MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 09-05-11, 03:12   #21
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Zaljubljen u Ljubav

Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u Ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem...


G. G. Markes
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 09-05-11, 03:12   #22
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Draga moja!


Kada bih imao jedan komadic zivota,dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare,a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge dok govore,...i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica.....

Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih Volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u Ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem...


G. G. Markes
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.

Last edited by Petar Matic; 09-05-11 at 03:13..
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 10-05-11, 03:34   #23
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Za Adelu Fuše, januara 1820. godine

Nekoliko reči od tebe, voljena moja Adela, ponovo je promenilo stanje mog uma.
Da, ti možeš sve da učiniš sa mnom, jer zaista bih bio mrtav kada nežni zvuk
tvog glasa, blagi dodir tvojih obožavanih usana, ne bi bili dovoljni da dozovu
život u moje telo. Sa kakvim ću osećanjima, potpuno drugačijim od jučerašnjih,
leći večeras! Juče, Adela, juče, više u ljubav tvoju verovao nisam. Čas smrti
došao bi mi kao olakšanje.

Ali ipak, rekoh sebi: "Ako je istina da me ona ne voli, ako ništa u meni ne bi
moglo da zasluži blagoslov njene ljubavi, bez koje život više nema nimalo čari,
je li to razlog da umrem? Postojim li zbog svoje lične sreće? Ne. Čitava moja
egzistencija posvećena je njoj, čak i protiv nje. I sa kojim pravom bih mogao
da se usudim da žudim za njenom ljubavlju? Jesam li ja, onda, nešto više od
anđela ili od božanstva? Volim je, istina, čak i ja. Spreman sam da rado žrtvujem
sve za nju - sve, čak i nadu da će me ona voleti. Nema te privrženosti za koju
nisam sposoban zbog nje, za jedan njen osmeh, za jedan njen pogled. Opet, zar
je moglo biti drugačije? Zar nije to jedini cilj mog života? Ako bude ravnodušna
prema meni, čak i ako me bude mrzela, biće moja nesreća, i to je sve. Kakve veze
ima, ako to ne narušava njenu sreću? Da, ako me ona voleti ne može, moram kriviti
samo sebe. Moja je dužnost da pratim je u stopu, da obavijem njenu egzistenciju
svojom, da joj služim poput barijere koja je štiti od svih opasnosti, da joj
ponudim svoju ruku kao pomoć, da se neprekidno postavljam između nje i bilo kakve
tuge, i da za to ne tražim nikakvu nagradu, ne očekujem bilo kakvu nadoknadu.
Samo da budem srećan ako se udostoji da ponekad baci sažaljivi pogled na svog
roba, i da ga se seti kada kucne čas opasnosti! Avaj! Kada mi barem dopustila
da dam svoj život kako bih preduhitrio svaku njenu želju, sve njene hirove.
Kada bi mi samo dopustila da sa poštovanjem poljubim otiske njenih obožavanih
stopa. Kada bi mi barem dozvolila da se osloni na mene kada je snađu nevolje u
životu: tada bih dobiojedinu sreću za koju imam drskosti da joj težim. Zato što
sam spreman da žrtvujem sve zbog nje, duguje li mi ona bilo kakvu zahvalnost?
Da li je ona kriva što je volim? Mora li ona, na račun toga, verovati da je dužna
da me voli? Ne! Može se razmetati mojom privrženošću, uzvratiti na moje usluge
mržnjom, i odbiti moje idealizovanje sa prezrenjem, a da ja ni na tren nemam prava
da se žalim na tog anđela. Niti smem ni na čas da prekinem da je obasipam svime
što bi mogla da prezre. I bude li svaki moj dan obeleežen nekom žrtvom za nju, ja
i dalje neću, do dana kada budem umro, otplatiti beskrajni dug koji moja
egzistencija duguje njoj."

To su, najvoljenija moja Adela, bile misli i odluke mog uma juče u ovo vreme.
Danas su i dalje iste. Samo se sada sa njima meša izvesnost sreće - tako velike
sreće da ne mogu da mislim o njoj a da ne zadrhtim, i jedva da se usuđujem da
vjerujem u to.

Onda je istina da me voliš, Adela? Reci mi, mogu li da verujem u tu čarobnu
ideju? Zar ne znaš da ću biti lud od sreće ako ikada budem mogao da provedem
čitav život pod tvojim stopalima, siguran da te činim srećnom kao što sam i
sam srećan, siguran da me obožavaš kao što ja obožavam tebe? Oh! Tvoje pismo
vratilo mi je mir, tvoje reči večeras ispunile su me srećom. Hiljadu puta hvala,
Adela, voljeni moj anđele. Želeo bih da mogu da se bacim pred tebe kao pred
bpžanstvo. Kako si me samo usrećila! Adieu, adieu, provešću veoma srećnu noć,
sanjajući o tebi.

Lepo spavaj, i dozvoli svom mužu da ti ukrade dvanaest poljubaca kao što si
mu obećala, pored svih onih koje još nisi obećala.


Viktor Igo
(1802-1885)
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 11-05-11, 01:51   #24
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

I.Turgenjev

...Mislim o tebi...i mnogo drugih uspomena i slika iskrsava preda mnom-i svuda si ti,na svim putevima svog zivota srecem tebe...

...Niski zidovi male udobne sobice dijele nas od cijelog svijeta...Sami smo,sami na cijelom svijetu,osim nas dvoje ne postoji vise nista zivo;iza ovih prijateljskih zidova mrak je i smrt i pustos.Ne vije to vjetar,ne lije to pljusak,nego to jadikuje i stenje Kaos i placu njegove slijepe oci.A kod nas je tisina i svijetlo,i toplina i radost;nesto veselo,nesto djetinje nevino kao leptir-prse oko nas;mi se priljubili jedno uz drugo,prislonili glavu do glave pa citamo lijepu knjigu;osjecam kako kuca tanka zilica u tvojoj njeznoj slepocnici,cujem kako zivis,a ti cujes kako zivim ja,tvoj smjesak radja se meni na licu prije nego tebi,odgovaras cutke na moje pitanje bez rijeci...Tvoje misli i moje misli dva su krila iste ptice koja je potonula u nebesko plavetnilo...


...O nezaboravne oci!U koga,kamo ste upravljene sada?Ko prima u svoju dusu vas pogled?...
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 11-05-11, 11:29   #25
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,397
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Ovo je iz biografije Merlin Monro,jedan od njenih ljubavnika je napisao:

"Zena koju sam voleo nalik je zenama koje ste vi, mladici, voleli.To je čudesno stvorenje koje bogovi sazdase od golubije krotkosti, zmijske nepouzdanosti, paunove gordosti,vučije zlobe,od lepote bele ruze,strahote mrkle noci,od sake pepela i pregrsti morske pene.
...sve to bese jos juče, a proslost je samo san sto se ne vrace.Danas je zena koju sam voleo otisla u zemlju daleku i pustu,divlju i hladnu, u zemlju pustoši i zaborava...
...Zivot je ime zene koju sam voleo.
Jer zivot je zene, lepa čarobnica što nam srce očara,što nam duše mami,što nas obećanima zatrpava..
Zivot je žena sto se kupa u suzama svojih zaljubljenikai sto se ukrasava krvlju svojih zrtava.
Zivot je zena preljubnica, ali je prelepa;ko njenu preljubu nije okusio,lepotu njenu je omrznuo."
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 12-05-11, 08:49   #26
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,397
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

"Ja te samo zelim, ali nicemu se ne nadam da ne bih patio, jer "svi se ljudi razocaravaju u svojim nadama, varaju u svojim ocekivanjima". Ja se ne nadam pa se zato necu ni prevariti, necu gorcinom govoriti : ziveh u zabludi.
I zelja je iluzija, ali zelja bez nade, ovakva kakva je u meni, to je iluzija blize stvarnosti no iluziji; iluzija koja pomaze coveku da se u stvarnosti odrzi, a ne da se od nje ogradi.
Moje iluzije su jace, postojanije, no sama stvarnost.
Zasto ne ucinis da ili prestanem da sanjam ili da mi san postane zivlji? Ucini, ja te molim..."

Ljubavno pismo Branka Miljkovic jednoj Ljiljani Ilic
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 13-05-11, 01:49   #27
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam-šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od vaše volje
prezrenje vaše da l' ću steći,
al' ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htela,
i za sramotu mojih jada
ne biste znali ni vi sada,
bar da se nadam da sam smela
da ćete opet k nama doći
i da ću ma i retko moći
u selu da vas vidim našem,
da se veselim glasu vašem,
da vam što kažem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noći duge sama
dok ne dodjete opet k nama.
Al' osobenjak vi ste, znamo,
i teška vam je selska čama,
a mi...mi ničim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Što dodjoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja šta je,
Smirivši burne osećaje,
možda bih jednom (ko će znati?)
po srcu našla druga verna
i bila bih mu žena smerna,
a svojoj deci dobra mati.

Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj život sav je jemstvo bio
da ću te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zaštitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me je svud proganj'o,
u duši davno glas odzvanj'o...

Ne, nije mi se san to snio,
jer čim si uš'o, ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe često slušah sama;
govorio si sa mnom jednom
kad prosjaku pomagah bednom
i kada blažih molitvama
buru i jad u srcu čednom.
Zar nisi ti i onog trena,
o prividjenje moje drago,
promak'o kroz noć kao sena,
nad uzglavlje se moje sag'o
i šapnuo mi reči nade
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
il' kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što mene guše.
Možda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duše,
a sasvim drugo sudjeno je...
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zaštitu od tebe...
Zamisli: ja sam ovde sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nemo moje srce pati.
Čekam te: nade glas u meni
bar pogledom oživi jednim,
ili iz teškog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Završih! Da pročitam strepim...
Od stida više nemam daha...
Al' vaša čast mi jemči lepim
i predajem se njoj bez straha...
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 14-05-11, 04:32   #28
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Ljubavi, tako mi nedostaješ, dao bih sve na svetu da si sad kraj mene.. znam koliko ti je teško i da plačeš, i pitaš se gde sam ja... još osećam na svojim usnama tvoje vrele poljupce, tvoje ruke u svojoj kosi, tvoje telo na svojim rukama... ne sumnjaj u mene nikad, ljubavi, boriću se za nas i našu ljubav do poslednjeg daha... i nikad te neću ostaviti, molim te da mi veruješ to... jer ja sam tvoj i ti si moja... ti si moja ljubav... jedina... i evo veče je i sedim u sobi sam i pišem ti, jedina... treba mi ljubav tvoja, kao vazduh koji udišem, kao dah... a jutro je daleko i kao da zora nikad ne sviće, kao da si nestvarna, kao da si san...tako mi nedostaješ, ljubavi... i nikad mi te nije dosta, jedina, i svaki tren bez tebe je kao večnost... ne plači, voljena, jer ja sam samo tvoj, i dok sviće novi dan, ti ćeš već biti u zagrljaju mom... i osvojićemo svet, ljubavi, svet će biti naš, jedina... oprosti mi što te toliko volim...

Tvoj Wyatt
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 15-05-11, 01:57   #29
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Jovan Jovanović Zmaj Eufrosini



jesen 1861.

Mila godpođice Ružo,



Uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti
mogao. Sad vidim da nisam imao pravo. Sad bolje vidim da ima stvari,
koje se ni rečima i pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti,
prećutati, nikako.

Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili - ili ste se možda malo zastideli osećajući da Vam sasvim nepovoljno nije.

Ako se mrgodite, derite pismo taki. Molim Vas nemojte dalje čitati, što i
da znate gde pomoći ne možete, poderite ga taki, pa zaboravite, da ste
ga ikad dobili, zaboravite sasvim. Vi ćete lako, a ja kako uzmogu.

Ali ako ga poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopistva) i na ovu
stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim
njeno, pa ako je i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i
miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako,
kako se samo evanđelje ljubi...

... Budite mi zdravi - sam se čudom čudim odkud sam nehotice ovo poljubio.
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 15-05-11, 01:57   #30
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Eufrosina Jovanu Jovanoviću Zmaju



Poštovani gospodine,

Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu
došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinju dužnost prestupiti i bez
materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da
je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da
se može kome pokloniti, slušala sam više puta al osećala i verovala
nisam.


Ruža
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 16-05-11, 00:34   #31
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Pismo Olje Ivanjicki upućeno Leonidu Šejki


Nema početka ni kraja. Osećam tvoju prisutnost svuda oko sebe, nestvarnu, neopipljivu i čvrstu, kao da sagledavam stvarnost. Želim da te dodirnem kao stvar, kao tvoj kaput, ali to je više od mene, to je divno.
Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi, kao kiša, kao krv u otkucajima izmedju stvarnosti i sna. nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena izmedju nas i svega oko nas.
Vraćam se u našu prošlost, kod mene sadašnjosti i budućnosti prošlost. Vidim nas na kraju puta, svuda je pustoš oko nas. Hladno je. Biće nam uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople. Moje nisu, nikada ih nisam videla tople jer sam uvek gledala sebe. Ti znaš, možda su uvek takve?
(imaš samotaste oči, kao jelen. Uvek imam utisak da imaš tri koncetrična kruga u očima; mi ostali imamo dva.)

p.s. Kaži mi nešto.

Da li misliš na mene?
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 17-05-11, 01:26   #32
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Brindizi,29. april 58. godine

Terenciji

Tulije pozdravlja svoju Terenciju,Tulijicu i Cicerona
Pišem vam redje nego što bih mogao,ne bez razloga;meni je,doduše,svaki trenutak života nesrećan,ali kad god vam pišem ili čitam vaša pisma,toliko mi guše srce,da ne mogu to da izdržim.Kamo sreće da sam manje voleo život!Ne bih video patnje,bar ne u tolikoj meri.Ako mi je sudbina ostavila bilo kakvu nadu da ću povratiti ugled,onda i nisam toliko zgrešio;ako su pak,ove muke večne,onda želim ljubavi moja,da te vidim što pre i da umrem u tvom zagrljaju,kada nam ni bogovi koje si ti najiskrenije poštovala,ni ljudi,kojima sam ja uvek služio,nisu uzvratili zahvalnošću......
O,kako sam nesrećan i jadan! Zar da tražim da dodješ sada kada si bolesna i iscrpljena i telom i duhom? Ili da ne tražim? Da budem,dakle,bez tebe? Mislim da je tako bolje;ako ima nade da se vratim,proveri da li je osnovana i radi na njoj....Čuvaj zdravlje koliko možeš i zapamti da me više pogadja tvoja nego sopstvena nesreća.Terencijo,moja najbolja i najvernija ženo,kćerčice moja najdraža i ti Cicerone,jedina moja nado,budite mi pozdrtavljeni.

Tulije
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 17-05-11, 01:26   #33
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Brindizi,29. april 58. godine

Terenciji

Tulije pozdravlja svoju Terenciju,Tulijicu i Cicerona
Pišem vam redje nego što bih mogao,ne bez razloga;meni je,doduše,svaki trenutak života nesrećan,ali kad god vam pišem ili čitam vaša pisma,toliko mi guše srce,da ne mogu to da izdržim.Kamo sreće da sam manje voleo život!Ne bih video patnje,bar ne u tolikoj meri.Ako mi je sudbina ostavila bilo kakvu nadu da ću povratiti ugled,onda i nisam toliko zgrešio;ako su pak,ove muke večne,onda želim ljubavi moja,da te vidim što pre i da umrem u tvom zagrljaju,kada nam ni bogovi koje si ti najiskrenije poštovala,ni ljudi,kojima sam ja uvek služio,nisu uzvratili zahvalnošću......
O,kako sam nesrećan i jadan! Zar da tražim da dodješ sada kada si bolesna i iscrpljena i telom i duhom? Ili da ne tražim? Da budem,dakle,bez tebe? Mislim da je tako bolje;ako ima nade da se vratim,proveri da li je osnovana i radi na njoj....Čuvaj zdravlje koliko možeš i zapamti da me više pogadja tvoja nego sopstvena nesreća.Terencijo,moja najbolja i najvernija ženo,kćerčice moja najdraža i ti Cicerone,jedina moja nado,budite mi pozdrtavljeni.

Tulije
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 17-05-11, 01:27   #34
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Drač, 29. novembar 58. god

Tulije pozdravlja svoju Terenciju,Tulijicu i Cicerona
Primio sam od Aristokrita tri pisma koja sam skoro uništio suzama.Skrhan sam tugom,Terencijo moja,a moja sopstevna nesreća manje me muči nego tvoja i naše dece.Mada si toliko nesrećna,ja sam još više,jer muka nam je zajednička,a krivica samo moja.Moja dužnost je bila da izbegnem opasnost prihvatanjem članstva u poslanstvu,ili da se suprodstavim opreznošću i novcem,ili da hrabro poginem.Ništa nije jadnije,sramnije i nedostojnije od ovog što sam učinio.Zato me muči,ne smo bol,nego i stid.Stid me je dakle,što nisam svojoj divnoj ženi i najdražoj deci obezbedio sigurnost svojom hrabrošću i trudom.I danju i noću ,pred očima mi je vaš jad i žalost,kao i slabost tvoga zdravlja;a nada u moje izbavljenje ne čini se velikom.Neprijatelja imam mnogo i skkoro svi me mrze.Teško me je bilo prognati,ali zadržati u prognanstvu ,lako.Ipak,dokle god imate nadu,neću klonuti,dane bi ispalo da sam baš sve ja upropastio.Što se tiče tvoje brige da li sam bezbedan,to uopšte ne predstavlja problem,jer moji neprijatelji čak i žele da nastavim da živim i to ovako jadno.Postupit ću ipak onako kako savetuješ.Zahvalio sam prijateljima kojima si želela da zahvalim.Pisma sam predao Deksipu i rekao sam mu da si me obavestila o njihovoj ljubaznosti.I sam uvidjam,a i svi pričaju da nam je naš Pizon izuzetno odan i na usluzi.Neka bogovi daju da doživim da uživam u društvu sa tobom,našom decom i takvim zetom! Sad nam je jedino ostala nada u nove narodne tribune,i to u prve dane njihove službe; naime,ako se stvar zapusti,gotovo je.Aristokrita sam ti odmah poslao da bi mogla smesta da mi napišeš kako se stvar odvija i kako napreduje.I deksipu sam takodjer naredio da odmah požuri natrag; bratu sam poslao poruku da redovno šalje pismonoše.Baš zato i jesam trenutno u Draču; da bih što brže ogao čuti čega ima novog,a i nisam u opasnosti (uvek sam branio ovaj grad).Kada bude javljeno da stižu moji neprijatelji,otići ću u Epir.Povodom tvog pitanja da li da dodješ kod mene,ja ipak želim da ostaneš tu gde si,jer znam da je veliki deo tereta tebi na plećima.Ako uspete u onom na čemu radite,ja sam taj koji trebada dodje kod vas; a ,ako ne uspete,ne treba dalje ništa da kažem.Iz tvog prvog ili najdalje drugog pisma moći ću da zaključim šta treba da činim.Ti mi samo ,molim te,piši o svemu detaljno; mada bi pre trebalo da čekam neku konkretnu odluku,nego pismo.Čuvaj se i znaj da si mi uvek bila i ostala draža od svega na svetu.Zdravo terencijo moja,čini mi se kao da te vidim i zato me guše suze. Ostaj mi zdravo.

Tulije
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 18-05-11, 03:29   #35
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

OVID: SAVETI NJEMU KAKO PISATI LJUBAVNA PISMA

Vosak tablice uglačane nek' proba plićak li je,
vosak, poverenik nauma tvog, nek' prvi krene,
nek' ponese slatke reči tvoje, što izraz su onih
što ljube; ti moli, ko god da si, ali ne mlako.
Hektora mrtvog Prijamu molbom ganut Ahilej je
dao; gneva se okane bog kad čuje molbeni glas.
Obećaj, obećavaj! Ta, kome škode obećanja?
Ko god mu drago obećanjima bogat postati
može: nada traje li traje, jednom li poveruje;
varljiva jeste ona, al' ipak boginja zgodna.
Ako pokloniš nešto, smišljeno te odbiti može;
na korist ti biti može, ništa propasti neće;
pa i da ne pokloniš, nek' izgleda k'o da ćeš dati.
Tako gospodara često vara neplodno polje;
tako, da gubio ne bi, neprestano kockar gubi,
i kocka natrag poziva često strastvene ruke.
Vezu bez poklona početi, to napor jeste, i trud,
da ne dâ badava to što dade, davaće vazda.
Pa nek' ode pismo najpre, pero nek' ureže slatke
reči, nek' ispita mis'o i srce, nek' izvidi put;
Pismo na jabuci napisano Kidipu prevari,
moma nevoljna uhvaćena bi rečima svojim.
Obrazuj se lepo, savetujem, o mladeži rimska,
ne samo zato da braniš optuženog što brine;
k'o narod i sudija strog i senat izabran tako
i moma pobeđena biće rečitošću tvojom.
Al' talenat sakrij i rečitost ne nosaj na dlanu;
nek' rečenica tvoja izbegne prazne reči.
Ko, ako nije lud, deklamuje voljenici nežnoj?
Dešavalo se da pismo jak razlog mržnji bude.
Neka tvoj govor uverljiv bude i reči obične,
pa ipak slatke, k'o da tu, prisutan, razgovaraš.
Neće li pismo da primi i nepročitano vrati,
nadaj se, pročitaće ipak i drži se plana.
Vremenom ralici privedu se tvrdoglavi junci,
vremenom nauče konji tvrde uzde da trpe,
gvozdeni se uništava prsten upotrebom stalnom,
propada raonik krivi neprestano u zemlji.
Šta je tvrđe od stene, šta je mekanije od vode?
Pa ipak tvrde stene izdubi mekana voda.
Penelopu samu vremenom, ded istraj, osvojićeš.
Pergam, vidiš, uzeše kasno, al' uzeše ipak.
Pročita li, a odgovor ne da, siliti je nemoj.
Ti gledaj da pročita nežnosti tvoje do kraja.
Što je htela da pročita, želeće na to odgovor
da dâ: sve ide to po svome redu i postupno.
Možda će ti najpre stići pismo obeshrabrujuće
gde traži da je ne salećeš više: boji se tog
što traži, a želi ono što ne traži: da istraješ.
Nastavi, i želja će ti se ostvariti brzo.

(Ars amat. I 435-484)
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.

Last edited by Petar Matic; 18-05-11 at 03:30..
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 18-05-11, 03:30   #36
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

OVID: SAVETI NJOJ KAKO PISATI LJUBAVNA PISMA

Nek' reči na čamovim tablicama izmere plićak!
Neka sluškinja spretna donese poslato pismo.
Sagledaj, svaki put kad čitaš, iz samih shvati reči,
da li se pravi ili iz srca pokrenut moli,
i zakratko zatim otpiši. Zastajak zaljubljene
podstiče uvek, ali samo ako kratko traje.
No nemoj se ni lako obećati moliocu mladom,
al' ipak grubo ne odbijaj ono što on želi.
Nek' se i boji i nada! Kol'ko god puta uzvratiš,
nek' mu je sve izvesnija nada, a strah sve manji.
Otmene, al' i obične, svakodnevne, devojke,
pišite reči: jednostavni govor se dopada.
Ah, kol'ko puta ljubavnik neodlučni buknu zbog pisma,
a naškodi neotesan jezik pravoj lepoti!
No, budući da vam je stalo da prevarite svoga
čoveka, ma i da nemate prsten venčani,
tad nek' bliska ruka sluškinje il' roba pismo nosi
i nemojte zalog svoj poveriti robu novom.
Pokvaren je taj, stvarno, koji takve dokaze čuva,
jer kao da na priliku drži oganj iz Etne.
Videh ja nesrećne mome, pobledele od straha tog
kako večito moraju da trpe robove te.
Dozvoljeno je, smatram, podvalu podvalom suzbiti
i zakonski dići oružje na naoružane:
nauči ruka ista raznim načinima da piše
(Ah, crkli oni zbog kojih takve savete dajem!)
i bezbedno nije otpisati na brisanom vosku,
da ne bi sačuvala tablica rukopisa dva.
Nek' izgleda uvek k'o da zaljubljena ženi piše,
ona nek' bude umesto on u pismima vašim.

(Ars amat. III 469-498)
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 19-05-11, 02:48   #37
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Krajem XV veka

Sunočo del Bene

nikad se ne bi moglo potpuno izreći kolika je tvoja lepota; ni ti sama to ne znaš,jer ti ne vidiš sebe u hodu,kako sa svekim korakom sve lepša bivaš.To znaju samo oni čija se želja udvostručava na svaki pogled oka tvog.
Ko te nije video,ne bi po samom čuvenju,nikad mogao zamisliti ono što si: da ni Ovid ni iko drugi nije nikad opisao ženu takve lepote,a da ti nisi prevazišla sve što se reklo.
O čistoćo,o lepoto ovaplodjena !
Ko bi ugledao tvoj pogled zaljubljen,jedini bi od nas znao šta je blažen život.
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 20-05-11, 02:22   #38
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Mozart Constanzi, odaslano iz Dresdena, 16. travnja 1789.

„Ovog sam trenutka primio tvoje drago pismo i oduševljen sam što čujem da si dobro i da si lepo raspoložena. Madam Lojtgeb oprala je moju noćnu kapicu i mašnu, ali voleo bih da možeš da ih vidiš! Blagi bože! Stalno sam joj govorio: „Dopustite mi da Vam pokažem kako ona (moja žena) to radi!", ali nije bilo koristi. Oduševljen sam što imaš apetit - ali ko mnogo jede, mora mnogo i da kaki - ne, mnogo da šeta, hteo sam da kažem. Ali ne bih voleo da ideš u duge šetnje bez mene. Preklinjem te da se dosledno držiš mojih saveta, zato što dolaze pravo iz mog srca. Adieu - ljubavi moja - jedina moja. Uhvati u letu - onih 2999? malih poljubaca koji lebde okolo i čekaju da ih neko uhvati. Slušaj, želim da ti šapnem nešto na uvce - i ti meni na moje - da sada otvaramo i zatvaramo usta - ponovo - i opet i opet i na kraju kažemo: „Sve je to samo Plumpi - Štrumpi." Pa, možeš da zamisliš šta god hoćeš - zbog toga je sve to tako prikladno. Adieu. Hiljadu nežnih poljubaca.

Zauvek tvoj Mocart"
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Old 20-05-11, 10:19   #39
beli54nl
MiM team King / Queen
 
beli54nl's Avatar
 
Registrovan: Jun 2010
Postovi: 27,397
beli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu aurubeli54nl ima famoznu auru
Default

Kafkino pismo Mileni Jesenskoj...

"Dva pisma su stigla istovremeno danas u podne: ona nisu za citanje, vec da se rasprostu, da se u njih zarije lice i izgubi pamet. Ali ispada da je dobro, kad je covjek vec djelimicno izgubio jer onda ono sto mu preostane drzi cvrsto da se ne rasturi.
I zato mojih 38 jevrejskih godina u odnosu na Vase 24 hriscanske vele: Kako je to? I gde su zakoni vasione i cijela nebeska policija? Trideset osam ti je, a tako si umoran, kako se od godina vjerovatno nikad ne moze biti umoran. Ili tacnije: ti uopste nisi umoran, nego nemiran i plasis se da koraknes, nogu da pokrenes po ovoj zemlji nacickanoj zamkama, zato i drzis obe noge istovremeno u vazduhu, nisi umoran, nego se bojis silnog umora koji ce nastupiti posle tog silnog nemira (jer ti si Jevrejin i znas sta je strah), koji se otprilike moze zamisliti kao blesavo zurenje preda se, u najboljem slucaju u vrtu ludnice iza Karlsplaca.

Dobro, to bi dakle bio Tvoj polozaj. U nekoliko okrsaja si se borio zajedno sa drugima, prijatelje i neprijatelje si tom prilikom unesrecio (a imao si same prijatelje, dobre, drage ljude, nijednog neprijatelja) i invalid si postao, jedan od onih koji pocinju da drhte kad ugledaju djeciji pistolj, i sad, sad se odjednom osjecas kao da si pozvan u veliku borbu za oslobadjanje svijeta. To je veoma neobicno, zar ne?

Misli i na to da je mozda najbolji deo tvog zivota, o kome jos nikom nisi pravo govorio, bio onaj period pre dvije godine, onih osam mjeseci na selu kad si vjerovao da si se sasvim precistio, ogranicio se samo na ono u sebi sto je van svake sumnje, slobodan, bez pisama, bez petogodisnje postanske veze sa Berlinom, zasticen svojom bolescu, a uz to nisi morao mnogo stosta da menjas u sebi, nego samo da cvrstim potezima podvuces uske obrise svog bica (jer lice ispod te sede kose ti se skoro nije izmenilo od tvoje seste godine).
Da to nije bio kraj, uvjerio si se na zalost u poslednjih godinu i po dana, dublje u tom smislu nisi mogao pasti (izuzimam poslijednju jesen, kad sam se posteno borio za brak) nisi mogao dublje povuci jos jednog coveka, jednu dragu dobru djevojku, toliko nesebicnu da samu sebe potire; dublje nisi mogao sici, ni bezizlaznije u svakom pogledu, pa i u odnosu na dubinu.

Dobro, i sad te zove Milena glasom
koji jednakom snagom prodire u razum i u srce. Dabome, Milena te ne poznaje, nju je zasjenilo nekoliko prica i pisama; ona je kao more, jaka kao more, sa svim svojim vodenim masama, a ipak u nesporazumu juri svom snagom ka njemu kad mrtvi i pre svijega daleki mjesec to zazeli. Ona te ne poznaje i mozda sluti istinu kad hoce da ti dodjes. Da je tvoje stvarno prisustvo nece zasjeniti, u to moras biti siguran. I najzad, mozda ti, njezna duso, bas zato neces da odes, jer se upravo toga pribojavas.

Ali recimo: imas stotinu drugih unutrasnjih razloga da ne podjes (zaista ih imas), a uz to jos jedan spoljni, naime, da neces biti u stanju da govoris s Mileninim muzem, cak ni da ga vidis, a isto tako da neces biti u stanju ni s Milenom da govoris, ni da je vidis, ako njen muz ne bude prisutan - i, recimo, da je sve i tako, ipak nasuprot tome stoje dvije mogucnosti:
Prva, kad budes rekao da dolazis, mozda vise Milena nece ni zeleti da dodjes, ne iz kolebljivosti, nego sto se sasvim prirodno zamorila i pustice te drage volje i s olaksanjem da putujes kako hoces.

Druga, resio si se, putujes odista za Bec! Milena misli samo na to kad ce se otvoriti vrata. I vrata se otvaraju, a onda? Onda ce tamo stajati jedan mrsav, visok covek, ljubazno se smijeskati (stalno samo smijeskati, to mu je od neke stare tetke koja se isto tako uvijek smijeskala, a oboje to cine ne s nekom namjerom nego od zbznjenosti) i onda ce sjesti tamo gde mu pokazu. I time ce se svecani cin i zavrsiti, jer on ce jedva progovoriti koju rijec, zato mu nedostaje zivotne snage (moj novi susjed ovde za stolom rekao je juce povodom vegetarijanske ishrane tog mutavca: "Mislim, za duhovni rad je meso neophodno."), on cak nece biti ni srecan, jer mu i za to nedostaje zivotne snage.

Eto vidite, Milena, ja govorim otvoreno. A Vi ste pametni, Milena, Vi sve vrijeme dok ja to razlazem primecujete da ja doduse govorim istinu (cijelu, bezuslovnu istinu, sve u dlaku tacno), ali suvise otvoreno. Jer mogao sam bez ustezanja Vas osloboiti zanosa. Sto to nisam ucinio je jedan dokaz vise za moju istinu - dokaz moje slabosti.

Ostajem jos cetrnaest dana, pretezno zato sto se stidim i bojim da se sa ovakvim uspehom lecenja vratim kuci...
Jos toliko toga ima da se kaze, ali pismo ne bi otislo. Da, to sam jos hteo da kazem: ako pred kraj ovih cetrnaest dana jos tako nepokolebljivo kao petak budete zeleli da dodjem, onda cu doci."

Vas F.
__________________
Ako ne mozete da se odlucite izmedju dvije osobe,
izaberite drugu,jer da vam je stvarno stalo do prve,
druga nikada ne bi ni postojala !

beli54nl is offline   Reply With Quote
Old 21-05-11, 03:32   #40
Petar Matic
MiM team Expert
 
Petar Matic's Avatar
 
Registrovan: Feb 2011
Lokacija: UK
Postovi: 4,352
Petar Matic nepoznate kvantitete u ovom trenu
Default

Marina Cvetajeva, Rajneru Mariji Rilkeu


Veruješ li ti da ja verujem u Savoju? Verujem, kao i ti, kao u carstvo nebesko. Jednom... (Kako? Kada?) Šta sam ja videla od života? Tokom cele moje mladosti (od 1917. godine) - najcrnji rad. Moskva? Prag? Pariz? Sen Žil? Svuda isto. Uvek štednjak, metla, novac, (nedostatak novca). Nikad vremena. Nijedna tvoja prijateljica i poznanica ne živi tako, ne bi mogla tako da živi. Ne čistiti kuću više eto, tako se naziva moje carstvo nebesko. Suviše ograničena želja? Da, jer je moje carstvo zemaljsko - bezgranično teško. (Rajnere, napisala sam na nemačkom: čistiti - čistilište - predivna reč, čistiti ovde, čistilište tamo, biti počišćen do čistilišta itd… Najčešće moja pružena ruka pada u prazninu, a milostinja u - pesak… u Sen Žilu ću ostati do 1 - 15. oktobra. A onda - Pariz, gde ću sve iznova početi: ni novca, ni stana, ničega. U Prag se neću vratiti. Česi se ljute na mene što sam tako mnogo i vatreno pisala o Nemačkoj i tako uporno ćutala o Češkoj. A tri i po godine sam živela od češke „subsidije”. I tako, između 1. i 15. oktobra - Pariz. Pre novembra se ne možemo sastati.
__________________
U dubini moje duse je pesma koja nece u rec da se odene. To je pesma sto kao kamenje u mome srcu prebiva i odbija da se mastilom toci na hartiju. Ona mi osecanja obuhvata poput tananog omotaca i nece da se jezikom skrnavi.
Petar Matic is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
ljubavna, pisma, poznatih

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 07:05 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM