MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Društvo > Tragom interneta

Notices

Tragom interneta Interesantni događaji i komentari raznih članaka širom svijeta.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 20-02-15, 19:29   #1
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default priče....

priča 1.
glo is offline  
Reply With Quote
Old 20-02-15, 23:14   #2
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

ljubav u doba ćutanja

una mi je drugarica pa kao team guru si dozvoljavam protežiranje, a i greota da je čitaj samo zaljubljenici
glo is offline   Reply With Quote
Old 20-02-15, 23:15   #3
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

dođi na skype da popijemo kafu
glo is offline   Reply With Quote
Old 23-02-15, 08:34   #4
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Grupa žena je bila na seminaru o harmoniji u braku. Prvo im je postavljeno pitanje: "Koja od vas voli svog muža?" i većina je digla ruku.
Zatim je usledilo pitanje: "Kada ste zadnji put rekle mužu da ga volite?".
Neke su rekle danas, neke večeras, a neke nisu odgovorile.
Onda su dobile zadatak da svaka svome mužu iskuca u telefonu poruku: "Dragi, volim te!".
Posle toga je trebalo da međusobno razmene telefone i da se odgovori javno pročitaju.

Ovo su bili top 10:

1) Da nije majka moje dece možda bolesna?
2) Šta je sad? Opet si slupala auto?
3) Ne razumem. Kako to misliš?
4) Šta si sad uradila? Ovog ti puta neću oprostiti.
5) ?!?
6) Ne odugovlači! Reci odmah koliko ti treba!
7) Da li sanjam???
8) Ne budeš li mi rekla kome si ovo htela da pošalješ, još danas ću da te zakoljem kao vrapca.
9) Molio sam te da više ne piješ.
I na kraju - muž, autor pobedničke poruke:
10) Ko je to?
glo is offline   Reply With Quote
Old 01-03-15, 18:32   #5
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Tri smrtna greha

Last edited by glo; 01-03-15 at 18:42..
glo is offline   Reply With Quote
Old 01-03-15, 18:36   #6
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Haljina na trešnje
glo is offline   Reply With Quote
Old 03-03-15, 16:59   #7
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Raspustenica
Gorica Nešović

Kad sam se razvela, upala sam u status “samohrane majke”. Kako to glupo zvuci, kao - hrani se sama. Ima i gora varijanta - raspustenica. (raspustena, radi sta hoce). Ponizavajuce.
Ima i muskaraca koji zive sami sa decom, ali se za njih uglavnom kaze samohrani roditelj. Samohrana majka je zena koja nema muza a ima dete, ili decu. Vrlo cesto izaziva sazaljenje kod drugih, “sta ce jadna, sama”. Prvo, sa decom nikada niko nije sam, a drugo, zasto “jadna”? Kada je zena “sama”, znaci da nije udata. To kod vecine muskaraca i dan danas moze da znaci - potencijalno laka zena. A ona, samo ponovo moze da bira.
Kad sam se razvela pa ozalila, davala 40 dana, pa godinu, pa tri - i kad sam tu muku ispratila, sretnem tako neke stare poznanike, bivse drugove…kazem da sam se razvela, a oni ce - "Pa kad cemo u neko zezanje?”.

Jedna moja rodjaka je citavog zivota bila sama, a udata. Dvoje dece, muz stalno na putu. Kad dodje, donese i podeli poklone i tu se njegovo ucesce u zajednickom zivotu zavrsava. Ona je sama donosila sve odluke, jer drugacije nije ni moglo. “Na svu srecu, deca ispala normalna”. On joj je bio kao trece dete koje se nije razvijalo uopste. O njemu je morala da brine najvise. Da, kad dodje kuci, sve bude onako kako on voli, da je omiljeno jelo na stolu, da je mir da moze da se odmori (od leta avionom), da se deca prema njemu izuzetno lepo ponasaju, da do sledeceg putovanja sve bude oprano, ispeglano, spakovano, da…

Pre par godina, bio neki zanimljiv turisticki aranzman sa izlozbom i sopingom u inostranstvu. Dogovarale se nas pet-sest, da idemo, da se ta tri dana provedemo, da se opustimo. Ceo plan bio na stolu - raspored po sobama, soping, sta kojoj treba, gde cemo uvece, sta cemo sve da radimo… Plan napravljen dva meseca ranije. Kad, jedna mora da “obradjuje muza da je pusti” bar mesec dana, druga mora da organizuje cuvanje dece, trecoj svekrva polomila kuk pa da vidi ko ce nju da pazi…Na kraju smo otisle nas dve samohrane majke. Kazu ove ostale: “Lako je vama, vi ste same, ne morate nikom da polazete racune”. I mi imamo decu, i mi organizujemo cuvanje, i mi imamo jos nekog o kome brinemo, pa smo uspele da sve sredimo. Jednoj je muz rekao “a, idu i ove dve bez obaveza, raspustenice, pa cete tamo da divljate”. Primitivac.
Kad se zena ne uda do neke tridesetpete godine zivota, kaze se za nju “svima trazi dlaku u jajetu, njoj niko nije dobar, baksuz je ne moze ni sa kim, ona hoce sve po svom…” Kad se uda, pa je njegova familija voli, onda kazu ,“fina je, mirna, hoce da slusa”.
Kad se muskarac ne ozeni, onda “neka ga nek se naprovodi, posle ce da se zarobi, nek se istutnji…”
Svako ima svoj pogled.

"Ne može muškarac varati ženu onoliko koliko se žena može praviti da mu je verna.
- Frank Sinatra
glo is offline   Reply With Quote
Old 08-03-15, 07:31   #8
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

13/02/2015 18:49
Alister
Ovaj Alister bio je engleski okultista, mistik, pesnik, planinar, šahista, arheolog. Renesansan maltene kao profesor Brus Dikinson. Uostalom, Iron Maiden su njemu posvetili monumentalnu Moonchild. Ej, pa on je na Sgt. Pepper's omotu The Beatles. Ogroman je Alisterov doprinos razvoju rokenrola, a posebno hevi metala. To su nakaradno savladali i naši "svetosavci". Legenda kaže da je Alister sa svojim pomoćnikom Nojbergom u Alžiru imao okultno iskustvo.

Nojberg je zapisivao šta se događalo dok se demon ispoljavao kroz svest njegovog učitelja. U stvari, Alister se u Alžiru prosvetlio; prošao put od Pakla do Svetlosti koju je simbolizovalo Horusovo oko. Nadam se da me dobro pratite. Ima mišljenja da se Alister samo maskirao kao "najsatanskiji čovek na svetu", ali je u suštini bio duboko religiozan. I bio je neka vrsta "društvenog radnika", kao Merilin Menson. I Džim Morison je obožavao Alisterovu bistu, Džimi Pejdž (najpoznatiji rok alisterovac) je kupio njegovu kuću, Dejvid Bouvi je bio "uronjen u ikonografiju".

Ali, valjda ste, dragi čitaoci, primetili da je reč o Alisteru Krouliju, a ne o Alisteru Kembelu - kontroverznom spin doktoru, savetniku za medije Tonija Blera koji sad savetuje stručne timove u Vučićevoj vladi, a što plaćaju Emirati. Ne pominjem Kroulija samo radi efekta. Jer mene, a i mog jednog urednika zvalo je nekoliko ljudi (tobože čitalaca), stiglo je i par mejlova, da nas najoštrije upozore da je nedopustivo da list kao što je Danas "promoviše satanizam". Čak u jednom mejlu piše da je naša izdaja iskonska, ali da još nismo koristili okultizam u njoj. Priznajem, često slušam "Cepeline" ali još nisam "unazad", a tu je u stvari "caka". Dobro, ti (ne)namerni čitaoci su pomešali dva Alistera - Kroulija i Kembela, a sve povodom Danasove ekskluzive da je ovaj drugi savetnik u srpskoj vladi. Iako sve ovo zvuči bizarno, nije bizarno pitanje koliko zaista sličnosti ima između okultizma i političkog marketinga? I šta je zaista opasnije?

Skrećemo pažnju na knjigu "Blerove godine - Dnevnici Alistera Kembela" (The Blair Years - The Alastair Campbell Diaries). Knjiga je bila britanski bestseler, a ovog bliskog saradnika Tonija Blera novinari BBC-ja se sećaju kao čoveka koji je, kako kažu, "frizirao" Blerov izveštaj o navodnom nuklearnom oružju u Iraku, što je prethodilo invaziji na tu zemlju. On u svojoj knjizi dnevničkih zapisa iz 1999. godine piše kako je igrao važnu ulogu u medijskoj kampanji protiv SR Jugoslavije. Tada su, piše Kembel, bili posebno zabrinuti jer su dobijali rat u vazduhu a gubili ga u medijima. "Milošević je imao potpunu kontrolu medija, a naši mediji su bili podložni tom uticaju. Tako smo mogli da izgubimo bitku za javno mnjenje, a ako bismo izgubili i podršku nekih NATO članica, imali bismo problem da nastavimo operaciju". Da to spreči, Alister Kembel je povremeno, piše, pomagao i portparolu NATO Džejmiju Šeju: "Rekao sam Havijeru Solani - ako me žele, neka samo kažu. On je rekao da voli to što smo uspeli da pripitomimo medije. Odgovorio sam da nismo, samo smo ih ubedili da jesmo". Kembel u memoarima piše da je njegova pomoć NATO hvaljena a da mu je Gerhard Šreder jednom čestitao na uspešno izvedenoj kampanji dezinformisanja.

Kembel piše i o svom razgovoru sa generalom Veslijem Klarkom: "Bilo mi je malo čudno što u jeku vojne ofanzive sedim sa generalom kome govorim kako da je vodi. Ili bar kako da vodi njen medijski deo. I što prigovaram kako kampanji nedostaje disciplina koju očekujemo od vojske. Uveravao sam ga da nisam lud za slobodom informisanja i da sam zaista smatrao da NATO nekada daje previše informacija. Mislio sam da nije trebalo pokazati snimke bombardovanog voza u Grdelici. To nam nije išlo u prilog. Kada ratujete, to činite na svim nivoima".

Osim srpske, Kembel je savetodavno delovao i na vlade Kosova i Albanije. Šta bi bilo da je Delta angažovala Alistera, ili Pajtić da ima neke svoje Emirate? Očas posla bi konstrukcije o širokim međunarodnim savezima sa domaćim slugama za obaranje rejtinga (što je isto kao i rušenje) premijera dobile novi zamajac. Logično je da premijerovi kriptopatriotski kerberi ćute na ovaj volej za patriote revizioniste - da nas Blerova firma podučava. Firma onog koji nas je bombardovao. Vučićevi kontrolisani patrioti i konspirolozi razumljivo ćute, ali to ne znači da narod nije dodatno zbunjen ovim ćutanjem. Kao što su široke naprednjačke mase oćutale i Jelenu Trivan na čelu "Službenog glasnika". Ko zna zašto je to dobro, misle u još većoj zbunjenosti evropskog puta bez ponižavanja.

Čak je i mene jedan dobar autolimar pitao pre neki dan: Pa jel' ga ruše il' ga podržavaju? Da budemo malo cinični - jesu li odustali od "ukrajinskog scenarija"? Ako je Bajden u Minhenu rekao Vučiću da Amerika podržava evropski put Srbije, znači li to da su mu "oprostili Putina" i da "neće na Dikovića", koji je inače Borisov izbor? Ako je potpredsednik Bajden Vučiću poručio u Minhenu kako radite sjajan posao za Srbiju i još naglasio da želi da premijer zna da je Srbija najvažnija zemlja u regionu, zar to nije dovoljno i ovom mom autolimaru koji se sekira za generala Dikovića i plaši se da li će Vučić moći da ga sačuva. Kao da ne veruje da je Nikolićevo odlikovanje dovoljna garancija. Naravno da Vučić zna mnogo više od nas o svetskoj politici i njenom prelivanju na Srbiju i okoliš, i da tu verovatno nije sve crno-belo, što ne znači da vlast ne bi morala da učini ono što je do nje - da jasnije objasni gde smo i šta smo? Kuda idemo i kako? I koliko nam je zaista ponosa dozvoljeno na tom putu? A ne da se širi šizofrena pozicija da idemo tamo kod onih koji će da nam sruše premijera i ukinu svako dostojanstvo Srbiji. Ako idemo u EU i ako nas Bajden tako hvali, zašto je većina režimskih glasila ne samo nekritički proputinovska već paranoidno antizapadna i osokoljeno promiloševićevska? Zašto su pohvale premijeru sa Zapada, a i pare koje država odatle dobija, dokaz ugleda i poverenja u reforme, a zašto bi pare sa istih destinacija namenjene nevučićevskim organizacijama odmah bile pare za razbijanje Srbije? I zašto bi u krajnju ruku neko na Zapadu davao pare za tako kontradiktorne ciljeve. I šta bismo rekli tek da srpsku opoziciju Vučiću finansiraju arapski petrodolari? Vučić i vučićevci kao da nisu prevazišli podelu na patriote i izdajnike, već su je samo redefinisali.

Čak i da su Nikolić i Vučić u niskom intenzitetu kohabitacije, preveliki je debalans između Nikolićevog odlikovanja uručenog doajenu antihaškog lobija Smilji Avramov i Vučićevog imenovanja Jelene Trivan, simbola Tadićeve vlasti koja je okončala saradnju sa Tribunalom, na čelo famoznog "Glasnika".

Ili je ipak u pravu Danasov urednik Božidar Andrejić, koji sad već generacijama mladih novinara uporno ponavlja, citirajući iskustva narodnog kapitalizma iz okoline Zaječara, da pare od paradajza i pare od paprike nisu i nikad ne mogu biti iste pare.

Sećate li se stare priče o tri skopska konobara koji su se smelo i uspešno suprotstavili bahatom ponašanju pijanih engleskih vojnika iz NATO. Da ne koristimo i mi radikalske eufemizme, jer to smelo i uspešno suprotstavljanje znači da su skopski konobari tada prebili pijane engleske soldate. Njima je lider radikala Vojislav Šešelj (pre odlaska u Hag) uputio poziv da posete Beograd. Oni su se odazvali, pa su u prostorijama SRS razmenili mišljenja sa članovima najužeg rukovodstva stranke, na čelu sa Šešeljem. Pretpostavljamo da je i Vučić bio tu. Radikali su tada istakli da je celokupna srpska i makedonska javnost sa oduševljenjem primila izuzetno odvažno držanje personala skopskog restorana „Dva jelena“. U razgovorima je istaknuto da nema bližih naroda od srpskog i makedonskog, te da je pobeda makedonskih prijatelja u sukobu sa NATO siledžijama najbolji podstrek daljem razvoju prijateljskih odnosa dva naroda. Jer, srpski i makedonski narod, rečeno je, imaju zajedničke neprijatelje, pa „tim svetskim moćnicima ni po koju cenu ne smemo dozvoliti da poseju seme razdora između naših naroda“. Tu bliskost srpskog i makedonskog naroda, naglašeno je tada, ne može izbrisati ni Amerika ni NATO. Obaveza da se zajednički doprinese još većem prijateljstvu i bliskosti dva naroda bio je i zaključak tih srdačnih razgovora.

Predsednica parlamenta Maja Gojković bila je ovih dana u posetu Skoplju, a Vlada Srbije 16. februara ide u Skoplje na zajedničku sednicu sa makedonskom vladom. Da li je Maji i Vučiću u agendi bila i simbolička poseta restoranu "Dva jelena"? Promenilo se i mnogo toga.

Gernot Erler, poslanik Bundestaga i predstavnik nemačke vlade za predsedavanje OEBS-u, jasno je rekao da Srbija nema prostora za neutralnost. Pa i Koštunica kad je nju promovisao kao eufemizam za prorusku poziciju, znao je da nezavisnost postoji samo ako se prizna.

Premijer ide na Kolindinu inauguraciju. Pohvalno je razvijati dobre odnose u regionu, ali Vučić kao da je nesmotreno upao u psihološku zamku. Na konferenciji za novinare taj put je emotivno postavio maltene kao put Sadata u Izrael. S druge strane, u Hrvatskoj to jeste pobudilo pažnju javnosti, ali zvaničnici nisu propustili da diskretno i malo pakosno poentiraju sa izjavama tipa "ko doš'o dobro doš'o" i donekle unormale Vučićeva pregnuća. Ali, to se može tumačiti i kao podsvesno defanzivna pozicija hrvatske strane, jer ispod površine ključa iz proste činjenice da će srbijanski premijer Sretenje obeležiti u Hrvatskoj. Iz premijerove perspektive i radikalsko-navijačke prošlosti odlazak u Zagreb uvek je između podvižništva i žrtvovanja; dok je za Borisa, recimo, to davnih dana postala stilska vežba. Mada, vreme je pokazalo da su sa Borisom i Ivom prošla i njihova velika dela na normalizaciji. Šteta.

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnis....1F8ec0ol.dpuf
glo is offline   Reply With Quote
Old 11-03-15, 19:51   #9
Sanuška
Tempus fugit
 
Sanuška's Avatar
 
Registrovan: Jul 2008
Lokacija: Moja Crna Gora
Postovi: 23,429
Sanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tuneluSanuška svjetlost u tunelu
Default

Vi ih zovete samohrane majke. Ja ih zovem tihi borci.

Ljubav se ne hrani sama sobom.

I ne postoji zato da bi se o njoj govorilo u brojevima ili vremenima. Ja poznajem kondicional i futur. Točnije sva vremena. Al’ koristim samo jedno. Prezent. Ovo SADA. VOLIM.

Poznajem i njih. Žene. Tihe borce. Mogle su svesti život na brojeve i vremena. Mogle su se prepustiti računici, traženju nečega što im po pravilu pripada.

Sigurnost, ljubav, topli dom, novac? Što je najpotrebnije njima – samohranim majkama?

Jednu takvu pratim već dugo. Točnije, pratimo se međusobno. Zalutamo jedna drugoj u svijet. Ona u moj kada stigne, ja u njezin kada mi zatreba. Lekcija. O borbi. I podržavamo se međusobno. Razgovaramo. Ne uvijek na kavicama, jer ona za to vremena nema, zato koristimo fejs. Kaže mi da obožava čitati, al ne stigne. Kažem joj da obožavam djecu. Al ih još uvijek nemam. Složile smo se kako bi bilo da sjedimo jedna kraj druge. Da se ona malo odmori, a da ja čitam njezinoj princezi. Ima četiri godine. Shvatile smo, čitajući jedna drugoj linije života kako ćemo i jedna i druga uskoro, u nekom vremenu što dolazi uživati u onome što nemamo. Ona u knjigama, ja u djeci.

Otvorila mi je svoje linije života. Zapravo je bila dovoljna jedna, linija ljubavi što prekriva cijeli dlan.

S.K. (34)

Samohrana sam majka. Razvedena žena. To sam, eto to sam u njihovim očima. Imam jednu ljubav. Bivšu. Zaboravljenu. Iz te ljubavi jedno dijete. Nju. Imam podstanarski stan i dva kredita. Za stan. Danas njegov, nekada naš, zajednički. I jedan moj. Nadodaje, greška iz mladosti. Imam i posao. Koji mi plaća račune. Nije siguran al’ reci mi, šta je danas uopće sigurno?

Reci mi, imaš li ljubav?, pitam je.

Imala bih da sam…

Voljela bih da sam…

Ajde, govori mi u prezentu, molim te.

Danas? Nemam. Teško je pronaći muškarca koji će (osim tebe) prihvatiti i tvoje dijete. Koji će razumjeti da nisi (uvijek) svojim odabirom to što jesi. I da ne možeš, da nisi uvijek dostupna. Slobodna. Sređena. Tu, za njega. Muškarci vole jednostavne žene. To valjda znaš. Samohrane majke i da hoće ne mogu biti jednostavne. Jer moraju biti i otac i majka. I najbolji prijatelj. Ma znaš sve… Zato ne tražim ljubav. Ne zato da bih sebi olakšala, već eto, njima.

A nisi nikad pokušala?, nastavljam.

Jesam. Kad upoznaš nekoga nije normalno (barem meni) da odmah, u prvoj minuti upoznavanja kažeš, čekaj stani, hej, imam dijete. Hoćemo pričati dalje ili…? Puštaš da se stvari same razvijaju. A kako se razvijaju shvaćaš da nisi otkrio sve karte, točnije kartu, možda i onu najbitniju. I to te izjeda. Iznutra.

Onda?

I onda otkriješ. Da. Neki pobjegnu. Uglavnom pobjegnu. Poštujem to. Bolje tako, najzad iskrenije. Neki ostanu al’ s vremenom shvate da im je eto to ‘too much’…

Vjeruješ li još uvijek u pravu ljubav?

Draga moja, jedino u nju i vjerujem. I u moju malu princezu.

Samohrane majke. Tihi borci. Kažu da su najjače one žene koje na svojim leđima nose križ veći od njih samih. Pomislih, što je onda s onim ženama koje svoj križ ne nose na leđima, već u trbuhu, pod srcem? Kolika je njihova snaga? Ako mene pitate golema. Takva je snaga i prokletstvo i svetinja.

Za ljubav ne postoji drugo vrijeme no prezent. Volim. I nema buke, čekanja i čitanja između redova. Dovoljno je da sam upoznala jednu ženu koja voli u prezentu. A mogla je govoriti u perfektu, mogla sam voljeti da je ostao. Da je znao ostati…

Dovoljna mi je ona. Za sve druge žene što su uslijedile. A bilo ih je. Još ih je.

Tihi borci.

Jednom sam već pisala. O strastvenim ženama. Govorila sam kako su takve žene poput mostova. I da ako budes most svatko ce te gazit. Ipak, takve žene sve i da hoće ne mogu pustiti da emocije budu hladne i nijeme, vole kada otkrivaju nove puteve, vole kada svjedoče prelasku iz običnog života u autentični. Vole kada vole. To najbolje rade.

Uvijek je nasmiješena. Njezin osmijeh nije poput osmijeha onih umjetnih žena s televizije. Zubat i napadan. Ovaj je suptilan, ali stvaran. I mala joj ima isti.

Samohrana sam majka. Al’ volim svoj život i ne bi ga mijenjala za nijedan drugi.

Naravno da sam joj vjerovala. Takva žena nikada ne bih nikada koristila laži na tako svet način.
Neke su od nas već majke. Neke će to tek postati.

Neke su samohrane i sve moraju same, druge su u sigurnim vezama i imaju svu pomoć ovoga svijeta.

Bez obzira koja nas životna priča zadesila ne prestajmo vjerovati u nju. Gospođu ljubav. Na kraju krajeva, kako mi volimo ljubav tako će je voljeti i naše dijete.

Za ljubav kakvu ja danas znam ‘kriva’ je moja majka. Ona mi je uvijek govorila da samo slabići postavljaju uvjete. I da se borit možemo i bez oružja u rukama. Učit ću tome i svoje dijete.

Oni od nas koji vjeruju u ljubav neće odustati.

Slabići, narcisi i slatkorječivci – tipovi su muškaraca na koje nijedna samohrana majka ne bi trebala trošiti dragocijeno vrijeme.

Vi ih zovete samohrane majke. Ja ih zovem tihi borci.

Zašto? Jer one kada vole, baš vole!
__________________
"Za tebe koji zaslužuješ sve(t)"
Sanuška is offline   Reply With Quote
Old 13-03-15, 10:24   #10
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

glo is offline   Reply With Quote
Old 14-03-15, 17:34   #11
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

PRICAJU DVIJE SVEKRVE ........

Čujem da ti se sin oženio, i kćerka udala!
Deder kakva ti je snaha? Da čujem...
- Ma šuti draga. Ne d’o Bog nikom. Takvu još srela nisam. Neda sinu disat. Ujutro on gospođi nosi doručak u krevet, k’o da je carica. To u nju gleda kad govori, ma k’o da je obsihren s njom. A ne smije mrdnut bez nje il' što je neće pitat. A da kupi šta što se njemu sviđa dok ona ne kaže, samo sanjat o tome može. Jučer ga zatekoh kako usisava. Kod mene nije znao ni kako usisivač izgleda. Najviše me pogodi što snaha stida nema. Preda mnom se cmaču i u krilo mu sjeda pa ja moram, stara, pogled skretat. Svašta insan doživi, ali da ću dočekat da mi sin bude papučar - ni u snu snila nisam.
- Šta ćes draga moja,
takve dobričike vazda safataju rospije,
nego kakav ti je zet?
- Sagovornici se popravi raspoloženje, nasmija se, te s ponosom poče:
- E Bog me počastio sa zetom. Da znaš kakav je to insan i kako je pazi, ama samo bih sjedila i gledala tu ljubav i sreću. On ti bona ujutro ustane pa joj doručak napravi, odnese u krevet, kaže nek se odmori, vazda nešto po kući radi.
Da vidiš kad ona šta priča, pa se ono smije, a on ti u nju gleda k’o da su joj umjesto zuba zlatnici, sav se topi. A kako je poštuje, nigdje bez nje ne ide, il' joj kaže ako će gdje, vidi se da je čovjek ozbiljno shvatio brak. Ne bi ti on nešto kupio bez nje... Sve nju pita ''dušice, hoćemo l' ovo, možemo l' ono, sviđa l' ti se...''
Ništa njemu nije teško ni u kući joj pomoć, usisa, opere suđe. Pa malo, malo, pa je poljubi, te je štipne, u krilo stavi, a ja onda, kad vidim kakav je to insan i kako je voli,
glo is offline   Reply With Quote
Old 18-03-15, 18:46   #12
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

trebalo je ovo da turim u poeziju no dobro je ovde. pa ko kako doživi. nisam loše kopirao, novi red je baš na mestu gde je autor hteo... s razlogom

Umorna sam.
Već duže vreme sam umorna. Nije to više fizički umor tela, koga se mogu
otarasiti spavanjem i odmaranjem u krevetu. Umoran je moj duh. Sprečiti ne
mogu, jednostavno, neke stvari su se morale rešiti.

Ona je bila
moje sve. Svaki trenutak proveden sa njom značio je kao život. Nas dvoje,
nerazdvojni. Daljnji život bez nje je bio nezamisliv. Njen pogled, njen glas,
njen stav... sve su to slike koje su bile nezamenljive. Voleo sam je svim
srcem. Ipak, koliko sam je voleo, toliko sam i sumnjao. Kao što i sad sumnjam,
da će otići, okrenuti mi leđa i nestati...

Kada sam ga
upoznala, moj život je bila borba sa samom sobom. Posle nekoliko neuspelih
veza, promašenih osoba u mom život, preispitavala sam samu sebe, da li meni
neko uopšte i treba. Da li sam dovoljna sama sebi? Da li je to od mene sebično?
Tako bih uspostavila svoj mir. Postaviti zid oko sebe, ne puštajući nikoga
unutra, da li bi to bilo u redu? To je kao neki sistem života koji treba
održavati i ne menjati. Prema njemu u početku nisam osećala ništa. Sam on, bio
je suprotnost mene. Dobro smo se slagali, jesmo. Ali, da li stvarno nas dvoje
možemo zajedno?

-Stigao
sam..

Zamračena
soba. Ona spava. Ne, ne spava. Poznavao sam njeno disanje dok spava, odmerene
ritmove uzdaha i izdaha. Sad nije spavala, o nečemu je razmišljala. Šta je to?
Možda želi nešto da mi kaže.. Možda planira...

-Hej ti...
Ne spavaš?

-Ne... ovaj, trebalo bi da pričamo.

Nešto je u
njenom glasu drhtalo. Šta sad nije u redu?

-Pa hajde
da pričamo.

-Voliš li me?

-Da.

-Ako me zaista voliš, razumećeš me...

- Za šta da te razumem?

Da li me ti
uopšte možeš razumeti. Izgledalo mi je bezbroj puta da me ti ne razumeš. Uvek
bi tim svetlucavim očima prešao preko svake razmirke što smo imali. Čak i kad
sam bila neizdrživo naporna i loša prema tebi. Sad je stvar još gora. Guši me
naš pojam veze. Nas dvoje, kao da zajedno ne možemo više...

-Zaista,
mislim da više ne možemo zajedno.

Znao sam.

-Zašto tako
misliš?

-Zar ne primećuješ, naše je prošlo...

-To nije istina!

Ne odupiri
se. Ne možeš ovo sada promeniti.

Šta se
dešava? Sve do sada je išlo kako treba. Nas dvoje... Živeli bi u New Yorku, ja bih pisao za poznati
časopis, ona bi bila uspešni modni dizajner, ima li bi mali stan sa pogledom na
Centralni Park, išli bi na večeru i svako veče bi mirisalo na beskrajnu i
bezgraničnu ljubav...

-Šta je sa
nama, i našim planovima...

-Znaš i sam, to su bili tvoji planovi. Toliko si bio zanet sa njima, da nisi ni
primećivao kako se ja osećam?

Bila je
upravu. Da li sam je ikada razumeo... Možda sam bio previše slep. Sebičan.
Zašto sada gubim sebe? Možda zato što gubim sebe. Da li je zaista volim...
Izgleda da previše mislim na sebe, na kraju...

-Ako tako
želiš...

-Da, želim...
glo is offline   Reply With Quote
Old 31-03-15, 09:49   #13
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Višnja
- Priseti se, Vladimire, svega što te povezuje sa tim malenim drvcetom. Seti se počevši od trenutka dodira sa njim.
- Pokušadu, ako to smatraš važnim.
- Da, to je važno.
- Vozio sam se kolima. Ne sedam se kuda. Zaustavio sam se oko Centralne pijace. Zamolio sam šofera da ode i kupi vode. Sedeo sam sam i posmatrao kako izlazedi sa pijace, ljudi vuku razne rasade.
- Posmatrao si ih i čudio se. Čemu?
- Zamisli, lica su njihova vesela, zadovoljna. Na ulici kiša i hladnoda, oni vuku nekakve rasade, korenje krpama umotano, teško im je, a lica zadovoljna; a ja sedim u toplim kolima i setan sam. Kada se šofer vratio, pođoh na pijacu. Hodao sam, hodao mimo prodavaca i kupio tri mala rasada višnje. Kada ih je u gepek kola stavljao, šofer mi reče da jedna višnja nede preživeti pošto joj je korenje vrlo kratko isečeno, i da je bolje odmah je baciti, ali sam je ostavio. Ona je bila najvitkija. Zatim sam ih u bašti svoje kude van grada posadio sam.
Za višnju sa kratko obrezanim korenjem, humusa sam u jamu više bacio, tresetnih mrvica, i još ponešto od đubriva.
- Svojim pokušajima da joj pomogneš, spalio si đubrivom još dva mala korenčida višnje.
- Ma, preživela je! U prolede, kada su počeli da pupe pupoljci na drvedu, i njene su grane oživele. Listidi su se pojavili maleni. Zatim sam otputovao na svoju trgovačku ekspediciju.
- Ali si pre toga svakodnevno, više od dva meseca dolazio u svoju vikendicu i uvek si pre svega prilazio malenoj višnji. Ponekad si milovao njene grančice. Radovao se listidima, zalivao je. Zabio si kočid u zemlju i privezao njeno stabalce, da ga vetar ne bi polomio.
Reci, Vladimire, šta misliš, da li odgovaraju biljke na odnos čovekov prema njima? Osedaju li dobar odnos ili zao?
- Slušao sam ili čitao negde da, navodno, sobne biljke i cvede odgovaraju. Čak i uvenuti mogu, ukoliko onaj ko se brine o njima otputuje. O ogledima naučnika sam slušao: merne aparate su na različite biljke priključivali, i igle su na aparatima skretale, kada im je čovek sa agresijom prilazio, na jednu stranu, a kada bi dolazio sa dobrotom - na drugu.
- Znači, Vladimire, poznato ti je da se biljke odazivaju na ispoljena osedanja ljudska. Kako je osmišljeno Velikim Tvorcem, nastoje da učine sve za obezbeđenje života čovekovog: jedne de donositi plodove, druge de svojim prelepim cvetovima težiti da izazovu u čoveku pozitivne emocije, trede de vazduh za disanje uravnotežiti.
Ali ima još jedno, ne manje važno njihovo predodređenje. Ono rastinje sa kojim određeni čovek dolazi u neposredan dodir, uobličava za njega Prostranstvo Istinske Ljubavi. One Ljubavi, bez koje je život na Zemlji nemogud.
Mnogi vikendaši hitaju ka svojim parcelama, zato što je tamo za njih stvoreno to Prostranstvo. I malena sibirska višnja, koju si ti sam posadio, koju si sam negovao, takođe je čeznula da učini ono što čine, ispunjavajudi svoje predodređenje, sve biljke.
Biljke mogu da oblikuju za čoveka značajno Prostranstvo Ljubavi, ukoliko ih je mnogo, ako su različite i čovek opšti sa njima, dotičudi ih sa Ljubavlju. Sve zajedno, one mogu da sazdaju za čoveka značajno Prostranstvo Ljubavi, blagodatno utičude na Dušu i isceljujude za telo. Shvataš li, Vladimire - sve zajedno, kada ih je mnogo. Ali, ti si negovao samo jednu biljku. I tada je malena sibirska višnjica nastojala sama da učini ono, što mogu da učine samo nekoliko različitih biljaka zajedno.
Njena nastojanja su bila izazvana tvojim izuzetnim odnosom prema njoj. Intuitivno si razumeo – sred tvog okruženja, isključivo i jedino to maleno drvce ništa ne traži od tebe, nije licemerno i žudi samo da daje; zato si i dolazio ti, umoran posle burnog dana do višnje, stajao i posmatrao je, a ona se trudila iz sve snage.
Do pojave prvog osvitnog zračka sunca, njeni listovi su nastojali da uhvate njegov odraz na prosvetljavajudem nebu.
A kada je zalazilo sunašce, ona je pokušavala da iskoristi svetlost blistave zvezde. I ona je, malo-pomalo, uspela.
Njeni korenčidi, zaobišavši đubrivo koje pali, znali su da uzmu najpotrebnije iz Zemlje. I strujao je po žilicama višnje sok Zemlje malo brže nego što je uobičajeno. Jedanput, došavši, video si na tankim grančicama malene cvetove. Na drugim sadnicama nije bilo cvetova, a ona se rascvetala. Obradovao si se. Popravilo ti se raspoloženje, i tada... Seti se, šta si uradio, Vladimire, videvši njene cvetove.
- Zaista sam se obradovao. Iz nekog razloga mi se raspoloženje popravilo. Pomilovao sam rukama njene grane.
- Nežno si milovao njene grančice. I rekao: »Divno, lepotica moja se rascvetala!«
Drvede, Vladimire, donosi plodove. Ali pored toga, ono oblikuje Prostranstvo Ljubavi. Višnja je veoma želela da ga i ti imaš. Ali, gde više višnja da nađe snage, da vrati čoveku dobijeno od njega. Ona je ved dala sve što je bilo u njenoj modi, ali je dobila još i izuzetan, nežan prema sebi odnos... Tada je poželela da učini još više! Sama!
Otputovao si na svoju dugu ekspediciju. Kada si se vratio, krenuo si kroz baštu prema višnji. Hodao si i jeo, kupljene na pijaci višnje. Kada si došao do nje, ugledao si – na tvojoj višnji takođe vise tri crvena ploda. Stajao si pred njom umoran, jeo kupljene na pijaci višnje i pljuckao koštice. Zatim si otkinuo jedno zrno sa svoje višnje i probao. Ono je bilo malo kiselije od pijačnih, te dva preostala nisi ni pipnuo.
- Najeo sam se drugih višanja. A njeno zrno je zaista bilo kiselije.
- Oh, kada bi znao, Vladimire, koliko je u tim malenim zrnima bilo korisnog za tebe. Koliko energije i Ljubavi. Iz utrobe Zemlje i vaseljenskih prostora, sabrala je ona za tebe sve korisno i uložila u ta tri zrna. Ona je čak jednu svoju granu sasušila, da bi mogla da sazru ta tri zrna. Jedno si probao, dva koja su ostala, nisi ni dotakao.
- Ma, nisam znao. Ali sve jedno, meni je bilo drago što je uzmogla da donese plodove.
- Da, tebi je bilo drago. A tada... Da li se sedaš šta si uradio onda?
- Ja? Pa, ponovo sam pomilovao grančice višnje.
- Nisi ih samo pomilovao. Nagnuo si se i poljubio listide, ležede na tvom dlanu grančice.
- Da, poljubio sam ih. Zato što mi je raspoloženje bilo savršeno.
- A sa višnjom se dogodilo nešto neverovatno. Šta je ona još mogla da učini za tebe, ako ti nisi uzeo sa tolikom Ljubavlju odnegovane plodove? Šta?
Ustreptala je ona od poljupca čovekovog, i uzletela su u svetlo prostranstvo Vaseljene, svojstvena samo čoveku, ali iznedrena malom sibirskom višnjom, misao i osedanja – vratiti čoveku primljeno od njega.
Podariti čoveku svoj poljubac Ljubavi, ogrejati ga svetlim osedanjima Ljubavi. Mimo zakona svih, misao se koprcala po Vaseljeni i nije nalazila ovaplodenje.
Spoznati nemogudnost ovaplodenja – to je smrt.
Svetle sile su vradale višnji stvorenu njom misao, da bi mogla da je uništi u sebi i da ne umre. Ali, ona je nije uzela!
Strasna želja malene sibirske višnje je ostajala nepromenjena, neobično čista i uzdrhtala.
Svetle sile nisu znale šta da čine. Veliki Tvorac nije menjao ustanovljene zakone harmonije. Ali, višnja nije umrla. Nije umrla zato što su njena misao, stremljenja i osedanja bili neobično čisti, a po zakonima Vasione, čistu Ljubav ništa uništiti ne može. I lebdela je ona nad tobom, koprcala se, nastojedi da pronađe ovaplodenje. Sama u Vaseljeni, trudila se da sazda za tebe Prostranstvo Ljubavi.
Došla sam na vaš brod, da nekako pokušam da pomognem i ostvarim željeno višnjom. Još ne znajudi kome je upudeno.
- Znači, tvoj odnos prema meni je iz želje da pomogneš višnji?
- Moj odnos prema tebi, Vladimire - to je samo moj odnos. Teško je redi, ko kome pomaže, višnja meni ili ja višnjici? Sve je u Vaseljeni uzajamno povezano.
glo is offline   Reply With Quote
Old 31-03-15, 09:49   #14
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Višnja
- Priseti se, Vladimire, svega što te povezuje sa tim malenim drvcetom. Seti se počevši od trenutka dodira sa njim.
- Pokušadu, ako to smatraš važnim.
- Da, to je važno.
- Vozio sam se kolima. Ne sedam se kuda. Zaustavio sam se oko Centralne pijace. Zamolio sam šofera da ode i kupi vode. Sedeo sam sam i posmatrao kako izlazedi sa pijace, ljudi vuku razne rasade.
- Posmatrao si ih i čudio se. Čemu?
- Zamisli, lica su njihova vesela, zadovoljna. Na ulici kiša i hladnoda, oni vuku nekakve rasade, korenje krpama umotano, teško im je, a lica zadovoljna; a ja sedim u toplim kolima i setan sam. Kada se šofer vratio, pođoh na pijacu. Hodao sam, hodao mimo prodavaca i kupio tri mala rasada višnje. Kada ih je u gepek kola stavljao, šofer mi reče da jedna višnja nede preživeti pošto joj je korenje vrlo kratko isečeno, i da je bolje odmah je baciti, ali sam je ostavio. Ona je bila najvitkija. Zatim sam ih u bašti svoje kude van grada posadio sam.
Za višnju sa kratko obrezanim korenjem, humusa sam u jamu više bacio, tresetnih mrvica, i još ponešto od đubriva.
- Svojim pokušajima da joj pomogneš, spalio si đubrivom još dva mala korenčida višnje.
- Ma, preživela je! U prolede, kada su počeli da pupe pupoljci na drvedu, i njene su grane oživele. Listidi su se pojavili maleni. Zatim sam otputovao na svoju trgovačku ekspediciju.
- Ali si pre toga svakodnevno, više od dva meseca dolazio u svoju vikendicu i uvek si pre svega prilazio malenoj višnji. Ponekad si milovao njene grančice. Radovao se listidima, zalivao je. Zabio si kočid u zemlju i privezao njeno stabalce, da ga vetar ne bi polomio.
Reci, Vladimire, šta misliš, da li odgovaraju biljke na odnos čovekov prema njima? Osedaju li dobar odnos ili zao?
- Slušao sam ili čitao negde da, navodno, sobne biljke i cvede odgovaraju. Čak i uvenuti mogu, ukoliko onaj ko se brine o njima otputuje. O ogledima naučnika sam slušao: merne aparate su na različite biljke priključivali, i igle su na aparatima skretale, kada im je čovek sa agresijom prilazio, na jednu stranu, a kada bi dolazio sa dobrotom - na drugu.
- Znači, Vladimire, poznato ti je da se biljke odazivaju na ispoljena osedanja ljudska. Kako je osmišljeno Velikim Tvorcem, nastoje da učine sve za obezbeđenje života čovekovog: jedne de donositi plodove, druge de svojim prelepim cvetovima težiti da izazovu u čoveku pozitivne emocije, trede de vazduh za disanje uravnotežiti.
Ali ima još jedno, ne manje važno njihovo predodređenje. Ono rastinje sa kojim određeni čovek dolazi u neposredan dodir, uobličava za njega Prostranstvo Istinske Ljubavi. One Ljubavi, bez koje je život na Zemlji nemogud.
Mnogi vikendaši hitaju ka svojim parcelama, zato što je tamo za njih stvoreno to Prostranstvo. I malena sibirska višnja, koju si ti sam posadio, koju si sam negovao, takođe je čeznula da učini ono što čine, ispunjavajudi svoje predodređenje, sve biljke.
Biljke mogu da oblikuju za čoveka značajno Prostranstvo Ljubavi, ukoliko ih je mnogo, ako su različite i čovek opšti sa njima, dotičudi ih sa Ljubavlju. Sve zajedno, one mogu da sazdaju za čoveka značajno Prostranstvo Ljubavi, blagodatno utičude na Dušu i isceljujude za telo. Shvataš li, Vladimire - sve zajedno, kada ih je mnogo. Ali, ti si negovao samo jednu biljku. I tada je malena sibirska višnjica nastojala sama da učini ono, što mogu da učine samo nekoliko različitih biljaka zajedno.
Njena nastojanja su bila izazvana tvojim izuzetnim odnosom prema njoj. Intuitivno si razumeo – sred tvog okruženja, isključivo i jedino to maleno drvce ništa ne traži od tebe, nije licemerno i žudi samo da daje; zato si i dolazio ti, umoran posle burnog dana do višnje, stajao i posmatrao je, a ona se trudila iz sve snage.
Do pojave prvog osvitnog zračka sunca, njeni listovi su nastojali da uhvate njegov odraz na prosvetljavajudem nebu.
A kada je zalazilo sunašce, ona je pokušavala da iskoristi svetlost blistave zvezde. I ona je, malo-pomalo, uspela.
Njeni korenčidi, zaobišavši đubrivo koje pali, znali su da uzmu najpotrebnije iz Zemlje. I strujao je po žilicama višnje sok Zemlje malo brže nego što je uobičajeno. Jedanput, došavši, video si na tankim grančicama malene cvetove. Na drugim sadnicama nije bilo cvetova, a ona se rascvetala. Obradovao si se. Popravilo ti se raspoloženje, i tada... Seti se, šta si uradio, Vladimire, videvši njene cvetove.
- Zaista sam se obradovao. Iz nekog razloga mi se raspoloženje popravilo. Pomilovao sam rukama njene grane.
- Nežno si milovao njene grančice. I rekao: »Divno, lepotica moja se rascvetala!«
Drvede, Vladimire, donosi plodove. Ali pored toga, ono oblikuje Prostranstvo Ljubavi. Višnja je veoma želela da ga i ti imaš. Ali, gde više višnja da nađe snage, da vrati čoveku dobijeno od njega. Ona je ved dala sve što je bilo u njenoj modi, ali je dobila još i izuzetan, nežan prema sebi odnos... Tada je poželela da učini još više! Sama!
Otputovao si na svoju dugu ekspediciju. Kada si se vratio, krenuo si kroz baštu prema višnji. Hodao si i jeo, kupljene na pijaci višnje. Kada si došao do nje, ugledao si – na tvojoj višnji takođe vise tri crvena ploda. Stajao si pred njom umoran, jeo kupljene na pijaci višnje i pljuckao koštice. Zatim si otkinuo jedno zrno sa svoje višnje i probao. Ono je bilo malo kiselije od pijačnih, te dva preostala nisi ni pipnuo.
- Najeo sam se drugih višanja. A njeno zrno je zaista bilo kiselije.
- Oh, kada bi znao, Vladimire, koliko je u tim malenim zrnima bilo korisnog za tebe. Koliko energije i Ljubavi. Iz utrobe Zemlje i vaseljenskih prostora, sabrala je ona za tebe sve korisno i uložila u ta tri zrna. Ona je čak jednu svoju granu sasušila, da bi mogla da sazru ta tri zrna. Jedno si probao, dva koja su ostala, nisi ni dotakao.
- Ma, nisam znao. Ali sve jedno, meni je bilo drago što je uzmogla da donese plodove.
- Da, tebi je bilo drago. A tada... Da li se sedaš šta si uradio onda?
- Ja? Pa, ponovo sam pomilovao grančice višnje.
- Nisi ih samo pomilovao. Nagnuo si se i poljubio listide, ležede na tvom dlanu grančice.
- Da, poljubio sam ih. Zato što mi je raspoloženje bilo savršeno.
- A sa višnjom se dogodilo nešto neverovatno. Šta je ona još mogla da učini za tebe, ako ti nisi uzeo sa tolikom Ljubavlju odnegovane plodove? Šta?
Ustreptala je ona od poljupca čovekovog, i uzletela su u svetlo prostranstvo Vaseljene, svojstvena samo čoveku, ali iznedrena malom sibirskom višnjom, misao i osedanja – vratiti čoveku primljeno od njega.
Podariti čoveku svoj poljubac Ljubavi, ogrejati ga svetlim osedanjima Ljubavi. Mimo zakona svih, misao se koprcala po Vaseljeni i nije nalazila ovaplodenje.
Spoznati nemogudnost ovaplodenja – to je smrt.
Svetle sile su vradale višnji stvorenu njom misao, da bi mogla da je uništi u sebi i da ne umre. Ali, ona je nije uzela!
Strasna želja malene sibirske višnje je ostajala nepromenjena, neobično čista i uzdrhtala.
Svetle sile nisu znale šta da čine. Veliki Tvorac nije menjao ustanovljene zakone harmonije. Ali, višnja nije umrla. Nije umrla zato što su njena misao, stremljenja i osedanja bili neobično čisti, a po zakonima Vasione, čistu Ljubav ništa uništiti ne može. I lebdela je ona nad tobom, koprcala se, nastojedi da pronađe ovaplodenje. Sama u Vaseljeni, trudila se da sazda za tebe Prostranstvo Ljubavi.
Došla sam na vaš brod, da nekako pokušam da pomognem i ostvarim željeno višnjom. Još ne znajudi kome je upudeno.
- Znači, tvoj odnos prema meni je iz želje da pomogneš višnji?
- Moj odnos prema tebi, Vladimire - to je samo moj odnos. Teško je redi, ko kome pomaže, višnja meni ili ja višnjici? Sve je u Vaseljeni uzajamno povezano.
glo is offline   Reply With Quote
Old 01-04-15, 10:46   #15
mrcina
MiM team Početnik
 
Registrovan: Dec 2014
Postovi: 172
mrcina uskoro postaje slavanmrcina uskoro postaje slavan
Default

Što mislite o ovom članku, odnosno O životu i Univerzalnim zakoima?

Dio teksta:

Svi smo dio jedne cjeline, jednog Uma. Da li bismo mogli živjeti bez drugih ljudi? Da li naš organzam može da funkcioniše bez organa? Ili, postavimo to ovako : ako je naš organizam sastavljen od elektrona koji se okupljeni u atome sjedinjuju u molekulima, gradeći vlakna pa onda tkiva, organe koji čine nas same, kako onda možemo pomisliti da smo mi kompletna bića i da nismo dio nečeg još većeg i da nismo preko nekog “medija” i sami povezani, čineći tako Univerzum, sa svim ostalim što postoji.. ?

Ili kako možemo misliti da Internet, tvorevina ljudskog uma, nije samo “ogledalo” povezanosti ljudi na jednom dubljem, spiritualnom planu, koji još nismo u stanju da pojmimo…? U Internet povezanost računara vjerujemo jer je evidentan, a u povezanost umova još ne, jer se nismo dovoljno usavršili na tom polju. A ljudski mozak je daleko moćniji od bilo kojeg računara, pa je povezanost umova stvar čiste logike! Svi tražimo svoj soulmate (srodnu dušu), koja će “znati” da osjeti kad nam je teško ili kad smo joj potrebni. I tako nešto je moguće, ali samo ako smo “na istim talasnim dužinama”, tj. ako naše misli idu jedne prema drugima, u jednom pravcu. To je, takodje, ljubav ili zakon privlačnosti.
mrcina is offline   Reply With Quote
Old 05-04-15, 08:14   #16
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default draga (?) koleginice ili kako uraditi anti cv

mina (nagazna) je again promašila temu, o namerama ne bih, jer onaj tip koji je popločao put...
integralno iz qurira partizanskog:

glo sebi dozvoljava, a prozivam zorana, ddt... asove pdf ekonomija da se uključe

1. svima treba posao
2. nažalost ako nisi sestrić, svastika, švaler/ka... teeeeeško
3. mogao bih još milion bezobraznih razloga...
4. o mojoj firmi se qca, na 10 ecc/1 pravnik, drčan, bezobziran, da gazi spreman
5. "generalni direktor firme „Dilojt“ veliki je ljubitelj kvizova" ne postoji. partner i viši u hierarhiji mogu da "zahtevaju od borda..."
6. drago bi mi bilo da imam ovako široko informisanu koleginicu.. ali kafu/čaj da pijemo
7. voznesena skrnavim zapošljavanjem u JP mina se zanela
8. milici želim uspeha u onome za čega se obrazovala, "od svačeg po malo - od svega ništa" leba nema
9. pogledaj tačku 1.
10. značilo bi mi da zoran ili staf ovo prenese u pdf ekonomija pa makar i kao "anegdote iz prakse"
11. mini branković lično: frka ti da ti ovako informisana devojka bude šefica, m?

ŠAMPIONKA KVIZOVA DOBILA POSAO: Milica Jokanović se zaposlila se posle pisanja Kurira

DRUŠTVO06:51, 05.04.2015.Autor: Foto: Printscreen
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Pošto su pročitali da je Milica Jokanović, koja je pokazala veliko znanje u TV emisijama, ostala bez zaposlenja, čelnici „Dilojta“ ponudili joj radno mesto
Milica Jokanović, kvizovi, znanje, posao, foto printscreen
Milica Jokanović
Ne propustite...
SRAMOTA: Šampionka kvizova živi od 17.000 mamine penzije
BEOGRAD - Milica Jokanović (32), diplomirana pravnica i devojka koja je više puta pokazala veliko znanje u brojnim kvizovima na televiziji, posle gubitka posla u Gradskoj upravi dugo nije mogla da se zaposli, ali je posle pisanja Kurira napokon dobila ponudu!

- Pre dva dana su me pozvali iz kompanije „Dilojt“ i zakazali mi razgovor za posao u ponedeljak. Iskreno se nadam da ću ga dobiti i da će sve napokon biti u redu. Veoma sam uzbuđena! - sa nadom kaže Milica Jokanović za Kurir.

Ide na testiranje

Kako saznajemo, generalni direktor firme „Dilojt“ veliki je ljubitelj kvizova „Slagalica“ i „Potera“, koji se emituju na Radio-televiziji Srbije (RTS), a u kojima je Milica pokazala briljantno znanje i odnela brojne pobede. Nakon što je iz novina saznao da je Jokanovićeva opet na birou rada i da živi od mamine penzije koja iznosi samo 17.500 dinara, odlučio je da kontaktira s njom.

- Našoj firmi potrebni su pravnici i ekonomisti, a s obzirom na to da je Milica završila Pravni fakultet sa sjajnim prosekom, odlučili smo da kontaktiramo s njom i zamolimo je da u ponedeljak dođe kod nas na testiranje. Iz biografije koju je poslala saznali smo da je radila u Upravi grada Beograda, što je veoma pohvalno. Međutim, ne možemo da joj ponudimo nikakav konkretan položaj dok ne obavimo sva potrebna testiranja i razgovore.

Nadamo se da će sve proći u najboljem redu i da će Milica ispuniti naša očekivanja, kao i mi njena - rekla nam je Mia Pešić, menadžerka za ljudske resurse kompanije „Dilojt“, koja pruža usluge revizije, poreskog, poslovnog i finansijskog savetovanja javnih i privatnih preduzeća iz različitih delatnosti.

Ugrožena egzistencija

Da podsetimo, Milica Jokanović dobila je zaposlenje u Gradskoj upravi 2012. godine, nakon pobede u kvizu „Slagalica“ na RTS, ali joj ovog februara nije produžen ugovor o privremenim i povremenim poslovima jer je u Gradu nastupilo „smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru“. Od tada je njen jedini angažman posao „tragača“ u kvizu „Potera“, ali ni taj posao nije stalan. Jokanovićeva je svakodnevno slala CV na više adresa nadajući se bilo kakvom zaposlenju jer joj je egzistencija bila ozbiljno ugrožena.


Mina Branković

Last edited by glo; 05-04-15 at 08:24..
glo is offline   Reply With Quote
Old 07-04-15, 07:36   #17
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

Savrseno srce

Jednoga dana mladic je stajao u sredistu grada razmisljajuci kako on ima najlepse srce u celoj dolini. Prosla je velika povorka i svi su oni priznali kako je njegovo srce savrseno.
Nije bilo crtice ni zareza u njemu. Da, svi su se oni uistinu slozili da je njegovo srce najlepse koje su ikad videli. Mladic je bio jako ponosan i jos se vise i glasnije hvalio svojim prelepim srcem.


Iznenada, jedan stari covek pojavio se ispred povorke i rekao:
„Zasto tvoje srce nije priblizno lepo kao moje?” Povorka i mladic pogledali su u to starcevo srce. Udaralo je snazno, ali prepuno oziljaka, bilo je mesta gde su komadici bili premesteni i onih koji su bili stavljeni, ali nisu potpuno odgovarali i bilo je nekoliko ostecenih strana(ivica).
Ustvari, bilo je puno mesta gde su celi komadi nedostajali.
Narod je zapoceo - kako moze reci da mu je srce lepse nego sto on misli? Mladic je pogledao u starcevo srce i video njegovo stanje, i nasmejao se. „Mora da se salis, rekao je. Uporedi svoje srce s mojim, moje je savrseno a tvoje je prepuno oziljaka i suza.


”Da, rekao je starac, tvoje izgleda savrseno ali nikad se ne bih menjao s tobom.
Vidis, svaki oziljak predstavlja osobu kojoj sam dao svoje ljubavi - izvadim komadic srca i dam je toj osobi, i cesto mi ta osoba uzvrati deo od svog srca koje se uklapa u prazni deo mog srca, ali buduci da delovi nisu jednaki, ja imam nekih grubih zavrsetaka koje delim, jer me podsecaju na ljubav koju delimo.
Ponekad dam delove srca, ali mi osobe ne vrate svoj komadic srca. To su ti prazni delovi - davanje ljubavi je rizikovanje.


Ovi oziljci su bolni, otvoreni su, podsecaju me na ljubav koju dadoh ljudima takodje, i nadam se da se oni mogu vratiti jednog dana i popuniti prazne prostore na koje cekam."

mia
In Zivotne price
glo is offline   Reply With Quote
Old 13-04-15, 18:09   #18
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

АУТОРСКА КОЛУМНА
Дмитриј СЕДОВ -
22.мар.2015
Једном приликом у једно село стигао ботаничар. Он је почео да води локалне девојке у шуму да миришу цвеће. Дошао тако ред и на девојку по имену Маричка. Маричка је била веома наивна девојка па јој је бака рекла:
Гледај Маричка да ботаничар не учини нешто лоше са тобом у шуми. Јер ти сада имаш једну вредност која се после не може вратити назад. Такође је немогуће заменити је за другу вредност.
Не брини бако, ја ћу радити све по твојим упутствима. Ако ботаничар замоли да му покажем своје груди, ја му не смем дозволити. Јер ми идемо да миришемо цвеће.
Маричка се из шуме вратила замишљена. Како се испоставило, ботаничар је заиста замолио да му покаже груди и она је одбила. Онда је он замолио да му покаже колена, а поводом колена бака јој ништа није говорила. Ускоро је ботаничар нестао из села, а Маричка је тугујући кренула у град да га тражи. Пронашла га је и почела да ради на тротоару на коме је он био макро. Рад није био лош али је Маричка почела да пије и све чешће посећује лекара. Сада она доноси баки скупе поклоне, али бака због нечега плаче. Очигледно је заостала за временом и не може да ревидира своје застареле вредности.
Због чега сам се сетио те давне бајке која не застарева? Зато што сам прочитао да је Србија активирала ИПАП или другим речима, план индивидуалног партнерства са НАТО пактом. То је отприлике тај ниво када је девојка замољена да покаже своја колена. Следећи корак биће последњи – она ће бесповратно ревидирати своје вредности и оставити баку у сузама.
Генерално гледано, не треба се превише узнемиравати. Колико њих је стајало на тротоару – и Румунија и Бугарска и сурове Прибалтичке државе. Питајте било коју како живи и свака ће одговорити – одлично! Наравно, за услуге треба платити макроу, а остало је све добро.
Само, овде их макро плаши дивљим руским медведом. Њима је наравно страшно, јер је он свакој привезао гранату испод пода. Ради сигурности. Ако до нечег дође – истргне се осигурач и све је у реду.
А шта рећи за Маричку? Ако јој је већ стало до тротоара, ко је може зауставити? Код нас је сада епоха пуног самоопредељења под присмотром макроа. Али гранату испод пода ће јој поставити без њене сагласности. То је неумољиви крај за оне које крену у шуму да миришу цвеће.
glo is offline   Reply With Quote
Old 09-05-15, 20:44   #19
glo
MiM team Guru
 
Registrovan: Dec 2008
Postovi: 7,387
glo has disabled reputation
Default

PAKAO-TEORIJA
May 8, 2015 at 11:35am
Ovo je istinit događaj i odgovor na testu iz hemije na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Odgovor jednogod studenata je bio toliko interesantan da je profesor odlučio da ga podeli sa svojim kolegama preko Interneta.
Pitanje na ispitu je glasilo:
“Da li je pakao egzoterman (predaje toplotu) ili endoterman (absorbuje toplotu)?”

Većina studenata je napisala svoje pretpostavke na osnovu Bojlovog zakona (gasovi se hlade kad se sire i zagrevaju kad se skupljaju) ili neku drugu varijantu...

Jedan od studenata je napisao sledece:

“Prvo moramo da znamo zapreminu u koju duše ulaze u pakao i izlaze iz njega. Smatram da odmah možemo da pretpostavimo da duša koja jednom uđe u pakao iz njega više ne izlazi. Znači, broj duša se povećava. Da bismo dobili ideju o tome koliko je u paklu duša, osvrnimo se na razlicite vere koje danas postoje na svetu. Većina tih vera tvrdi, da onaj ko nije pripadnik baš te određene veroispovesti ide u pakao. Dakle, zaključak je da će sve duše zavrsiti u paklu. Ako tome dodamo odnos nataliteta i mortaliteta, mozemo da očekujemo da broj duša eksponencijalno raste. Dakle, obratimo paznju na odnos promene zapremine pakla, jer prema Bojlovom zakonu za zadrzavanje istog pritiska i toplote zapremina mora da raste proporcionalno sa brojem pristiglih duša. To nam pruža dve mogucnosti:
1) Ako se zapremina pakla povećava manje od potrebnog prosecnog broja duša koje stignu u pakao, toplota i pritisak pakla će toliko da porastu da će pakao eksplodirati.
2) Ako se pakao širi brze od proseka koji mu je potreban da primi sve duše, toplota i pritisak će toliko da opadnu da će se pakao smrznuti.

Koja od ove dve mogucnosti je ispravna?

Ako uzmemo u obzir izjavu koju je kategoricki iznela Milica sa cetvrte godine, a koja glasi:
”Pre će se pakao smrznuti nego što ću ja sa tobom da spavam.”
Ali s obzirom na to da je sa mnom spavala juče, mora biti da je ispravna teorija broj dva.

• Dakle, pakao je sigurno egzoterman i smrznuo se.

Zaključak ovog izlaganja je, da ako je pakao smrznut, ne prima više duše i preostalo je samo nebo, što je dokaz postojanja Boga, a to objašnjava i zašto je Milica sinoć vikala “Ah, moj Bože!”

Ovaj student je jedini dobio 10.
glo is offline   Reply With Quote
Reply

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 13:42 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2020, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM