MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 09-09-07, 18:57   #1
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default Добрица Ерић

Пркосна Песма



Ја
Раб Божији
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!

Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с'три прста!

Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!

Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
Kрив сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
са највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац, и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!

Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише

Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.

Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с' листе
Ја сам од сад само ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!

Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
Tо је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!

Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце к'о јабуку
и радост чисту к'о булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш чемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тек тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!

Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле кривда и неправда

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које, као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фамери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
Што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!

Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве
земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал’ не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мога Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
што ме пре разапнете
пре ћу васкрснути!
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline  
Reply With Quote
Old 09-09-07, 19:02   #2
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Spiteful Verses

I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!

I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!

I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!

I am to blame for reading and writing
in Cyrillic

I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)

I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know

I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!

My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!

Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)

My ugly image
With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.

Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)

I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.

Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!

Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.

I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 02-12-08, 12:35   #3
tinky
ツ ♫ ツ♫ ツ
 
tinky's Avatar
 
Registrovan: Nov 2008
Lokacija: Iskrajkam se iz prikrajka.
Postovi: 4,163
tinky has disabled reputation
Default

Blistave Kapi

Uzalud će mi trave bajati
i suncokreti, na koje ličim
Sve kada zadje, ti ces stajati
u krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak, sniće
sunce, u ptičje perje skriveno
I tvoje venčano odelo biće
mojim mislima prošiveno.

Kad stresem sa se blistave kapi
uskršnjeg vina tvojih godina
zemlja će predamnom da razjapi
bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
i suncokreti na koje ličim
Svi kada zadju, ti ćes stajati
u krugu, što se ne briše ničim.
__________________
Nekad sam jurišala na vetrenjače...
Danas ih gledam kako mirno stoje. I ne mrdam.
tinky is offline   Reply With Quote
Old 04-12-09, 18:43   #4
Ekatarina
MiM team Forumaš i po'
 
Ekatarina's Avatar
 
Registrovan: Sep 2009
Postovi: 2,194
Ekatarina na dobrome putu
Default

PONOSNA PESMA


Ja pevam
grla cista
kao sto drvo lista
pevam kroz lavez pasa
kao sto psenica klasa
pevam s grumenom zemlje u saci
kao sto Sin peva o Majci
i molim andjele
decicu bestelesnu
da mi uslise i prime pesmu.


Ovo je moja jedina
i jevandjeljska Zemlja-Majka
Moja kneginja
moja gospodja varosanka
moja seljanka storucica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vucica
ko da je hajducica.


S njom sam pola stoleca
cvetao i klasao
zrio i gnjio
pevao i plakao
i da sam juce umro
ne bih znao
da ovo nisu vocke kalemljene
ni polja lebna
ni potoci
vec prerusene munje, vukovi i poskoci!


Nagrdise mi zemlju
onocise mi dane
Zatrnise mi sunce
pa se jezim i srdim
Oljagase mi ime i prezime
kucu i ukucane
al ja se opet ponosim sto sam Srbin!


Kazu da sam divljak
i da nisam u pravu
sto branim svoju kucu
svoj krst i krsnu slavu
A oni meni
u mojoj rodjenoj Zemlji
udaraju medje
prekrajaju tapije
i pecate crvenim voskom
prozore, vrata, kapije.


Trpaju na moje plece
svo belosvetsko smece
i cekaju da padnem
da posrnem
ili bar da se zgrbim
ali ja stojim ko krst
ko Hristovo raspece
i ponosim se sto sam Srbin!


Ponosim, kazem
ali u mom ponosu
nema ponizenja prema drugima
gordosti ni poruge
Kad bi svi ljudi mogli
da se ponose onim sto su
ne bi niko imao razloga da mrzi druge.


I samo sto ponekad proskrgucem gnevno
ne bi li me cula planeta usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!


Moja zemlja je ista onakva
kakva je uvek bila
Dusa joj ko lebac
ko kiseljak starinski
Svakog je Ona tim lebom
docekala i pocastila
i ispratila, s poslacima
onako domacinski.


Samo se vise ne slazemo
sa onom Bozijom besedom
Ko tebe kamenom, ti njega lebom
Promenili smo malo i mi
svoju cobansku cud
pa ko nas lebom
mi njega lebom, medom i vinom
a ko nas kamenom
mi njega kamencinom
I zato smo evo stali pred strasni sud.


Poabase mi ruho
naruzise mi lice
Oko srca mi lanac
na ustima katanac
Uspavase mi pcele i ucutkase ptice
al ja se opet ponosim
sto sam Srbin, Balkanac!


I samo sto ponekad zabugarim gnevno
ne bi li me cula nebesa usnula
jer nas opet ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!


Samozvani mirotvorci sto nas zavadise
Crnim tamjanom nam Zemlju okadise.


Dusebriznici bez duse i srca
glavesine, glavonje i glavosece bez glava
pobornici za ljudska prava i slobodu
pouzimase nam kljuceve svih prava
pa cak i nasusni hleb
vazduh i vodu.


Djavolji sinovi i pasji sinovci
korov istrkljao iz bolesne klice
srebroljupci
pravdomrsci
krivodelci
i drugi zlikovci
okrivljuju mene za svoje krivice.


Blate me, brate Ivo, za trojicu
Muce me kao Malog Radojicu
ko Starog Vujadina sa obadva sina
Oce da me pretvore u makovo zrnce
Kradljivci istine i suncevog sjaja
podmecu mi svoja kukavicja jaja
Tako postah neka napast nevidjena
Napastvujem dnevno tri stotine zena
pecem belu decu, pravim male Crnce
Sude mi za svoje grehe i zlocine
i za sve ono sto oni meni cine
Gospode, pogledaj ozgo iz plaveti
i zastiti me od ovih aveti!


Moji mladi se cude
sto se trujem i lecim
pesmom
psovkom
inatom
kao i moji stari
Sta bih ja drugo sa ovolikom tugom
Kriv sam jedino zato
sto ne umem da klecim
(osim
da prostis
pred zenom
kad radim one stvari)
A gresan sto procerdah
uz dert
i zal
i sevdah
onako vasarski
becarski i ratarski
svoj stid kosovski
i ponos kajmakcalanski
Ali to ne shvataju ni preci ni potomci
golobradi starci i bradati osnovci.


Moj djed je bio domacin covek
u osvit ovog veka
Imao je vrsalicu
vodenicu
valjalicu
tri lampeka
Moj otac je dzambasio besne konje i karuce

A ja imam samo dusu
samo ovo ludo srce
sto mi prica u grudima
o zivotu o ljudima
sto mi peva
sto mi place
sto se smeje
sto me boli
sto mi bije neprebolno
kao ono tesko zvono
zvono crkve kralja Petra na Oplencu u Topoli!


I necu da budem sluga
ni zbir
ni udvorica
ni paz
Zato mi stavise na glavu trnov venac srama
A moja Zemlja je tek izasla iz jama
Moja kraljica,obucena u psenicu i raz
Moja velikomucenica Srbija
ukavezena, popljuvana i slana
Ali ja znam da je sve ovo jedna velika laz
i ponosim se sto sam Srbin
Srbenda sa Balkana!


I samo sto ponekad arlauknem gnevno
ne bi li me cula sazvezdja usnula
jer znam da nas ceka prokleto Lijevno
dje u njemu bijeli se kula!
__________________
Ekatarina is offline   Reply With Quote
Old 12-12-09, 15:31   #5
Ekatarina
MiM team Forumaš i po'
 
Ekatarina's Avatar
 
Registrovan: Sep 2009
Postovi: 2,194
Ekatarina na dobrome putu
Default

PLAVI SANJAR


Dozvolite mi da vam predstavim
sanjara sa snovima plavim.

Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi
a iznutra — pravo pravcato dete.

I to — dete koje se čudi
ponečemu što rade ljudi.

Pesnik gleda u svet kroz perce
pauna i kroz frulu od zove.
Njemu je kap rose — jezerce
po kome najlepše lađice plove.

Roj svitaca i buket cveća —
to je za njega najveća sreća!

Pesnik je srećan i kada pati
i opet — tužan u bašti sreće.
Pesniku svaka pesma uzvrati
po kap detinjstva, kao proleće.

Kad jutru sine slavuj u glavi
prvo se bratu pesniku javi.

Tada on luta kroz polja raži
ko da se u bulke zaljubio
I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI
NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO ...

Svake večeri i svake zore
on traži rime i metafore.

Kad ih nađe, pesnik je tužan
i ceo svet mu postane ružan.
A kada nađe — sunce obasja
brežuljke s krunama cveća i klasja.

Pesnik se smeši i trepti, trepti
u duši sveta ko zlatni leptir.

Malo čupka travke za kose,
malo mazi ive na međi,
malo niže jagode rose
na pozlaćene končiće žeđi ...

Pa siđe u neku zavičajnu dolju
da pesmi otkrije tajnu.

Jer, pesnik voli, to nisam reko,
kćer jedne tihe sunčeve bašte,
koja boravi negde daleko
u predelima njegove mašte.

ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG
DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA,
I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA
IZUČIO BEZBROJ ZANATA!
__________________
Ekatarina is offline   Reply With Quote
Old 13-09-12, 14:20   #6
pehar
MiM team King / Queen
 
pehar's Avatar
 
Registrovan: Feb 2007
Postovi: 19,573
pehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelupehar svjetlost u tunelu
Default

Čuo sam

Čuo sam kako pčelica zuji
kad med iz cveta kroz nju prostruji.

Čuo sam kako kišnica pljušti
i kako zrela pšenica šušti.

Čuo sam kako livade zriču
kako žubore i pućpuriču.

Čuo sam kako majka plače
i krije suze u maramče.

Čuo sam kako ona pevuši
kada joj sunce sine u duši.

Sve sam ja čuo i znam šta znaći
kad se otac naoblači.

Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija

Starinska svirka majčinog glasa
blaga k'o žubor rečnih talasa.
pehar is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
Ерић

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 05:05 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM