MADEinMONTENEGRO.com
 

Go Back   MADEinMONTENEGRO.com > Umjetnost i kultura > Književnost i lingvistika

Notices

Književnost i lingvistika Malo o književnosti, kulturi jezika, govoru i svemu što nas zanima vezano za narječja.



Reply
 
Opcije Teme Način Prikaza
Old 05-09-07, 22:00   #1
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default Петaр II Петровић Његош

Ова тема основа је великог Његошевог дела. Због тога ће пажња пре свега бити усмерена на чињенице, а оне на најбољи начин говоре и о Његошу и о његовом СРПСТВУ - имајући у виду овај појам и као "својства и особине српског народа", односно "дух Срба" (српство), и као збирну именицу Срби (Српство). И одмах ваља истаћи: песник националну мисао темељи на Обилићу и Косову, Карађорђу, цару Душану и другим личностима из српске историје, а појмом Српство (у значењу Срби) обухвата припаднике српскога народа из свих његових крајева. Назив, дакле, по племену, крају или области не значи ништа друго него конкретно именовање у оквиру Српства.

Тема можда налаже да се почне од посвета Његошевих дела.

Збирку Пустињак цетински, потписану са "Владика црногорски Петар Петровић" и објављену 1834. године, аутор је посветио српском роду, и ова кратка посвета најбоље говори о Његошевом односу према Српству и месту песника и Црне Горе у њему:

Србин српском роду своме
ово дјелце посвећује.
његово је ситно цв'јеће
по ливади правој Српства
и узрасло и побрато
и у в'јенац роду дато.

Као да је велики песник знао да ће бити и таквих потомака који ће не само себе издвајати из Српства него покушавати да то чине и са прецима - прву своју збирку песама посветио је као "Србин српском роду своме", а своју Црну Гору, у којој је дело настало, назвао "ливадом правом Српства". Његошу је, треба и то поменути, када је ова збирка песама изашла из штампе било 20 година.

Лучу микрокозма, своје највеће филозофско дело (1845), Његош је посветио свом учитељу Сими Милутиновићу, којега назива "српским писцем небом осијаним" и "дивним пјевцем српске народности" и од којег тражи уздизање српских величина и осуду "богомрских српства отпадника":

Ја од тебе јоште много иштем:
да поставиш у пламтеће врсте,
пред очима Српства и Славјанства,
Обилића, Ђорђа и Душана,
и јошт кога српскога хероја:
да прогрмиш хулом страховитом
на Вујицу, Вука, Вукашина,
богомрске Српства отпаднике -
злоћа њима мрачи име Срба,
тартар им је наказа малена!
(стихови 191-200)
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline  
Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:01   #2
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Своје највеће дело, Горски вијенац (1847), Његош је посветио "праху оца Србије", то јест Карађорђу, дижући вођу Првог српског устанка у врх савремених европских ратних великана. У самом набрајању "осам Белониних близанацах" (Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов, Карађорђе, бич тирјанах и Шварцерберг и Кутузов) једино Велингтон и Карађорђе имају одреднице уз име: први титулу кнез - ознаку високог достојанственика у највишим војним дужностима у земљи, а други епитет "бич тирјанах" - највише одличје и за "лафа из грмена великога", а некмоли из онаквога каква је била ондашња Србија, и то супротстављена онаквом тиранину. Његошев "тополски херој" је бесмртан. На његовом путу су "све препоне", али он стиже до великог циља:

диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.
(15-16).

Карађорђе је Његошева визија Србина од којег се "Стамбол тресе", пред којим се "фараона источнога мрзну силе" и чијим су се витештвом "српске мишце опојиле". Песник вођу Првог српског устанка види не само као вечити узор Србима него и као бесмртника чије ће дело време чинити све већим:

Плам ће вјечно животворни блистат Србу твоје зубље,
све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље.
(33-34).

У овој посвети, као и у оној Сими Милутиновићу, поменути су и Душан и Обилић (Зна Душана родит Српка, зна дојити Обилић - 35), али овде и руски кнез Пожарски, ослободилац Москве од Пољака 1612. године, с којим се пореде "дивотници и племићи" које "Српкиње сада рађу" и због којих "благородством Српство дише", јер су Срби завет испунили. Наравно, супротно Карађорђу стоје наш Вукашин, руски Борис Годунов, римски Пизон и микејски Егист, како би Карађорђев лик био светлији и како би порука Српству била јаснија.

Све три ове посвете бисери су Његошеве националне идеје, с тим што прва говори о аутору и Црној Гори у Српству, а две друге о стубовима на којима Његош темељи српску националну мисао (Карађорђе, цар Душан и Обилић) и "богомрским Српства отпадницима" (Вујица Вулићевић, Вук Бранковић и Вукашин Мрњавчевић, друга, односно Вукашин, трећа), које ваља помињати и проклињати, како би на-роду служили као зла опомена. Наравно, на Његошево српство утицали су, пре свега, Његошев стриц Петар Први и Његошев учитељ Сима Милутиновић, као што су на Његошев поглед на историјске личности утицали народна епика и предање, о чему сведочи песников однос према Вуку и Вукашину.
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:02   #3
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Своје треће велико дело Лажни цар Шћепан Мали (написано 1847, а објављено 1851), Његош никоме није посветио. Оно, међутим, почиње дозивањем некадашње српске славе стиховима које сердар Вукале, ослоњен на мач, говори у знак добродошлице Шћепану:

Весели се праху Немањића,
Немањића и Гребљановића,
јер ће ваше круне засијати
како јарко сунце на истоку,
знамена се ваша развијати
над велике ваше развалине,
потећи ће крваве ријеке
од нечисте крви агарјанске,
опрат Србу љагу са образа.
Отворте се, витешке гробнице,
сама славо, само прибјежиште
по Косову српскијех јунаках,
ево зоре на ваше брегове
да нам општу обасја светињу
и аманет наше народности.
Сад пропојте, Високи Дечани
и лијепа лавро Студенице,
свети спомен из вјечне читуле
за слободу падшим јунацима.
Здружите се, громи и потреси,
земљи српској друго лице дајте,
е нечистом ногом окаљата.

Песник се обраћа Немањићима и "Гребљановићу", односно покољењу кроз чије ће подвиге засијати њихове круне, и немањићким лаврама - највишој и најстаријој, и очекује да ће "громи и потреси", односно борба нових витезова, "земљи српској друго лице дати", то јест ослободити Српство и вратити му достојанство.

Почетни стихови Лажног цара Шћепана Малог, дакле, служе српској националној идеји - ослобођењу Српства и конституисању нације, и понављају ранију Његошеву мисао о Црној Гори, да је она прибежиште српских јунака после Косовске битке - мисао најлепше изражена у Горском вијенцу стиховима

Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине
да гинемо и крв проливамо,
да јуначки аманет чувамо,
дивно име и свету свободу.
(262-268),

али још раније врло јасно у Свободијади (делу од десет песама које опева бојеве Црногораца с Турцима, Млечанима и Французима од 1711. до 1813. године, написаном 1835, а штампаном после ауторове смрти, 1855):

Савјет мајке, оца - д'јете
ка природно к себе прима;
ђе год витез особити
по косовском тужном боју
од Српкиње породи се
којег Турство не уграби,
сваки кућу, оца, мајку -
све остави, па побјеже
у савито крвљу гњездо,
ђе свободе искра сјаше.
(Пјесма прва, стихови 144-153).

Уз ове стихове ваља цитирати и део Његошевог писма Осман-паши Скопљаку писаног 5. октобра 1847. године на Цетињу: "Када је Бајазет (Илберим названи) Босну покорио и када су дивље орде азијатске наше малено, но јуначко царство разрушиле, онда су моји преци и јоште неке одабране фамилије, које нијесу ту погинуле од Турака, оставили своје отачество и у овијем горама утекли" (Целокупна дела Петра Ii Петровића Његоша, Iv издање, књига шеста: Изабрана писма, Београд, 1975, 151).

Црну Гору као "прибјежиште српскијех јунаках" после Косовске битке виде, иначе, још неки српски песници, Његошеви савременици и скори следбеници, а за пример је довољно навести неколико стихова из Пута Бранка Радичевића, из оног дела где се говори о стварању света и где се до врхунца глорификује Његошева Црна Гора, наравно - у оквиру Српства:

Испадоше брда свеколика,
начини се једина гомила,
начини се она српска дика,
дика српска Црна Гора мила.
Црна Горо, поносито стење,
круне српске ти драго камење,
успомено пребелога данка,
ког се сећа Србин као санка!
Када гледнем твоје стене дивне
срце младо у менека живне,
јера овде послије Косова
Сунце српско грануло изнова,
очистила с' она веља брука
што окаља Србина са Вука.
Кад је оно српском орлу крила
на Косову срећа саломила
на ови је камен се врлетан
одонуда довукао сјетан,
па је овде крила обадвоја
близу неба излечио своја,
са неба и росом заливао,
муњом витом крила завијао,
повратио здравље и весеље,
па удрио у бојеве веље,
ох бојева донде невиђени!
ох кланаца крвљу обливени!
Гледај десно, о погледај лево,
свуда љути бојак и крешево,
тако брате од Косова данка
бој се тежак бије без престанка,
све од јутра од мрклога мрака
звека ножа и цика пушака,
низа кланце Црногорац врви,
јо Турчину што удара први!
(Бранко Радичевић, Песме, Нови Сад 1993, 93-94)
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:04   #4
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

У Свободијади, делу без посвете, Његош се обраћа "неба шћери" следећим стиховима:

Дај ми пјеват славна дјела
отачаства бранитељах,
њих јунаштва казат фална
од нестања српског царства,
који крвцу како воду
вјечно лише, и сад лију,
за обрану и свободу
непрестано боје бију;
који рода славу бојну
сачуваше и дигоше
испод ногах варварскијех
хуком сјајна оружија.
(Пјесма прва, ст. 10-21).

Дело, дакле, почиње "од нестања српског царства" и истиче "Видовдан, данак страшни", Косовски бој, Лазара, Милоша, угашену свећу Српства, "потомке Славјанове" и "војнике Душанове" у ропству, а затим се песник косовским јунацима обраћа следећим стиховима:

Обилићу и Точлица,
Косанчићу, Југовићи,
срећни ли сте, витезови,
јер у боју косовскоме
свиколици погибосте
за обрану отачаства,
да очима не гледате
народ српски подјармени
ђе уздише и ђе плаче,
а у плачу вас кликује
да г' пуштите, одрешите
из синджира несноснога,
у који га Осман свеза.
(Пјесма прва, 105-117).

Почетак Свободијаде, види се из реченог и цитираних стихова, општи је поглед на Српство и увод у ратне догађаје Црногораца - вођене у "дики српској Црној Гори милој", како би рекао Бранко Радичевић, и за њу и за Српство у целини.
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:05   #5
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Његошевим српством одликује се и Његошева антологија Огледало српско, посвећена сени Александра Пушкина, али тек пошто је украшена Карађорђевом сликом - књига састављена од јуначких песама из новије историје Црне Горе (неке од њих написао је сам антологичар, неке његов стриц Петар Први, док се многима не знају аутори и сакупљачи) и Србије (ове песме "о бесмртним подвизима књаза и избавитеља Србије Карађорђа и његовијех храбријех војводах преписане су из пјесмарице већ печатане" - (Целокупна дела Петра Ii Петровића Његоша, Iv издање, књига пета: Огледало српско, Београд 1975, 11).

Његошев однос према Српству види се у самом наслову, свакако антологичаревом, Огледало српско, у чијем садржају покољења треба да налазе надахнуће и да се у њему огледају.

Целокупно Његошево песничко дело прожето је, без сваке сумње, српством, које је у функцији конституисања националне идеологије. Већ у Новој пјесми црногорској о војни Русах и Тураках почетој у 1828. году (друга Његошева песма, коју је написао дечак у шеснаестој години) велича се "нови цар српски Ђорђије" - "десна рука" рускога цара Николаја Првога, који се, то јест Карађорђе, у песми Заробљен Црногорац од виле назива "огледалом Српства" и "Марсом српским и младим Фебом". У овој песми је, иначе, назначена тема ослобођења Српства и улога Црне Горе у њему, која ће испуњавати сва Његошева дела. Овде се, у овој такође почетничкој песми, поред Карађорђа, помињу "матер Србија", Душан, који је "у вјечност преминуо", "крв потомка великог Немање" и "славољубна рука Вукашина", која је "заклала млада вјенценосца српска", а затим Царев Лаз, Вртијељка, Меки До, Кчево, Трњине и друга огледала црногорских мишица у бојевима с Турцима. Карађорђа, иначе, Његош слави и у песмама Сабљи бесмртнога вожда (књаза) Карађорђија и Под сликом Карађорђевом (Само име Карађорђе/ кад Србину на ум дође,/ запламти се крв у груди,/ јуначко се срце буди.), а помиње га и у песми Ловћену и приповеци Житије Мрђена Несретниковића.

У сваком случају, Његошево српство је најизраженије у Горском Вијенцу, где је до танчина прожето косовским митом, о чему је веома исцрпно, убедљиво и надахнуто недавно писао Милосав Бабовић (Косовски мит у Његошевом "Горском вијенцу", Зборник Матице српске за славистику, Нови Сад 1990 - књ. 38, 7-19).

Већ у првом монологу владике Данила помињу се пад српске земље у ропство и срце Обилића, а прво коло почиње стихом "Бог се драги на Србе разљути", да би се затим набројали узроци српских несрећа и изрекло проклетство неслози и издаји. Овде, у првом колу, царује косовски мит и сија Милошева правда, а симбол Косова, Обилић, израња у најузвишенијој оди витезу и јунаштву:

О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
воинствени гениј свемогући,
гром стравични те круне раздраба!
Величество витешке ти душе
надмашује бесмртне подвиге
дивне Спарте и великог Рима;
сва витештва њина блистателна
твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
престол сруши а тартар уздрма.
(224-236).

Тешко је коментарисати ове стихове, али ваља рећи да Његош у овом делу Горског вијенца, и уопште, Обилића диже изнад свега позантог у хероици.

Ко у Милоша гледа "блијеште му очи"; да је Милош остао "сам на сриједи", с "оба побратима", данас би "Србин Србом био"; Његошеви јунаци "крсту служе а Милошем живе", куну се "вјером Обилића" и сањају како Обилић "на бијела хата ка на вилу" пролеће "преко равна Поља Цетинскога"; изродима се поставља питање:

Куда ћете с клетвом прађедовском?
су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?
(75-78).
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:07   #6
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Косово је јасна међа и општа мера. Несреће се броје од њега, а Милош и Вук ("погано кољено") симболи су подвига и издајства. Косово је "грдно судилиште", чију несрећу најбоље симболизује претварање "шћери Лазаревих" у кукавице.Косово је мера, пре свега јунаштва, али и прецизна временска међа:

Мићуновић и збори и твори!
Српкиња га јошт рађала није
од Косова, а ни пријед њега!
(392-394).

Његош је на специфичан начин дефинисао и простор Српства, дајући га кроз "спомен", то јест помен игумана Стефана, после истраге потурица:

Чуј, народе, сви скините капе!
Хоћу спомен да чиним душама
витезовах нашега народа;
данас ће им најмилије бити,
од Косова нигда као данас.

Вјерне слуге помјани господи,
владаоце, ма твоје робове:
непобједног младога Душана,
Обилића, Кастриота Ђура,
Зриновића, Ивана, Милана,
Страхинића, Рељу Крилатога,
Црновиће Ива и Уроша,
Цмиљанића, војводу Момчила,
Јанковића, девет Југовићах
и Новака поради халака,
и остале наше витезове!
На небу им душе царовале
ка им име на земљи царује!
(2648-2665).

Има данас, супротно свим чињеницама, мишљења да код Његоша српство значи православље. Уместо коментара ваља само цитирати стихове из Лажног цара Шћепана Малог, када игуман Цетињског манастира Теодосија Мркојевић образлаже књазу Долгорукову да Црногорцима није лако дићи устанак против Турака и подићи осталу браћу и суседе на Балкану:

Како бисмо ми то урадили
без помоћи некога другога
кад Бошњаци, наша родна браћа,
слијепи су те не виде ништа?
Куран им је очи извадио,
куран им је образ оцрнио;
код њих нејма душе ни образа
који не би за куран умро.
То је њина кукавна светиња.
О свободи и о народности
у њих нико поњатија нејма;
у гроб су их обје сахранили.
(Дјејствије четврто 272-283)

и даље:

Ми смо Срби народ најнесрећни:
сваки Србин који се превјери -
просто вјеру што загрли другу,
но му просто не било пред богом
што оцрни образ пред свијетом,
те се звати Србином не хоће.
Ово ти је Србе искобило,
робовима туђим учинило
(Дјејствије четврто 318-325).
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:07   #7
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Ваља овде додати два детаља ван Његошевог књижевног дела: Његош је својим јунацима установио Медаљу Обилића, а Црногорцима дао нацрт најсрпскије капе: са црнином у знак жалости за Косовом и црвеном равном чохом - симболом крваве косовске равнице, чији ограђени кутак са пет златних жица и грбом Немањића у средини симболизује пет векова борбе Црногораца за слободу и васкрс Српства. (в. и Милосав Бабовић, н.д., 18). И ово је велики песник чинио с циљем да, попут вртијељских јунака и Југовића, никад Србин не изда Србина, да се врати изгубљено и да се тврдо стане на земљи која је посрнула на Косову.

Његош је српство понео из куће, с Његуша, из Катунске нахије и ондашње Црне Горе и оплемењивао га читавог живота, од детињства, слушајући стрица Петра Првог и учитеља Симу Милутиновића, до смрти, читајући народну епику и пратећи предања, и, што је најважније, дижући све на највиши ниво и огледајући своје јунаке у косовском огледалу и старој српској слави. његово дело најдограђенија је идеја српске националне мисли и слободе, а његова Црна Гора прихваћена је у ранијој српској књижевности као "дика српска", што је већ посведочено Радичевићевим стиховима из Пута и што ваља поткрепити цитатим из Змајеве глосе Црногорцу и Ненадовићеве Груде земље.

Змај, употребивши прва четири Бранкова стиха из Кола (од укупно шест, што је највише дато једном Србину у овој популарној песми) за крајеве својих строфа, и прилагодивши четврти за општесрпску славу Црногорца, каже:

Многи тражећ' пусту славу,
у срамни су амбиз пали,
тебе слава сама тражи,
Црногорче, царе мали!
Ти слободу тамо штитиш
на врлетни' камивали',
ко ти за то име не зна,
ко те овде још не хвали!
Народи се журе мети,
а ти летиш да претечеш;
кад слобода зајаукне,
мачем бијеш, мачем сечеш?
Сретна мајка, што те роди,
сретан народ, што те има,
мачем себи, - ал' не себи,
благо течеш нама свима!
(Певанија Змај-Јована Јовановића,
у Новоме Саду, 1879, 117).
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:08   #8
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

А Љуба Ненадовић, одушевљен Вучедолском битком, одмах, 1876. године, безгранично глорификује Црногорце и Црну Гору у већ поменутој песми Груда земље, одакле је довољно цитирати по неколико стихова о Црној Гори, Црногорцима, књазу Николи, груди црногорске земље и невољама које од ње сналазе турскога цара Мурата:

Оно царе није земља
Као што су земље друге,
Већ градови од камења,
Нигде стазе, нигде струге.
Она земља што год роди,
То је само јунак прави:
Живи, слави и слободи,
Свуд победи где се јави.
Оно, царе, нису људи
Као што је свет остали;
Већ змајеви то су љути,
Од којих се небо пали.
Кнез Никола, царе, није
Ко' краљеви други што су;
Као ор'о он се вије,
Кад се за њим војска осу.
Да си откуд, царе, био
На крвавом Вучјен Долу,
Ти се не би уставио,
Ни у самом твом Стамболу.
Ту бих, царе, пао и ја,
Да не беше једног чуда:
Сачува ме хамајлија,
- Црногорске земље груда.
Па извади из недара
Једну груду црне земље:
Пред ноге је цару баци,
Да је види цар од жеље.
Цар се трже и повика:
"Не дајте ме, - сад ме спас'те"
Не видите л', како груда,
Страховито брзо расте?
Уклон'те је испред мене,
Грозница ме од ње хвата;
Гле! - сви ћемо погорети,
Ето из ње сева ватра.
- На ту вику, са свих страна
Дотрчаше слуге хитре,
И бацише ону груду
У таласе морске бистре.
Ал' се диже страшна бура,
Заљуља се сиње море;
Замути га груда земље, -
Груда земље Црне Горе.
Затрептеше све обале
Од тутњаве и од јеке:
Задрма се сва Европа,
И Азија чак до Меке.
А кроз Стамбол на све стране
Телал виче к'о никада:
"Султан Мурат полудео, -
Султан Хамид цар је сада".
(Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића,
Београд 1893, свеска трећа 33-37).
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 22:09   #9
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Пјесма "Србин Србима на части захваљује" написана је 1833. године и требала је бити објављена као додатак "Гласу каменштака". Међутим, пјесма је 1834. штампана у штампарији на Цетињу и то на једном листу. Његош ову пјесму посвећује которским римокатолицима, трговцима Лумбардићима код којих је 1833. боравио и контима Ивановићима са којима га је везивало пријатељство.
Петар Ii Петровић Његош

СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ

Како одох из слободних горах,
мишљах у њих Српство оставити,
а међ' туђим уљести народом,
ком обичај ни језика не знам:
вјера друга, царство, миса друга;
мишљах презрен ка и крвник бити
ради вјере - свијета неслоге.
Но ја сасвим другојаче нађем:
бих дочекан у Котору красно
у српскојзи кући Лумбардића.
Ту три дана ка у тренућ прошли
правом чашћу и весељем српским;
док четврти, на уранак сунца,
конте Јосиф из Доброте дође
са његова два мила синовца,
два синовца како двије виле.
Тек се стасмо, братски с' изљубисмо,
питасмо се за живот и здравље,
и у говор дуг искрено српски
сташе сва три конта говорити:
"Воља нам је, стари пријатељу,
да нам кућу пођеш видијети
(не ђе друго веће у Доброту)
са свом браћом која су ти овђе,
нашом браћом храбрим Црногорцма."
Ми без молбе, како Црногорци,
из ријечи на ноге скочисмо,
три четири лађе напунисмо;
њини момци одвезу нас брзо.
Ми одмаха, тридест и четири,
у бијелу двору њиховоме
божу помоћ њима назовемо,
они нама: "С добром срећом дошли!"
Загрле нас као своју браћу
и сједну нас у позлатне стоце,
пак одмаха кафу и ракију;
кад исписмо кафу са ракијом,
све нас зовну за сто благовати.
За њ весело и дуго сјеђесмо
частећи се сваком ђаконијом,
јошт за сваком друго пијућ вино,
у њ спомињућ царе и ћесаре
који добра српском роду жуде,
пак и слобод црногорског гњ'језда,
а за здравље један другом, зна се.
Пошто ти се мушки напијемо
и весело српски исмијемо,
конте Јосиф и два му синовца
начну опет од свег срца молит
да сви код њих ноћит останемо,
а и даље колико нам воља
ка у правог Црногорца кућу.
Ми с грохотом и с потресом двора:
"Бисмо, конти, божја ви је вјера,
за неђељу, мање ни сахата!
Ко би бјежа од оваквог добра
и од таквог братског пријатељства?
Ал' нам прост'те, јер немамо када:
брод нас чека, а вјетар је за нас.
Него збогом и фала ви на част!"
Онђена се братски изгрлимо,
готово се с плачем раздвојимо.
Ми к својему намјерену путу,
с пријатељма растасмо се т'јелом,
али душом нигда ни довијек.
О, ви Срби, свуд ли српствујете,
дужност чојства праву испуњате!
Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш:
лактом вјере глупост чојка мјери,
а озбиљност ђелом и врлином!
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 05-09-07, 23:52   #10
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by Prle007 View Post
Његошу и о његовом СРПСТВУ


ORAO I SVINJA
Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imucnoga doma,
ka umije, po svinjski lokaše.
Oraj gordo na krutoj litici
velicava krila odmaraše
i oštraše smrtonosne kandže
bacajuci plamene poglede
na sve strane u proljetnje jutro,
k pobjedi se novoj gotoveci.
Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:
"Šta tu cuciš na goloj litici,
nesretnice i gladni ajduce,
izgnanice pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina?
Prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju rucak bez vecere.
Pomiri se i predaj ljudima,
vidi ka se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevracam se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito."
Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
"Mož se hvalit ka pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.
Nego ti se cuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš
To ti sada daju i goste te,
al' ne zato rašta ti pomišljaš,
no dok malo nakupiš slanine,
pa ce odmah maljugom po ciku.
To pogadaš, mi smo grabitelji,
pod vselenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolica;
to su naše igre i pirovi.
No likovi naši ponositi
jesu simbol zemnog velicanstva,
na krunama carskijem blistaju;
jošt se krune dice i ponose
što su lika našega dostojne."
To izrece, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.
Osta svinja u gadnom brlogu
cekajuci u celo sjekiru.

(simbolika je jasna; toliko o Njegosu i srpstvu )


»A DA COCE, BOZIJA TI VJERA, ZNAM JA TU VESELU SRBADIJU, NO KUD SU JOJ TI SINOVI JUNACI BILI, DOK JOJ NIJE BOG DA KARADjORDjA? TA VI SVI TAMO FASTATE JEDNOGA NJEGA JUNASTVOM; A KAD VI BOG NJEGA UZE IZMEDjU VAS, A VI SVI SUNOVRAT U TURSKI JARAM OPET!
NO KRSNA I SIROMASNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE NI ZA MURATE NI ZA BUNAPARTE; ONI SVI BISE I PREMINUSE, I MAC SVOJ O CRNOGORCE DjEKOJI OPITASE, PA NESTASE, A CRNA GORA OSTADE DOVIJEKA I STRASNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI; A TO TI JE U SLAVI«
(Njegoš - Simi Milutinoviću)
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 13:11   #11
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Quote:
Originally Posted by frkadela View Post


ORAO I SVINJA
Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imucnoga doma,
ka umije, po svinjski lokaše.
Oraj gordo na krutoj litici
velicava krila odmaraše
i oštraše smrtonosne kandže
bacajuci plamene poglede
na sve strane u proljetnje jutro,
k pobjedi se novoj gotoveci.
Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:
"Šta tu cuciš na goloj litici,
nesretnice i gladni ajduce,
izgnanice pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina?
Prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju rucak bez vecere.
Pomiri se i predaj ljudima,
vidi ka se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevracam se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito."
Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
"Mož se hvalit ka pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.
Nego ti se cuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš
To ti sada daju i goste te,
al' ne zato rašta ti pomišljaš,
no dok malo nakupiš slanine,
pa ce odmah maljugom po ciku.
To pogadaš, mi smo grabitelji,
pod vselenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolica;
to su naše igre i pirovi.
No likovi naši ponositi
jesu simbol zemnog velicanstva,
na krunama carskijem blistaju;
jošt se krune dice i ponose
što su lika našega dostojne."
To izrece, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.
Osta svinja u gadnom brlogu
cekajuci u celo sjekiru.

(simbolika je jasna; toliko o Njegosu i srpstvu )


»A DA COCE, BOZIJA TI VJERA, ZNAM JA TU VESELU SRBADIJU, NO KUD SU JOJ TI SINOVI JUNACI BILI, DOK JOJ NIJE BOG DA KARADjORDjA? TA VI SVI TAMO FASTATE JEDNOGA NJEGA JUNASTVOM; A KAD VI BOG NJEGA UZE IZMEDjU VAS, A VI SVI SUNOVRAT U TURSKI JARAM OPET!
NO KRSNA I SIROMASNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE NI ZA MURATE NI ZA BUNAPARTE; ONI SVI BISE I PREMINUSE, I MAC SVOJ O CRNOGORCE DjEKOJI OPITASE, PA NESTASE, A CRNA GORA OSTADE DOVIJEKA I STRASNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI; A TO TI JE U SLAVI«
(Njegoš - Simi Milutinoviću)
Двоглави орао је на српском грбу вјековима и наравно, симболика постоји, само што је неко схвати а неко мисли да је схватио.

Александру Карађорђевићу
Цетиње, 12. јула 1851.

Ваша Свјетлост,
милостиви господару,

Хвала Вам на Вашем к мени добром вниманију. О, куда би та срећа [за] српски род да су совјетници дичне Србије јединодушни, те да не трче к непријатељскима, те њима шпијају и издају шта се у Совјету ради! То је грдна рака сваком добромислећем Србину по сриједи душе и срца. Да није ова несрећа, ја знадем да Црна Гора не би Србији полусестра била, но цијела и родна сестра. А куд су друге напредности које та подла злоба збија?

Живила Ваша Свјетлост и Ваш добри Гарашанин и Книћанин! Све ће добро бити, све ће у ред доћи.

Ваш предани
влад. П. П. ЊЕГОШ
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 16:11   #12
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Samo da objasnim svoj prethodni post, da ne bi doslo do prepucavanja...

Dakle, ja nisam htio da kazem da je Njegos nije bio Srbin, nego Crnogorac, samo sam htio da kazem da je Njegos bio jednostavno licemjeran i koristoljubiv (sto ce reci - g****) i da nista nije bio bolji coek od nekih danasnjih politicara...

Citavu knjigu pise o tome kako je Srbin i kako se mora braniti srpstvo, a malo kasnije pise kako on Srbin nije i kako su Crnogorci slobodan narod...

Da je Njegos zivio u vrijeme II svjetskog rata, vjerovatno bi se izjasnjavao kao Rus, malo kasnije kao Francuz, a u pogodnom trenutku i kao Grk... Mada vjerujem da se ne bi libio ni da se izjasni ni kao Amerikanac...

Znam da je ovo sto sam napisao strahovit spam, jer je tema "Opus..."; ali sam samo htio da kazem da stavimo na stranu pjesme i djela u kojima se on izjasnjava ovako ili onako i da posvetimo paznju onim djelima u kojima je pokazao kakav je umjetnik...

I, ako se slozi Prle, bilo bi fino ovu temu prebaciti u "Lingvistiku"...
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 17:12   #13
anon1
Super Moderator
 
anon1's Avatar
 
Registrovan: Sep 2006
Lokacija: .
Postovi: 12,614
anon1 has disabled reputation
Default

Quote:
Његошевим српством одликује се и Његошева антологија Огледало српско, посвећена сени Александра Пушкина
Bogami ja sam mislio da je ovaj Puskin Rus, ali kako lose poznajem i knjizevnost i istoriju bolje da ne komentarisem nista.
__________________

anon1 is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 17:36   #14
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Pa bilo je takvo vrijeme - kad si Srbin i Rus si...
Bijasmo braca sa Rusima, dok ne skontasmo da nas ne **** ni 2%...
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:04   #15
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Значи сви су били у заблуди само је управу Јеврем Брковић и Славко Перовић. То је правилно расуђивање само тако наставите.Attachment 599 Можемо отворити тему и о Светом Петру Цетињском ако имате нешто против Његоша?
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"

Last edited by Prle007; 22-08-08 at 14:31..
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:10   #16
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Петар Ii Петровић Његош
Свободијада
...''Шта слијепи, крвожедни
приврженци алкорана
сташе питат ненавишћу
своја звјерска срца, душе
против српске владе царства,
тад витештвом сјајућега,
док косовски бојак знатни
раздријеши грозну судбу,
и Видовдан данак страшни,
с двије главе круну диже -
са Лазара и Мурата.
Клону слаби пред силнијим,
изнемокша мишца Срба
у Косову царство даде,
и потоци крвљу течни
понесоше сјајну круну
са Лазара, српског цара,
на султана Бајазита.
Српска сила и држава
на Косову тад погибе,
али слава и витештво
у ц'јелом се виду каза.
А свједок је тога прави
Обилића мач крвави,
који цару Амурату
даде смрти горку чашу
у Косову пољу испит,
јер витеза обесмрћа
славна смрца и гробница
ка с добићу славан живот.
По косовском плачном боју
синови се Туркистана
по држави падшој Срба
разасуше, умножише,
и тиранска своја срца
крвљу српском напојише
ка бијесни ненаситни
горски вуци и тигрови
кад у мирно стадо уђу
које нема свог пастира,
већ сметено и безглавно
по горама облијеће
и постаје жертва сама
ненаситног срца звјерског.
Име Срба свуд потону,
и свијећу Српства сјајну
б'јесни вихор азијатски
тад угаси пред свијетом.
Јунаци се поскиташе,
истурчи се сва господа;
народ храбри поче носит
јарам тешки гнусна ропства.
И ти, музо, твоје жице
у плач сада преокрени,
виђ потомке Славјанове
и војнике Душанове
ђе на врату носе тешки
и погани јарам ропства.
Обилићу и Топлица,
Косанчићу, Југовићи,
срећни ли сте, витезови,
јер у боју косовскоме
свиколици погибосте
за обрану отачаства,
да очима не гледате
народ српски подјармени
ђе уздише и ђе плаче,
а у плачу вас кликује
да г' пуштите, одрешите
из синџира несноснога,
у који га Осман свеза.
Како грозне војеводе,
азијатски владатељи,
тирјанскоме своме скиптру
савиш' српску поб'јеђену
и никоме неприклону
храбру главу и витешку,
одма стали војске дизат,
мачем, огњем свијет требит,
и народе земне многе
бешчовјечној својој влади
потчињати, покорати.
Свуд идући крв лијаху,
народ људски истребљаше;
све им жертва бјеше сама
бешчовјечног славољубја.
Но њиова бујност луда
и слијепо завладање
поче Србу ум растварат
и од сна га тешког будит;
сташе оци, тужне мајке
својој ђеци казивати
ка су пређе њини преци
у свободи уживали,
како л' сада они живе
под несносном ропства сјенком
противнога алкорана.
Савјет мајке, оца - д'јете
ка природно к себе прима;
ђе год витез особити
по косовском тужном боју
од Српкиње породи се
којег Турство не уграби,
сваки кућу, оца, мајку -
све остави па побјеже
у савито крвљу гњездо,
ђе свободе искра сјаше.
Поче духом Немезисе
против Турства сваки дисат,
и за вјеру,отачество
своју крвцу проливати,
па Данила по храбрости
себи вождом изабраше.
Како Срби опазише
да Данило с Гором Црном
изгна Турке и пос'јече
из области Горе Црне,
одма сташе долећиват
на глас мили од свободе
како хитри соколићи
кад их зивне цар свјетлости
и тешки им синџир сломи
у који их ноћца веже.
Па почеше четовати,
боје с Турцма честе бити;
Босне равне, Албаније
и гласите Херцеговске -
зулумћаре, гнусне Турке,
који раји додијаху,
свуд бијаху и ћераху.
Сташе српски мачи остри
оков ропства прекидати,
и џефердан с хучним гласом
глас свободе каживати;
ста мраморје често ницат
из просуте крви Турства,
и у многа српска срца
стаде тешка и жалосна
рана дата на Косову
зарастати, пребољати.''
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:15   #17
anon1
Super Moderator
 
anon1's Avatar
 
Registrovan: Sep 2006
Lokacija: .
Postovi: 12,614
anon1 has disabled reputation
Default

I jos jedna interesantna stvar, nije mi jasno zasto je Njegosh prepjevavan. E sad to sto kazem prepjevavan ne mislim bukvalno, ali uporedjujuci faksimil rukopisa Gorskog Vijenca sa ovim stampanim (slovima) izadanjima ocigledno je da tu ima razlika, i to takvih da bi se moglo reci da je preveden Nadam se da ce se ipak jednoga dana pojaviti izdanje kompletno uradjeno u CG i koje ce sadrzati kompletno gramaticki napisano onako kako je i u originalu (imao sam neki jako stari gorski vijenac doma koji je bio kako treba - ali naravno nije priprema za stampu radjena u Beograd, kao za sva izdanja koja sam osim toga vidio).
__________________

anon1 is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:16   #18
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Quote:
Originally Posted by Prle007 View Post
Значи сви су били у заблуди само је управу Јеврем Брковић и Славко Перовић. То је правилно расуђивање само тако наставите.Attachment 599 Можемо отворити тему и о Светом Петру Цетињском ако имате нешто против Његоша?
To sto sam ja rekao nema veze sa njima (mada nisam znao je Perovic protiv Njegosa)...
Samo kazem sta ja mislim o njemu i to je to...

A mozemo i o Sv. Petru, on mi je drag, na neki nacin...

Mada ce uskoro i Petar II biti Sveti, samo ne znam na osnovu cega...
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:18   #19
Davy I
MiM team Expert
 
Davy I's Avatar
 
Registrovan: Mar 2007
Lokacija: Beograd
Postovi: 3,790
Davy I has disabled reputation
Default

Evo jedna od najljepsih ljubavnih pjesama koje sam ja procitao...
Iz nje se ne vidi koje je nacionalnosti bio Njegos, ali se vidi da je imao dusu...


Noc skuplja vijeka
Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče
ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče,
siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi,
te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi.
Nad njom zv’jezde rojevima brilijantna kola vode,
pod njom kaplje rojevima zažižu se rojne vode;
na grm slavuj usamljeni armoničku pjesnu poje,
mušice se ognjevite ka komete male roje.
Ja zamišljen pred šatorom na šareni ćilim sjedim
i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim.
Čuvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile;
krasota mi ova boža razvijala umne sile.
Nego opet k sebe dođi, u ništavno ljudsko stanje,
al’ lišeno svoga trona božestvo sam neko manje;
pretčuvstvijem nekim slatkim hod Dijanin veličavi
dušu mi je napojio – sve njen v’jenac gledim plavi,
O nasljedstvo idejalno, ti nam gojiš besmrtije,
te sa nebom duša ljudska ima svoje snošenije!
Sluh i duša u nadeždi plivajući tanko paze
na livadi dviženija – do njih hitro svi dolaze!
Rasprsne li pupulj cv’jetni ali kane rosa s struka –
sve to sluhu oštrom grmi, kod mene je strašna huka;
zatrepte li tice krila u busenju guste trave,
strecanja me rajska tresu, a vitlenja muče glave.
Trenuć mi je svaki sahat – moje vreme sad ne ide;
sile su mi na opazu, oči bježe svud – da vide.
Dok evo ti divne vile lakim krokom đe mi leti –
zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!
Hod je vilin mlogo dični na Avrorin kada šeće,
od srebrnog svoga praga nad proljećem kad se kreće;
zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine,
ogledalo i mazanje preziru joj čerte fine.
Ustav’ luno, b’jela kola, produži mi čase mile,
kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je kv bog veli,
uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji.
Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj
plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj
i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože,
ništa ljepše nit’ je kada niti od nje stvorit može!
Malena joj usta slatka, a angelski obraščići –
od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći!
Snježana joj prsa okrugla, a strecaju svetim plamom,
dv’je slonove jabučice na njih dube slatkim mamom;
crna kosa na valove niz rajske s igra grudi...
O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!
B’jela prsa gordija su pod crnijem valovima
no planina gordeljiva pod vječnijem snjegovima
na izlazak kad je sunca sa ravnine cv’jetne gledim,
kroz mrežicu tanke magle veličinu kad joj sl’jedim.
Igram joj se s jabukama – dva svijeta srećna važe,
k voshištenju besmrtnome lišenika sreće draže;
znoj lagani s njenom kosom s zanešene tarem glave...
Druge sreće, malo važne, za nju bi da, i sve slave.
Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!
Jošt se sitan ne naljubih vladalice vile b’jele;
svezala se dva pogleda magičeskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad pučinom.
Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!
__________________
Treba da zamenim lik, stari da zaboravim!
Naravno, nije on loš; malo nek se popravi...
Gledam da sačuvam mir, u kišu da se pretvorim;
tada će jedan od nas najzad da se odmori!

Davy I is offline   Reply With Quote
Old 06-09-07, 19:28   #20
Prle007
MiM team Početnik
 
Prle007's Avatar
 
Registrovan: May 2007
Lokacija: Нови Сад
Postovi: 463
Prle007 nepoznate kvantitete u ovom trenu
Send a message via MSN to Prle007
Default

Quote:
Originally Posted by anon1 View Post
I jos jedna interesantna stvar, nije mi jasno zasto je Njegosh prepjevavan. E sad to sto kazem prepjevavan ne mislim bukvalno, ali uporedjujuci faksimil rukopisa Gorskog Vijenca sa ovim stampanim (slovima) izadanjima ocigledno je da tu ima razlika, i to takvih da bi se moglo reci da je preveden Nadam se da ce se ipak jednoga dana pojaviti izdanje kompletno uradjeno u CG i koje ce sadrzati kompletno gramaticki napisano onako kako je i u originalu (imao sam neki jako stari gorski vijenac doma koji je bio kako treba - ali naravno nije priprema za stampu radjena u Beograd, kao za sva izdanja koja sam osim toga vidio).
Сими Милутиновићу
Цетиње, 19. августа 1845.

Многопочитајеми мој господине Милутиновићу,

Ето Вама од Вашега ученика на дар 200 f., petite ambassade, petite table.

Лучу микрокозма изволите дати печатати 500 комата и за ово изволите узети од г. В. Васиљевића f. 88. Пошто се напечата, изволите ми послати 100 егземплара, а оно 4001 -ну Возаревићу, ако може нека их прода. Ако ли се не могу продати, а оно нека располаже с њима како оће, макар ће их на жертву мишима и мољцима дати. Само удостојите се Ви бити коректором тога дјелца, јер ја мислим да ме Ви понајбоље разумијете.

Збогом остај и буди здраво! Поздрави ми твоје и то двоје ђечице, и приговори им каткад да уче и да буду доброга поведенија.

Твој воспитаник
В[ладика]

П. П. ЊЕГОШ
__________________
"Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!"
Prle007 is offline   Reply With Quote
Reply

Tags
Петaр

Opcije Teme
Način Prikaza

Posting Rules
You may not post new threads
You may not post replies
You may not post attachments
You may not edit your posts

BB code is On
Smilies are On
[IMG] code is On
HTML code is Off

Pređi Na


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 06:09 sati.


Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM