MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Nauka > Psihologija > Analitička psihologija i Karl Gustav Jung

Notices



 
 
Opcije Teme Način Prikaza
Prev Previous Post   Next Post Next
Old 08-06-08, 20:43   #1
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default Analitička psihologija i istočna učenja

Iz komentara knjige "Tajna zlatnog cvijeta"

1. Teškoće sa kojima se Evropejac susreće prilikom pokušaja da razume Istok


Nema sumnje da na mene, pravog Zapadnjaka po svojim osećanjima, neobičnost ovog kineskog teksta ostavlja dubok utisak. Istina, izvesno poznavanje isto¬čnjačkih religija i filozofija pomaže mom intelektu i intuiciji u razumevanju tih ideja bar u nekoj meri, kao što mogu da razumem paradokse primitivnih verovanja u terminima "etnologije" ili "komparativne istorije religija". Naravno, to je zapadnjački način prikrivanja srca ispod ogrtača tzv. naučnog razumevanja. Delimično to činimo zbog miserable vanlte des savanls koja uplašeno i užasnuto odbacuje svaki znak žive simpatije, a delimično zbog toga što simpatijsko razumevanje može da dozvoli da se dodir sa tuđim duhom pretvori u ozbiljno iskustvo. Tzv. naučna objektivnost sačuvala bi ovaj tekst za filološku oštrinu sinologa, i ljubomorno bi je čuvala od svakog drugog tumačenja. Ali, Rihard Vilhelm (Richard Wilhelm) je odviše duboko prodro u tajnu i tajanstvenu vitalnost kineske mudrosti da bi dozvolio da takav biser intuitivnog uvida iščezne u pretincima specijalista. Počašćen sam što je njegov izbor psihološkog komentatora pao na mene.

Naravno, to povlači rizik da takvo jedinstveno blago iščezne u čeljustima druge specijalističke nauke. Svako ko pokušava da umanji zasluge zapadnjačke nauke i učenja samo potkopava glavni temelj evropskog uma. Nauka, svakako, nije savršen instrument, ali je zato superioran i nezaobilazan, i nanosi zlo samo onda kada se shvati kao cilj po sebi. Naučni metod mora da služi; on greši kada preuzme presto. On mora da bude spre¬man da služi svim granama nauke, jer je svakoj od njih, zbog svoje nepotpunosti, potrebna podrška svih drugih.

Nauka je alatka zapadnjačkog uma i pomoću nje se više vratnica može otvoriti nego golim šakama. Ona je deo naše spoznaje i zamračuje nam uvid samo kada smatra da postoji jedino njeno razumevanje. Istok nas podučava jednom drugom, širem, dubljem i višem razumevanju, odnosno, razumevanju kroz život. Nama je taj način samo ovlaš poznat, samo kao senasto osećanje izvuče¬no iz religiozne terminologije, i stoga rado umećemo istočnjačku "mudrost" u znake navoda i pripisujemo je mračnom području vere i praznoverja. Ali na taj način potpuno pogrešno shvatamo "realizam" Istoka. Ovaj tekst, na primer, nije sačinjen od preteranih osećanja ili razrađenih mističnih uvida koji se graniče sa patološkim i proističu iz asketskih nastranosti i povučenosti. On se zasniva na praktičnim uvidima visoko razvijenih kineskih umova, koje ni na koji način ne možemo da potcenjuje-mo.

Ova će se tvrdnja možda učiniti odviše smelom i naići će na nevericu, što ne iznenađuje kada se ima u vidu koliko je taj materijal slabo poznat, štaviše, neobičnost tog materijala je tako privlačna, da je naša pometenost o tome kako se i gde kinseki svet mišljenja može priključiti našem sasvim razumljiva. Kada se suoči sa problemom razumevanja ideja Istoka, uobičajena greška Zapadnjaka je slična grešci studenta u Faustu. Zaveden Đavolom, on prezrivo okreće leda nauci, i zanesen istočnjačkim okultizmom, doslovno preuzima joga vežbe i postaje jedan imitator. (Teofizika je naš najbolji primer takve greške.) I tako on napušta jedini siguran osnov zapadnjačkog uma i gubi se u izmaglici reći i ideja koje ne bi nikada nastale u evropskim mozgovima, i koje nikada neće moći plodonosno da se nakaleme na njih.

Jedan drevni posvećenik je rekao: "Ako pogrešan čovek koristi prava sredstva, prava sredstva deluju na pogrešan način." Ta kineska izreka, nažalost odviše isti¬nita, stoji u oštrom kontrastu prema našem verovanju u "pravi" metod. U stvarnosti, u takvim stvarima sve zavisi od čoveka a malo ili ništa od metoda. Jer metod je samo staza, samo smer kojim se čovek kreće. Način na koji dela predstavlja pravi izraz njegove prirode. Ako metod nije takav, onda je on samo izveštačenost, nešto veštački pridodato, bez korena i životnog soka, što služi samo pogrešnom cilju samo-obmane. On se pretvara u sredstvo zavaravanja i izbegavanja nečega što je možda neumitan zakon čovekovog bića. Koliko je to daleko od čovečnosti i iskrenosti kineskog mišljenja! Naprotiv, on predstavlja poricanje vlastitog bića, predaju neznanim i nečistim bogovima, kukavički trik u cilju sti-canja psihičke nadmoćnosti, svega u stvari što je krajnje protivno značenju kineskog "metoda". Jer ti uvidi proisti¬ču iz načina života koji je potpun, nepatvoren i istinit u pravom smislu reći; to su uvidi koji dospevaju iz dre¬vnog, kulturnog života Kine koji je dosledno i povezano rastao od najdubljih instinkta, i koji je, za nas, beskrajno udaljen a nemoguće ga je imitirati.

Zapadnjačka imitacija Istoka je dvostruko tragična usled toga što proističe iz nepsihološkog nerazumevanja koje je sterilno kao što su moderna bekstva u Taos, na blažena ostrva južnih mora ili u Centralnu Afriku, gde se iskreno izigrava "primitivnost" dok civilizovani čovek Zapada izbegava svoje preteče dužnosti, svoje Hic Rhodus hic salta. To nije samo pitanje našeg imitiranja, ili još gore, pretvaranja u misionare nečega Što je orga¬nski strano, već je pre pitanje izgradnje naše zapadnja¬čke kulture koja poboljeva od hiljadu boleština. To treba učiniti odmah, i to treba da učini pravi Evropejac, onakav kakav je na svojim uobičajenim zapadnjačkim mestima, sa svojim bračnim problemima, svojim neurozama, dru¬štvenim i političkim zabludama, i svojom celokupnom filo¬zofskom dezorijentacijom.

Učinićemo dobro ako odmah priznamo da, u osnovi gledano, ne razumemo potpunu odvojenost jednog ovakvog teksta od sveta, da je, štaviše, ne želimo da razumemo. Naslućujemo li, možda, da mentalni stav, koji u tolikoj meri može da usmeri pogled unutra, može da proizvede takvu odvojenost samo zato što su ti ljudi toli¬ko potpuno ispunili instinktivne zahteve svojih priroda da ih skoro ništa ne sprečava da sagledaju nevidljivu sušti¬nu sveta? Može li biti da se preduslov za takvu viziju nalazi u oslobađanju od ambicija i strasti koje nas vezu¬ju uz vidljivi svet, i ne proističe li to oslobađanje iz razumnog ispunjavanja instinktivnih zahteva, pre nego iz njihovog prevremenog ili strašljivog gušenja? Da li se naše oči otvaraju pre duhom samo onda kada se poštuju zakoni zemlje? Svako ko poznaje istoriju kineske kulture, i ko je pažljivo izučavao Ji king, tu knjigu mudr¬osti koja već hiljadama godina prožima svakoliko kinesku misao, neće tek tako preći preko ovih pitanja. On će znati, štaviše, da gledišta izražena u našem tekstu nisu izuzetna sa kineske tačke gledišta, već da su, u stvari, neumitni, psihološki zaključci.

U našoj hrišćanskoj kulturi, duh i strast duha su dugo vremena bili najveće vrednosti i stvari kojima se najviše stremilo. Tek posle pada srednjeg veka, odnosno tokom devetnaestog veka, kada je duh počeo da se izrada u intelekt, pojavila se reakcija protiv nepodnošljive vladavine intelektualizma. Ovaj pokret, istina, u prvi mah je načinio oprostivu grešku mešanja intelekta sa duhom, i krivljenja drugog za nedela prvog. Intelekt doista šteti duši kada pokušava da se dokopa nasleda duha. On uopšte nije pogodan za to, zato što je duh nešto više od intelekta po tome što ne uključuje u sebe samo njega, već i osećanja. To je smer, ili princip, života koji teži sjajnim, nadljudskim visinama. Naspram njega stoji mračan, ženski, zemljin princip (jin), sa emocionalnošću i instinktivnošću koje dosežu daleko unazad u dubine vremena, i u korene fiziološkog kontinuiteta. Ti koncepti su nesumnjivo čisto intuitivni uvidi, ali ih se ne možemo lišiti ako pokušavamo da razumemo prirodu čovekove duše. Kina takode ne bi mogla bez njih zato što, kako istorija kineske filozofije pokazuje, nikada nije otišla toliko daleko od središnjih psihičkih činjenica da bi se izgubila u jednostranom preteranom razvoju i precenjivanju jedne izdvojene psihičke funkcije. Otud Kinezi nisu nika¬da ispuštali iz vida paradokse i polarnost svojstvene svemu što je živo. Suprotnosti se uvek uravnotežavaju -to je znak visoke kulture. Jednostranost, iako daje zamah, oznaka je varvarstva. Reakcija koja sada zapo¬činje na Zapad,u - protiv intelekta a u korist osećanja, ili u korist intuicije - izgleda mi kao oznaka kulturnog napr¬etka, širenja svesti preko odviše uskih granica despo¬tskog intelekta.

Ne želim da potcenim veličanstvenu diferencijaciju zapadnjačkog intelekta; uporeden s njim, istočnjački intelekt može da se opiše kao detinjast. (što, očigledno, nema nikakve veze sa inteligencijom.) Kada bismo uspeli da podignemo još jednu, ili čak i treću psihičku funkciju do nivoa časti pripisanog intelektu, tada bi Zapad mogao da očekuje da prevazide Istok u velikoj meri. Zato je doista tužno kada Evropejac napusti vlastitu prirodu i imitira Istok ili "deluje" na njega na bilo koji način. Mogu¬ćnosti koje su mu otvorene bile bi daleko veće kada bi ostao veran sebi i iz svoje vlastite prirode razvio sve ono što je Istok stvorio iz svog unutrašnjeg bića tokom vekova.

Uopšteno rečeno, i sagledano sa nepopravljivo spoljašnje tačke gledišta intelekta, učiniće se kao da nam stvari koje Istok toliko ceni uopšte nisu potrebne. Sam intelekt ne može u prvi mah da pojmi praktičnu važnost koju istočnjačke ideje mogu da imaju za nas, i stoga može da ih klasificira samo kao filozofske i etnološke neobičnosti. Nedostatak razumevanja ide toliko daleko da čak ni učeni sinolozi ne shvataju praktičnu primenu Ji kinga, i sagledavaju ga kao zbirku nerazumljivih magičnih bajalica.

...

Last edited by Airbender; 07-05-09 at 11:00..
Airbender is offline  
Reply With Quote
 

Tags
analitička, istočna, psihologija, učenja

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 05:31 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM