња

Данас ћу ти дати, када вече падне,
у светлости скромној кандила и свећа,
у чистоти душе моје, некад јадне,
читаву бујицу пролетњега цвећа.

У соби ће бити сумрак, благ ко твоје
срце, сумрак створен да се дуго сања.
На окнима светлим забљештаће боје
У тај свежи тренут првога сазнања...

Све ће бити лепше, све драже и више,
ноћ која се спушта, свет што мирно спава,
дуго мртво поље на коме мирише
кржљава и ретка у бусењу трава.

И тако крај цвећа остаћемо сами...
- Пролиће се тада, као бујне кише,
стидљиви шапати у блаженој тами,
и речи из којих пролеће мирише...
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 07-09-07, 14:38   #53
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Десанка Максимовић

СТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к'о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек' ми не приђу ока твоја два.
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 08-09-07, 19:56   #54
ludica
MiM team Početnik
 
ludica's Avatar
 
Registrovan: Jul 2007
Lokacija: pg
Postovi: 22
ludica na dobrome putu
Default

Herman Hese

Zavodnik

Pred mnogim sam vratima čekao
i na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
Htedoh da zavedem mnoge lepe žene...
I uvek kada su se jedna usta predavala,
kad je žeđ bila ugašena, jedna blažena
iluzija u grob je odlazila.
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strasno moljah,
duge noći koje grozničavo isčekivah,
na kraju behu moji - kao zgažen cvet,
bez mirisa, nestala bi lepota.
Iz mnogih postelja ustajao sam tužan
kad od žudnje je postajala navika.
Bežeći od užitka tražio sam san,
opet novu želju i svoju samoću!
Taj užitak moje je prokletstvo
jer srećnim me ne čini,
jer svaki san o njoj stvarnost uništava!
Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem...
Brani se, lepotice moja, zakopčaj haljinu svoju!
Opčini me, muči me. Nikad ne reci Da!
ludica is offline   Reply With Quote
Old 09-09-07, 12:21   #55
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Јован Јовановић Змај

Светли гробови

Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л, бејасте ви на гробљу када,
Ај, на гробљу, на голему!
- Та увек смо ми на њему!
Гробље ј, земља ком се ходи,
Гробље ј, вода ком се броди,
Гробље - врти и градине
Гробља - брда и долине
Свака стопа:
Гроб до гроба.
Гробље ј, спомен доба свију
Гробље - књиге што се стију -
Повесница свих земаља,
Староставник цара, краља,
И читуља виших слика,
Избраника, мученика,
Од почетка, памтивека
Све ј, то гробље -
Ал је и колевка.

Нема броја, ни имена,
У висину звездам, свима,
Камо л, броја и спомена
У земљици гробовима!
Милионе прогутала ј, тама,
Црна тама многих тисућлећа,
Нико их се више и не сећа...
- На погдеком увек гори свећа!
Ил, је свећа, ил, је име светло,
Ил, су дела која се не гасе,
Па редове недогледног гробља
Својом зраком красе.
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају -
Кад се умље у прошлост удуби,
У тамнини да се не изгуби
Кад се пустиш у давнине свете,
У давнине и свете и клете,
Да ти мис,о пута не помете.
То су ватре догласнице,
Пружајућ, се из даљних еона,
У поворци оној дугој,
Досветљујућ једна другој,
Струјом која напред лети,
Тежећ само једној мети.
Па се тако светле млази-
Па се виде светли трази
Једног духа разних доба,
Духа коме нема гроба.
- У гроб само сруши кости,
Стресе пеп,о кој, му смета
Бржем бују виша лета
К узвишеној будућности.

Ко с, осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
- Повеснице дугим редом, -
Мора чути како ј, живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикив,о:
"Где ја стадох - ти ћеш поћи!"
"Што не могах - ти ћеш моћи!"
"Куд ја нисам - ти ћеш доћи!"
"Што ја почех - ти продужи!"
"Још смо дужни - ти одужи!" -
То су збори, то су гласи,
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни,,
Спајајући громком јеком,
И божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.

Око сваког светлог гроба
-Баш ка, горе око звезда-
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице, стара нада
Ново цвеће, стабла стара
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара -
Ту се слег,о живот млади
Да се с гробом разговара.
"И ти паде, драги брате!"
- "Нисам, децо, вас док траје!"
"Је л, ти борба била тешка?"
"Покушајте, милина је!"
"Шта си хтео? Куд си пош,о?"
- "Тамо где се стићи мора!"
"Зар је вера тако јака?"
- "Увек јача од злотвора!"
"Мало нас је кој, би смели!"
- Ал, вас јака сила креће!"
"Зар ко може стићи цели?"
- "Ко посумња, никад неће!" -
"А ко беху они диви,
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?"-
То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
Живот празан, - младост пуста!"

Око сваког светлог гроба
Прикупљ,о се живот нови,
Наследници светог жара,
Купили се соколови,
Пијућ, душом светле зраке-
Јест, тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!

И вам је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега-
Ал, је син,о гробак нови:
Ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
П,онда горе, п,онда у се,
Груди дркћу, уста ћуте,
Али душе разуму се.
Да л, то снага ниче нова?
- Даруј, Боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике који с, купе
Око гроба Ђуринога!
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 09-09-07, 18:54   #56
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

НЕК ВИДИ ДУШМАН

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?
Протрљај очи! Слава те зове.
Слава те зове на црно гробље:
на оно тужно Косово поље.

Та да ли живиш? Та да ли чујеш
ту црну клетву, тај уздах тешки?
Да ли још памтиш, да ли још знадеш
за онај бојак, бојак витешки?

Грешниче тешки, тржи се, тресни
ланцем о земљу! Нек мине мрак!
Нек душман види, нек душман чује,
да Срб још живи, да је јунак!

Владимир Васић
(1842-1865)
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 21-09-07, 17:41   #57
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Mladen Lompar, Savremena crnogorska knjizevnost, svjezi dobitnik Trinaestojulske nagrade.


shto cu sjutra
kad umaknem
progonu bezoblicnih strepnji

poigravala si se
prihvatala rijeci a odbijala dodire
i prekasno rekla da stanem

a onda te oshinula nevinost mog cutanja

pa konachno
Gospo
tvoja predstava mora biti zavrsena
bez mog bolnog uzitka
(kako si voljela kazati)
bez odjeka i svjedoka
i bez stiha


sad ce ti trebati trave
klonule na mojim grudima
explosion is offline   Reply With Quote
Old 22-09-07, 15:14   #58
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Moram priznati da me Lompareva poezija prijatno iznenadila, za razliku od proze (proza je upravo onako kako sam i ocekivala - mogla biti kvalitetna,ali tendencioznost je tako spusta,jer je u prvom planu, da je to zalosno. Nego, ponovo ta osobina knjizevnosti postaje vodeca, kao i u svim istorijskim prekretnicama). Evo primjera kako istorijska pozadina (i tendencioznost u naznakama) moze da bude u drugom planu i potpuno nebitna za poeziju koja vrijedi:


doci ce
neka neshvatljiva jasnoca
i prije nego sto stignete
do hridina nad morem
boricete se

bice to stravicno

prvo ce vam ukinuti kalendare
i rjechnike
zabraniti pechatanje
i crkvu
uzeti pravo
i dostojanstvo
(bice josh uvijek mrak)

kad budete svjetlost
(ona mora doci)
progonice vas
trpati u kazamate
prebijati
vuci po blatu
i chekati na nishanu vasa chela
(ona se moraju podici)
vashe domove
gore i obale
i nebo

a onda ce podici vase zastave...

vise ne vidim nista
nema kraja-
uzdahnu...


*kazamat - zatvor
explosion is offline   Reply With Quote
Old 04-10-07, 16:16   #59
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Vitomir Vito Nikolic niksicki pjesnik koji zasluzuje mnogo vise paznje nego sto je dobija. Pitam se stalno zasto je ne dobija dovoljno.

Sve je odvec tuzno

Sve je odvec tuzno
da bi bilo ruzno,
i to sto smo slabi
i lako ranjivi,
i to sto smo tako
nesigurno zivi,
i to lisje
koje
padat ne prestaje...

Sve je to lijepo,
pa kakvo je da je,
jer drugo nam
nista
ne ostaje.
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".

Last edited by explosion; 19-01-08 at 10:21..
explosion is offline   Reply With Quote
Old 04-10-07, 16:24   #60
explosion
MiM team Forumaš i po'
 
explosion's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Lokacija: Podgorica
Postovi: 2,396
explosion nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to explosion
Default

Pijem


Pjeva pijana kafanska drolja
zvu?no kukovima vrteci u krug
uporno kao zubobolja
prica nesto moj pijani drug.

Pijan sam eto ali sta to mari
pustite me dragi ja vas molim
u ovom zivotu ima puno stvari
koje samo pijan mogu da prebolim.

Sa tornja odzvanja kasna ura
opominjuc na san nepospale nas
ulicom pijan vjetar tetura
psujuci nesto na sav glas.


*Zvuci li poznato? Tuzio je Mikija Jevremovica zbog stihova koje je upotrijebio za svoju poznatu pjesmu "Pijem".
__________________
"U pocetku mog tamnovanja najteze mi je bilo sto su moje misli bile misli slobodnog covjeka".
explosion is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
poezija

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 07:05 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM