MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Nauka > Psihologija

Notices

Psihologija Za one koji vole da analiziraju



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 20-03-14, 23:44   #1
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default Tekstovi Ivana Nastovica

Ovo radim u nadi da ce vas ovi tekstovi zainteresovati, kao i slucajne prolaznike sa interneta, pa cete mozda pozeleti da citate njegove knjige.

Evo, nasumicno izabran tekst.

Strah od samoće

Piše: Ivan Nastović

Snovi su od velikog terapijskog, dijagnostičkog, prognostičkog i etiološkog značaja. Oni nam mogu ukazati na to odakle treba započeti psihoterapiju jer otkrivaju nesvesnu anamnezu, odnosno ono što pacijent ne zna o sebi. Osim toga, kada u toku psihoterapije dođemo do tačke koju označavamo s „ne ide dalje“, koja se javlja i u mnogim bajkama i mitovima, Jung savetuje da se glavna pažnja usmeri na snove, koji će otkriti put razrešenja.

To potvrđuje slučaj jedne moje pacijentkinje s histeričnim slepilom, kod koje nisam mogao da otkrijem smisao tog simptoma sve dok nisam prešao na analizu njenih snova. Naime, posle uzaludnog rada na analizi svesnih sadržaja, odnosno uzimanja svesne anamneze, to jest podataka koje pacijentkinja svesno zna o sebi, prešao sam na analizu nesvesnih sadržaja putem snova, odnosno počeo sam da uzimam nesvesnu anamnezu, dakle, da saznajem ono što pacijentkinja o sebi ne zna.

Kada sam je pitao šta sanja, odgovorila je da je već dugo muči jedan „strašan san“, koji joj se često ponavlja, pa se nakon njega budi u paničnom strahu i dugo ne može da se smiri i ponovo zaspi. Naime, sanja da se nalazi u potpuno praznoj sobi, bez vrata i prozora, pri čemu se oseća „do bola usamljeno i uplašeno“. Doziva pomoć, ali je niko ne čuje. Ovaj san joj se ponavljao u potpuno istom obliku. Kada bi ga se tokom dana setila, izazivao je u njoj gotovo identičan strah kao u snu, odnosno neposredno nakon buđenja.

Upravo mi je sadržaj ovog sna pomogao da otkrijem smisao histeričnog slepila, koje se kod pacijentkinje pojavilo onog dana kada su joj ćerka i zet saopštili da su dobili stan u koji će se preseliti za nedelju dana. To je značilo da će ona ostati sama u svom stanu, budući da je bila udovica i imala samo tu ćerku. Ovo je za nju, kao što se vidi na osnovu sna, bilo nezamislivo i neprihvatljivo, pa je stoga nesvesno aranžirala histerično slepilo i indirektno, jezikom simptoma, saopštila ćerki i zetu da ne može ostati sama u stanu. Jer, nemoguće je ostaviti slepu osobu da živi sama, ali ne i nekog kome je, recimo, oduzeta ruka ili noga.

U radu na ovom snu pacijentkinja je vrlo brzo shvatila poruku i pouku sna. Dogovorili smo se da porazgovaram i s njenom ćerkom i zetom, koji su odmah pristali da stanove zamene za jedan veći. Ta odluka je na moju pacijentkinju delovala lekovito. Kao u nekoj bajci ili pri čudotvornom izlečenju, ona je progledala, jer je zapravo razrešen problem zbog kojeg je morala da oslepi, odnosno da pribegne slepilu kao najefikasnijem mehanizmu zaštite od opasnosti da ostane sama. A samoću bi doživela upravo onako kako ju je doživela u svom košmarnom snu.

Tako je i suprug jedne članice grupe za analizu snova, koji je bio neodlučan da li da imaju dete ili ne, sanjao sledeći arhetipski san: Veoma prijatna noć. Nalazim se u bašti prepunoj tropskog zelenila. Ispred mene je kućica sa četiri mramorna, bela stuba, koja liči na pagodu. Iznenada, s leve strane, iznad moje glave, pojavljuje se veliki krug ispunjen svetlošću, u obliku meseca, ali koji ne osvetljava pagodu. U okviru tog kruga počinje da se, odozgo nadole, ispisuje veoma interesantan heksagram, dok neki duboki muški glas to tumači, pri čemu ja sve to razumem. Budim se ushićen, mada sam potpuno zaboravio kako izgleda heksagram i koje je njegovo tumačenje. Samo se sećam prve linije, koja je bila isprekidana.

Uoči ovog sna snevač je konsultovao Ji-Đing i postavio mu pitanje da li supruga i on treba da imaju dete. Dobio je nerazumljiv odgovor, koji ga nije zadovoljio, pa je pre odlaska na spavanje odlučio da isto upita svoj san, koji će mu sigurno dati jasan i pravi odgovor.

To je bio okidač, koji je istovremeno i temelj za razumevanje ovog arhetipskog sna. Mada je snevač zaboravio tumačenje heksagrama i njegov izgled, cela atmosfera, struktura i veoma snažni arhetipski simboli, kao i emocije u snu i nakon buđenja dali su potvrdan odgovor na postavljeno pitanje. To su i snevač i njegova supruga shvatili i prihvatili, tako da sada imaju veoma inteligentnu i lepu ćerku.

U kontekstu izlaganja o funkciji i značaju snova hteo bih da ukažem i na značaj snova u stvaralačkom radu. Tako je slavni ruski hemičar Mendeljejev, zahvaljujući jednom svom snu, rešio tajnu periodičnog sistema elemenata, dok je Jung do gotovo svih naučnih otkrića došao putem snova. To se nedvosmisleno vidi iz njegove autobiografije „Sećanja, snovi, razmišljanja“, u kojoj na samom početku ističe da njegov život „predstavlja priču o samoostvarenju nesvesnog“, koje je energetsko jezgro i njegovog stvaralaštva.

„Ocenivši da snovi predstavljaju najvažniji izvor obaveštenja u vezi s nesvesnim procesima, Frojd je ljudskoj vrsti vratio oruđe koje je izgledalo nepovratno izgubljeno“ (Jung). Ovo je dubinsko-psihološki i shvatljivo i prihvatljivo, jer iskustvo stečeno putem samo jednog sna za čoveka neretko može biti od neprocenjive vrednosti. U tom kontekstu Jung naglašava da, ako shvatimo smisao takvog sna, on može postati doživljaj, vredniji od svih bogatstava sveta. Potvrdu za to nalazimo i u snovima koji su protumačeni u ovoj monografiji.

Nakon svega što je rečeno o značaju i funkciji snova treba naglasiti da „ako neko, zbog oskudnog iskustva i znanja o snovima, smatra da su oni besmisleni, slobodno ga treba pustiti da tako misli“ (Jung). Jer, sigurno se ni fizičari ne bi ljutili kada bi neko, usled oskudnog znanja i oskudnog iskustva, izrazio sumnju u Ajnštajnovu teoriju relativiteta. S tim što onaj ko sumnja u snove, odnosno negira nesvesni, mudriji deo svoje ličnosti, ima mnogo više štete od toga nego onaj ko sumnja u teoriju relativiteta.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline  
Reply With Quote
Old 21-03-14, 03:03   #2
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Kraljevski put u nesvesno

Piše: Ivan Nastović

Frojd je prvi istakao da su snovi „kraljevski put u nesvesno“, što je njihova veoma važna funkcija. Oni su najbolji „skriveni izvori“, koji nam daruju informacije o drugom, noćnom delu naše ličnosti. Jer, putem snova „psiha tka“ moguća razrešenja životnih problema, onih koji su u nama, ali i izvan nas. Otuda nemamo boljih prijatelja od svojih snova.

Jedan od Jungovih učenika, Franc Alt, zato i kaže da se svako veče kada ide na spavanje „raduje svojim prijateljima, svojim snovima“. Savete svojih snova treba da slušamo dok nije kasno, jer nas snovi sigurno nikada neće obmanuti, budući da oni, za razliku od svesti, nikada ne lažu. Istina, mi možemo pogrešno razumeti njihove poruke, ali to nije greška koju treba pripisati snu, već nama samima, odnosno našem nerazumevanju dobijene poruke.

Najvažnija psihološka funkcija sna nalazi se u mehanizmu kompenzacije, odnosno uspostavljanju psihološke samoregulacije, na čemu počiva Jungova teorija snova. Nesvesno, a time i snovi, nalaze se u kompenzatornom odnosu prema sadržajima svesti, što ima lekoviti efekat kojem se Jung, po sopstvenim rečima, „uvek iznova divio kao čudu“.

Imajući u vidu kompenzatorni odnos koji postoji između svesnog i nesvesnog dela ličnosti, pri tumačenju snova uvek se moramo pitati šta nesvesno želi da kompenzuje, odnosno da koriguje. Tako, na primer, ako neka osoba često sanja da je na ručku kod kralja, to može ukazivati na postojanje osećanja manje vrednosti kod nje, što nesvesno pokušava da kompenzuje takvim snovima. Ili, pak, neko ko je malog rasta može često sanjati da je veoma visok i snažan, kao što je to bio slučaj s jednim mojim pacijentom.

Osim kompenzatorne, Jung govori o još jednoj funkciji sna koja se ne sme prevideti. On je naziva negativnokompenzatorna, odnosno reduktivna funkcija sna. Srećemo je kod ljudi „čiji svesni stavovi i rezultati prilagođavanja prevazilaze individualne mogućnosti“, pa ti ljudi „izgledaju bolji i vredniji nego što jesu“. Međutim, njihovi snovi svedoče da oni „intimno nisu dorasli svojoj spoljašnjoj visini“, pa nesvesno kod njih vrši negativnokompenzatornu, to jest reduktivnu funkciju. Redukcija, ili obezvređivanje, pod ovim uslovima je takođe kompenzatorna, opet „u smislu samoregulacije“. Istina, reduktivni san „rastavlja, rastvara, obezvređuje, čak i razara i ruši“, ali to ne znači da asimilovanje reduktivnih sadržaja sna mora imati destruktivno dejstvo na individuu kao celinu. Naprotiv, dejstvo ovih snova je „često lekovito“, naravno, „ukoliko je pogođen samo stav, a ne cela ličnost“.

Klasičan primer reduktivnog sna jeste san Navuhodonosora kada je bio na vrhuncu svoje moći. Ovaj san se nalazi u četvrtom poglavlju knjige proroka Danila NJegov smisao je upravo u pokušaju kompenzacije sumanutosti veličine, koja je kod ovog snevača prešla u pravi duševni poremećaj.

Sličan slučaj sam imao i u svojoj praksi, kada je čovek srednjih godina, koji je bez stvarnog pokrića imao previsoko mišljenje o sebi i potpuno se identifikovao s funkcijom koju je obavljao, često, usled svoje nedoraslosti, sanjao „čudan san“ – da je portir u velikoj ustanovi, u kojoj je zapravo bio direktor. Jer, svaka prividna i lažna veličina, po Jungovim rečima, raspada se pod dejstvom reduktivne slike sna, odnosno pod njenom nemilosrdnom kritikom. Tako je snevač konfrontiran s onim što u suštini svog bića zapravo jeste.

Sledeća funkcija sna je prospektivna funkcija. Po Jungovom mišljenju, ona nastaje u nesvesnom, „anticipacijom budućih svesnih delatnosti, tako da je simbolički sadržaj prospektivnih snova kao prigodna skica rešenja konflikta“. Mada ne možemo osporiti postojanje prospektivnih snova, Jung upozorava na to da je neopravdano nazivati te snove proročkim. Jer, iako je ova funkcija sna nadređena svesnim kombinacijama, ona zapravo predstavlja kombinaciju svih opažanja, misli i osećanja, koja su, zbog slabe naglašenosti, naše moguće nepažnje ili, pak, površnosti, izmakli svesti.

Zato je san, po Jungovim rečima, prilikom postavljanja prognoze obično u znatno povoljnijem položaju nego svest, jer nesvesno često zna i više, i bolje od svesti. „U nesvesnom postoji nešto kao apriorno znanje ili bolje ‘prisustvo’ događaja, koje je lišeno svake kauzalne osnove“, odnosno znanje koje se ne može kauzalno objasniti.

Mada je prospektivna funkcija bitno svojstvo sna, ipak je dobro, kako ističe Jung, ne precenjivati je, budući da čovek lako prihvata da je san neka vrsta psihopompa, koji je u stanju da na osnovu nadmoćnog znanja pruži životu nepogrešivi pravac.

Za prospektivnu funkciju sna ću navesti dva primera s kojima sam se neposredno susreo. Naime, u vozu za LJubljanu upoznao sam jednu gospođu koja mi je ispričala da je znatno pre nego što joj se sin razboleo sanjala njegovu bolest, pa čak i datum i tačan sat kada će umreti. Nakon što joj se sin zaista razboleo, ispričala je njegovim lekarima svoj san, ali su oni smatrali da s njom nešto nije u redu. Međutim, kad se san u potpunosti ostvario, lekari su samo nemoćno slegali ramenima. Drugi slučaj je sličan prvome. Jedna gospođa je mnogo pre bolesti svog muža sanjala njegovu bolest i tačan datum smrti, što ju je, kako sama kaže, pripremilo da lakše podnese sve ono što će potom doživeti.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:03   #3
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Otpor prema mudrijem delu sebe

Piše: Ivan Nastović

Snovi prate naš život od rođenja do smrti, bez obzira na to da li ih pamtimo i razumemo. Većina ljudi odrasta u uverenju da su snovi nevažni i sporedni u životu, kao i da su ljudi koje snovi interesuju donekle čudni. Malo je onih koji razumeju svoje snove, a još manje onih koji razumeju njihov kontinuitet. A upravo je kontinuitet snova od velikog značaja za sticanje uvida u serije snova, kroz koje se san najčešće manifestuje. Ovo je uslovljeno time što smo zaboravili univerzalni jezik snova, pa neretko imamo i otpor prema nesvesnom, mudrijem delu sebe i snovima koji su njegov specifični izraz.

Otuda From s pravom apeluje da ponovo naučimo „zaboravljeni jezik snova“, koji, po mišljenju Ane Tajlard, predstavlja prajezik iz kojeg su nastali svi jezici sveta. „Jezik snova“ je nešto sasvim prirodno, dato svim ljudima, bez obzira na njihovu rasu, klasu, pol ili uzrast. Jung san posmatra kao prirodni fenomen i nenamernu pojavu, koja ne zavisi od volje, želje, namere ili postavljenih ciljeva svesnog dela naše ličnosti. Nesvesni sadržaji su čoveku potrebni radi dopune svesnih sadržaja, jer se, kako ističe Jung, svest može dresirati, ali nesvesno nikada. Otuda se i sveti Avgustin radovao što pred Bogom nije odgovoran za svoje snove.

Snovi nemaju samo funkciju lečenja već nas i podučavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspirišu, ukazuju nam na to gde grešimo i gde smo neprilagođeni i, konačno, daju nam odgovore na pitanja i rešenja za probleme s kojima svesni deo naše ličnosti ne može da izađe na kraj, budući da svest, za razliku od nesvesnog, nikada ne vidi celinu.

Zato se u eri naučnog tumačenja snova, odnosno nakon pojave Frojdove knjige „Tumačenje snova“ (1900. godine), „san koristi kao izveštač nesvesnog“, koji otkriva tajne skrivene od svesti i to čini sa „zaprepašćujućom potpunošću“ (Jung).

Pojavom Jungove analitičke psihologije, posebno njegovim otkrićem kolektivnog nesvesnog, Frojdova teorija i metoda tumačenja snova su izgubile svoj prvobitni, univerzalni značaj. Jer, Jung je sagledao značaj i funkciju snova, kao i njihovo tumačenje, u svetlu kolektivnog nesvesnog, iz čega je proistekla nova teorija snova i sasvim nov metod njihovog tumačenja.

O autoru

Ivan Nastović doktor je psiholoških nauka i psihoterapeut, specijalista za kliničku i dubinsku psihologiju i za tumačenje snova. Knjiga “127 protumačenih snova” nastavak je Nastovićeve opsežne knjige “Psihologija snova i njihovo tumačenje”. Ove, psihoterapijske studije značajne su ne samo zbog potrebne analize Jungove metode tumačenja snova već i zbog toga što je kompletno protumačeno 127 snova i time pokazano kako se u svakodnevnoj praksi snovi tumače bez potrebe da se poseže za sanovnicima. Nastović je i autor više knjiga, među kojima: “Arhetipski svet Desanke Maksimović”, “Anima Laze Kostića”, “Zapisi o nesanici Ive Andrića u svetlu dubinske psihologije” i “‘Seobe’ Miloša Crnjanskog u svetlu Vuka Isakoviča”.

Isto se dogodilo i kada se pojavila Sondijeva šikzal-analiza, koja je most između Frojdove psihoanalize i Jungove analitičke psihologije. Ona je proširila oblast dubinske psihologije na istraživanje familijarnog nesvesnog, koje s individualnim i kolektivnim nesvesnim gradi jednu celinu. Snovi nas vode u najdublje tajne snevača, tako da se, po Jungovim rečima, u rukama tumača snova nalazi instrument od neprocenjive vrednosti, koji može biti od velike koristi, ali i od još veće štete, ako se nađe u rukama netalentovane i neobučene osobe. Jer, analiza snova je profesija „koja iziskuje umeće profesionalca“. On treba da poseduje ne samo specijalnu obuku već i specijalnu nadarenost.

Otuda je „sve u svemu, tumačenje snova veština, kao i dijagnostika, hirurgija i terapija uopšte, komplikovana, ali koju mogu savladati samo oni koji su za to sposobni i predodređeni“ (Jung). Oni, osim specijalne obuke, moraju posedovati i intuiciju i empatiju, odnosno sposobnost uživljavanja i doživljavanja tuđih emocija, što je od posebnog značaja za razumevanje snevača i njegovih snova.

Svaki čovek svake noći sanja u proseku dva sata, pa je oko 25 odsto spavanja prožeto snovima. Svaki pojedinac tako godišnje usni oko hiljadu snova, što je mnogo više nego što se ranije, na osnovu izjava snevača, pretpostavljalo. Jer, mnogi ljudi ne pamte svoje snove, bilo zato što ih potiskuju, bilo zato što ne obraćaju pažnju na njih.

Naučna istraživanja su pokazala da snovi, čak i kada ih ne pamtimo i ne razumemo, omogućavaju veću efikasnost u učenju i intelektualnom funkcionisanju. Ako je tako, onda značaj snova mora biti daleko veći kada razumemo njihove poruke.

Da snovi psihološki i egzistencijalno nisu neophodni čoveku, oni bi tokom njegovog razvoja i evolucije svakako bili odstranjeni, kao što je to bio slučaj s nekim organima i njihovim funkcijama koje su postale suvišne, pa ih je evolutivni razvoj eliminisao ili značajno redukovao. Ali, sa snovima se to nije dogodilo, jer su oni čoveku očigledno i dalje potrebni, kao i bajke i mitovi. Interesovanje za snove koje su imali naši daleki preci, baveći se njima i bivajući fascinirani njihovim sadržajima, traje i danas, što takođe potvrđuje da su snovi čoveku bili i ostali ne samo značajni već i neophodni.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:03   #4
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Seksualnost Frojdovih simbola

Piše: Ivan Nastović

Frojd ne pravi razliku između znaka i simbola, pa ih međusobno zamenjuje. To svođenje simbola na znak velikim delom je uslovilo da se bezmalo svi simboli u snu posmatraju kao seksualni. Ovo je dovelo do pojednostavljenog tumačenja snova i pristupa koji je postao gotovo nalik na pristup prisutan u sanovnicima, čega se Frojd stalno pribojavao – a onoga čega se pribojavamo najčešće nam se i dogodi.

To je, ujedno, nanelo veliku štetu psihoanalizi, kako u okviru nje same, tako i izvan nje. Frojd simbole u snovima, za koje smatra da „ne pripadaju snu kao njegova svojina“, vezuje primarno za seksualnost, odnosno tretira ih prvenstveno kao seksualne. Tako sve izdužene predmete u snu smatra falusnim simbolima, a sve okrugle ili šuplje zamenom za ženske genitalije. „Što se više bavim tumačenjem snova, utoliko dragovoljnije moram priznati da većina snova odraslih ljudi obrađuje seksualni materijal i izražava seksualnu želju“, kaže Frojd, dodajući na drugom mestu da simboli izvan sna nikad nisu samo seksualni, za razliku od simbola u snu, kada se „upotrebljavaju skoro isključivo za izražavanje seksualnog objekta ili odnosa“ (podvukao I. N.).

Ali, zašto, recimo, kravata u snu ne bi bila samo kravata, odnosno ono što jeste, a stepenice samo stepenice, a ne isključivo i jedino seksualni simboli, posebno ako su kravatu i stepenice sanjale osobe koje ih u realnosti prave? Kad god je razmatrano njegovo učenje o individualnom nesvesnom, seksualnoj teoriji, Edipovom kompleksu ili metodi slobodnih asocijacija, Frojd je bio nesposoban da prihvati drugačiji stav i mišljenje. On je jednostrano i isključivo tvrdio da sve proističe iz individualnog nesvesnog, da je sve seksualno, a posebno sve u snovima, kao i da se svi sadržaji nesvesnog mogu otkriti metodom slobodnih asocijacija.

Za razliku od Frojda, Jung je imao sasvim drugačije shvatanje simbola uopšte, a posebno simbola u snovima. Ne samo da ih nije, poput Frojda, redukovao na nivo običnog znaka već je simbole posmatrao kao sastavni i neotuđivi deo nesvesnog života uopšte, a time i snova, koji predstavljaju „onaj humus iz kojeg samoniklo raste najviše simbola“. Jung čak ističe da se „nesvesno može dosegnuti i izraziti jedino kroz simbole, jer simboli su, s jedne strane, primitivni izraz nesvesnog, a s druge, ideje koje odgovaraju najvišoj slutnji svesti“. Otuda „snovi daju silno zanimljiva obaveštenja onima koji se trude da shvate njihove simbole“ (Jung).

Ako bismo hteli da Jungovo shvatanje simbola sažmemo u jednu rečenicu, rekli bismo da je „simbol najbolja moguća formulacija još uvek nepoznatih i nesvesnih psihičkih činjenica, koje se ne mogu drugačije predstaviti“ (Jung). Zato simbol nije znak, već psihološka mašina koja oslobađa energiju, tako da rupa u zemlji Vičendija, na primer, nije znak za ženske genitalije, već simbol koji upućuje na ideju žene-zemlje koju treba oploditi. Budući da je falus bio čest „gost“ u Frojdovim interpretacijama simbola sna, Jung je tu činjenicu iskoristio i na primeru falusa pokazao razliku između znaka i simbola. Ako falus u snu označava penis, to je znak i ništa više; ali ako je reč o simbolu falusa, on, po Jungovim rečima, može značiti „kreativnu Manu, snagu izlečenja ili plodnost“, pa zavisno od konteksta, falus može imati različita značenja.

Međutim, da bismo objasnili prirodu simbola i njihovo značenje, moramo razlikovati tri vrste slika sna, odnosno utvrditi da li se konkretna slika odnosi na lično, kolektivno, odnosno arhetipsko, ili, pak, na familijarno iskustvo. Ovo je za Frojda bila zagonetka, jer je tada zapravo dolazio do elemenata sna pred kojima je otkazivala njegova metoda slobodnih asocijacija, budući da se radilo o arhetipskim elementima ili elementima iz familijarnog nesvesnog.

Po Jungovom mišljenju, „pravi simboli se javljaju samo kad postoji potreba da se izrazi ono što misao ne može misliti, ili što se samo sluti i oseća“. Zato se za trivijalne probleme u nama i izvan nas nikada neće aktivirati arhetipski simboli. Shodno tome, arhetipski snovi se javljaju samo u „prelaznim situacijama“ našeg života i u izrazito kritičnim trenucima, kada arhetipska mudrost treba da pomogne tamo gde individualna otkazuje, što ćemo videti na nekim primerima protumačenih snova u okviru ove monografije. Jung savetuje da o simbolima učimo što je moguće više, ali da, kada pređemo na tumačenje sna, sve što smo naučili – zaboravimo. Ovaj savet je toliko važan za praktičan rad na snovima, a time i sa simbolima, da ga je Jung pretvorio u pravilo. Jer, kada nastojimo da protumačimo simbole sna druge osobe, gotovo uvek smo skloni tome da neizbežne praznine u svom razumevanju popunimo projekcijom, to jest da pretpostavimo da je ono što mi zapažamo ili mislimo jednako onome što zapaža i misli snevač. To može dovesti, a najčešće i dovodi, do pogrešnog tumačenja sna, a time i simbola koji su njegov sastavni deo.

Kao i snovi, simboli su za Junga nešto potpuno prirodno. Oni ništa ne skrivaju, samo nam je potrebna umešnost da bismo uzeli ono što nam simboli nude. Jer, priroda svoje darove nikada ne daje džabe. Zato je potrebno savladati umetnost tumačenja snova i simbola kako bismo dokučili njihov smisao.

Prilikom tumačenja nekog simbola najpre treba poći od ličnih asocijacija snevača, odnosno saznati šta taj simbol znači za osobu koja ga je sanjala. Jer, više osoba može sanjati isti simbol, na primer žito ili goluba, a da to ima sasvim različito značenje, primereno njihovom konkretnom iskustvu s tim pojavama. Ako je potrebno, nakon toga se traže paralele u bajkama, legendama i mitovima, čime se otkriva arhetipski smisao datog simbola. Ipak, samim shvatanjem smisla simbola, san još uvek nije protumačen, jer je on izuzetno kompleksne strukture, pa se tumačenje sna ne može svesti samo na shvatanje simbola.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:04   #5
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Simboli sna se nikad ne mogu odvojiti od pojedinca koji ih je sanjao. A zmija, kao i svi simboli u snovima, nema fiksno značenje. Uz to, trebalo bi da se upitamo šta možemo naučiti od zmije iz našeg sna

Ako, recimo, sanjamo zmiju, ne treba odmah u rečniku simbola tražiti šta znači zmija, već, osim tačnog opisa zmije, sa svim njenim karakteristikama, prvo treba dati lične asocijacije na osnovu kojih ćemo doći do toga šta zmija koju smo sanjali znači nama. Jer, simboli sna se nikad ne mogu odvojiti od pojedinca koji ih je sanjao. A zmija, kao i svi simboli u snovima, nema fiksno značenje. Uz to, trebalo bi da se upitamo šta možemo naučiti od zmije iz našeg sna. Jer, ona nas može ugroziti, zato što poseduje mudrost i hladnokrvnost, što nama najverovatnije nedostaje. Tek potom posežemo za opštom, arhetipskom simbolikom zmije, odnosno metodom objektivne amplifikacije tražimo paralele ovog simbola u bajkama, mitovima i legendama. To nije uvek neophodno, budući da individualno značenje simbola u jednom snu može potpuno iskazati poruku i pouku sna, tako da dublja, arhetipska interpretacija simbola nekada može imati čak negativno dejstvo na snevača. Jer, ona može otkriti dublji smisao simbola, za koji snevač nije spreman.

Materijal prikupljen individualnom, odnosno ličnom, i objektivnom, odnosno arhetipskom amplifikacijom relativno je bezvredan ako ga ne stavimo u kontekst celog sna i životne situacije snevača, uključujući tu i snove koji su deo iste serije. Jer, amplifikacija je samo pripremna faza za tumačenje snova, a amplificirani materijal dobija svoj puni i pravi smisao tek u kontekstu strukture i dinamike konkretnog sna. Ukoliko se u snu jave složeni simboli, poput, recimo, zmije s glavom lisice, potrebno je svaki deo simbola tumačiti posebno i potom integrisati. Tako je jedna članica moje grupe za analizu snova sanjala zmiju s glavom lisice, koja je simbolizovala njenu majku. S obzirom na krajnje specifičan i negativan odnos prema figuri majke, nesvesno ove snevačice nije se zadovoljilo time da majku prikaže kao „hladnu zmiju“, već je istaklo i njeno „lisičje obeležje“.

Upravo bi kod ovog sna bila neprimerena i kontraproduktivna dublja, arhetipska interpretacija simbola zmije i lisice, jer je već njihovo individualno značenje prevazišlo integrativne mogućnosti snevačice, što je pokazala njena burna emocionalna reakcija tokom tumačenja sna i činjenica da je nakon interpretacije, zasnovane isključivo na individualnom nivou, još dugo bila veoma uznemirena. Jer, ako se suviše jasno osvetli neki simbol sna, snevač može osetiti teskobu ili, pak, zapasti u krizu. Zato „otrov uvida“ pri tumačenju snova, kako kaže Jung, „treba davati u malim dozama“, što važi i za simbole, ali i za snove koji imaju svoje poreklo isključivo u individualnom nesvesnom. Jer, ono što nismo dobili tokom interpretacije nekog sna ili simbola dobićemo kasnije, interpretacijom serije snova i simbola u njima, odnosno interpretacijom snova koji će uslediti nakon inicijalnog sna neke serije. Jung je često tražio od svojih pacijenata da nacrtaju ili naslikaju svoje snove, a posebno složene simbole iz tih snova, što je i sam činio. To mu je pružalo dodatne asocijacije na san i njegove simbole. Ova Jungova metoda se pokazala kao veoma korisna i u mom radu na snovima.

Sve do sada rečeno ukazuje na ogroman značaj i važnost simbola u snovima. Jer, upravo simboli tvore jezik snova i nalaze se u njihovom središtu. Svesni deo naše ličnosti taj jezik ne razume, pa simboli iziskuju tumačenje. Zato nam san postaje jasan tek nakon što otkrijemo smisao simbola.

Snevač i tumač sna su jedini pravi učesnici drame koju nazivamo tumačenje, a koja predstavlja „dijalektički razgovor dva ravnopravna partnera“ (Jung). Naime, ovde je reč o „dijalektičkom procesu“ koji se odvija između dve ličnosti – s jedne strane je snevač, a s druge tumač sna. Od kvaliteta njihovog odnosa velikim delom zavisi kvalitet tumačenja.

Nijedan san ne može biti prikladno i temeljno protumačen bez saradnje snevača. Otuda Frojd naglašava da mi „uglavnom nismo u stanju da protumačimo san drugog čoveka ako on neće da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadržaja sna, odnosno ako nam ne daje slobodne asocijacije na elemente svog sna, čime je praktična upotrebljivost naše metode tumačenja teško oštećena“.

Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu da psihoterapeut ili tumač uopšte, na osnovu svog stručnog znanja, pri tumačenju sna samo treba da obavi prevođenje slika sna, kao što to čini prevodilac pomoću znanja stranog jezika. Oni potpuno zanemaruju činjenicu da san može biti zadovoljavajuće protumačen isključivo uz saradnju snevača i njegovu saglasnost sa zajedničkom interpretacijom. Jer, san se ne može tumačiti bez onoga čiji je, odnosno bez njegovog aktivnog učešća.

Otuda se snovi ne mogu i ne smeju tumačiti ako tumač ne zna pol, godine, profesiju, životnu situaciju i sadržaje svesti snevača, uključujući, naravno, i njegove asocijacije, kao i da li je snevač introvertirana ili ekstrovertirana osoba, odnosno kojem stavu i tipu ličnosti, prema Jungovoj klasifikaciji, pripada.

Ukoliko o svemu tome ne vodimo računa, san će najverovatnije biti protumačen potpuno pogrešno.

Frojd je prvi moderni tumač koji je ukazao na to da se tumačenje sna ne može obaviti bez onoga čiji je, odnosno bez snevača i njegovih asocijacija, kao i bez poznavanja snevačeve životne situacije. Ali, ukoliko bolje poznajemo snevača, utoliko će i tumačenje njegovog sna biti uspešnije Ako su sve navedene činjenice zanemarene, onda to više nije stručno tumačenje snova, već gatanje, poput gledanja u šolju ili tumačenja sna putem sanovnika.

Sada ću navesti svojstava koja tumač treba da poseduje da bi mogao kompetentno i stručno da analizira snove. To je i težak, i delikatan, i odgovoran posao, koji iziskuje i specijalnu nadarenost i specijalnu obuku. U rukama tumača snova je instrument od ogromne važnosti, koji može biti veoma koristan, ali isto tako i veoma štetan, ako se nađe u rukama neobučene osobe.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:05   #6
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Lažno osećanje sigurnosti

Piše: Ivan Nastović

Intuicija je veoma važna i nužna pri tumačenju snova, jer često može učiniti da odmah shvatimo san, odnosno da „uhvatimo“ njegov smisao. Ali, potrebno je posebno naglasiti da pri tumačenju snova intuicija nosi i neke opasnosti

Za svako stručno tumačenje snova neophodne su specijalna obuka i specijalna nadarenost, solidno poznavanje dubinske psihologije, psihologije primitivnih naroda, uporedne mitologije i uporedne religije, uključujući i „poznavanje sveta i čoveka“. Ali sve to još uvek nije dovoljno za stručno tumačenje snova. Naime, potrebno je i poznavanje samog sebe, odnosno sopstvene ličnosti, posebno njenog nesvesnog dela, kako bi se izbeglo, ili svelo na minimum, projektovanje ličnih nesvesnih sadržaja na osobu čiji san tumačimo. Jer, projekcijom drugima pripisujemo svoje nesvesne sadržaje, svoja ubeđenja i predubeđenja, koja često nemaju nikakve veze sa snom koji tumačimo, što dovodi do pogrešnog tumačenja, a time i do zatvaranja i povlačenja snevača.

Posedovanje izražene intuicije, koja je, po Jungovom mišljenju, jedna od osnovnih funkcija psihe i predstavlja „opažanje mogućnosti koje se kriju u određenoj situaciji“ ili sadržaju, pa je stoga Jung poistovećuje s nesvesnom percepcijom. Intuicija je veoma važna i nužna pri tumačenju snova, jer često može učiniti da odmah shvatimo san, odnosno da „uhvatimo“ njegov smisao. Ali, potrebno je posebno naglasiti da pri tumačenju snova intuicija nosi i neke opasnosti. Jer, ona može kod tumača izazvati lažno osećanje sigurnosti, koje se može izbeći „ako je intuicija svedena na tačno poznavanje činjenica i njihovih logičkih veza“ (Jung). Izražena empatija, pored intuicije i transfera, igra središnju ulogu u psihoterapijskom procesu, a time i u procesu tumačenja snova, a pod njom se u širem smislu podrazumeva „sposobnost unošenja sebe u mišljenja, osećanja i delanja drugog“ (Dajmond), a u užem, analitičkom smislu, sposobnost doživljavanja osećanja druge osobe. Otuda Frojd ističe da je empatija proces koji omogućava da opažamo ono što je u suštini tuđe našem vlastitom Ja, što čini da shvatimo drugu osobu i njene probleme, iako nam ona nije slična.

Tako neka interpretacija sna kao psihološka konstatacija po sebi može biti potpuno tačna, ali terapijski pogrešna, posebno ako zakaže empatija tumača. Jer, uspešna interpretacija je samo ona koja snevaču daje materijal i sredstvo kojim može nešto započeti, a ne ona koja počiva na ispraznoj verbalizaciji u smislu „pričam ti priču“. Osim toga, osećaj za nivo na kojem se pacijent nalazi, odnosno za količinu istine koju može podneti, važan je preduslov svakog uspešnog tumačenja snova.

Biti terapeut znači shvatiti šta je prava mera, jer psihoterapija nije samo „umetnost čekanja“ (Benedeti) već se ona u prvom redu sastoji u otkrivanju i osećanju „unutrašnjeg smisla reči“, koje u psihoterapiji imaju daleko širi spektar značenja nego u svakodnevnoj komunikaciji. Budući da prava mera pre svega zavisi od empatije, sve navedeno važi i za tumača snova, koji treba da oseti stvarni nivo na kojem se snevač nalazi, kao i da s pravom merom dozira „otrov uvida “ (Jung).

Ovo posebno važi za snevača sa slabim Ja, kog Jung, prema navodu Mari-Luize fon Franc, poredi sa čovekom koji plovi morem nesvesnog, u svom nešto boljem ili nešto lošijem čamcu, u koji ubacuje ulovljene ribe, odnosno sadržaje nesvesnog. Ali, on u čamac ne sme uzeti više ribe nego što dopušta struktura čamca, jer, ukoliko uzme previše, odnosno ako ne uspe da integriše nesvesne sadržaje, može potonuti. Tada će, zapravo, doći do dezintegracije ličnosti, jer je snevač predoziran „otrovom“ uvida koji njegovo Ja nije bilo u stanju da integriše.

U ovom kontekstu treba istaći da „onaj ko hoće da tumači neki san, mora približno i sam biti na nivou tog sna, jer ne možemo videti više nego što sami imamo u sebi“ (Jung). Zato je Jungovim učenicima i bilo teško da tumače njegove snove, koji su često anticipirali sasvim nova otkrića, odnosno u kojima su bili sadržani predlozi za otkrivanje novih ideja, koje su, naravno, prevazilazile nivo tumača.

Jung ističe da je u psihoterapijskom procesu najbitnije da se prema pacijentu postavimo kao čovek prema čoveku. Jer, analiza predstavlja dijalog dva ravnopravna partnera, tako da analitičar i pacijent sede jedan naspram drugog, licem u lice, pri čemu i terapeut i pacijent imaju šta da saopšte svom sagovorniku. Sve ovo je u potpunosti primenljivo i na proces tumačenja snova, pri čemu je „od najveće važnosti da se ne ozledi ili uništi bilo koja stvarna vrednost svesne ličnosti“ (Jung).

Stoga Jung podseća na to da se ne može i ne sme pretpostaviti da je analitičar, a time i tumač snova, natčovek koji je iznad pacijenta ili snevača, i to samo jer je savladao psihološku teoriju i odgovarajuću tehniku. Psihološko iskustvo i znanje nisu ništa više od puke prednosti na analitičarevoj, odnosno tumačevoj strani. Ono što je daleko bitnije u tom krajnje delikatnom i krajnje specifičnom odnosu, jeste da su snevač i tumač ravnopravni učesnici u procesu tumačenja sna.

Tumač neprestano mora imati na umu da san na kojem radi nije njegov. Jer, snevač je scenarista sna, ali i njegov režiser, glumac, publika, pa i kritika. Kada tumač to shvati i prihvati, moći će mnogo lakše da radi na snovima, posebno ako ima razvijenu intuiciju i empatiju – dva svojstva koja su u samom središtu svakog uspešnog tumačenja snova. Jer, intuicija omogućava da shvatimo ono do čega ne dopire svesno razmišljanje, dok empatija obezbeđuje da ono do čega smo došli intuicijom, i emocionalno razumemo.

Pre nego što pređem na izlaganje o tehnici, odnosno metodologiji tumačenja snova, potrebno je da se ukratko osvrnem na dnevnik snova, koji predstavlja sastavni i neophodni deo svakog ozbiljnog rada na vlastitim snovima, bilo da smo u psihoterapiji, edukaciji ili jednostavno želimo da kroz svoje snove steknemo bolji uvid u sebe, što je slučaj sa članovima mojih iskustvenih grupa za analizu snova. Dnevnik snova je pisani dokument o životu koji živimo u snovima, odnosno o noćnoj strani psihičkog, za razliku od dnevnika koji vodimo o događajima i doživljajima na javi, odnosno o dnevnoj strani psihičkog. Oni zajedno čine dinamičku i komplementarnu celinu, pa je već stoga dnevnik snova posebno značajan. Putem njega stičemo uvid u sadržaje, ali i u kontinuitet svojih snova, što nam omogućava da pratimo sopstveni proces sazrevanja, odnosno proces individuacije.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:05   #7
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Piše: Ivan Nastović

Svaki lik prisutan u snu personifikuje neki aspekt naše ličnosti, a Jung je opisao i bliže odredio pet osnovnih snenih likova: Senka, Persona, Anima, Animus i Sopstvo.

Čovek nema samo dobre i svetle strane, nego i svoju Senku, pod kojom Jung podrazumeva sve tamne karakterne crte i mračne aspekte neke ličnosti. To nisu samo sitne slabosti već svi inferiorni delovi ličnosti koji su potisnuti, pa ih najčešće nismo ni svesni, usled čega ih uglavnom i projektujemo na druge. Svaki čovek ima Senku, ali je za susret s njom, odnosno za suočavanje s onim što je u nama najgore, potrebno imati i hrabrosti, i mudrosti. Jer, susret sa samim sobom, kao što kaže Jung, spada među one neprijatne stvari koje čovek teži da izbegne, sve dok je u stanju da ono što je negativno u sebi samom projektuje na svoju okolinu. Ako je čovek u stanju da gleda sopstvenu Senku i podnese saznanje o njoj, onda je već dosta učinio na putu samospoznaje.

Osvešćivanje Senke nije važno samo u početnoj fazi analitičke psihoterapije već je to bitan zadatak svakog čoveka koji želi da spozna svoje negativne aspekte, koji su sastavni deo svake ličnosti. Zato se Jung pita kako možemo biti suštastveni, a da ne bacamo Senku. Jer, i mračni aspekti su deo naše celokupnosti, pa postajući svesni svoje Senke, ponovo dosežemo do sećanja da smo ljudi kao i svi drugi, a ne nepogrešivi sveci. Uostalom, i sveci imaju svoju Senku, pa i sam Bog ima Senku, oličenu u Sotoni, koga je sam stvorio. Tako je i pravedni Jov ispod svoje svete prirode krio veliku Senku, a sveti Avgustin se radovao što pred Bogom nije odgovoran za svoje snove, u kojima su se pojavljivali negativni aspekti njegove ličnosti.

Otuda Mari-Luiz fon Franc ističe da smo potiskujući Senku tek polovične ličnosti. Senka je potrebna, jer nam omogućava da ostanemo s dve noge na zemlji, podseća nas na našu nedovršenost i upotpunjuje nas komplementarnim crtama. Ukoliko bismo bili samo ono što mislimo o sebi, bili bismo zapravo ubogi. Što neko više misli o sebi kao o ispravnoj osobi i nikada ne živi sopstvenu Senku, to će je više projektovati na druge ljude. U ovu grupu spadaju ljudi koji misle da su idealni i da nikada ne greše.

Stoga ne možemo posmatrati Senku kao nešto isključivo negativno. Jer, ona često vrši najkorisniju društvenu funkciju, budući da nas, po rečima Fon Francove, integriše u grupu kojoj pripadamo. Dobre osobine nas uzdižu iznad grupe, dok nam Senka omogućava da budemo „čovek među ljudima“ i „ljudska, suviše ljudska“ bića. Zato i „nema svetla bez senke, ni duševne celovitosti bez nesavršenstva. Da bi se upotpunio, život ne traži savršenstvo već potpunost. Tu spada i „trn u telu“, trpljenje manjkavosti, bez koje nema napretka, ni uzdignuća“ (Jung).

Osim lične, postoje i familijarna i kolektivna Senka, odnosno nepriznata, inkompatibilna i inferiorna strana familije, grupe, rase i nacije. S obzirom na to da Senka – i lična, i familijarna, i kolektivna, s izvorištem u individualnom, kolektivnom i familijarnom nesvesnom – sadrži sve one strane psihe koje svest ne želi da prizna, odnosno da ih shvati i prihvati, ona se obično projektuje na druge. Tako imamo slepu mrlju za projekciju, koja je, uz potiskivanje, jedan od središnjih mehanizama odbrane, i koja čini da u tuđem oku vidimo trn, a u svom ne vidimo balvan.

Ali, nažalost, „čovek bez Senke“ je statistički najrasprostranjeniji ljudski tip. On u drugima vidi sopstvene, nepriznate greške. Izvanredan primer za to Jung pronalazi u svim ličnim polemikama, kao i polemikama između različitih političkih partija i njihovih lidera, posebno u predizbornim kampanjama, koje uglavnom traju od izbora do izbora. Tada se neutralne i racionalne osobe čude šta sve čovek može videti u drugom čoveku, a da pri tom i ne sluti da se prljavština koju vidi u svom protivniku nalazi upravo u njemu samom.

Senka se često pojavljuje u snovima i uglavnom je istog pola kao i snevač. Ona poprima obličje lopova, opasnih neprijatelja ili, pak, odraz grozne figure u ogledalu, pri čemu ogledalo u snovima često simbolizuje moć nesvesnog da odrazi pojedinca objektivno, pružajući mu priliku da sebe vidi kako se nikada pre toga možda nije video. Tako je, na primer, jedna članica grupe za analizu snova sanjala sopstveni odraz u ogledalu, koji je bio užasno grozan i ružan. Pri tome je razbila ogledalo i otišla do naredna tri, ali su sva odrazila istu sliku. U snu je i njih razbila, nakon čega se probudila s veoma mučnim osećanjem. Jer, u ogledalima je videla sopstvenu Senku, s kojom se prvi put tada susrela i suočila.

Senka se manifestuje i u svakodnevnom životu, posebno kada smo premoreni ili imamo neki problem. Tada je u prvom planu naša priroda koja je drugačija od one uobičajene – postajemo netolerantni, razdražljivi, egocentrični, neodgovorni, ne držimo se dogovora, odnosno onakvi smo kakve nas naša okolina ne poznaje. Kada se ponovo integrišemo, ta senovita ličnost se povlači.

Da li će Senka postati naš prijatelj ili naš neprijatelj, kao što ističe Mari-Luiz fon Franc, najviše zavisi od nas samih. Ona „postaje naš neprijatelj samo kada je zanemarena ili neshvaćena“, odnosno kada svoje nedostatke, koje Senka otkriva, radije projektujemo na druge, na primer na prijatelje i poznanike, neprijatelje ili političke protivnike. Jer, svaki susret sa sopstvenom Senkom je melanholičan, što je jedan od osnovnih razloga da većina ljudi taj susret uporno izbegava.

Na kraju treba istaći da, ako smo svesni svoje Senke, postaje nam jasno: „Ma šta da je u svetu naopako, to se isto tako nalazi i u nama samima, pa ako uspemo da izađemo na kraj s vlastitom Senkom, onda smo zaista već nešto učinili za svet“ (Jung), i, naravno, za sebe same. Sve što nam smeta kod drugih može nas dovesti do boljeg razumevanja nas samih, kaže Jung. Jer, to što nam smeta najčešće je projekcija onoga što se nalazi u nama, a što nam se ne dopada.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:05   #8
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Piše: Ivan Nastović

Prema Jungovoj Anima–Animus teoriji, u svakom čoveku živi njegov suprotni pol – u muškarcu živi „žensko“ (Anima), dok u svakoj ženi živi „muško“ (Animus). Otuda se „žensko“ ne može i ne treba ograničavati isključivo na ženu, kao ni „muško“ isključivo na muškarca. Celovitost ljudskog bića podrazumeva prisustvo oba pola, tako da bavljenje „ženskim“ istovremeno znači i bavljenje „muškim“. Kao što je naše telo pretežno muško ili žensko, a ipak u sebi sadrži i suprotne elemente, tako je i naša psiha dominantno muška ili ženska, dok istovremeno sadrži i suprotan aspekat.

Međutim, Ester Harding podseća na to da neretko čujemo tvrdnju da nema suštinske razlike između muškarca i žene, odnosno da je razlika samo biološka. Mnoge žene su prihvatile ovo stanovište i same dosta učinile da ga podupru. Postale su muškarci u suknji i tako izgubile vezu sa ženskim načelom u sebi. Možda je ovo razlog današnje nesreće i emotivne nestabilnosti. Jer, ako žena nije u vezi sa ženskim načelom koje upravlja zakonima uspostavljanja odnosa, onda ne može gospodariti onim što je, u krajnjoj liniji, žensko područje – područje međuljudskih odnosa. Sve dok žena bude tako postupala, nema mnogo nade da će na toj strani života biti uspostavljen red.

Mnoge žene, nastavlja Hardingova, u svom ličnom životu ozbiljno pate zbog zapostavljanja ženskog načela. Neke od njih su nesposobne da uspostave zadovoljavajuće odnose, pa čak zbog nedovoljnosti razvoja u tom, najbitnijem pravcu, zapadaju u neurozu ili bolest. Stoga je ženina veza sa ženskim načelom u sebi od velike važnosti za nju lično, iako to nije samo lični nego i opšti, pa i univerzalni problem svih žena, odnosno ženskog, a time i ljudskog roda.

Ali, i muškarcima je neophodna veza sa ženskim načelom, ne samo da bi bolje razumeli žene nego i zato što njihovom vezom sa sopstvenim unutrašnjim i duhovnim svetom ne upravljaju muški, već ženski zakoni. O tome je pisao Jung u „Dva ogleda o analitičkoj psihologiji“, kao i u drugim svojim delima. Žene su tajanstvene onim muškarcima koji uporno pokušavaju da ih shvate intelektualno. Međutim, žene sebe ne razumeju svesno i stoga su sasvim nesposobne da sebe objasne muškarcu.

Jung definiše Animu kao „imago, ili arhetip, ili skup svih iskustava koje muškarac ima sa ženom“. Majka je prvi nosilac slike Anime. Sasvim jednostavno rečeno, Anima je žena u muškarcu, to jest ženski aspekt muške psihe. Ona je oličenje svih ženskih psiholoških težnji u muškarčevoj psihi, reprezentuje i personifikuje nesvesno uopšte i pospešuje proces individuacije. Tako nesvesno muškarca ima ženski predznak.

Mari-Luiz fon Franc ističe da osoba koja vrlo malo ili gotovo ništa ne zna o psihologiji teži ka tome da Animu shvati samo kao projekciju stvarne žene „od krvi i mesa“, pa je doživljava kao nešto što postoji isključivo spolja. Ali, Anima je mnogo više od toga. NJu muškarac nosi u sebi, budući da je ona unutrašnja slika idealnog ženskog bića. Otuda, da bi se izbegli nesporazumi, moramo razlikovati unutrašnju od spoljašnje Anime, na koju se unutrašnja projektuje.

Anima je u najširem smislu „fenomen života u psihi muškarca“ (Jung), pa je otuda faktor od najveće važnosti i vrednosti u njegovoj psihologiji. Ona je arhetip života i kreacije, kao što je Animus faktor od najveće važnosti u psihologiji žene. Jer, oni su dopune naše celovitosti, koja je neophodna za odgovarajuće psihičko funkcionisanje. Anima i Animus su parovi suprotnosti od kojih je sazdana psiha, a suprotnosti su „neiskorenljiv i neophodan preduslov svakog psihičkog života“ (Jung).

Anima i Animus su, kao što je stalno isticao Jung, arhetipovi. To nisu apstraktni, već iskustveni pojmovi, koji se ne ispoljavaju samo kroz izbor bračnog i ljubavnog partnera već i u snovima, vizijama, fantazmima, bajkama, mitovima i legendama, kao i u književnim delima.

Ženska strana muškarca u svakodnevnom životu se ispoljava putem tipičnih ženskih obeležja. U negativnom smislu to su pasivnost, ćudljivost, taština, preosetljivost i mrzovolja, a u pozitivnom vidu – ženskost koja muškarcu omogućava da bude receptivan, ili, recimo, sposoban da sluša i čeka, umesto da odmah kaže šta misli i pređe u neodložnu akciju.

Anima se u muškarcu najčešće razvija u četiri stupnja. Najpre se javlja u prirodnim stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim ženama. Sledeći stepen su erotski veoma privlačne žene, povezane s romantičnim sanjarenjem i idealizovanom lepotom, a potom produhovljene žene, poput Deve Marije. Četvrti stepen Anime predstavljaju žene koje su proglašene božanstvom, na primer Atena, boginja mudrosti, ili neka proročica koja u snu saopštava važnu poruku.

Nepoznata žena u snovima je Anima, a nepoznati muškarac je Animus, što ćemo videti u narednom poglavlju, u kojem je protumačen veliki broj snova s ovim motivima. Međutim, za razliku od osvešćivanja Senke, osvešćivanje Anime, kao i Animusa i Sopstva, veoma je složen proces.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:06   #9
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Eros manje razvijen kod muškaraca

Piše: Ivan Nastović

Budući da je Anima arhetip koji se javlja kod muškarca, Jung je pretpostavio da i kod žene postoji ekvivalent ove pojave. Jer, kao što je muškarac kompenzovan ženskim aspektom, tako i žena mora biti kompenzovana muškim aspektom u sebi, pa njeno nesvesno ima muški predznak. U poređenju s muškarcem to predstavlja znatnu razliku. Kao što je Anima faktor od najveće važnosti i vrednosti u psihologiji muškarca, tako je Animus – reč koja znači razum ili duh – faktor od najveće važnosti i vrednosti u psihologiji žene. Oboje čine dopunu naše celovitosti, koja je neophodna za psihičko funkcionisanje čoveka.

Animus predstavlja princip logosa u nesvesnom žene, odnosno saznanje, sud, mogućnost rezonovanja i razum. Kao što Anima odgovara majčinskom erosu, Animus odgovara očinskom logosu. Jer, kod muškarca je eros, po pravilu, manje razvijen nego logos, dok je kod žene suprotno, odnosno eros je izraz njene prave prirode. Kao što Anima muškarca nosi pečat njegovog iskustva s majkom, Animus je određen uticajima oca i drugih muških uzora. Osim toga, Animus je i samostalni princip kod žene, koji Jung naziva unutrašnjim vodičem duše, „posrednikom između svesti i nesvesnog i personifikacijom nesvesnog“.

Animus, baš kao i Anima, prolazi kroz četiri razvojna stupnja. Najpre je oličenje puke fizičke snage, telesno snažnog junaka, poput Tarzana ili nekog atletskog šampiona. Sledeći stepen je romantični muškarac, na koga mnoge žene projektuju svog nesvesnog Animusa, da bi potom, na sledećem stupnju, poprimio oblik osobe „svetih uverenja“. Četvrti stepen Animusa je mudri muškarac ili Mudri starac – arhetipska slika mudrosti, odnosno ovaploćenje smisla; onaj koji životu daje novi smisao i podsticaj. On ženi pruža duhovnu čvrstinu, nevidljivi unutrašnji oslonac koji je nadoknada za njenu spoljašnju krhkost. Animus ovaploćuje ženinu sposobnost da bude hrabra, produhovljena, istinoljubiva i povezuje je s vrelom njene lične kreativnosti, kao što ističe Mari-Luiz fon Franc.

Međutim, u svojoj negativnoj formi Animus je parazit, baš kao što je i Anima krvopija u muškarcu. Negativni Animus je oličenje grubosti, hladnoće, tvrdoglavosti i, kao takav, parališe ženin rast. NJegov preobražaj povlači za sobom neizmernu patnju, slično kao i preobražaj Anime, jer ti procesi podrazumevaju odricanje od starog identiteta, zarad novog, što svakako zahteva veliku hrabrost.

Animus se često pojavljuje u snovima žena, u pozitivnoj ili negativnoj ulozi, zavisno od toga da li se radi o pozitivnom ili negativnom Animusu. Kada je žena opsednuta Animusom, može biti veoma neugodna, agresivna, a kada joj se muškarac grubo suprotstavi, postaje poslušna devojčica.

Sopstvo je središnji arhetip koji obuhvata i svesni i nesvesni deo ličnosti. Ono je cilj našeg života i najpotpuniji izraz onoga što nazivamo individualnošću. Zato Jung ističe da Sopstvo označava sveukupnost psihičkih fenomena u čoveku, odnosno izražava jedinstvo i celokupnost kompletne ličnosti. Drugim rečima, Sopstvo obuhvata ono saznato, ali i još nesaznato, neiskušeno.

Sopstvo se u snovima, mitovima i bajkama javlja u vidu „nadređene ličnosti“ (kralja, heroja, proroka, spasitelja) ili u formi simbola celovitosti (kruga, četvorougla, kvadrature kruga, krsta). Ono se može označiti i kao „Bog u nama“, s obzirom na numinoznu celovitost ovog arhetipa, koji je nedvosmisleno povezan sa slikom Boga i „unutrašnjim Hristom“. Sopstvo je imago Dei u čoveku, pod kojim se podrazumeva i integracija zla, budući da „bez integracije zla nema celovitosti“ (Jung). Osim Budinog lika, Hrist je najrazvijeniji i najizolovaniji simbol Sopstva, što potvrđuje sadržaj, ali i veliki broj izreka o Hristu, koje u visokom stepenu odgovaraju psihologiji funkcionisanja Sopstva, mada ne obuhvataju sve vidove ovog arhetipa.

Sopstvo je slika celine koju tokom procesa individuacije proizvodi nesvesno. Ono je središte sna, odnosno i snevač, i pošiljalac, i tumač snova, a mi smo, po rečima Fon Francove, „samo pajaci koji prisustvuju događaju“. Po Jungovim rečima, Sopstvo je nadređeno, skrovito, nepoznato, božansko središte psihe, koje moramo istraživati čitavog života. Niko od nas ne zna šta je Sopstvo u nama, niti šta ono hoće. Da bismo to saznali, kaže Fon Francova, potrebni su nam snovi, odnosno pisma koja nam Sopstvo piše svake noći, kako bi nas navelo da se angažujemo malo više u ovome ili malo manje u onome, ili da bi nas, pak, uputilo da krenemo pravo, levo ili desno, jer ono kao da ima neki plan za nas. Kada čovek ne živi u skladu sa svojim Sopstvom, postaje neurotičan, pa čak može postati i psihotičan.

U ovom kontekstu je interesantno navesti jedan Jungov san u kojem se susreo sa svojim Sopstvom u obličju jogija. Naime, sanjao je da ide puteljkom koji vodi do neke kapelice. Ušao je u nju i, iznenađen, opazio da na oltaru nema kipa Bogorodice, niti Raspeća, već je tu samo jedan prelepi cvetni aranžman. Tada je primetio da na podu, ispred oltara, sedi jogi u položaju lotosa, u dubokoj meditaciji.

Užasnut, Jung je shvatio da taj jogi zamišlja njega, Junga; da ga u svojoj ekstazi – nekoj vrsti aktivne imaginacije – sanja, zamišljajući njegov život. Pri tome Jung u snu zna da kada se jogi probudi, njega, Junga, više neće biti. Običan smrtnik, Jung, bio je san tog moćnog unutrašnjeg lika.

Ovaj paradoks je sličan snu Čuang Cea, koji je sanjao da je leptir. Od tada se stalno pitao da li je on čovek koji je sanjao da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je čovek. A leptir je simbol Sopstva. Da li smo mi san Sopstva ili je, pak, Sopstvo naš san? Ne znamo. Jer, kako ističe Mari-Luiz fon Franc, čovek nije u stanju da shvati ovaj paradoks.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:10   #10
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Buđenje uz strahovit krik

Piše: Ivan Nastović

Jung navodi primer mlade žene koja se noćima budila iz mučnog sna, uz krik koji je ledio srž u kostima, nakon čega nije mogla da se smiri. Grčevito se pripijala uz supruga i preklinjala ga da je ne napušta, odnosno tražila da joj ponavlja da je voli. Sličan problem imala je i jedna moja pacijentkinja, udata, majka dvoje maloletne dece, koja je dolazila na kliniku zbog opširnih, dugotrajnih i veoma čestih košmarnih snova, ispunjenih paničnim strahom da će se njenoj deci i suprugu desiti nešto strašno, pri čemu se budila vrišteći i ustajala da proveri da li je s njima sve u redu.

Tokom rada s ovom pacijentkinjom pokazalo se da su njeni košmarni snovi zasnovani na iracionalnom strahu od odlaska dece od kuće, mada su ona još uvek maloletna. Putem takvih snova ona je na jedan neodgovarajući način pokušavala da čvrsto veže za sebe i decu, i supruga. To isto je činila i čini snevačicina majka, koja je simbiotski vezana za ćerku, usled čega svim silama pokušava da je razvede od supruga i navede da se s decom preseli kod nje, uprkos činjenici da je zet odličan otac i suprug. Otuda je kod ove pacijentkinje istovremeno bio prisutan i strah da će je suprug ostaviti, odnosno da će mu jednog dana „pući film“, pa će ona zaista biti prinuđena na to da živi sa svojom majkom, što nije mogla ni da zamisli.

Ovakve aranžmane i deranžmane, kreirane pomoću košmarnih snova, neretko srećemo kod dece, što ilustruje slučaj jednog veoma razmaženog osmogodišnjaka, koji je uvek kada bi se osetio ugroženo ili neprihvaćeno, odnosno kada je hteo nešto da ostvari, aranžirao klišetirani košmarni san. Time je želeo da pridobije majčinu pažnju i ljubav, budući da ga je ona povremeno zanemarivala, što mu je i polazilo za rukom. Tako su košmarni snovi postali vrsta njegovog „životnog stila“, što je slučaj i sa snovima dve prethodno pomenute osobe. Posmatrano sa stanovišta Adlerove individualne psihologije, cilj ovih snova je priprema puta do nadmoći, da bi se manipulisalo okolinom.

Sada ću navesti jedan košmarni, arhetipski san šestogodišnje devojčice, koji ju je mučio celoga života, a koji je kao odrasla osoba ispričala Jungu tokom psihoterapijskog tretmana. San glasi: Stojim na pustom mestu, okružena isključivo mnogobrojnim kraterima. U jednom krateru, koji je dosta udaljen od mene, nalazi se moj otac i moli me za pomoć. Budim se u paničnom strahu.

Ovaj arhetipski, košmarni san iz ranog detinjstva, kojeg se pacijentkinja sećala čitavog života, Jung je protumačio kao nagoveštaj predstojeće katastrofe. Jer, u strukturi i sadržaju ovog jezivog sna nema rešenja za opisnu situaciju, koja je posebno zastrašujuća malom detetu. Jer, otac, za koga je devojčica bila veoma vezana, nalazi se u krateru i traži pomoć od ćerke, dok je ona potpuno nemoćna, što u njoj izaziva panični strah, kao i fiksaciju za traumu.

San govori o nemoći oca i nemogućnosti ćerke da mu pomogne, ali i da nađe oslonac u ocu, što je devojčici bilo neophodno tokom odrastanja, budući da je rano ostala bez majke. Zato je očeva katastrofa istovremeno i njena. To se, nažalost, i potvrdilo, jer je pacijentkinja, ubrzo nakon što je Jungu ispričala ovaj san, zapala u psihozu, što je Jung i predvideo.

Uostalom, na neminovnost katastrofe su ukazivali ambijent, odnosno pusto, beživotno mesto i mnogobrojni krateri koji okružuju snevačicu, bespomoćnost oca, koji se nalazi u jednom od udaljenih kratera, kao i nemogućnost devojčice da mu pomogne.

Gošća na jednoj od mojih grupa za analizu snova, u srednjim godinama, neudata, koja živi potpuno sama, redovno odlazi u crkvu i potpuno je posvećena humanitarnom radu, jednostrana i isključiva u svojim prenaglašenim moralnim stavovima, veoma često je sanjala kako silazi u neki ogroman i mračan podrum, duboko pod zemlju. Ne zna kojim je povodom tu, kad u daljini iznenada primećuje ogromnu senku koja se kreće ka njoj. Dok joj se senka približava, prepoznaje da je to zapravo neka veštica, pri čemu se u paničnom strahu budi i više ne sme da zaspi.

Snevačica se čudila ovom snu koji ju je često proganjao, i isticala da ga nije zaslužila, jer, kako je rekla „na osnovu onoga što činim, pre bi trebalo da sam u društvu anđela“. Pokušao sam da joj objasnim da svaki čovek ima svetli, ali i tamni deo ličnosti, koji ne sme zanemarivati, a ako to čini, on ga kroz snove podseća na svoje prisustvo. Ali, ona je to kategorično odbila i rekla da za nju to ne važi. Naravno, budući da je bila gošća na grupi, pogrešio bih da sam pokušao da radim na ovom snu i da je konfrontiram s njenom Senkom, koja je bila u konfliktu sa snevačicinom Personom, tim pre što je Persona imala „svetačko obeležje“, i, naravno, samo „simulirala individualnost“.

Uostalom, šta je istina ako postoji iluzija, i šta bi naša gošća bez svoje iluzije o sopstvenom savršenstvu, kada je ta iluzija jedino što ima? Ovaj san spada u vrstu snova koje snevaču ne treba tumačiti, jer bi mu tumačenje oduzelo i ono malo što ima, odnosno njegovu najveću zabludu i najvažniju iluziju.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:30   #11
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Košmari kao samokažnjavanje

Piše: Ivan Nastović

Jedna veoma simpatična i komunikativna studentkinja, gotovo svake noći, bezmalo godinu dana, sanjala je naglašeno košmarne snove, posle kojih se plašila da ponovo zaspi.

U radu na iskustvenoj grupi za analizu snova, došla je do uvida da je majka veštim manipulisanjem uspela potpuno da je odvoji od oca, za koga je snevačica bila veoma vezana. Kao posledica tog odvajanja, kod nje se javilo izraženo osećanje krivice, koje je potiskivala, što je rezultiralo pojavom brojnih i veoma sadržajnih košmarnih snova, koji su imali funkciju samokažnjavanja. Zbog tih snova bila je kod više psihijatara. Oni su joj davali medikamente, ali se košmari nisu ni smirivali, ni povlačili, pa su roditelji planirali da je vode u Beč. Međutim, u to vreme se uključila u jednu od mojih grupa za analizu snova i radom na tim snovima, odnosno na sebi, shvatila dubinsko-psihološki smisao snova koji su je mučili. Tek kada je ponovo uspostavila prisan kontakt s ocem, košmari su se potpuno povukli.

Na kraju ću izložiti jedan moj košmarni san, koji mi se ponavljao nekoliko puta nedeljno, bezmalo pola godine, posle čega sam se budio u paničnom strahu. Naime, u različitim varijantama sam sanjao da me iz pištolja ubija jedna osoba, desetak godina starija od mene. Dugo nisam mogao da shvatim poruku i pouku ovih snova, sve dok mi osoba u snu nije odsekla glavu. Tada sam shvatio da odsečena glava upućuje na neophodnost „promene glave“, odnosno da moram početi da razmišljam na novi način u vezi s jednom krajnje neprijatnom situacijom u kojoj sam bio. Naime, na Klinici sam prihvatio da budem na čelu komisije za „unutrašnju kontrolu“, koja je ozbiljno shvatila svoj posao i time počela da „gura štap u osinjak“, čime sam sebe doveo u nezavidnu situaciju. Ali, nakon što sam zajedno s ostalim članovima te komisije dao ostavku, košmarni snovi su se odmah sasvim povukli, jer je nestao i uzrok njihovog pojavljivanja. Starija osoba iz sna, koja me ubija, simbolizuje mudriji i zreliji aspekt moje ličnosti, što nisam shvatao sve dok mi konačno nije odsečena glava, i to na surov i brutalan način.

Košmarni snovi su punovažan fenomen sna, odnosno poseduju bitne karakteristike koje ih odvajaju od budnog mišljenja, pa ih možemo tumačiti na nivou objekta, odnosno bukvalno, ali daleko češće na nivou subjekta, odnosno metaforično.

Pri tome treba istaći da se košmarni snovi vrlo retko mogu tumačiti na nivou objekta, izuzev posttraumatskih snova, u kojima se dosledno ponavlja traumatska situacija. Oni su bili česti tokom nedavnog rata na prostorima bivše Jugoslavije, kada je dolazilo do fiksacije za traumu. Tada osoba kroz snove nastavlja da ponavlja traumatsku situaciju koju je doživela na frontu ili, recimo, tokom bombardovanja Beograda. U tom smislu je rečit primer jednog mog pacijenta koji je na ratištu bio teško ranjen, zarobljen i u zarobljeništvu surovo zlostavljan, a koji i dalje neretko sanja košmarne snove koji ga podsećaju na sve što je doživeo i preživeo. Ovi snovi, zapravo, pokušavaju da ga ojačaju i pomognu mu da prevaziđe fiksaciju za traumu, odnosno da ga osposobe i pripreme za novi, kvalitetniji život, kao i da preraste ono što mu se dogodilo.

Mada su košmarni snovi po svom sadržaju najčešće nediferencirani i potpuno nejasni, pa se zato i nazivaju košmari, u otkrivanju njihovog smisla nam može pomoći, kao i kod ostalih snova, njihovo stavljanje u kontekst serije snova, odnosno snova koji su se javili pre i nakon košmarnog sna. Tako je, na primer, košmar jedne članice grupe za analizu snova, koji je po sebi bio veoma nejasan, dobio pravi i puni smisao u kontekstu njena naredna tri sna, koji nisu bili košmarni.

I pored toga što košmarni snovi ukazuju na to da u snevačevom životu postoji nešto veoma bolno i veoma pogrešno, mojim učenicima na grupnoj analizi snova, kao i pacijentima, često kažem da neki san može biti vrlo neugodan, ali je uvek koristan, uključujući tu i košmarne snove. Jer, upravo nam oni ukazuju na to da u nama ili izvan nas postoji nešto što je neophodno da promenimo, a pred čime zatvaramo oči, jer nemamo ni hrabrosti, ni energije da se s tim konfrontiramo i da problem razrešimo.

Stoga ću sada reći nešto veoma paradoksalno, ali istinito, jer, kao što ističe Jung, u paradoksima se nalazi istina: radujmo se svojim košmarnim snovima, kao svojim prijateljima, koji nam saopštavaju nešto vrlo neugodno, ali višestruko korisno! Jer, ako ih poslušamo i ne gurnemo glavu u pesak, razrešićemo problem koji smo potisnuli ili za koji nismo želeli da znamo, odnosno problem za koji smo imali slepu mrlju.

Polazeći od činjenice da nesvesno zna i više i bolje od svesti, a snovi su specifični izraz nesvesnog, tumač snova i košmarne snove treba da tumači pozitivno jer oni snevaču ukazuju na to gde greši i šta treba da menja na svom putu individuacije. Potvrdu za to nalazimo i u narednom košmarnom snu, koji, kao i svi košmarni snovi, u sebi skriva pozitivnu poruku i pouku.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:35   #12
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Kako ubiti glupost u sebi

Piše: Ivan Nastović

Jedna od članica edukativne grupe za analizu snova iz LJubljane, veoma inteligentna i komunikativna osoba, koja ima oko 40 godina, neudata, sanjala je da se nalazi u stanu u kojem je nekoliko godina živela sa svojom primarnom porodicom. U snu vidi kako jedna devojčica, koja ima oko osam godina, pada iz tog stana kroz prozor. Snevačica razmišlja o tome da pozove hitnu pomoć, ali odustaje od te namere, očekujući da devojčica padne na beton gde je čeka sigurna smrt. Međutim, kada devojčica dođe na pola metra od betona, iznenada se zaustavlja, a potom vraća nagore i odlazi put neba.

Ovaj košmarni san govori da je snevačica u nesvesnom delu ličnosti odlučila da ubije infantilni deo sebe, koji oličava osmogodišnja devojčica iz njenog sna. Jer, snevačica se fiksirala za taj aspekat, zbog čega je kroz život doživljavala niz neugodnosti i promašaja, kako u izboru ljubavnih partnera, tako i na svom radnom mestu. Ona je i od partnera, i od svojih poslodavaca i kolega očekivala da je prihvate i maze, kao što je to bio slučaj u njenoj primarnoj porodici dok je bila dete. Međutim, devojčica ne pada na beton, već se pre udarca u zemlju vraća put neba.

Snevačica, dakle, još uvek nije potpuno spremna da ubije infantilni deo svoje ličnosti, koji je bio glavni saboter njenog funkcionisanja u realnosti. Ali, do toga će ipak doći u nekom od narednih snova, što jasno proističe ne samo iz ovog već i iz drugih snova ove snevačice, koji jasno govore o tome da je spremna da napusti infantilni model funkcionisanja, odnosno ponašanje zaštićene i prezaštićene devojčice.

Tačno je da je ponekad neugodno prihvatiti realnost, ali je još neugodnije ako je ne prihvatimo. Ovu istinu je shvatila i prihvatila jedna moja veoma inteligentna, dugogodišnja učenica s grupne analize snova – a najviše se uči ne samo od inteligentnih pacijenata, kao što kaže Frojd, već i od inteligentnih učenika – koja je jednom prilikom sasvim spontano, nakon rada na jednom svom košmarnom snu rekla: „Ne bih menjala jedan svoj košmarni san za deset lepih snova“.

Ako shvatimo ovu jednostavnu, a veoma mudru istinu, više nećemo na košmarne snove gledati kao na nešto strašno i nepoželjno, već ćemo ih prihvatiti kao svoje mudre i dobronamerne prijatelje, koji žive u nesvesnom, mudrijem delu naše ličnosti, delu koji, kao što kaže Jung, zna i više i bolje od svesti. Jer, svest nikad ne vidi celinu, pa njenu nepotpunost dopunjuju snovi, naravno i oni košmarni.

To potvrđuje i Mari-Luiz fon Fanc, najpoznatija Jungova učenica, koja je imala ogromno iskustvo u tumačenju snova, uključujući i one košmarne, a koja kaže: „Noćne more su snovi od suštinske, vitalne važnosti. One nas bude krikom. To su elektrošokovi koje priroda primenjuje kad hoće da nas pokrene... Završna scena sna, ona pri kojoj se budimo, predstavlja onaj aspekat koji nesvesno zahteva od nas da na njega obratimo pažnju.

Zato noćna mora, odnosno košmarni san, postaje prava šok-terapija. Ona nastoji da nas trgne iz duboke, nesvesne sanjivosti u vezi s nekom opasnom situacijom. Činjenica da imamo noćne more znači da smo u psihološkoj opasnosti, ali da smo u predubokom snu i da te opasnosti nismo svesni. Otuda je potrebno da nas probudi noćna mora, koju odlikuje izvesna hitnost, kao da nesvesno kaže: Gledaj ovamo, ovaj problem je neodložan!“

Sve ovo potvrđuju navedeni primeri, uključujući i moj košmarni san, zahvaljujući kojem bih, da sam ga odmah shvatio, izbegao ne samo „sečenje glave“ već bih uštedeo i silnu energiju koju sam trošio na pogrešnom mestu, „ispravljajući krivu Drinu“, koju još niko nije ispravio. Danas to ne bih činio, ne samo zato što je osećanje da vas neko noćima ubija i na kraju vam seče glavu veoma bolno, makar to bilo i u snu, već, što je daleko bitnije, ovi košmarni snovi su bili mala inicijacija, odnosno pomogli su mi da postanem i mudriji, i zreliji, delujući na mene otrežnjujuće.

Jer, kao što kaže Mari-Luiz fon Franc, ako sanjamo da smo leteli s orlom, onda to nije fikcija, i mi smo zaista leteli s njim. Kroz taj let smo nešto naučili, kao što sam i ja mnogo naučio iz serije svojih košmarnih snova, koji su me proganjali bezmalo pola godine i upozoravali na ono što nije bilo dobro u meni i izvan mene.

Zato, sanjajmo i ne plašimo se svojih košmarnih snova, već im se radujmo, razmišljajmo o njima i nemojmo ih „menjati“ za one lepe i ugodne, kao što kaže moja veoma darovita i inteligentna učenica. Jer, naši ozbiljni i gorući problemi, koji su locirani u nesvesnom, ne mogu biti rešeni putem snova u kojima se vozimo po „lepom plavom Dunavu“, već je za njihovo rešavanje potrebno proći kroz „vatru krštenja“, kroz koju nas vode upravo košmarni snovi. Oni žele da nas probude, kako bismo sagledali ono što ne želimo da vidimo, a što je neretko od životnog značaja.

Sve su to razlozi zbog kojih sam u okviru metodologije tumačenja snova podrobno izložio problem košmarnih snova, o čijoj se funkciji i smislu, nažalost, malo zna, čak i u stručnim krugovima, a ono što se i zna – najčešće je površno i pogrešno. To posebno važi za laike, koji strepe od košmara, pa kada ih sanjaju, ne smeju ponovo da zaspe, što se vidi iz gorenavedenih primera. Da bi se praktično protumačili, odnosno, potpunije i bolje razumeli snovi, bilo je neophodno podrobno izložiti ne samo Jungovu metodologiju tumačenja snova već i njegovo objašnjenje osnovnih snenih likova: Senke, Persone, Anime, Animusa i Sopstva, koji personifikuju aspekte snevačeve ličnosti.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:47   #13
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Ispod mosta brodić od zlata

Piše: Ivan Nastović

Član jedne od grupa za analizu snova, koji ima oko trideset godina, inteligentan i veoma vredan, našavši se u izuzetno složenoj i ambivalentnoj životnoj situaciji, sanja:

„Drug i ja saznajemo da u jednom malom mestu, ispod nekog mosta, eži potopljen prokleti brodić od zlata. Odlazimo da ga ukrademo, pri čemu se ja sve vreme čudim da stanovnici tog gradića nisu već uzeli brodić, posebno što im je bio veoma pristupačan. Silazimo u plitku i bistru rečicu, iz koje vadimo potopljeni brod, dugačak oko metar. Međutim, dok ga nosimo, iz njega ispada zlatan krst. Uzimam krst i primećujem da se na njegovoj sredini nalazi umotani pergament. Ne odmotavam ga, tako da ne saznajem šta na pergamentu piše. Verovatno zbog pronađenog krsta, predlažem drugu da vratimo brodić, što i činimo, pri čemu krst zadržavam za sebe. Iz tog gradića krećem ka Beogradu. Drug više nije sa mnom. Primećujem da u rukama imam zlatnu ribicu. Razmišljam šta da uradim i shvatam da sam na nekom platou pored groblja. Ispred mene je šaht koji otvaram i u njega bacam zlatnu ribicu. Pomislim da je to akvarijum, i shvatam da neko u međuvremenu može uzeti moju ribicu. Tada se budim“.

Okidač za ovaj veoma interesantan san bila je složena životna situacija u kojoj se snevač našao u vreme kada ga je sanjao. Naime, nakon raskida dvogodišnje veze, počeo je da se zabavlja s novom devojkom, ali ga je posle mesec i po dana bivša devojka obavestila da je u drugom stanju. To ga je dovelo u dilemu – da li da ostane s novom devojkom, koja mu je mnogo više odgovarala, ili da se vrati staroj. Kao reakcija na opisanu situaciju javio se ovaj san, koji mu je ponudio dva rešenja – zlatni brodić ili zlatna ribica. Snevač se opredelio za zlatni brodić, što se vidi iz prvog dela sna, u kojem, uz pomoć druga, krade prokleti brodić, čudeći se pri tome kako ga niko do tada nije uzeo, mada je svima bio na dohvat ruke. Ali on previđa da je brodić proklet i da ga upravo zato niko ne krade, jer, naravno, nije ni dobro, ni perspektivno ukrasti nešto prokleto.

Međutim, kada iz brodića ispadne zlatni krst, snevač odlučuje da brodić vrati, a da krst zadrži. Krst, inače, poseduje bogatu simboliku i nosi veoma važnu poruku, što je u snu dodatno naglašeno činjenicom da se na njemu nalazi umotani pergament, koji snevač ne odmotava, pa tako i ne saznaje sadržaj poruke.

Prvi deo sna se odigrava u gradiću koji snevača „neodoljivo“ podseća na rodni grad devojke s kojom se zabavljao dve godine, a u kojem žive njeni imućni roditelji. NJihovo bogatstvo, kako sam ističe, nalazi se u prisnoj vezi sa zlatnim brodićem iz sna, koji tako, s jedne strane, simbolizuje bogatstvo njenih roditelja (koje nije preveliko, pa se otuda u snu javlja brodić, a ne brod), dok, s druge strane, simbolizuje i samu devojku. Vraćanje zlatnog brodića ukazuje na to da će obnovljena veza, za koju se snevač odlučio, biti kratkotrajna. On čak eksplicitno kaže da brak koji planira najverovatnije neće dugo trajati. Time će, zapravo, njegovo dete imati istu sudbinu kao i on, jer su se njegovi roditelji razveli kada mu je bilo godinu dana.

Ali, zašto snevač bira simbol zlatnog brodića za svoju buduću suprugu, a ne neki drugi simbol? Zato što opisani brodić, budući da je zlatan, ima vrednost isključivo po sebi i za sebe, ali ne i za snevača. Brod nije samo proklet već je i neupotrebljiv, čak nalik na nešto veću igračku, zbog čega ga snevač i vraća, ali tek kada iz njegove utrobe ispadne zlatni krst. Tačnije, on će ga vratiti kada iz utrobe njegove buduće supruge, koju brodić simbolizuje, ispadne dete, koje će snevač, kako sam kaže, celog života nositi kao krst. Dete će mu, dakle, uglavnom biti opterećenje i velika obaveza, pa je otuda u snu i izabrana simbolika zlatnog krsta...

Snevač je, više nesvesno nego svesno, „prinuđen“ da ponovi model ponašanja preuzet iz svoje primarne porodice, odnosno očev model funkcionisanja. Jer, kako bismo objasnili njegovu odluku da napusti devojku koja mu sasvim odgovara i odluči se za brak koji je unapred osuđen na propast, što sam snevač oseća i ističe? Ovde je nedvosmisleno reč o prisilnom ponavljanju očeve sudbine.

Drugi deo sna, u kojem se pojavljuje zlatna ribica, simbol nove devojke, s kojom je snevač bio u vezi, a koju baca u šaht-akvarijum, i to u blizini groblja, ukazuje na propuštenu šansu. Zlatna ribica u bajkama, kao i u ovom snu nosi sasvim jasnu i prozirnu simboliku, koju snevač neće i ne sme da prepozna, jer prisilno ponavlja model ponašanja preuzet iz primarne porodice, odnosno nesvesno se identifikuje s ocem i njegovim funkcionisanjem. A dug toj i takvoj identifikaciji mora biti plaćen.

Groblje u blizini šahta govori o jalovosti snevačeve nade da se može vratiti po zlatnu ribicu koju odbacuje. NJu će uzeti neko drugi, što on i pretpostavlja, a što se u realnosti potom i dogodilo.

Nije slučajno da snevač za pomoćnika u krađi zlatnog brodića bira druga koji mu je pomoćnik na poslu, pet godina je stariji od njega, neoženjen i živi s majkom, pri čemu već dugo nije u bilo kakvoj ljubavnoj vezi. Psihološki gledano nije mogao odabrati boljeg pomoćnika za krađu zlatnog, ali prokletog brodića, koji tako postaje simbol i pogrešnog izbora bračnog partnera.

U ovom kontekstu je interesantno navesti još jedan, veoma kratak san istog snevača, sanjan neposredno nakon što mu je tada bivša devojka saopštila da je u drugom stanju. Dok na nivou svesti još uvek nije znao kakvu će odluku doneti, njegovo nesvesno je na dobijenu informaciju reagovalo snom u kojem vidi bebu, i to u utrobi majke, pri čemu majku deteta uopšte ne vidi. Beba ga pita: „Da li da se rodim?“, on odgovara: „Rodi se“, nakon čega se budi.

Simbolika ovde razmatranog sna pokazuje da snevač nije mogao da se suprotstavi anticipaciji, mada mu je san sasvim jasno i nedvosmisleno ukazao na to da će pogrešiti ako se odluči za prokleti zlatni brodić i odbaci zlatnu ribicu. Pri tome treba naglasiti da je on u potpunosti razumeo značenje i poruku svojih snova, kao i da je bio sasvim svestan toga da čini pogrešan izbor. Na nekim drugim primerima u ovoj monografiji videćemo kako su određeni snevači ne samo shvatili i prihvatili poruke svojih snova, već su uspeli da ih sprovedu u delo, odnosno da koriguju svoje jednostranosti, zablude, greške ili, pak, izbegnu pogrešne izbore, dok se ovde susrećemo sa snevačem koji, nažalost, to nije uspeo da učini...Ako je tačno, a tačno je, kao što kaže Sondi, da „izbor čini sudbinu“ (u ovom slučaju izbor ljubavnog i bračnog partnera) i sudbina našeg snevača je određena izborom koji je napravio, a koji je determinisan prvenstveno njegovom nesvesnom težnjom da ponovi sudbinu svog oca i na taj način postigne što potpuniju identifikacija s njim. Ovome u prilog ide i podatak da se snevač nedavno oženio i da očekuje porođaj supruge.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:48   #14
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Košmarni snovi princa Tomislava

Piše: Ivan Nastović

Sada ću razmotriti jedan košmarni san iz detinjstva princa Tomislava Karađorđevića, koji on navodi u svojim Memoarima, jer želim da ukažem na veliki značaj dečjih snova, kojima se, nažalost, čak i u stručnim krugovima ne poklanja dovoljno pažnje, pa se često potpuno zanemaruju ili odbacuju kao nevažni. Princ Tomislav, u svojim Memoarima, kaže:

„Bilo je to u septembru 1934. godine. Bio sam na Bledu. Jedne noći sam se probudio plačući i vrišteći. Odmah se tu stvorila naša guvernanta Smatso. Nastojeći da me umiri, pitala me je šta mi je, šta se desilo. Ja sam samo netremice gledao kroz prozor. S toga našeg prozora se videlo jezero i bilo je neke sumaglice. Umesto objašnjenja, rekao sam joj: ‘Gledaj, tata ide u raj, u nebo, gledaj!’. Pomilovala me je po kosi i zapitala o čemu to govorim. Obuzet slikom koja mi je bila tako upečatljiva, ponavljao sam joj šta vidim. A kad se ona, uz mene, zagledala u prozor, sav uzbuđen sam dodao: ‘Vidi, tata mi maše!’. Pitala me je otkuda znam da je to moj tata. Odgovorio sam da prepoznajem njegove cvikere i štap, i da vidim kako mi stalno maše. Desetak dana posle tog mog sna, tata je ubijen u atentatu“.

Princ Tomislav Karađorđević u Memoarima navodi i okidač, odnosno povod za ovaj san, ističući: „Kao dete sam osećao da s ocem imam neki nemi ili prećutni kontakt. Neki fluid je između nas postojao, nešto po čemu deca i inače osećaju bliskost ili odbojnost prema izvesnim osobama. Tada sam imao šest i po godina. A pre toga, uoči samog njegovog odlaska u Marselj, kao da sam znao da se s toga putovanja neće vratiti. Možda sam, usled takvog predosećanja, i usnio ovaj san na Bledu, što bi se moglo uklopiti u Frojdov sistem tumačenja snova ili njihovih realnih podsticaja. Ne znam“.

Svakako da ovaj san pripada snovima koji sami sebe tumače, ali i snovima anticipacije, odnosno predviđanja budućih događaja. Jer, kao što kaže Jung, u nesvesnom postoje apriorna znanja koja se ne mogu kauzalno dokazati. To potvrđuje i ovaj san princa Tomislava Karađorđevića, koji u Memoarima kaže: „I sada sanjam. Pamtim snove i ponekad imam strah od njih. Taj strah je usađen u mene posle sna koji sam usnio kao dete na Bledu. Kasnije, kako sam sazrevao, potiskivao sam strah od snova, ali, katkad, sećanje na taj čudan san moglo je da me oneraspoloži“.

Ovde je zapravo došlo do fiksacije za košmarni san, koja nikada nije razrešena, tako da je princ Tomislav Karađorđević tokom čitavog života, s vremena na vreme, imao strah od svojih snova, strah koji je pokušavao da potisne. Otuda s dosta verovatnoće možemo pretpostaviti da je ova fiksacija dovela do formiranja funkcionalne autonomije, usled čega je strah od snova kod njega ostao prisutan do kraja života, čak i kada je prisustvo tog straha bilo neshvatljivo i neprihvatljivo. Jer, kao što kažu Nemci: „Angst macht dum“, odnosno „strah nas čini glupim od onoga od čega imamo strah“.

U kontekstu prethodnog, dečjeg košmarnog sna princa Tomislava Karađorđevića, navešću i dva košmarna sna kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, koji su anticipirali njihov tragični kraj, do kojeg je došlo nekoliko meseci nakon tih snova.

Kralj je sanjao, prema navodu Pere Todorovića, da su u njegovoj spavaćoj sobi bila tri-četiri mala kučeta, s kojima se on u početku igrao, a naročito mu se dopadalo jedno crno psetance, koje mu je poklonila kraljica. „Posle podužeg igranja s psima, kralj sedne u spavaćoj sobi za sto, da nešto napiše, a psi poležu po sobi da se odmaraju. Malo posle, kralja trgne od pisanja neko režanje. Pogleda, kad ima šta da vidi. Oni mali kučići svi izrasli u grdne pse, leže po uglovima sobe i reže na njega. Kralj poče vikati na njih, ali oni ga napadnu. Ono maleno crno kraljičino psetance bilo je naraslo u grdna crna rundova, i on je bio najopasniji. Skočio je kralju pravo na prsa. On se od tih pasa branio jednim štapićem, ali su ga oni na mnoga mesta izujedali. San je bio tako živ da se kralj, pričajući to kraljici, pipao za ruke“.

Ovaj san ću tumačiti zajedno sa snom kraljice Drage, koja je iste noći kada i kralj Aleksandar, sanjala po svojoj poruci isti san. San kraljice Drage, prema svedočenju Pere Todorovića, glasi:

„Kraljica se na početku sna našla negde na širokoj livadi, gde je bilo puno mirisne trave i lepih rodnih voćaka. Ona stoji pod jabukom okićenom krupnim, crvenim rodom. Stojeći tako, ona drži u naručju, uvijeno u čipke, neko malo detence, koje je kao njeno dete i ona ga doji i gleda s radošću kako dete pući ustašca i snažno vuče i sisa mleko. Najedared nestaje i polja, i mirisne trave, i rodne voćke, i kraljica se nalazi kao u svojoj sobi, i još drži dete u naručju. No ono joj postaje suviše teško, ruke je užasno bole, ona se boji da dete ne upusti i osvrće se gde bi ga spustila. Ali, gle napasti, to kao više nije dete, već crno gadno kuče, koje zubima stiska njena prsa i ona oseća užasnu bol. Prestravljena, ona gurnu pseto od sebe, ali joj na dojci ostaje red ujeda, gde su probili pseći zubi, a iz tih rana curi krv i mleko. Kraljica briše rukom tu krv, ali ona teče sve više, cedi se niz nju i čak kaplje po patosu. Međutim, ono crno, odbačeno kuče najednom je izraslo u čitavu ogromnu samsovinu – koja napada kraljicu s leđa i nanosi joj povrede na potiljku“.

Ova dva košmarna sna, poput sna iz detinjstva princa Tomislava Karađorđevića, pripadaju snovima koji usled svoje prozirnosti tumače sami sebe i ujedno anticipiraju buduće događaje. Ovi snovi su, po rečima Pere Todorovića, ostavili na kralja i kraljicu dubok i težak utisak, koji ništa nije moglo da izbriše.

Međutim, uprkos sasvim jasnom upozorenju koje su dobili, ni kralj ni kraljica, odnosno svesni delovi njihovih ličnosti, nisu hteli ili smeli da shvate i prihvate poruku i pouku ovih snova. Zavaravali su se „da je to samo san“, sve dok u noći 29. maja 1903. godine nisu brutalno ubijeni, i to trideset i pet godina nakon ubistva kneza Mihajla Obrenovića, koji je, kao i Aleksandar, za svoju bračnu partnerku izabrao nerotkinju, što mu je na sličan način iskomplikovalo život.

Ova dva košmarna sna kralja Aleksandra i kraljice Drage, kao i košmarni san princa Tomislava Karađorđevića, sasvim jasno ukazuju i dokazuju da je neophodno slušati i ozbiljno shvatiti upozorenja svojih snova. Jer, oni predstavljaju specifičan izraz nesvesnog, koje zna i više i bolje od svesti, budući da svest nikada ne vidi celinu. A zanemarivanje te celine, odnosno ignorisanje poruka dobijenih od nesvesnog dela ličnosti, doprinelo je tragičnom kraju kraljevskog para Obrenović.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 14:58   #15
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Piše: Ivan Nastović

Snom Adolfa Hitlera, o kojem piše Neris Di u svojoj knjizi „Kako razumeti tajni jezik snova“, završiću navođenje primera košmarnih snova istorijskih ličnosti.

Hladne novembarske noći 1917. godine u jednom nemačkom bunkeru zaspao je jedan iscrpljeni poručnik i sanjao zastrašujući košmarni san u kojem su se komadi kamenja i zemlje stropoštavali na njega i gušili ga. Odmah se probudio i u paničnom strahu istrčao iz bunkera, zahvaljujući se Bogu što je to samo san.

Međutim, nekoliko sekundi nakon toga, na bunker iz kojeg je upravo izašao, pala je bomba i pobila sve koji su se u njemu zatekli. Shvativši da mu je san spasao život poručnik se zahvalio Bogu, dodajući pri tome da zna da je sada spasen da bi jednog dana, za uzvrat i u znak zahvalnosti, on spasao svoju otadžbinu. Snevačevo ime bilo je Adolf Hitler, i mogao je te hladne novembarske noći biti uklonjen s istorijske pozornice da nije sanjao ovaj košmarni san, koji mu je spasao život, a uništio milione drugih, nevinih života.

Hitlerov košmarni san, kao i prethodno izloženi, pripada snovima koji sami sebe tumače. Ipak, u ovom kontekstu bih istakao da nije sasvim prihvatljiva teza Neri Di da bi Evropa i svet danas izgledali potpuno drugačije da Hitler nije sanjao navedeni san.

Ova tvrdnja bi bila tačna samo pod pretpostavkom da ni Evropa ni svet u to vreme nisu bili spremni da prihvate jednog Hitlera. Sasvim je sigurno da je većina nemačkog naroda, ali ne samo nemačkog, duboko, u arhetipskom delu sebe, čekala „svog Hitlera“. Ovu pretpostavku sasvim zadovoljavajuće može objasniti arhetipska psihologija Karla Gustava Junga, a vrlo malo psihologija Sigmunda Frojda, koja istražuje individualno nesvesno, odnosno potisnute sadržaje proistekle isključivo iz ličnog iskustva.

Evo još jednog sna. Gošća na grupi za analizu snova, veoma inteligentna, ekstrovertirana, koja je ćerka jedinica i dete razvedenih roditelja, neudata, ima oko 30 godina, sanja:

„S roditeljima sam na izletu u nekoj šumi. Silazim u jednu udolinu i tamo se igram. Odjednom mama i tata počinju da me gađaju kamenčićima. Plačem i molim ih da prestanu, ali oni nastavljaju da me gađaju. Smeju se i uzimaju sve veće kamenje. Na kraju na mene bacaju jedan ogroman kamen. U tom trenutku se u paničnom strahu budim“.

Snevačica je ovaj san sanjala kada joj je bilo pet godina, a seća ga se i danas s užasom i neoprostivim, neprolaznim otporom koji ima u odnosu na roditelje. Ovaj košmarni, dečiji san anticipirao je ponašanje roditelja koji, kako sama naglašava, nikada nisu imali razumevanje za nju i njene prave potrebe, metaforično se ponašajući kao u ovom snu u kojem je kamenuju.

To se, naravno, veoma negativno odrazilo na razvoj snevačicine ličnosti. Budući da je imala ogroman otpor u odnosu na roditelje i nije pronašla odgovarajući objekat identifikacije u svojoj primarnoj porodici, njene partnerske veze su neuspešne, pa dosledno pravi pogrešne izbore ljubavnih partnera.

Ovaj san je samo jedan u nizu dokaza da nesvesno zna i pre, i više, i bolje od svesti, usled čega može, čak mnogo godina ranije, da predvidi buduće događaje. Tako je i nesvesno ove snevačice napravilo rendgenski snimak sopstvenih roditelja, odnosno ukazalo joj na strukturu i dinamiku njihovih ličnosti kada joj je bilo samo pet godina.

A njeni roditelji su, zapravo, predisponirani da se tako ponašaju, što, nažalost, nije redak slučaj. Jer, stav da svaki roditelj želi najbolje svom detetu i sve što čini i preduzima čini isključivo za dobro deteta, jeste idealizacija i zanemarivanje nekih činjenica i istina o ljudskoj prirodi. U svojoj knjizi „LJudi laži“ Skot Pek navodi primer petnaestogodišnjeg dečaka kome su roditelji za Božić poklonili pušku iz koje se nepunih godinu dana ranije ubio njegov stariji brat.

Ali, u pomenutoj knjizi Pek naglašava da zlo nije samo ono što se očigledno vidi i manifestuje, poput nedvosmislene zle prirode roditelja iz navedenog primera, ili, pak, roditelja naše snevačice. Zlo je opozicija životu, odnosno potreba da se ubija, čak bezrazložno i onda kada to nije neophodno za biološki opstanak. Ono se, međutim, kako ističe Pek, ogleda i u težnji da se ubije nečiji duh ili neki od esencijalnih atributa života, poput čulne percepcije, pokretljivosti, svesnosti, autonomije, volje. „Sasvim je moguće ubiti jedan ili više ovih atributa, a da se ne uništi telo“. Ubistvo nije i ne mora biti isključivo telesno, pa se dete tako može „slomiti“, „a da mu prividno ne fali ni dlaka s glave“. Ovo je bio slučaj i s našom snevačicom, koju roditelji nisu fizički zlostavljali, ali su je psihološki, odnosno metaforično, ubijali.

Želja da se drugi kontroliše i potčini, jačanje nečije zavisnosti a slabljenje samostalnog odlučivanja, uništavanje originalnosti i pokušaj da se osoba ukalupi, takođe su svojevrsna ubistva. Sve ovo, nažalost, neretko čine roditelji svojoj deci, što potvrđuju i neki od snova u ovoj monografiji, pa i ovde navedeni san. Zato se ne smeju zanemariti „suptilna“, golim okom nevidljiva ubistva, usmerena protiv potencijala, kreativnosti, individualnosti, odnosno duhovnog razvoja drugog čoveka, koja veoma često čine ili pokušavaju da izvrše roditelji nad svojom decom.

To potvrđuje i ovaj san, koji ima i svoj arhetipski nivo, vezan za simboliku kamenovanja koja je prisutna, recimo, u Svetom pismu. Međutim, za razumevanje ovog sna, odnosno u ovom kontekstu, arhetipska simbolika nije od posebnog značaja.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 15:05   #16
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Kako sam sanjao Ivu Andrića

Piše: Ivan Nastović

Rana jesen. Popodne. Divan i miran sunčan dan. Ivo Andrić sedi na drvenoj klupi ispod jednog velikog, raskošnog i razgranatog hrasta. Iza njega je gusta hrastova šuma i veoma bistra reka čiji se žubor čuje. Sedim za svojim radnim stolom, koji postoji i u realnosti, na kojem je, kao i obično, mnogo knjiga. Sto je smešten ispod nadstrešnice od vinove loze. Kucam na svojoj pisaćoj mašini i povremeno pogledam Andrića, koji je od mene udaljen dvadesetak metara. Čuje se zujanje pčela, oseća miris vinove loze i grožđa. U meni je duboko i tiho praznično raspoloženje, koje proističe iz onoga što radim i okruženja u kojem radim. Osećam se srećno i celovito. S tim osećanjem se budim.

Ovaj san sam sanjao u vreme kada sam počeo veoma intenzivno da razmišljam o tome da veći deo svoje profesionalne aktivnosti posvetim dubinsko-psihološkoj analizi književnih dela i njihovih autora. Ta razmišljanja su bila okidač, odnosno podsticaj za pojavu ovog sna, u čijem se središtu nalazi figura, tačnije imago, Ive Andrića, koji čine energetsko jezgro celog sna.

Svakako da Ivu Andrića u ovom snu ne možemo i ne treba da tumačimo bukvalno, na nivou objekta, već metaforično, kao aspekat Mudrog starca u meni, i to kao personifikaciju i vizualizaciju tog arhetipa, projektovanog na Andrićev lik ili duh. A Jung ističe da duh ima „sklonost ka personifikaciji“, iako obeležava princip koji stoji nasuprot materiji.

Međutim, arhetipska figura Starog mudraca ne pojavljuje se samo u snovima već i u vizijama, pri čemu u oba slučaja on preuzima ulogu gurua. Simbol Sopstva, odnosno Stari mudrac, u snovima i vizijama javlja se kao: mag, lekar, sveštenik, učitelj, profesor ili kao bilo koja osoba koja ima veliki i autentičan autoritet, kakav je, bez svake sumnje, posedovao Ivo Andrić. Zato ga moje nesvesno i bira kao pogodan lik na koji projektuje arhetip Mudrog starca. On je svojim autoritetom i mudrošću trebalo da mi pomogne u nameri da se posvetim dubinsko-psihološkoj analizi književnih dela i njihovih stvaralaca.

Iz ovoga proizlazi da je Ivo Andrić za mene daleko više od obične poetske figure, što potvrđuje i činjenica da njegov lik u svom snu stavljam na nivo arhetipa Mudrog starca i učitelja, kao i da njegovo prisustvo donosi pozitivnu energiju koja je stimulativno i kreativno delovala na moju novu profesionalnu aktivnost. Ali, zašto je moje nesvesno izabralo baš Ivu Andrića da igra ulogu Mudrog starca u ovom snu? Zato što je on bio najpogodniji za to, ne samo usled mudrosti koju je posedovao već i zahvaljujući svim onim kvalitetima koji su bili neophodni da pokrenu u meni ono što je postojalo u latentnoj formi i čekalo svog spoljašnjeg učitelja. Radnja ovog sna je locirana u prirodi kojom dominiraju arhetipski simboli: hrast, hrastova šuma, reka, loza, pčele i grožđe. Oni dopunjuju središnji simbol sna – simbol Mudrog starca u liku Ive Andrića – i njegov su sastavni deo. Jer „pravi, arhetipski simboli se javljaju samo kad postoji potreba da se izrazi ono što misao ne može misliti, ili što se samo sluti i naslućuje“ (Jung).

Da se ovde radi o arhetipskom snu potvrđuje i prisustvo numinoznih osećanja i ushićujuće dejstvo koje je ovaj san imao na mene, što i jeste osnovna odlika svakog arhetipa, čiji sadržaji poseduju „pesničku snagu i lepotu“ (Jung). Osim toga, o arhetipskom karakteru ovog sna svedoče i arhetipske situacije i simboli, koji se pojavljuju u specifičnim životnim situacijama, kakva je bila moja. Ona je simbolizovala pravi arhetipski početak jedne, za mene sasvim nove profesionalne delatnosti.

Što je slika u snu lepša, veličanstvenija, obuhvatnija, utoliko je i udaljenija od individualnog iskustva, tako da i to predstavlja jedan od kriterijuma za utvrđivanje da li se radi o arhetipskom snu. Taj kriterijum ispunjava i ovaj san.

U ovom kontekstu treba istaći da su arhetipski simboli istovremeno i slike i emocije, pa se o njima može govoriti jedino ako su istovremeno prisutna oba elementa. Ukoliko je data samo slika, imamo naprosto slikovit opis neznatne važnosti; na primer, kada sanjamo hrast ili zlatni krst. Međutim, kad je arhetip nabijen emocijama, slika dobija čudesnu moć, pesničku lepotu i energiju, što je slučaj i s ovim snom.

Otuda se ovaj, kao i svi arhetipski snovi, ne može tumačiti Frojdovom metodom slobodnih asocijacija, već Jungovom metodom amplifikacije. Uz pomoć Frojdove metode došli bismo samo do opštepoznatih i banalnih činjenica, a bilo bi zanemareno ono što je u snu suštinsko, odnosno transpersonalno. Svakako da nije slučajno što se radnja ovog sna dešava u prirodi, i to u ranu jesen kada sve zri i dozreva, pa se u vezi s ovim snom može i mora govoriti o arhetipovima preobražaja. Ovde je pre svega reč o tipičnim situacijama; takva je, na primer, priroda u ovom snu, koja simbolizuje određenu vrstu preobražaja vezanu za smisao i funkciju ovog sna. Otuda priroda u čiji je ambijent smešten san predstavlja arhetip preobražaja u punom i pravom smislu te reči, preobražaja koji je vezan za preobražaj u meni, što je našlo svoj simbolični izraz u pejzažu sna, koji ima poseban značaj, jer se radi o nepoznatom pejzažu.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 15:06   #17
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

San kao snažna slika

Piše: Ivan Nastović

Nije slučajno ni to što se Ivo Andrić nalazi ispod raskošno razgranatog hrasta, koji je kralj drveća (kao što je lav kralj životinja), i simbol uzvišenosti i dugovečnosti, moralne i fizičke snage, mudrosti. Hrast je drvo života; o njega je obešeno Zlatno runo koje čuva zmaj; prema nekima, hrast je drvo raspeća Isusa Hrista i, najzad, hrast ima vrednost hrama, tako da u ovom snu poseduje dublji arhetipski smisao. Hrastova šuma i voda, odnosno reka u ovom snu, najpoznatiji su simboli za nesvesno, pri čemu reka, i to bistra reka, simbolizuje radost i obnavljanje, plodnu silu, prolaznost i protok života. Sve to je sadržano u prirodi kao arhetipu koji sadrži i pozitivne, odnosno svetle, i negativne, odnosno tamne aspekte, što ovaj arhetip kroz borbu suprotnosti i čini delotvornim.

To što sam u snu udaljen od Andrića dvadesetak metara i radim ispod vinove loze poseduje snažnu arhetipsku simboliku koja je vezana za moju aktivnost, odnosno energiju koja je neophodna da bi se realizovao pravi i puni kontakt sa simbolom Mudrog starca u liku Ive Andrića.

Vinova loza ima bogatu simboliku ne samo kao sveto, pa i božansko drvo, od čijeg se ploda proizvodi vino, piće bogova, već je i biljni izraz besmrtnosti i mudrosti. S druge strane, pčele koje zuje simbolizuju marljivost i radinost, duh života, dušu (duša pokojnika može ući u pčelu), one su simbol rađanja, smrti i uskrsnuća. Za ovaj san je karakteristično da u njemu nema radnje, pa je ceo san sačinjen od samo jedne snažne, višeslojne arhetipske slike u čijem je središtu figura Ive Andrića koji simbolizuje arhetip Starog mudraca. Budući da arhetipski simboli nisu samo slike već i emocije, odnosno numinozna osećanja, takve slike su moćnije, i snažnije, i dublje od reči, kojih otuda i nema u ovom snu. NJihovo prisustvo bi redukovalo veoma izraženu numinoznost sna, tako karakterističnu za arhetipske snove.

Sanjao sam Frojda, Junga i Sondija: „Nalazim se na jednoj cvetnoj livadi. Ispred sebe, u daljini vidim gustu hrastovu šumu. Iznenada primećujem da neko ili nešto izlazi iz šume, ali i da šuma gori. Međutim, vatra se lagano uobličava i formira tri ljudske figure, koje mi se polako približavaju. U jednom trenutku mi se učini da su to tri kralja, a kada mi se sasvim približe, oduševljeno shvatam da su to Frojd, Jung i Sondi.

„Iza mojih leđa se nalazi jedna prelepa zgrada, s elementima klasične i moderne arhitekture. Znam da je to neki institut u kojem treba da predstavim tri velikana. Uvodim ih u amfiteatar instituta, na čijem se podijumu nalazi masivan stilski sto, a ispred njega četiri kraljevske fotelje. Na prvu fotelju, s moje leve strane, seda Frojd, do njega, na drugu seda Jung i na treću Sondi.

„Imam zadatak da ih pred punim amfiteatrom predstavim, što i činim sledećim rečima: ‘Ako je velika zasluga Frojda u otkriću, dijagnostici i terapiji individualnog nesvesnog, možemo slobodno reći da i Jungu, i Sondiju pripada isto tako velika zasluga, prvom u oblasti kolektivnog, a drugom u oblasti familijarnog nesvesnog’.

„Budim se sa osećanjem duboke ispunjenosti, poput one u snu“.

Ovaj san sam usnio nakon izlaska moje knjige „Psihologija snova i njihovo tumačenje“, čiji je podnaslov: Trodimenzionalni pristup snovima. U toj knjizi sam snove obradio u svetlu individualnog (Frojd), kolektivnog (Jung) i familijarnog nesvesnog (Sondi). Pojava knjige je i bila okidač za ovaj san koji je povezao i ujedinio tri kralja dubinske psihologije i integrisao njihova učenja. NJih sam predstavio širokom auditorijumu u zgradi nekog instituta, najverovatnije Instituta za dubinsku psihologiju, na kojem se paralelno proučavaju Frojdova psihoanaliza, Jungova analitička psihologija i Sondijeva šikzal-analiza. Osnivanje takvog instituta bila je želja i zamisao mog učitelja Leopolda Sondija.

San govori da je izlaskom moje knjige delom ispunjena Sondijeva želja o integraciji jezgrovnih dubinsko-psiholoških pravaca u celinu. To sam pokazao na tumačenju snova, koji mogu imati svoje izvorište i u individualnom, i u kolektivnom, i u familijarnom nesvesnom. San mi je pokazao da sam uspeo u svojim nastojanjima da sjedinim tri pomenuta dubinsko-psihološka pravca u jednu dinamičku celinu.

U ovoj priči mog nesvesnog sasvim jasno i direktno se pojavljuju tri kralja, koja su postavila temelje dubinskoj psihologiji, a čija su učenja predstavljena i u mojoj knjizi, koja je prva knjiga te vrste u svetu. U njoj se, na jednom mestu, snovi posmatraju u svetlu sva tri sloja nesvesnog – individualnog, kolektivnog i familijarnog nesvesnog. Otuda u amfiteatru instituta auditorijumu predstavljam Frojda, Junga i Sondija.

Nije slučajno ni to što su tri velikana izašla iz šume, koja je simbol nesvesnog, pri tome još iz hrastove šume. A hrast je kralj drveća, pa je i njegova simbolika veoma bogata; on je sveto drvo mnogih predanja, poseduje mudrost i snagu, simbol je Hrista, istine, tajne, dok su hrastovi gajevi najčešće bili kultna mesta.

Iz jedne takve šume izlaze i tri velikana dubinske psihologije, uobličena od vatre, što upućuje i na simboliku gorućeg grma, odnosno, u ovom slučaju, gorućeg drveća. Jer, u keltskoj mitologiji su grm i stablo istovetni, a što je još važnije, izjednačeni su s mišlju, odnosno simbolizuju nauku. I biblijski gorući grm, odnosno nesagoriva kupina u čijem se obličju Bog javio Mojsiju, ovaploćenje je vrhunskog saznanja, istine, duhovne moći i transcendentalnog, pa otuda nije slučajno da su se Frojd, Jung i Sondi u mom snu nastali i formirani upravo od plamenova koji izlaze iz hrastove šume.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 21-03-14, 15:07   #18
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

San o Mudrom starcu i Zlatnom cvetu

Piše: Ivan Nastović

Nalazim se na terasi prizemne, drvene kućice, smeštene u jednu romantičnu baštu. Sedim za običnim drvenim stolom. S moje leve strane je jedan stari Kinez s bradicom. Sedimo i ćutimo. U jednom trenutku na stolu primećujem neku posudu. Iz pogleda starca shvatam da je to posuda svetog Grala. Pobožno je uzimam u ruke i nosim u baštu. U njoj je neka tečnost, ne znam kakva, koju prosipam na zemlju. Tada se iz zemlje, kao u nekoj bajci, rađa prekrasni cvet, za koji u snu znam da je Zlatni cvet. Pogledam starca, a njegov izraz lica mi kaže: „Dobro je. To je to“. Budim se s numinoznim osećanjem, koje je bilo prisutno i u snu.

Ovaj arhetipski san o Mudrom starcu, posudi svetog Grala i Zlatnom cvetu sanjao sam u vreme dok sam na Srebrnom jezeru pisao knjigu „Arhetipski svet Desanke Maksimović“. U jednom trenutku u svom radu sam naišao na velike prepreke, koje sam prevazišao nakon ovog sna. Ta situacija je i bila jedan od povoda za njegovu pojavu.

Stari Kinez s bradicom ovde simbolizuje arhetip Mudrog starca. On mi ne otkriva samo da je posuda na stolu posuda svetoga Grala, odnosno posuda ispunjenja želja, već mi daje i znak odobravanja u trenutku kada se iz zemlje rađa Zlatni cvet, simbol mandale, pri čemu se u meni javlja numinozno osećanje celovitosti.

Svakako da se tako snažna simbolika ne može i ne sme vezati isključivo za savladavanje prepreka tokom rada na knjizi „Arhetipski svet Desanke Maksimović“. Jer, to je bio samo jedan od okidača za nešto mnogo važnije i dublje što se odigravalo u arhetipskom delu moje ličnosti, a što je povezano za savladavanjem problema u najširem i najdubljem smislu. Jer, naši najveći i najznačajniji životni problemi, kako ističe Jung, u izvesnom smislu su nerešivi, ali se mogu, shodno potencijalima ličnosti, prerasti, što je od posebnog značaja za odgovarajuće funkcionisanje ličnosti. Tako sam ovim snom dobio i energiju i model za savladavanje životnih prepreka uopšte. Jer iskustvo koje stičemo u snovima, a posebno arhetipskim, može nam pomoći da potpunije i psihološki kompetentnije funkcionišemo u spoljašnjoj realnosti.

Evropljanin počinje da imitira Istok

„Tajna zlatnog cveta“ je kineska knjiga o životu, čiji je alternativan naziv „Veština kako da se produži ljudski život“. Ovo delo su 1928. godine objavili Jung i Rihard Vilhelm. Knjiga se sastoji od Vilhelmovog prevoda jednog drevnog kineskog taoističkog teksta, koji se bavi kineskom jogom, a za koji je podroban komentar napisao Jung. U njemu Jung ističe da je Istok taj koji nas uči drugačijem, širem, dubljem i višem razumevanju života.

Međutim, Jung je uvek isticao da zapadnjačko podražavanje psihologije Istoka predstavlja tragičan nesporazum. On kaže da „nije za nas da imitiramo ono što je strano našem organizmu, ili da se igramo misionarstva. Jer, naš zadatak je da izgradimo našu zapadnjačku civilizaciju, koja boluje od hiljade bolesti. To mora početi ovog trenutka, i to od Evropljanina kakav je on u biti, sa svim njegovim zapadnjačkim svakodnevicama, s njegovim bračnim problemima, njegovim neurozama i političkim priviđenjima i s njegovim dezorijentisanim pogledom na svet (...) Zbog toga je tako žalosno kada se Evropljanin udaljava od vlastite prirode i počinje da imitira Istok. A znamo da bi mogućnosti koje se pred njim otvaraju bile mnogo veće kada bi ostao ono što jeste i kada bi na svoj način i iz vlastitog bića razvio sve ono što je Istok iz svog bića izrodio tokom milenija“.

Mudri starac, kao arhetipska figura u ovom snu, predstavlja mog gurua i savetodavca u odgonetanju i savladavanju prepreka na životnom putu, prepreka koje prevazilaze mogućnosti mog ličnog iskustva. On se, kao što ističe Jung, pojavljuje uvek kada se snevač nalazi u beznadežnoj situaciji iz koje ga mogu izvući samo duboka razmišljanja ili neka srećna ideja. Sveti Gral simbolizuje unutrašnju ispunjenost za kojom su ljudi oduvek tragali. Legenda o svetom Gralu je legenda o posudi u kojoj se nalazi Hristova krv, a Hrist je, poput Bude, simbol Sopstva. U viteškoj književnosti i ikonografiji Gral je natprirodni predmet, a njegove glavne vrline su da hrani, odnosno daje život, obasjava, to jest duhovno prosvetljuje i čini nas neranjivim. Traganje za Gralom je traganje za Sopstvom, odnosno za svojom celovitošću.

Tantričko-taoistička simbolika Zlatnog cveta govori o postignuću nekog duhovnog stanja. Ovaj cvet je eliksir života, a njegovo cvetanje simbolizuje povratak u središte, odnosno u praiskonsko stanje, koje je rezultat unutrašnje alhemije.

Tako je ovaj san priču arhetipskog dela mene zgusnuo u tri transpersonalna simbola, odnosno u simbole Mudrog starca, posude svetoga Grala i Zlatnog cveta (cveta besmrtnosti, koji je u ovome snu u prisnoj vezi sa starim Kinezom). Jer, „Tajna Zlatnog cveta“ predstavlja taoistički tekst o kineskoj jogi.

Ovo je svakako povezano i s tim da sam već odavno ušao u drugu polovinu života, čija se psihologija bitno razlikuje od prve polovine, što se odražava i na simboliku snova, koji su po svojoj funkciji i po svom smislu primereni životnom periodu u kojem se nalazimo.
__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Reply

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 11:06 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM