MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Nauka > Psihologija > Analitička psihologija i Karl Gustav Jung

Notices



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 13-03-08, 12:09   #1
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default O Jungu i njegovom djelu

K. G. Jung je je vjerovatno strastvenije i potpunije od svih mislilaca zašao u ’tamni vilajet’ ljudske duše. U istraživanju je spojio saznanje, intuiciju, iskustva, imaginaciju evropske, kineske, indijske, afričke, indijanske...tradicije, vjerovanja. Duša je ogledanje svijeta i čovjeka, jedina neposredna pojava svijeta, i neophodni uslov opšteg iskustva svijeta.
Tri su psihička stupnja: svijest, lično nesvjesno i kolektiv no nesvjesno.
Lično nesvjesno se sastoji od svih onih sadržaja koji su postali nesvjesni zbog toga što su ili izgubili svoj intenzitet i dospjeli u zaborav, ili zbog toga što se od njih distancirala svijest (tzv potiskivanje), i od onih sadržaja, dijelom čulnih opažaja, koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nijesu dospjeli do svijesti, a ipak su nekako prodrli u psihu.
Kolektivno nesvjesno, koje kao naslijeđeni posjed mogućnosti predstavljanja nije individualan nego opšteljudski, čak opšte životinjski, predstavlja osnovu individualnog psihičkog. Jung ide dotle da smatra da bi teorijski iz kolektivno nesvjesnog bilo moguće izdvojiti ne samo psihologiju crva nego i ćelije.
U kolektivno nesvjesnom je ono što smo naslijedili iz magle pradavnina, najstariji oblici ljudskog duha, vrsta nadindividualne duše. Svijest je dio psihe koji je pretežno uključen u trenutna zbivanja, dok je kolektivno nesvjesno bezvremeno i opšte, psiha sa reakcijom na najopštije i uvijek prisutne uslove psihološke, fiziološke i fizikalne prirode. Kolektivno nesvjesno se sastoji iz mitoloških motiva i slika, zbog čega su, kaže Jung, mitovi naroda zapravo eksponenti kolektivno nesvjesnog. Cjelokupna mitologija je projekcija kolektivno nesvjesnog. Uticaj sazvježđa, koje nudi astrologija, na nebo projektovane konstelacione slike, istovrsnog su porijekla sa figurama koje su projektovane u legende i bajke, ili u istorije ličnosti. Tijelo se prilagođava na uslove sredine, psiha je posjedovala organe ili funkcione sisteme koji odgovaraju normalnom fizikalnom stanju prilika. Psihičke pojave imaju paralelu s fizičkim pravilnostima. Svakodnevni hod sunca i mijenjanje dana psihički su se odslikavali u obliku od davnine urezane slike. Primitivni ljudi iznalaze odgovarajuće mitove da bi bili u stanju da objasne fizičke pojave. Nesvjesno i danas reprodukuje fantastične slike iz davnina koje su ušle u psihu. Mitske motive Jung naziva arhetipovima. A oni su manifestacija instinkta, iz čijeg životnog izvora teče i sve stvaralčko, pa nesvjesno nije samo istorijski uslovljeno, nego, slično prirodi, rađa stvaralčki impuls. Nesvjesnost je cjelokupnost svih arhetipova..
Kolektivno nesvjesno se može istraživati na dva načina: u mitologiji ili u individui. 'Kolektivno nesvjesno je snažna duhovna nasledna masa ljudskog razvitka, ponovo rođena u svakoj individualnoj moždanoj strukturi'. Svijest je, pak, efemerna pojava, koja omogućava trenutna prilagođavanja i orijentacije, što se može uporediti sa orijentacijom u prostoru. Nesvjesno, međutim, sadrži izvor pogonskih psihičkih snaga i oblike i kategorije koji ih uređuju – arhetipove. Po Jungu, sve najjače ideje i predstave, naročito religijske, ali i naučne, filozofske i moralne centralne pojmove, svode se na arhetipove. 'U svom sadašnjem obliku oni su varijante prapredstava nastale kroz svjesnu primjenu i prilagođavanje, pošto je funkcija svijesti ne samo da spolnji svijet prima i razaznaje preko čula, nego i da unutrašnji svijet stvaralački prevodi u spoljnji svijet'.

Jungov sljedbenik Džin Kvals, član Međunarodnog društva jungovskih analitičara, smatra da bi DNK (otkrivena 1944.godine) mogla da bude skladište arhetipskih simbola kolektivno nesvjesnog. Podjeća da je DNK osnovna hemijska komponenta gena svih živih bića, materija u jezgru svake ćelije i komponenta gena. DNK može da sadrži simbolični šifrovani zapis istorije svih oblika života. Parafrazirajući Junga, navodi da je kolektivno nesvjesno ona komponenta psihe koja sadrži sve što je nepoznato, a zajedničko je svim ljudskim bićima. Šifrovani simbolički jezik DNK mogao bi biti skladište i za arhetipove. Kvals vjeruje da bi Jung, da je danas živ, prigrlio otkriće da je DNK savršen analog kolektivno nesvjesnog, da je u stvari pojam kolektivno nesvjesnog prototip onoga što je kasnije otkriveno i nazvano DNK
Paramanand is offline  
Reply With Quote
Old 12-04-08, 11:58   #2
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default Pogled unazad - K.G. Jung

Ne mogu da se složim sa mišljenjem da sam pametan i mudar. O sebi mislim jedino kao o čoveku koji je iz opšteg toka zahvatio onoliko vode koliko može da stane u šešir. Koliko je to iznosilo? Ja ne predstavljam taj tok. Nalazim se u njemu, pa ipak ništa ne činim. Drugi se ljudi nalaze u istom toku, ali oni najčešće smatraju kako su sa njim povezani. Ja ne činim ništa. Nikada nisam pomislio kako sam upravo ja ta osoba koja mora da utvrdi da trešnje rastu na peteljkama. Jednostavno stojim, gledam i divim se umećima prirode.

Ima jedna lepa stara priča o učeniku koji je došao kod rabina i upitao ga: "U davna vremena bilo je ljudi koji su videli lice Božije. Zašto ga više ne viđaju?" Rabin je odgovorio: "Zato što danas niko nije u stanju da se sagne tako nisko."

Čovek mora da se sagne kako bi zahvatio vodu iz toka.

Najveća razlika između mene i većine ljudi sastoji se u tome što su "pregradni zidovi" za mene prozirni. To je moja lična osobenost. Drugi nalaze da su ti zidovi toliko neprozirni da se iza njih ne može videti ništa i stoga misle da tamo ničeg i nema. Ja do izvesne mere opažam procese koji se odvijaju u pozadini i to mi pruža unu¬tarnju sigurnost. Ljudi koji ništa ne vide, nemaju osećanje sigurnosti i nisu u stanju da izvlače zaključke - ili, ukoliko to i čine, ne veruju u njih. Ne znam šta me je podstaklo da opažam tok života. Verovatno samo nesvesno. Ili, možda, moji rani snovi. Oni su odredili od samog početka moj pravac. Moj odnos prema svetu bio je još vrlo rano uo¬bličen uvidom u ono što se dešavalo u pozadini. U osnovi, taj odnos je ostao isti od moga detinjstva pa sve do današnjeg dana. Kao dete bio sam usamljen, i još uvek se tako osećam, zato što sam upoznao neke pojave i moram da otkrivam stvari o kojima drugi očigledno ništa ne znaju; a najčešće i ne žele ništa da znaju. Usamljenost ne potiče usled nedostatka ljudskog društva, već iz nemogućnosti da se drugima saopšte bitne stvari, ili zato što čovek stoji na određenim stanovištima koje drugi smatraju nedopustivim. Moja usamljenost počela je sa iskustvom mojih ranih snova, da bi dosegla vrhunac u vreme kada sam radio na nesvesnom. Ako zna više od ostalih, čovek postaje usamljen. Ali usamljenost ne predstavlja nužno prepreku druženju, jer niko nije osetljiviji na druženje od usamljenog čoveka, a druženje uspeva jedino ukoliko svaki pojedinac zadržava svoju in¬dividualnost i ne poistovećuje se sa drugima.

Veoma je bitno posedovati tajnu, predosećanje nepoznatih stvari. To ispunjava život nečim bezličnom, numinosum-om. Onaj ko to nije nikada iskusio propustio je nešto bitno. Čovek mora da oseti da živi u svetu koji je na izvestan način tajanstven; da se do¬gađaju i da se mogu iskusiti takve stvari koje ostaje neobjašnjive; da se ništa ne može predvideti. Ono što je neočekivano i neverovatno sastavni je deo ovog sveta. Tek tako shvaćen život može biti ispun¬jen. Ja lično oduvek sam doživljavao svet kao beskrajan i nepojmljiv.

Bilo mi je veoma teško da izađem na kraj sa svojim idejama. U meni je bio daimon, čije se prisustvo na kraju pokazalo kao presud¬no. Daimon me je nadvladao, i ako sam povremeno bio nemilosrdan bilo je to stoga što sam se nalazio u njegovoj vlasti. Nikada nisam bio u stanju da napustim nešto što bih započeo. Morao sam da hi¬tam dalje, kako bih dosegao svoju viziju. Kako moji savremenici ni¬su, razumljivo, bili u stanju da uoče tu viziju, u meni su videli samo ludu koja hita napred.

Mnoge ljude sam uvredio, jer čim bih uvideo da me ne razumeju, stvar bi, makar za mene, bila završena. Morao sam da idem dalje. Nisam imao strpljenja sa drugima - osim sa pacijentima. Mo¬rao sam da se držim jednog unutarnjeg zakona koji mi je bio namet¬nut i nije mi ostavljao slobodu izbora. Dakako, nisam ga uvek poštovao. No zar ima toga ko je u stanju da uvek bude dosledan?

Sa drugim ljudima družio sam se neprekidno i bili su mi bliski dok su razumevali moj unutarnji svet; ali ponekad se dešavalo da se rastanemo jer više nije bilo ničega što bi me vezivalo za njih. Morao sam da prihvatim bolnu činjenicu da ima ljudi koji nemaju više ništa da mi kažu. Mnogi su u meni probudili snažno osećanje čovečnosti, ali jedino u slučaju kada bi se javljali u magičnom okruženju psiho¬logije; sledećeg trenutka, kada bi svetlosni zrak obasjao drugo mesto, nije ostajalo ništa da se vidi. Mnogi ljudi su uspevali da me veoma zainteresuju; ali čim bih uspeo da ih prozrem, privlačnost bi iščezla. Tako sam stvorio mnogo neprijatelja. Stvaralačka osoba ima malo vlasti nad svojim sopstvenim životom. Takva osoba nije slo¬bodna. Ona je zarobljenik svog daimona koji njome upravlja.

"Sramno
Moć čupa srca iz nas,
Jer svaki Nebeski zahteva žrtvu:
A odbijanje da se žrtva da,
Nikada nije vodila dobru."

kaže Helderlin (Holderlin).

Taj nedostatak slobode veoma me je tištio. Cesto sam imao utisak da se nalazim na bojnom polju, i da govorim: "Ti si pao, dragi druže, ali ja moram dalje." Jer - "Sramno moć čupa srce iz nas." Drag si mi, doista te volim, ali ne mogu da ostanem. Ima nečeg srceparajućeg u tome. Ja sam takođe žrtva - ne mogu da ostanem. Ali, daimon udesi stvari tako da čovek preživi, a blagoslovena redoslednost se pobrine da neočekivano dobro podnosim suHbinu u sramnoj suprotnosti sa mojim "neverništvom".

Možda bih mogao da kažem: istovremeno imam veću i mnogo manju potrebu za drugima, od ostalih ljudi. Kada daimon dejstvuje, čovek je uvek preblizu i predaleko. Jedino kada se on umiri, čovek može da se obuzda.

Stvaralački daimon bezdušno se poigrava mnome. Pritom su obični poslovi najviše trpeli - mada ne uvek ni svuda. U pogledu kompenzacije, naime, konzervativan sam do srži. Punim lulu iz po¬sude za duvan moga dede i još uvek čuvam njegov planinarski štap sa drškom od roga divojarca, koji je doneo iz Pantenizine, gde je bio jedan od prvih gostiju tek ostvarenog Kurort-a.

Mogu da kažem da sam zadovoljan pravcem kojim se moj život kretao. Bio je to plodan život koji mi je dosta pružio. Zar sam uopšte mogao toliko da očekujem? Dešavale su mi se sve same neočekivane stvari. Mnogo toga je moglo da bude drugačije da sam ja lično bio drugačiji. Ali, bilo je upravo onako kako je moralo da bude - sve se dešavalo u skladu sa mojom prirodom. Mnogo toga se resilo onako kako sam planirao, ali to se nije uvek pokazalo kori¬snim po mene. Ipak, gotovo sve se razvijalo prirodnim tokom i sud¬binskim određenjem. Žalim što je došlo do mnogih grešaka koje su proizišle iz moje nepopustljivosti; ali, bez te osobine nikada ne bih ostvario svoj cilj. I tako, istovremeno jesam i nisam razočaran. Ra¬zočaran sam u ljude, a razočaran sam i u samog sebe. Doznao sam neverovatne stvari od ljudi i postigao više nego što sam očekivao od sebe. Ne mogu da donesem nikakav konačan sud jer su fenomen života i fenomen čoveka preopširni. Što sam stariji sve manje razumem i poznajem sebe.

Zaprepašćen sam, razočaran, zadovoljan sobom. Rastrojen sam, potišten, zanesen. Ja sam sve to istovremeno, pa ne mogu da donesem konačne sudove. Nisam u stanju da odredim krajnji smisao ili besmisao; nemam nikakvog konačnog suda o sebi i svom životu. Ne postoji ništa u šta sam posve siguran. Nemam krajnjih ubedenja - doista ni o čemu. Znam samo da sam rođen, da postojim i imam utisak da sam sve vreme nečim nošen. Postojim na osnovu nečega što ne poznajem. Uprkos svim nesigurnostima, osećam postojanost koja prožima sve što postoji, osećam kontinuitet svoga oblika bivstvovanja.

Svet u kome smo rođeni surov je i okrutan, a ipak uzvišeno lep. Šta nam se čini pretežnijim - smisao ili besmisao - pitanje je temperamenta. Kada bi preovladao besmisao, za svakim stepenom našeg razvoja nestajao bi postepeno smisao života. Ali, to nije slučaj, ili mi se bar tako čini. Verovatno je, kao kod svih metafi¬zičkih pitanja, istinito i jedno i drugo: život jeste - ili poseduje - i smisao i besmisao. Nadamo se„ iako sa zebnjom, da će smisao preovladati i dobiti bitku.

Kada Lao Ce kaže: "Sve je jasno, ja sam taj koji je zamagljen", on izražava ono što ja osećam sada u poodmakloj starosti. Lao Ce je primer čoveka moćne pronicljivosti, koji je video i iskusio vredno i bezvredno, i koji na kraju života želi da se vrati svom sopstvenom biću, večnom nepojamnom smislu. Arhetip mudraca koji je dovoljno video važi za sva vremena. Taj tip se može sresti na svakom intelek¬tualnom nivou i njegovi obrisi su uvek jedinstveni, bilo da je reč o nekom starom seljaku ili velikom filosofu kao što je Lao Ce. To je pozno doba, sa svojim ograničenjima. Ipak, ima dosta toga što me ispunjava: bilje, životinje, oblaci, dan i noć, kao i ono što je večno u čoveku. Sto se osećam nesigurnijim u pogledu samog sebe, to u me¬ni više narasta osećanje srodstva sa svim postojećim. Ustvari, izgleda mi da se otuđenost koja me je toliko dugo razdvajala od ljudi prenela u moj vlastiti unutarnji svet, i da mi je otkrila neočekivano samo¬ga sebe.

Last edited by Airbender; 12-04-08 at 12:47..
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 13-04-08, 09:43   #3
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Zaboravljene misli nisu prestale da postoje.I mada ne mogu da ožive po želji, one su prisutne u potpražnom stanju (odmah ispod praga sjećanja) odakle se mogu izdići spontano, u svako doba, često i nakon mnogo godina prividnog potpunog zaborava.

Ovdje govorim o stvarima koje smo svjesno vidjeli ili čuli, a potom zaboravili.Ali svi mi vidimo, čujemo, mirišemo i kušamo mnoge stvari a da ih u tom trenutku ne primjećujemo, bilo zato što nam je pažnja odlutala ili zato što je čulni nadražaj suviše slab da bi ostavio svjesni utisak.Medjutim,nesvjesno ih je zabilježilo i takvo potpražno čulo opažanja igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu.Iako mi to ne shvatamo, ona utiču na naša reagovanja na dogadjaje i na ljude.

Primjer za to,koji ja smatram posebno rječitim, dao nam je profesor koji je u prirodi šetao sa jednim od svojih učenika, zaokupljen ozbiljnim razgovorom.Najednom je primijetio da njegove misli prekida navala sjećanja iz najranijeg djetinjstva.Nije umio da objasni otkud takvo skretanje.Ništa od onoga što je rekao nije imalo veze sa tim uspomenama.Osvrnuvši se, primijetio je da mu se prva od tih uspomena javila dok je prolazio pored jednog seoskog imanja.Predložio je učeniku da se vrate do mjesta gdje je sjećanje izronilo.Kad su stigli, osjetio je miris gusaka i odmah shvatio da je taj miris pokrenuo bujicu uspomena. On je u svojoj mladosti živio na seoskom imanju gdje su bile uzgajane guske i njihov karakterističan miris ostavio je trajan, mada zaboravljeni utisak.Dok je šetajući prolazio pored imanja, on je potpražno osjetio taj miris i to nesvjesno opažanje prizvalo je davno zaboravljena iskustva iz njegovog djetinjstva.
Opažanje je bilo potpražno jer je pažnja bila zaokupljena nečim drugim, a nadražaj nije bio dovoljno jak da je skrene i stigne neposredno do svijesti.Pa ipak, izvukao je na površinu "zaboravljene" uspomene.

takav "nalagački" ili "pokretački" efekat može da objasni i napad neurotičnih simptoma isto kao i dobroćudnije uspomene kada neki prizor, miris ili zvuk prizove u sjećanje odredjenu okolnost iz prošlosti.na primjer, neka djevojka može da ima mnogo posla u svojoj kancelariji, i da naizgled bude dobrog zdravlja i raspoloženja.samo trenutak kasnije ona osjeća snažnu glavobolju i pokazuje znake naglašenog neraspoloženja. Ona je čula, a da toga uopšte nije bila svjesna, sirenu nekog broda u daljini i to je nesvjesno podsjetilo na njen tužni rastanak sa mladićem koga je svim silama pokušavala da zaboravi...



...Mi bismo se nasmijali na ideju o biljci ili životinji koja izmišlja samu sebe, ipak mnogi ljudi vjeruju da je psiha(odnosno um)izmislila sebe, te da je stoga bila tvorac vlastitog postojanja.U stvari um se razvio do svog sadšnjeg stanja svijesti kao što se žir razvija u hrast,ili kao što su se gmizavci razvili u sisare.Kako je već odavno počeo da se razvija,tako se još i danas razvija i zbog toga nas pokreću unutrašnje sile kao i spoljni podsticaji.

Ti unutrašnji motivi potiču iz dubokog izvora koji nije stvorila svijest i KOJI NIJE POD NJENOM KONTROLOM.U mitologiji starog doba, ove sile su se zvale mana,ili duhovi,demoni ili bogovi.Oni djeluju DANAS kao što su uvijek djelovali.Ukoliko se poklapaju sa našim željama, mi ih zovemo srećnim slutnjama ili pobudama i sami sebe tapšemo po ramenu zato što smo tako pametni.Ako su suprotni našim željama, onda kažemo da je to samo loša sreća,ili da su neki ljudi protiv nas, ili da je uzrok naše nevolje sigurno patološke prirode.Jedino što odbijamo da priznamo jeste činjenica da ZAVISIMO OD "SILA" KOJE SU IZVAN NAŠE KONTROLE.Tačno je da je civilizovani čovjek od nedavno stekao izvjesnu količinu snage volje,koju može da primijeni kad god poželi.On je naučio da uspješno obavlja svoj posao, a da prethodno ne mora da pribjegava pjesmama i bubnjevima kako bi ga oni doveli u stanje da radi.Čak se oslobodio i svakodnevne molitve za Božiju pomoć.Može da sprovede ono što naumi, i svoje ideje bez sumnje može glatko da pretvori u djelo, dok primitivnom čovjeku na svakom koraku smetaju strahovi,praznovjerje i druge nevidljive prepreke djelovanju. Moto:"Ono što hoćeš to i možeš"- PRAZNOVJERJE JE MODERNOG ČOVJEKA!

No ipak,održanje svoje vjere savremeni čovjek plaća priličnim nedostatkom samoposmatranja.On je slijep za činjenicu da i pored sve njegove razumnosti i djelotvornosti njime vladaju "sile" koje su IZVAN NJEGOVE KONTROLE.Njegovi bogovi i demoni nisu nipošto nestali, samo su dobili nova imena.Oni ga održavaju u pokretu bez odmora, s nejasnim strepnjama,tjeskobom,psihološkim komplikacijama,nezasitom potrebom za pilulama, alkoholom, duvanom, hranom - i, prije svega, velikim brojem neuroza.

(iz Lavirinta u čovjeku)

Last edited by zagorski; 13-04-08 at 09:46..
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 15-04-08, 21:45   #4
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default Putovanja

Pueblo Indijanci

Kada želimo da donesemo neki sud uvek tražimo spoljašnju tačku oslonca. To je tako pogotovo u psihologiji, gde po prirodi sa¬me materije subjektivno učestvujemo daleko više nego u bilo kojoj drugoj nauci. Kako, na primer, možemo da postanemo svesni odlika vlastite nacije ako nikada nismo imali prilike da posmatramo svoju naciju sa spoljašnje strane? Procenjivanje sopstvene nacije izvana podrazumeva posmatranje njenih odlika sa stanovišta jedne druge nacije. Da bismo to učinili, moramo da steknemo odgovarajuće poz¬navanje tuđe kolektivne psihe, a u toku takvog procesa uporedivanja susrećemo se sa svim onim različitostima koje obrazuju nacionalne sklonosti i posebnosti. Sve ono što nam smeta kod drugih može da nas dovede do razumevanja nas samih. Mogu da shvatim Englesku jedino kada uvidim u čemu se kao Švajcarac razlikujem od Engleza. Razumem Evropu, našu najveću zagonetku, tek kada shvatim gde, kao Evropljanin, nisam prilagođen svetu. Preko mojih poznanstava sa mnogim Amerikancima, i preko mojih putovanja do Amerike i po njoj, stekao sam ogroman uvid u evropski karakter; uvek sam mislio da za Evropljanina nema ničeg korisnijeg nego da s vremena na vre¬me baci pogled na svoj kontinent s vrha oblakodera. Kada sam prvi put razmatrao evropski prizor iz Sahare, okružen civilizacijom koja u većoj ili manjoj meri ima isti odnos prema našem kao što rimska kla¬sika ima prema savremenom dobu, postao sam svestan koliko sam u potpunosti, čak i u Americi, još uvek bio očaran i zarobljen kultur¬nom svešću belog čoveka. Tada se u meni javila želja da istorijska poredenja izvedem još dalje poniranjem u još dublji nivo kulture.

Na svoje sledeće putovanje u Sjedinjene Američke Države pošao sam sa grupom američkih prijatelja da bih posetio Indijance iz Novog Meksika, Puebljane koji žive u gradskoj naseobini. "Grad" je, međutim, prejaka reč. Ono što su u stvarnosti sagradili zapravo su jedino sela; ali njihove prenaseljene kuće, koje su terasasto posta¬vljene jedna preko druge, kao i njihov jezik u celokupno ponašanje, pretpostavljaju reč "grad". Tu mi se prvi put pružila prilika da razgo¬varam sa Neevropljaninom, to jest sa nekim ko ne pripada beloj rasi. Reč je o poglavici Taos Peubljana, inteligentnom čoveku u dobu iz¬među četrdeset i pedeset godina. Zvao se Ochiway Biano (Planinsko Jezero). Sa njim sam mogao da razgovaram kao sa retko kojim Evro¬pljaninom. On je, naravno, bio zarobljenik svoga sveta u jednakoj meri u kojoj je Evropljanin zarobljen u svom - ali kakav je to bio svet! U razgovoru sa Evropljaninom, čovek neprekidno naleće na peščane brane davno poznatih ali nikada protumačenih stvari; sa ovim Indijancem, brodovi slobodno plove po dubokim, nepoznatim morima. Istovremeno, nikada se ne zna šta pričinjava veće zadovol¬jstvo: ugledati obrise nove obale, ili otkriti nove pristupe drevnom znanju koje je gotovo zaboravljeno.

"Vidiš", rekao je Oshiway Biano, "kako belci deluju surovo. Njihove usne su tanke, nosevi oštri, lica izbrazdana i izobličena borama. Oni uvek imaju unezveren pogled; večito žude za nečim. Za čim to žude? Belci uvek nešto žele; uvek su nesigurni i nemirni. Mi ne znamo šta oni žele. Mi ih ne razumemo. Mislimo da su ludi."
Upitao sam ga zašto misli da su svi belci ludi.
"Kažu da razmišljaju sopstvenim glavama", odgovorio je.
"Pa, naravno, Šta misliš, čime razmišljaju?" upitao sam ga iznenađeno.
"Mi mislimo ovim", rekao je, pokazavši na svoje srce.


Duboko sam se zamislio. Prvi put u mom životu, tako mi se činilo, neko mi je ocrtao pravu sliku belog čoveka. Kao da sve do ta¬da nisam video ništa osim sentimentalnih i ulepšanih slika u boji. Ovaj Indijanac je pogodio našu bolnu tačku razgolitio istinu za koju smo slepi. Osetio sam da se u meni podiže nešto nepoznato, slično bezobličnoj magli, a ipak duboko poznato. A iz te izmaglice, izranja¬la je slika za slikom: najpre rimskih legija kako upadaju u gradove

Galije, i jasno usečene crte lica Julija Cezara (Julius Ceasar), Scipiona Afrikanca (Scipio Africanus) i Pompeja (Pompev). Ugledao sam rimskog orla na Severnom moru i na obalama Belog Nila. Potom sam video kako Sv. Avgustin prenosi hrišćansku veru Britancima na vrhovima rimskih kopalja, i najčuveniju prisilnu konverziju pagana od strane Karla Velikog; potom, bande pljačkaša i ubica Krstaških armija. S potajnim bolom shvatio sam laž tog starog romantizma o krstaškim ratovima. Zatim su usledili Kolumbo (Columbus), Kortes (Cortes) i drugi osvajači koji su s vatrom, mačem, torturom i hrišćanstvom stigli čak do tih dalekih Pueblo Indijanaca što su miroljubivo sanjarili pod Suncem, njihovim Ocem. Video sam, takođe, kako na¬rode sa Pacifičkih ostrva desetkuje alkohol, sifilis i šarlah koje su im preneli misionari i sveštenstvo.

To je bilo dovoljno. Ono što mi sa našeg stanovišta nazivamo kolonizacijom, misionarskim radom sa mnogobošcima, širenjem civi¬lizacije, i tako dalje, ima i drugo lice - lice ptice grabljivice koja ne¬milosrdno traga za udaljenim plenom - lice dostojno rase pirata i hajduka. Svi orlovi i druga pljačkaško-grabežljiva stvorenja koja kra¬se naše grbove deluju mi kao pogodni psihološki predstavnici naše prave prirode.

Zapamtio sam još nešto od onog što mi je rekao Ochiway Bilano. To mi deluje toliko duboko neodvojivo od posebne atmosfere u kojoj se odvijao naš razgovor, da bi moja priča bila nepotpuna ako bih izostavio da to pomenem. Naša konverzacija odvijala se na kro¬vu petog sprata glavne zgrade. U čestim vremenskim razmacima na krovovima su mogle da se vide figure drugih Indijanaca, koji su bili umotani u svoju vunenu ćebad, utonuli u kontemplaciju o lutajućem Suncu koje se svakodnevno rada na vedrom nebu. Oko nas su bile grupisane niske zgrade četvrtastog oblika sazidane od nepečenih ci¬gala sušenih na Suncu, sa karakterističnim stepenicama koje sežu od tla do krova, ili od krova do krova viših spratova. U prethodnim, opasnim vremenima, obično se ulazilo preko krovova. Talasasta vi¬soravan Taos (oko sedam hiljada stopa nadmorske visine) pružila se ispred nas prema horizontu, gde se nekoliko vrhova kupastog oblika (stari vulkani) uzdizalo preko dvanaest hiljada stopa u visinu. Iza nas se čuo žubor bistre rečice što je proticala pored kuća, na čijoj se drugoj obali nalazilo još jedno Pueblo naselje stambenih zgrada sa¬građenih od ćerpiča crvenkaste boje, koje su se terasasto uzdizale jedna povrh druge prema središtu naseobine, tako da su na taj način upadljivo anticipirale izgled pravog američkog metropolisa u čijem se središtu nalaze oblakoderi. Otprilike na pola sata hoda uz reku uzdi¬zala se velika usamljena planina - jednostavno planina, bez ikakvog imena. Prema legendi, onih dana kada planinu obavijaju oblaci muškarci nestaju u tom pravcu da bi izvodili tajanstvene obrede.

Pueblo Indijanci su neobično zatvoreni, a u pitanjima svoje re¬ligije apsolutno su nepristupačni. Čuvanje tajne svojih religioznih obreda za njih predstavlja osnovno životno načelo, a ta tajna je tako strogo čuvana da sam svaki pokušaj neposrednog ispitivanja napustio kao beznadežan. Nikada do tada nisam naišao na sličnu atmosferu tajanstvenosti; danas su religije civilizovanih nacija svima pristu¬pačne, a njihovi sakramenti već odavno ne predstavljaju tajnu. Ovde se, međutim, u samom vazduhu osećala tajna u koju su bili upućeni svi članovi zajednice, ali u koju belci nikako nisu mogli da imaju pri¬stup. Ta čudna situacija nagovestila mi je smisao Eleuzinskih misteri¬ja, čiju je tajnu jedna nacija poznavala, ali je ipak nikada nije izdala. Shvatio sam šta su Pauzanije (Pausanias) ili Herodot (Herodotus) osećali kada su napisali: "Nije mi dozvoljeno da navedem ime tog Bo¬ga." Nije se radilo, osećao sam, o mistifikaciji, već o misteriji od vital¬nog značaja čije bi izdajstvo moglo da dovede do propasti kako zajednice tako i pojedinca. Čuvanje tajne daje Puebio Indijancu po¬nos i snagu da izdrže vladavinu belaca. Ono mu pruža koheziju i je¬dinstvo, i siguran sam da će Peubijani kao individualna zajednica nastaviti da postoje sve dok njihove tajne ne budu desakrilizovane.

Začudio sam se kada sam opazio kako se emocije Indijanaca menjaju kada govori o svojim religioznim idejama. U običnom životu on pokazuje stepen samokontrole i dostojanstva koji se graniče sa nenarušivim spokojstvom. Ali kada govori o stvarima koje zadiru u njegove tajne Indijanac podleže iznenađujuće snažnoj emociji koju ne može da sakrije - i ova činjenica je u velikoj meri pomogla da za¬dovoljim svoju radoznalost. Kao što sam rekao, neposredno ispiti¬vanje nije vodilo ničemu. Kada sam, dakle, želeo da saznam suštinske probleme, postavljao sam provokativna pitanja i posmatrao afektivne reakcije mog sabesednika, koje su mi tako dobro poznate. Kada bih dotakao neko suštinsko pitanje, on bi ostao miran ili bi davao iz¬vrdavajući odgovor, ali bi, pritom, svi znaci dubokog osećanja ipak došli do izražaja; oči bi mu se često ispunile suzama. Njihove reli¬giozne koncepcije za Indijance ne predstavljaju teorije (koje bi, doi¬sta, morale da budu veoma čudne kada su u stanju da izazovu suze kod čoveka) već činjenice, važne i dirljive poput odgovarajućih spoljašnjih okolnosti.

Kada sam sedeo sa Ochiway Bianom na krovu, dok se jarko Sunce sve više i više dizalo prema nebu, on je, pokazujući na Sunce, rekao: "Zar on, koji se tamo kreće, nije naš Otac? Kako bi iko mo¬gao da kaže suprotno? Kako može da postoji drugi Bog? Ništa ne može da postoji bez Sunca." Njegovo uzbuđenje, koje je bilo vidlji¬vo, sve više je raslo; borio se da dođe do reci, i konačno je uzviknuo: "Šta bi bilo od čoveka koji samuje u planinama? On čak nije kadar ni vatru da zapali bez Sunca."

Last edited by Airbender; 07-05-09 at 10:35..
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 15-04-08, 21:45   #5
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default

Upitao sam ga da li je razmišljao da bi Sunce moglo da pred¬stavlja vatrenu loptu koju je oblikovao neki nevidljivi bog. Moje pi¬tanje nije čak izazvalo ni čuđenje, kamo li ljutnju kod njega. Ono očigledno nije ništa pobudilo u njemu; nije ga čak smatrao ni glu¬pim. Moje pitanje ga je naprosto ostavilo hladnim. Imao sam utisak da sam naišao na neprobojan zid. Njegov jedini odgovor je glasio: "Sunce je Bog. To svako može da vidi."

Iako niko ne može da porekne snažan uticaj Sunca na ljudska osećanja, činjenica da se ovi zreli i dostojanstveni ljudi nalaze u vla¬sti neodoljivog osećanja kada govore o suncu, za mene je predsta¬vljala novinu i duboko uzbudljivo iskustvo.

Drugi put, stajao sam pored reke i podigao pogled prema pla¬ninama koje su se dizale još gotovo šest hiljada stopa iznad visorav¬ni. Upravo sam razmišljao kako je to krov američkog kontinenta, i da ljudi ovde žive u blizini Sunca poput Indijanaca koji su umotani u ćebad sedeli na najvišim krovovima Pueblo-naselja, zanemeli i opčinjeni pred prizorom Sunca. Iznenada, jedan dubok glas iza me¬ne, koji je treperio od prigušenog osećanja, progovorio mi je u levo uvo: "Zar ne mislite da čitav život potiče iz planine?" Prišao mi je stariji Indijanac, nečujnog hoda, u mokasinama, i uputio mi to bogz¬na koliko staro pitanje. Pogled na reku koja se spuštala s planine pokazao mi je spoljašnju sliku koja je potvrđivala taj zaključak. Čitav život očigledno potiče iz planine, jer gde ima vode ima i života. Ništa nije očiglednije. U njegovom pitanju osetio sam snažnu emociju u vezi sa rečju "planina", i setio sam se priče o tajnim obredima koje su izvodili u planini. Odgovorio sam: "Svako može videti da govoriš isti¬nu."

Nažalost, razgovor je uskoro prekinut, i tako nisam uspeo da doprem do nekog dubljeg saznanja o simbolizmu vode i planine.

Primetio sam da Pueblo Indijanci, koji nerado govore o bilo čemu u vezi sa svojom religijom, s velikom spremnošću i žarom go¬vore o svojim odnosima s Amerikancima. "Zašto nas", rekao je Pla¬ninsko Jezero, "Amerikanci ne ostave na miru? Zašto žele da zabrane naše igre? Zašto prave probleme kada želimo da naše mla¬diće izvedemo iz škole da bi ih uveli u kiva (ritual) i da ih uputimo u našu religiju. Mi ne činimo ništa čime bismo povredili Amerikance!" Nakon duže pauze, nastavio je: "Amerikanci žele da iskorene našu religiju. Zašto ne mogu da nas ostave na miru? Ono što činimo, ne činimo samo za sebe već isto tako i za Amerikance. Da, mi to činimo za ceo svet. Svako ima koristi od toga."

Na osnovu njegovog uzbuđenja shvatio sam da smera na neki izuzetno značajan elemenat svoje religije. Stoga sam ga upitao: "Ti, dakle, misliš da ono što vi činite u vašoj religiji pomaže čitavom sve¬tu?" Odgovorio je s velikom toplinom u glasu: "Naravno. Kada ne bi¬smo to činili, šta bi postalo od sveta?" I značajnim pokretom je pokazao na Sunce.

Osetio sam da smo se u tom trenutku približili veoma osetljivom području, koje se tiče tajne plemena. "Konačno", rekao je, "mi smo narod koji živi na krovu sveta; mi smo sinovi Oca Sunca, i našom religijom svakodnevno pomažemo našem Ocu da prede pre¬ko neba. Mi to ne činimo samo za sebe, već za ceo svet. Kada bismo prestali da održavamo obrede naše religije, kroz deset godina Sunce ne bi više izlazilo. Tada bi zauvek nastala noć."

Tada sam shvatio na čemu se zasniva "dostojanstvo", nenarušiva pribranost svakog Indijanca. Ona izvire iz njegovog osećanja da je sin Sunca; njegov život ima kosmičko značenje, jer on pomaže Ocu i zaštitniku svekolikog života u njegovom svakodnevnom izla¬sku i zalasku. Ako sa ovim uporedimo našu samodopadljivost, smisao naših sopstvenih života kako ga izražavamo pomoću svoga razu¬ma, ne možemo a da ne uvidimo sopstveno siromaštvo. Tek iz puke zavisti možemo da se podsmehnemo bezazlenosti Indijanaca i da se šepurimo sopstvenom pameću; jer bismo u suprotnom otkrili koliko smo osiromašeni i površni. Znanje nas ne obogaćuje; ono nas sve više i više udaljuje od mitskog sveta koji nam je nekada, po pravu rođenja, bio blizak.

Ako za trenutak odbacimo celokupni evropski racionalizam i prebacimo se u čisti planinski vazduh te usamljene visoravni, koja se na jednoj strani spušta prema prostranim kontinentalnim prerijama, a na drugoj prema Pacifičkom okeanu; ako isto tako, ostavimo po strani naše znanje o svetu i zamenimo ga horizontom koji se čini be¬skrajnim, i neznanjem o onome što leži iza njega, počećemo da stičemo dublje razumevanje pogleda na svet Pueblo Indijanaca. Da "čitav život potiče iz planine", njemu je odmah jasno. Kao što je u jednakoj meri siguran da živi na krovu jednog neizmernog sveta, koji je najbliži Bogu. Više od svakoga, on ima sluh za božanski glas, a njegov ritualni čin najpre je u stanju da dosegne udaljeno Sunce. Svetost planina, otkrovenje Jehove na Sinaju, nadahnuće koje je po¬hodilo Ničea u Engandinu - sve to govori istim jezikom. Ideja, koja nam deluje apsurdno, da je ritualni čin u stanju da magično pokrene Sunce, nije, ako je bliže razmotrimo, ništa manje iracionalna, pa ipak nam je daleko bliža nego što u prvi mah može da izgleda. Naša hrišćanska religija - poput svake druge - uzgred budi rečeno - podrazumeva ideju da svaka osobita radnja ili podvižništvo može da utiče na Boga - preko, na primer, ritualnih činova ili putem molitve, ili preko moralnog udovoljavanja Božanstvu.

Čovekove obredne radnje predstavljaju jedan vid odgovora i reakcije na uticaj koji Bog vrši na čoveka; i oni možda nisu samo to, već takode imaju svrhu da budu "uzrok", oblik magične sugestije. To da je čovek u stanju da formuliše valjane odgovore na svemoćni uti¬caj Boga, i da je u stanju da uzvrati nečim što predstavlja suštinu čak i za Boga, izaziva osećanje ponosa, jer ta moć uzdiže ljudsku jedinku do dostojanstva metafizičkog značaja. Rečenica: "Bog i mi" - čak i ukoliko jedino predstavlja nesvesno sous-entendu - besumnje ističe tu zavidnu mirnu vedrinu Pueblo Indijanaca. Takav je čovek u naj¬potpunijem smislu reci u skladu sa samim sobom
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 14-01-09, 22:45   #6
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default Ravena i Rim

Još prilikom prve posete Raveni 1913. godine, grob Gale Plačide (Galla Placidia) ostavio je na mene snažan i fascinantan utisak. Prilikom sledeće posete, dvadeset godina kasnije, imao sam isto osećanje; na grobu Gale Plačide ponovo sam upao u čudno raspoloženje, ponovo sam bio duboko uzbuđen. Nalazio sam se tamo sa jednom poznanicom, i odatle smo otišli pravo u Pravoslavnu Krstionicu.

Ono što sam unutra najpre zapazio bila je blaga plava svetlost koja je ispunjavala prostor; tome se, međutim, nisam uopšte začudio. Nisam pokušao da potražim izvor svetlosti i njeno čudno prisustvo bez ikakvog vidljivog izvora stoga me nije uznemirivalo. Bio sam na izvestan način zapanjen što su na mestu gde sam prilikom prve posete upamtio da se nalaze prozori sada bile četiri velike slike u mozaiku neverovatne lepote koje sam, činilo se, potpuno zaboravio. Uznemirilo me je otkriće da imam tako nepouzdanu memoriju. Mozaik na južnoj strani predstavljao je krštenje u Jordanu; druga slika, na severu, prikazivala je prelazak dece Izraela preko Crvenog mora; treća slika, na istoku, ubrzo je izbledela iz mog sećanja. Može biti da je na njoj bilo predstavljeno očišćenje Naama od lepre u Jordanu; slika sa tom temom nalazila se u staroj Marijanskoj Bibliji u mojoj biblioteci. Četvrti mozaik, na zapadnoj strani Krstionice, ostavio je na mene najsnažniji utisak. Pred njim smo se našli na kraju. Mozaik je predstavljao Hrista kako pruža ruku Petru koji se davio u talasima. Pred ovim mozaikom zadržali smo se najmanje dvadeset minuta raspravljajući o izvornom ritualu krštenja, naročito o njegovoj čudnoj arhaičnoj koncepciji kao činu inicijacije koji je povezan sa stvarnom opasnošću od smrti. Takve inicijacije često su bile povezane sa smrtnom opasnošću i na taj su način služile izražavanju arhetipske ideje o smrti i ponovnom rođenju. Krštenje je prvobitno predstavljalo stvarno potapanje koje je makar sugerisalo opasnost od davljenja.

Sliku Petra koji se davi zadržao sam u najjasnijem sećanju i do današnjeg dana mogu da vidim svaki njen detalj pred očima; plavu boju mora, pojedinačne delove mozaika, ispisane delove dijaloga koji izlazi iz Petrovih i Hristovih ustiju, a koje sam pokušao da dešifrujem. Kada smo napustili Krstionicu, brzo sam otišao do blagajne da kupim fotografije mozaika, ali nisam mogao da nađem nijednu. Nismo imali vremena - to je bila samo kratka poseta - i tako sam kupovinu odložio za kasnije. Mislio sam kako ću moći da slike naručim iz Ciriha.

Kada sam se vratio kući, zamolio sam jednog poznanika koji je išao u Ravenu da mi nabavi pomenute slike. On nije mogao da ih pronađe pošto je utvrdio da mozaici koje sam mu opisao ne postoje.

U međuvremenu, ja sam već na jednom seminaru govorio o originalnoj koncepciji krštenja i tom sam prilikom takođe pomenuo mozaike koje sam video u Pravoslavnoj Krstionici (Seminar o Tantra jogi, 1932. godine.). Još uvek se živo sećam tih slika. Dama koja se tom prilikom nalazila sa mnom dugo je odbijala da poveruje kako ono što je "videla sopstvenim očima" ne postoji.

Kao što znamo, veoma je teško odrediti da li, i do kog stepena, dve osobe vide istu stvar. U ovom slučaju, međutim, bio sam u stanju da potvrdim kako se, makar u glavnim crtama, ono što smo oboje videli podudaralo.

Ovo iskustvo iz Ravene spada u najčudnije događaje u mom životu. Ono se jedva može objasniti. Jedna okolnost u priči o carici Gali Plačidi (u. 450) mogla bi možda da ga malo osvetli. Dok je po oluji, u najgore zimsko doba, prelazila iz Vizantije u Ravenu, ona se zaklela kako će ukoliko izađe nepovređena iz ove nepogode sagraditi crkvu i dati da se u njoj prikažu opasnosti mora. Ovu zakletvu je održala tako što je sagradila Crkvu Sv. Jovana u Raveni, koju je ukrasila mozaicima. U ranom srednjem veku, crkva Sv. Jovana, zajedno sa njenim mozaicima, izgorela je u požaru; ali, u Ambrozijani, u Milanu, još uvek može da se nade slika koja prikazuje Galu Plačidu u čamcu.

Od svoje prvi posete lično sam bio veoma privučen ličnošću Gale Plačide i često sam se pitao kako je toj visoko obrazovanoj ženi od ukusa morao da izgleda život pored vladara varvarina. Njen grob predstavljao je za mene poslednje mesto preko kojeg sam mogao da dokučim njenu ličnost. Galina ličnost i ćelo njeno biće za mene su predstavljali živu stvarnost; svojom energičnom prirodom ona je predstavljala odgovarajuće otelovljenje za moju animu. (Ovu viziju sam Jung je protumačio kao tvorevinu nesvesnog koja je trenutno iznikla iz njegovog razmišljanja o arhitepskoj prirodi inicijacije. Neposredan uzrok ovaploćenja vizije leži, prema Jungovom mišljenju, u projekciji njegove anime na Galu Plačidu. - A. J)

Anima muškarca ima strogo istorijski karakter. Kao personifikacija nesvesnog, ona se vraća u praistoriju, i otelovljuje sadržaje prošlosti. Ona čoveka upoznaje sa elementima iz njegove praistorije. Za pojedinca, anima predstavlja celokupni život koji se odigrao u prošlosti i još uvek živi u toj osobi. U poređenju sa njom uvek sam se osećao kao varvarin koji zapravo nema nikakvu istoriju - kao biće koje je izniklo ni iz čega, koje nema ni prošlosti ni budućnosti.

U toku mog suočavanja sa animom ja sam se u stvari sudario sa istim opasnostima koje su bile predstavljene na mozaicima. Bio sam blizu davljenja. Dogodilo mi se isto što i Petru, koji je zvao u pomoć i koga je potom Hristos spasao. Sudbina Faraonove vojske mogla je da postane i moja. Slično Petru i Naamu, izašao sam nepovređen, a integracija nesvesnih sadržaja suštinski je doprinela usavršavanju moje ličnosti.

Ono što se dešava prilikom integracije pređašnjih nesvesnih sadržaja u svest predstavlja nešto što se jedva može opisati recima. Tako nešto može jedino da se iskusi. To je neporecivo subjektivni doživljaj, kada sebe i svoju jedinstvenost doživljavamo na poseban način; i to je činjenica u koju nije moguće sumnjati. Kada prenosimo svoja posebna osećanja na druge reč je o istovetnom procesu; i to je, takođe, činjenica u koju se ne može sumnjati. Koliko nam je poznato, ne postoji nikakav viši autoritet koji bi bio u stanju da eliminiše moguće razlike između svih utisaka i mišljenja koji se stiču na taj način. Da li do promene u ličnosti dolazi usled integracije, i kakva je priroda te promene, ostaje stvar subjektivnog ubedenja. Nije, naravno, reč o činjenici koja se može naučno potvrditi i stoga ona nije nigde u svetu zvanično priznata. Ipak, to ostaje činjenica koja je u praksi neobično važna i prepuna značenja. U svakom slučaju, pravi psihoterapeuti i psiholozi koji su zainteresovani za terapiju, teško da mogu prevideti ovakvu vrstu činjenica.

Nakon mog iskustva iz Krstionice u Raveni, sa sigurnošću mogu da tvrdim da nešto unutarnje može delovati kao spoljašnje, i. obratno. Stvarne zidove Krstionice, kako sam ih morao videti svojim fizičkim očima, prekrivala je sasvim drugačija vizija, koja je u jednakoj meri delovala realno kao i nepromenjljiv sud za svetu vodicu.

Sta je predstavljalo stvarnost u tom trenutku?

Po svemu sudeći, moj slučaj je jedinstven u svoj vrsti. Ali, ovakva dešavanja najčešće se ne shvataju ozbiljnije od ispričane ili pročitane priče. O anegdotama ovakve vrste brzo smo, uglavnom, spremni da smislimo mnoštvo različitih objašnjenja koja tajanstvenost čine bezopasnom. Došao sam do zaključka kako nam je pre uspostavljanja bilo kakve teorije u vezi sa nesvesnim potrebno mnogo, mnogo iskustava ove vrste.

U toku svog života putovao sam mnogo i veoma sam želeo da idem u Rim, ali sam osećao kako nisam dorastao utiscima koje bi taj grad mogao da ostavi na mene. Sama Pompeja bila mi je više nego dovoljna: utisci koje je ostavila na mene uskoro su prevazišli moje receptivne moći. Bio sam u stanju da obiđem Pompeju tek pošto sam, kroz proučavanja od 1910. do 1912. godine, stekao izvestan uvid u psihologiju klasične antike. Godine 1912. nalazio sam se na brodu koji je plovio od Đenove do Napulja. Dok se lađa približavala obrisima Rima, stajao sam pored ograde. Ispred mene je ležao Rim, još uvek zadimljeno i užareno sedište iz kojeg se širila klasična kultura, ukorenjena u zamršeni splet umetničkih dela hrišćanskog i zapadnog srednjeg veka. Njihova klasična antika još uvek je živela u punom svom sjaju i moći.

Uvek sam se čudio ljudima koji odlaze u Rim kao što bi, recimo, išli u Pariz ili London. Svakako da se u Rimu može estetski uživati jednako kao i u tim gradovima; ali, ukoliko ondašnji duh na svakom koraku prodire do vašeg najdubljeg bića, ako ostaci zida na jednom i nekog stuba na drugom mestu, gledaju pravo u vas licem koje odmah prepoznajete, onda istog trenutka sve dobija drugačije značenje. Čak i u Pompeji preda mnom su se otvarali nepredvidljivi vidici, postojao sam svestan neočekivanih stvari i nicala su pitanja na koja nisam umeo da odgovorim.

U mojim poznim godinama - 1949 - poželeo sam da ispravim taj propust ali, dok sam kupovao karte, uhvatila me je nesvestica. Nakon toga, planovi za putovanje u Rim otpali su jednom za uvek.
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 26-10-08, 16:45   #7
Paramanand
Moderator
 
Registrovan: Jan 2008
Postovi: 6,058
Paramanand has disabled reputation
Default I. Kapičić - Psihologija i edukacija u Jungovom djelu

K. G. Jung je dao veliki doprinos razumijevanju đečije psihologije i đečijeg razvoja, pokazujući koliko je blisko povezana psihologija đeteta sa psihologijom njegovih roditelja. Jako slične reakcije može pokazati čak i cijela porodica. Vrlo često možemo primijetiti da đeca mogu imati snove koji reflektuju problem njihovih roditelja. Loše ponašanje đeteta ili neurozni poremećaj mogu biti uzrokovani neriješenim problemima njihovih roditelja, koji su od njih brižljivo skrivani. Đečija neuspješnost, tvrdoglavost ili neuroza obično će nestati kao skinuti magijom ako roditelji budu rješavali svoje probleme, ako ih budu povremeno iznosili na svijetlo dana ili ih budu iskreno dijelili sa đecom, naravno na način da ih oni mogu razumjeti.
Jung opisuje slučaj đevojčice od devet godina koja je mjesecima imala nisku temperature i iz tog razloga bila nesposobna da pohađa školu. Uzrok takvom njenom stanju nije se mogao pronaći. Njeni roditelji su u svom zajedničkom životu bili duboko nesrećni i željeli su da se razvedu, ali nijesu bili odlučni da preduzmu takav korak. Bili su sasvim sigurni da dijete o tom ne zna ništa. Međutim, snovi đeteta su pokazali da je bila svjesna situacije i strah je pokazivala uvijek kada je otac odlazio na poslovna putovanja. Plašila se da se sa putovanja više neće vratiti. Takođe je primjećivala da je njena majka tada mnogo srećnija. Uz pomoć doktora Junga, roditelji đevojčice su na kraju došli do toga da uvide da su je oni učinili bolesnom tako što su problem između njih ostavili neriješen. Trebali su da odluče da li da i dalje žive zajedno ili da se razvedu. Kasnije su odlučili da se razvedu. Đetetu su objasniili da ona neće biti od njih odvojena i da će ubuduće imati dvije kuće. Iako je rješenje izgledalo daleko od idealnog aranžmana, ovo objašnjenje je oslobodilo dijete nejasnih strahova i predosjećaja (intuicije), tako da je đevojčica ponovo bila dobro i sposobna da se vrati u školu.

Sličnost mišljenja u porodici je shvatljiva. To je posebno izraženo kada pojedini članovi domaćinstva odražavaju mišljenja ostalih, kada učestvuju u opštoj ljubavi ili mržnji, ali je manje vidljiva nesvjesna sličnost đece i roditelja, koja se često manifestuje kroz snove ili kroz medijum testova, npr asocijacijskih testova. Nesvjesni uticaji roditelja mogu sprječavati ili opterećivati razvoj đeteta. Na primjer, žena nezadovoljna svojim mužem može spriječiti da emocije njenog sina nesmetano teku prema ocu, ili zbog velike ljubavi prema svojoj šćerki otac može spriječiti druge uticaje koji prodiru u njen život.
Analitički rad je pun mladih žena i muškaraca koji u roditeljskoj psihi ne mogu odrasti i iz tog razloga ne mogu živjeti kao odrasle osobe. Doktor Jung je išao toliko daleko da je jednom izjavio kako je od male koristi tretirati probleme đeteta ukoliko njihovi roditelji na neko vrijeme neće da otklone svoje probleme.
Praktična korist od ovog nesvjesnog uticaja roditelja na đecu je u tome što će ličnost roditelja u formiranju đečijeg karaktera imati daleko više uticaja nego neka pravila. Ono što priča roditelj manje je važno nego ono što čini ili ono što on jeste. Iz ovoga slijedi da roditelji, naročito roditelji “neprilagođene đece”, mogu za njih učiniti mnogo mijenjajući svoj unutrašnji život, zbog toga što je mnogo više štetan uticaj nesvjesnog nego uticaj svjesnog.
Đeca uglavnom žive izvan potisnutih aspekata ličnosti svojih roditelja i to ih štiti od njihovog negativnog uticaja. Kad se dijete razvije, roditeljski uticaj je svjestan ili polusvjestan. Tada greške roditelja uviđaju đeca, a i drugi ljudi. To se dešava, na primjer, kada roditelji kažu: “Mi želimo da naše dijete stekne obrazovanje koje mi nijesmo imali”, bez obzira da li dijete ima sklonosti prema toj vrsti obrazovanja. U slučaju kada roditelji imaju potisnute seksualne nagone, manje je vidljivo zašto je njihova šćer “luda” ili zašto se njihov sin razvio u bludnika. Na neki način, briga i detaljno slijeđenje nečije životne istorije pokazaće kako se dešava da energija potisnutih nesvjesnih tendencija djeluje na dijete na hiljadu načina, gurajući ga na stazu roditeljskih najvećih strahova i želja. Da ovaj nesvjesni uticaj djeluje na jedan bizaran i zastrašujući način pokazao nam je T. S. Eliot u svom djelu “Porodični sastanak”. Lord želi da ubije svoju suprugu, ali ga u tome sprječava vlastita slabost. Njegov sin Hari postao je ubijeđen da je potajno imao želju da ubije svoju suprugu gurnuvši je preko ograde lađe kojom su jednom putovali. Hari je progonjen od mučnih pitanja, strahova i fantazija koje dolaze izvan granica njegovih ličnih želja i očekivanja. To mu se dešava samo onda kada ode u svoju staru kuću. U njoj uči o prošlosti i to znanje ga oslobađa tako da može da živi sopstveni život. “Možda je moj život samo san, od umova drugih kroz mene sanjan”, kaže Hari dok pokušava da shvati što mu se zapavo dogodilo. T.S. Eliot nam pokazuje nešto od skrivenog i još uvijek snažnog uticaja koji je na njega izvršen kao rezultat nesposobnosti njegovih roditelja da sagledaju sopstvene strasti i bijes.
Harijeva majka kaže za svog muža: “Imaću sinove, ako ne i muža, muža ću tek tada puštiti da ode”, dok nam Hari dalje saopštava: “Mislim da najdublji utisak na đecu ostavljaju stvari koje oni iz kuće ponesu i to mnogo više no što oni sami to žele da priznaju”.

Za đecu je veoma važno da njihovi roditelji prihvataju i žive život potpuno, što je više moguće, kako bi se đeca mogla razviti na jedan zadovoljavajući način, a kada su frustrirani, kao što to često mora biti, tada oni moraju biti iskreni i to priznati đeci. Ne pravi se harmonija sakrivanjem činjenica.
Paramanand is offline   Reply With Quote
Old 12-02-09, 14:11   #8
zagorski
N.N.
 
zagorski's Avatar
 
Registrovan: Aug 2007
Postovi: 11,375
zagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjemzagorski dragulj među dragim kamenjem
Send a message via Yahoo to zagorski
Default

Žarko Trebješanin, psiholog

Između razuma i mašte

Razum ne može biti vrhovni arbitar, a preterano insistiranje na nauci i tehnici preseklo je vitalnu vezu sa onim što je čovekova duša

Jungovo delo se često i naziva kompleksnom psihologijom. Ono daje krajnje složenu sliku čoveka tako da će onome ko traži uprošćene odgovore na pitanja o ljudskoj prirodi, ličnosti, psihi, Jungove knjige biti teške, pogotovu što se on služi ne samo pojmovima nego i simbolima, predstavama, slikama, metaforama… Ali, ono je takvo, zato što je i ljudska priroda takva.

Jedan od naših najuglednijih psihologa, univerzitetski profesor Žarko Trebješanin ovim rečima objašnjava zbog čega mnogi delo Karla Gustava Junga, jednog od najslavnijih psihijatara, psihologa i antropologa, smatraju nerazumljivim i zamršenim. Trebješanin, koji je autor knjige „Rečnik Jungovih pojmova i simbola”, nedavno objavljene u izdanju beogradske izdavačke kuće „Hesperia”, dodaje da to pogrešno shvatanje Junga moguće potiče još od Frojda koji se jako plašio da će se psihoanaliza, kako je govorio, zaglibiti u okultno, mračno, spekulativno.

*Je li ta neshvaćenost Jungovog dela i razlog što su simboli manje obrađeni?

Kada govorimo o psihičkom životu koji je veoma tanan, neuhvatljiv, naročito o nesvesnoj strani, o predstavama kolektivnog nesvesnog, o tim praslikama, predstavama preistorijskog uma, mi ih ne možemo izraziti pojmovima. Simboli su po svojoj prirodi višeznačni i često imaju čak suprotna značenja, a to je ono što racionalni um ne može da pojmi. Kada sam počeo da pišem Rečnik mislio sam da obuhvatim njegove pojmove, a onda sam shvatio da su mnogi pojmovi negde na granici između pojmova i simbola. Dakle, bilo je potrebno uzeti i njih jer su više vrsta metafore, ali i ključne simbole, neku vrstu međaša koji obeležavaju Jungovo delo.

*Simbol Duša obrađen je vrlo detaljno. Šta je, po Jungu, duša?

Duša jeste ključni pojam psihologije. Na kraju, psihologija je i dobila naziv po tom pojmu. Kako se psihologija razvijala tako je brzo izgubila dušu; sužena je na svest i na njena ispoljavanja koja mogu da se registruju i izmere. Jung je jedan od onih psihologa koji su pokušali da reafirmišu pojam duše, da dušu vrate psihologiji. Duša je nešto najzagonetnije, od nje nema veće zagonetke u čitavom kosmosu i, kako Jung kaže, „najuzvišeniji je predmet nauke”, nešto najtananije, najsuptilnije, neuhvatljivo, naravno nevidljivo, ali što vrlo bitno određuje i vidljivo ponašanje i mišljenje. Bez tog pojma duše ne možemo ni razumeti čoveka ni objasniti njegovo ponašanje, mišljenje, imaginaciju, itd. Duša se, možda, najpre manifestuje u intuitivnom poimanju koje ide na direktno otkrovenje. I nešto najnežnije što postoji u čoveku i okrenuto je Bogu.

*Kakav je bio Jungov odnos prema religiji?

Za razliku od Frojda koji je smatrao da je religija vrsta kolektivne neuroze, po Jungu je religija naša sposobnost da shvatimo ono što je numinozno; tačnije – religiozni doživljaj jeste naša svest koja je izmenjena pod fascinantnim uticajem, čak pod udarom onostranog koje preobražava našu psihu. To je ono što predstavlja suštinu religije. Danas mnogi teolozi napadaju Junga da je, u stvari, psihologizirao religiju jer je smatrao da bog, ili tačnije predstava boga, postoji u nama. U svakoj epohi, u svakoj kulturi, kod svih ljudi, postoji urođena predstava boga. Čak i oni koji to negiraju, i oni nalaze boga na nekoj drugoj strani – podsetimo se kako se od vođe stvara bog…

*Daleko je to od oficijelne religije…

Bilo bi pogrešno misliti da je, kada je reafirmisao čovekovu religioznost, Jung mislio na oficijelnu religiju ili još uže – samo na hrišćansku religiju. Naprotiv, Jung je veoma cenio i istočnjačke religije, mnogo je proučavao mnogoboštvo. Možda je, naravno uz Elijadea, i jedan od onih savremenih naučnika mislilaca koji je najviše učinio da se reafirmiše i značaj okultnih nauka. U njima je Jung tražio potvrdu za svoje učenje, ono zrnce otkrića nesvesnog i to, pre svega, kolektivnog nesvesnog. U stvari, ono što je arhetipsko.

*Kažete da je Jung zaslužan za razumevanje neuroza. U čemu je blizak savremenoj (anti)psihijatriji?

Jung je bio mnogo ispred svog vremena u pogledu shvatanja neuroza. I Frojd, a pogotovo Adler, neurozu su razumevali isključivo kao nešto negativno, kao štetno, kao bolest i nešto što treba što pre i što temeljnije ukloniti. I Jung smatra da se tu radi o disocijaciji ličnosti, o raspadanju, o konfliktima, o potiskivanju, za njega neuroza nije nešto samo negativno: njeni simptomi ukazuju na problem, na neravnotežu, pa je ona istovremeno i pokušaj samoizlečenja. Po tome je, mislim, blizak antipsihijatriji. Jung je jednostavno anticipirao: bilo bi pogrešno simptome neuroze jednostavno neutralisati kao što se vadi bolesni zub. Govorio je i da treba zahvaliti bogu što čovek ima neurozu, inače ne bi nikad postao svestan da živi potpuno pogrešan život.

*Ko je činio Jungovu kliničku populaciju?

Po njemu, i Frojd i Adler su grešili što su kao kliničku populaciju uzimali mlade ljude. Problemi mladih ljudi su problemi prilagođavanja… Ako se to potiskuje, naravno da izbija neuroza. Ali, u drugoj polovini života, kada čovek treba da se okrene sebi, stvaranju celovite ličnosti, duhovnim, religioznim problemima, pa ako te probleme potiskuje, ne suoči se sa njima, onda dolazi do druge vrste neuroze. E, to su savremene neuroze. Jung i kaže da je, uglavnom, lečio ljude u drugoj polovini života i tu se suočio sa problemom doživljaja besmisla, praznine i depresije. Takvu vrstu poremećaja, takvu vrstu problema, možemo, govorio je, nazvati neurozom našeg doba.

*Kako bi Jung video današnjeg čoveka?

Pre svega, kao isuviše racionalnog. Kod njega su hipertrofirale emocije, intuicija, mašta, i takav čovek je jednostran, jednodimenzionalan, odsečen od onoga što su životni sokovi. Jung je pokušao da tu izgubljenu stranu ličnosti vrati kako bi čovek postao svestan svega onoga što je potisnuo, odstranio od sebe bilo iz kojih razloga. Savremeni čovek je sklon cinizmu, preziranju osećanja i empatije, a to vodi pogubnoj neravnoteži, krajnje izopačenom, nakaznom razvoju.

*Ako je Jung savremenog čoveka smatrao suviše racionalnim, znači da u njegovom delu postoji kritički odnos prema prosvetiteljstvu?

Tako je, ja mislim da Jungova kritika savremenog čoveka jeste i kritika čoveka koji je utemeljen na ideologiji prosvetiteljstva. Jer upravo je prosvetiteljstvo koje nam je donelo mnogo dobra i čiji je cilj bio da čoveka oslobodi od dogmi i od neznanja, da postavi vladavinu razuma, tokom, evo, već vekova svoje vladavine pokazalo da, insistirajući na razumu, nije videlo i one njegove mračne strane. Razum, nauka, tehnika, mogu se iskoristiti tako da budu najjači stubovi despotije, totalitarnog režima… To je, makar, pokazao 20 vek. Razum ne može biti vrhovni arbitar, a preterano insistiranje na nauci i tehnici preseklo je vitalnu vezu sa onim što je čovekova duša, sa onim što je nagonsko u čoveku, što je imaginacija, mašta, intuicija. Ako se ta veza preseče, čovek se pretvara u biće koje je prilično neljudsko.

(Politika)

Last edited by Airbender; 09-05-09 at 14:54..
zagorski is offline   Reply With Quote
Old 06-06-10, 14:48   #9
Arkhetren
MiM team Forumaš i po'
 
Arkhetren's Avatar
 
Registrovan: Apr 2009
Lokacija: putujem
Age: 40
Postovi: 1,611
Arkhetren na dobrome putu
Default

Natalna mapa C.G. Junga:


Sliku sam postavio zbog prstena ( u pitanju je Onyx s upisanom geomantičkom figurom Nergala tj. Abraxasa ) a koji je sada u mom posjedu ( da baš taj )

Last edited by Arkhetren; 06-06-10 at 14:58..
Arkhetren is offline   Reply With Quote
Old 06-06-10, 19:41   #10
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default

Quote:
Originally Posted by Arkhetren View Post
...Sliku sam postavio zbog prstena ( u pitanju je Onyx s upisanom geomantičkom figurom Nergala tj. Abraxasa ) a koji je sada u mom posjedu ( da baš taj )
Kad si se već pohvalio, pretpostavljam da nećeš imati ništa protiv da fotografišeš prsten u krupnom planu kako bi se mogao detaljnije pogledati.
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 22-09-10, 23:52   #11
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default

Jung - Black book 7:

"Ja:
Osjećam da moram sa tobom razgovarati. Zašto me ne pustiš da spavam, umoran
sam. Osjećam nemir koji dolazi od tebe. Šta te tjera da me držiš budnim?

Duša:
Sad nije vrijeme za spavanje, ti bi i trebao biti budan i pripremati važne
stvari za noćni posao. Veliki posao počinje.

Ja:
Kakav veliki posao?

Duša:
Posao koji bi sada trebao da se preduzme. Velik je i težak i ako u toku dana
ne pronalaziš vremena da ga radiš, za spavanje vremena nema.

Ja:
Ja nisam imao pojma da se ovako nešto uopšte odvija.

Duša:
Ali mogao si pretpostaviti jer ti već dugo narušavam san. Dugo vremena si
bio pretjerano nesvjestan. Sada moraš rasti na viši nivo svjesti.

Ja:
Spreman sam. Šta je u pitanju. Govori.

Duša:
Slušaj. Lako je prestati biti hrišćanin, ali šta poslije toga? Jer još mnogo
toga slijedi. Sve čeka na tebe, a ti? Ti ćutiš i nemaš šta da kažeš. Ali
trebao bi govoriti. Zašto si uopšte primio otkrovenje? Ne treba da ga
kriješ. Opterećuješ se formom? Da li je forma važna u svjetlu otkrovenja?

Ja:
Ti stvarno misliš da bih trebao objaviti ovo što sam napisao? To bi sigurno
bio maler, a i ko bi to uopšte razumio?

Duša:
Ne, slušaj! Ne bi trebao raskidati brak, mislim na brak sa mnom, nijedna me
osoba ne bi trebala nadomjestiti. Želim da vladam sama.

Ja:
Znači ti želiš da vladaš? Odakle ti pravo za takvu samouvjerenost?

Duša:
Imam pravo jer služim tebe i tvoj poziv. Mogla bih i reći da si ti na prvom
mjestu, ali iznad svega, tvoj poziv dolazi prvi.

Ja:
Ali šta je moj poziv?

Duša:
Nova religija i njeno objavljivanje.

Ja:
O Bože, kako to da uradim?

Duša:
Ne budi na kraj srca. Ti to najbolje znaš. Ne postoji niko ko to može
izraziti bolje od tebe.

Ja:
Ali ko je taj koji zna, ukoliko me ne lažeš?

Duša:
Pitaj samog sebe da li lažem. Ja govorim istinu."

Last edited by Airbender; 25-09-10 at 23:02..
Airbender is offline   Reply With Quote
Old 25-02-11, 00:03   #12
Lady of Rohan
MiM team King / Queen
 
Registrovan: Dec 2010
Postovi: 14,155
Lady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čekaLady of Rohan briljantna budućnost ga čeka
Default

Nedostaje tema o sinhronicitetu.

Ja zaista nemam vremena za kucanje
i bila bih zahvalna ako bi neko mogao da skenira tekstove o tome.

Recimo, Jungov slucaj sa vodomarom, skarabejem i sl.



__________________
Blue Oyster Cult - (Don't Fear) The Reaper
https://youtu.be/Dy4HA3vUv2c

Last edited by Lady of Rohan; 25-02-11 at 00:26..
Lady of Rohan is offline   Reply With Quote
Old 27-02-11, 23:54   #13
Airbender
Φιλημον
 
Airbender's Avatar
 
Registrovan: Sep 2007
Age: 43
Postovi: 4,122
Airbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auruAirbender ima famoznu auru
Default

Ima nešto o Sinhronicitetu u dva posta na temi "Analitička psihologija i istočna učenja", od čega jedan čine djelovi predgovora za Knjigu promjena.

Za posebnu temu čekamo dobrovoljca koji će da napiše nešto više o Sinhronicitetu
Airbender is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
djelu, jungu, njegovom, putovanja

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 12:45 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM