MADEinMONTENEGRO.com

MADEinMONTENEGRO.com (http://www.madeinmontenegro.com/vbforum/index.php)
-   Književnost i lingvistika (http://www.madeinmontenegro.com/vbforum/forumdisplay.php?f=48)
-   -   Петaр II Петровић Његош (http://www.madeinmontenegro.com/vbforum/showthread.php?t=2480)

nikola 06-09-07 22:52

prle ova teme ti je posluzila da iskazes svoje velikosrpsko ubjedjenje kroz njegoseva djela a nista o kvalitetima njegosevog knjizevnog rada niti o bilo kakvim kritikama ili osvrtima o nastanku tih djela i njihovom istorijskom vrijednosti za nas.
Krajnje neumjesno.O njegosu se ima sto pisati ali ne na ovaj nacin jer je ovo cista politika i cist velikosrpski nacionalizam, sve je srpsko kao sto mi i jedan covjek jedan dan veli za kralja Nikolu da je bio veliki srbin pa nakon toga opet za svoje auto veli ovo je "srpski Pezo" na sto mu ja rekoh koliko ti je taj pezo srpski e toliko ti je i kralj Nikola bio srbin.
Trazim da se zakljuca tema.Lock

Davy I 06-09-07 23:04

Slazem se sa nikolom, ali ne zelim da se tema zakljuca nego premjesti u pdf Lingvistika... :)

nikola 06-09-07 23:10

Tesko pod lingvistika prije moze pod politika ,jer pod lingvistika moze kad bi to stvarno bio opus o djelima ,a ovako:nono2:

andrija 06-09-07 23:32

@Prle svaka ti je zlatna...
SAMO NAPRED http://i155.photobucket.com/albums/s...ilie.torch.gif

http://i155.photobucket.com/albums/s...logo_phpBB.gif

Prle007 07-09-07 10:17

Ја сам само одговарао на ваше постове, извињавам се.
Настављамо са Његошевим опусом:


УДАРАЦ НА МАРТИНИЋЕ
1832. года. 23. априла

Полећело тридест гаврановах,
гологлави, сломјенијех крилах,
од ћенара и турске крајине,
Подгорице, Спужа и Жабљака.
То не били, кажу, гавранови,
већ тридесет од крајине агах.
Прелећеше Зету и Цијевну,
пребродише Блато и Бојану,
пролећеше од града капијом,
доклен на град Скадар излећеше.
Вијали се, пак су починули
на соката и визирска врата;
грачу тужни замуклијем гласом:
"Аман, еман, честити већиле,
Мехмед-пашо, мухур-саибијо!
Већ овако живјет не можемо
од влашкијех силнијех змајевах:
излијећу из крвавих горах,
долећују нама на бедеме;
ми се од њих маћи не смијемо
ни из града носа изнијети,
а камоли боја учинити
на мегдану и пољу широку.
Узеше нам поља и ливаде;
што ни бјеху хани и дућани -
то су њима овчарске стајнице;
агалуци и наши читлуци
што држаше цареву крајину -
туд се њима раширују овце.
Аге смо ти без ништа остале,
останули аге и спахије;
пропа нам је перчин кроз капицу.
И те бисмо јаде опростили
да смијемо рало уфатити,
уфатити рало и мотику,
да се хлебом можемо ранити.
Него аман, глави господаре,
ти освети крајичнике Турке!"
Кад разумје мухур-саибија,
он агама тако бесједио:
"Аге Турци, жалосна ви мајка!
Ја ви од њих помоћи не могу,
јер су они стари витезови,
који су се свагда научили
ломит војске турске и свачије.
Цар је еман Богу учинио
да већ на њих никад војштит неће,
а и да би мога навојштити,
неће Русу хајтар иштетити;
речено је од њих сјеђет с миром,
када су се досад одбранили."
Ама јопет Турци завикаше:
"Ми, већиле, не тражимо војску
да с њом хараш влашку Гору Црну,
већ нам подај пет хиљадах војске
и са војском три топа огњене
да на једно племе ударимо
којено је накрај Горе Црне -
Мартинић се по имену зове, -
да то клето племе похарамо.
Онојесте начинило куле
близу Спужа, крвавога града,
гађа са њих по бедему Турке.
Сад је њима ласно ударити
и то племе клето истражити:
све су друге изјавиле овце
до крвава села Мартинића;
њине пасу ситну ђетелину
до бедема од нашега Спужа,
не боје се цара ни везира,
за нас друге одавна не маре.
Ту је ласно њима ударити:
стотина је овчарах чобанах,
десет хиљад б'јелијех овацах
и хиљада коњах и воловах.
Ако бог да и Мухамед светац
те то клето племе истражимо,
с тијем ћемо Брда устрашити,
од градовах наших одагнати, -
него војску ал' све посијеци!"
Кад њих зачу Мехмед Рашид-паша,
види много да не траже војске,
рече њима и даде њим' војску,
пет хиљадах од свога нигзама,
а четири љута Арбанаса,
и пред војском млада Мехмед-пашу
и четири гласите зеленка.
Отолен се војска окренула,
доклен спаде варош-Подгорици.
Војска метну Рибницом шаторе,
од крај града до крвава моста.
Ту трајала дана три четири,
ту трајала и ту вијећала.
Диван паша вијећ учинио:
тек се смрче и сунце утече,
на четворо разредио војску;
једну паша себе оставио,
другу даде бегу од Каваје,
трећу даде Лекићу спахији,
а четврту спушку Селман-аги.
Па се с војском ноћно окренуше,
ноћно пошли, ноћно Спужу дошли,
к селу пошли са четири стране:
паша својом насред села пође,
на бијеле куле Радовића,
бег с његовом на Ђурановића,
а спахија пут села Глизице;
ага пође потоком на Цркву.
Но бегова најпре удри војска
на ваљатно село Ђураново,
неке мање куће попалише
и четири главе уграбише.
Но се кућа Ђуранова брани;
у куле се десет затворили,
Турке бију, кличу Мартиниће.
Но им нико помоћи немаше,
јера врсни бјеху у планину
тијех дана изјавили овце.
Чује поклич Војводића Раде,
те истрча пред бијелу кулу;
одмах свога пали џефердара,
те кликује браћу Мартиниће.
Двадест их се брже окупило;
помислили да је једна војска,
итро трче к селу Ђуранову.
Но им лоша срећа прискочила;
село бјеше бего уминуо
и са њиме сва врснија војска,
те се срете с Војводићем Радом
и са оно двадесет момчади.
Убише се бојем жестокијем,
ал' Војводић - и од трага му је! -
пали свога бистра џефердара,
дивно бега од Каваје згоди
посред пуца, ђе му душа куца,
на пуце му изагнао душу.
У то паша страга ударио,
с десне стране Лекићу спахија,
а с лијеве спушки Селман-ага, -
међу собом момчад затворили.
Жестоко се бране Мартинићи,
но им турска сила одољела:
десетињи главе откидоше,
оне десет љуто обранише.
Но кликује Војводићу Раде:
"Ај, ђе сте ми до два братучеда?
Ђе си мене, Стефо и Гавриле?
Кућу вама Турци ископаше!
Већ су мене обранили љуто;
на мене су седам осам ранах,
сад ме двоје уби сенџирлијах,
обје су ми ноге саломиле
бранећ стрица Милутина мртва
да му мушку не однесу главу.
Виђу - мене помоћ не можете,
но грабите робје од Тураках,
јера ви га свега поробише."
Оно Стефо чује и Гавриле
и са њима шездесет чобанах;
у јунаках пукла срца жива,
те у Турке загон учинили.
Сву низ село саломили војску;
до мрамора Мехмед Кокотлије
тридест и три откинули главе;
од мрамора до дно Поточинах
четрнаест откидоше главах.
Док им добра помоћ прискочила -
сто Црнацах с Пуљевићем Радом;
од Жупине Црнци ударише
на барјаке бега задринскога;
ту истога бега посјекоше
и десетак око њега главах.
Бега уби Пуљев Радоване,
а Милутин братанић посјече.
У то Брда друга прискочише -
сви Пипери и Бјелопавлићи;
зајмише се пољем за Турцима.
Да је коме стати погледати
како Турци трче на кошију!
Ита у град сваки сакрит шију.
Но им тако бог и срећа даде
јера им се близу нагна Спуже,
тере у град грдни утекоше.
Ту погибе Мартинићах десет,
а Тураках трипут по педесет.
Мартинићи, српски соколићи,
свагда ли се справни налазите,
те цареве паше исправљате
са пуцима вашијех шараках,
да се не би који преварио
и у дубље с војском ударио!
Ви сте крило српској Гори Црној!

Prle007 07-09-07 10:20

НАХИЈЕ

Црне Горе крајино и крило,
родом сваким Италијо српска!
Њиво златна и ливадо цв'јетна
и вјерношћу постојано гн'јездо!
Црно срце душманину даваш,
а оџбини киту и похвалу!

*

Расти, цв'јете, дивото јуначка
и похвало оца Горе Црне,
еј витештва излежало право,
чврста вјером, постојана дјелом!
Ками Турству на твоје границе,
а благо ти роду и племену!

*

Ко се тобом поредити може
ал' се дјелом храбрим показати?
Ти си мати српске Горе Црне,
убранило соколовска гн'језда!
На тебе се тешко туже Турци,
славе тебе прости стихотворци,
клик јунаштва и гуслара фале,
а највише твоја дјела славна.
Бојеви те тешки одвојише,
јек пушаках св'јету прогласише!
Ломећ Турке свободу си стекла,
о нахијо и племе витешко!
Подобило Спарте, Картагене,
а Србаљах дико и похвало!
Везири те многи вељи памте
лијућ крвцу, с тобом се бијући
и пред тобом у трку бјежећи;
црне су им поставале мајке, -
како вазда, тако и данас је.
Амин, боже, ко до тебе може!

Prle007 07-09-07 10:33

ЗАРОБЉЕН ЦРНОГОРАЦ ОД ВИЛЕ

Једну вече, ка обично чобан,
заспим под лист и осјенку букве,
више тора 6'јелијех овацах.
Код мен' близу нигђе никог нема
до друг вјерни шарка шестопетка
с двије мале и с дугачким ножем.
Њу покрај се, и пружим се лећи.
Дуго лежах, ал' заспат не могу.
Мислим: што је? На крајину нисам
да ми несан кажује злотворе.
Звижнем всима, да што друго није.
Они пет шест свуд облете вјерно;
виђу на њих и по лају знадем
да злотвора нема око тора.
Узмем гусли, начнем пјесну појат.
Њу појући, чујем очи тешке,
на десну се, сретњу, нагнем страну,
превари ме сан, но гвозден, мало.
Пробудим се, али сањив тешко.
Шарку ставим уз раме лијево,
двије мале с ножем у појасу.
Пред зору је, и тишина мртва;
глас ничему чут не могу умну,
досим вјетру ђе трепеће листе,
златокрилке пјесну над цвијећем,
блек овчице и јагњета млада,
јошт и полет с Ловћена сокола
за зеленокрилом јаребицом.
Ал' све нешто мироват не могу,
но ми перчин подиже капицу.
Обратим се крстећи к истоку,
да погледам виђет ли ђе сунца:
сунца нема, ал' је зора бистра
и плам зраках исток запалиле,
сабиле се таме на западу.
Дуго гледећ, начну лепћет крила,
златосјајна износећа цара;
начну ми се очи додиркати.
Закри таму од мога погледа,
у себ' сали сву звијездах свјетлост.
Мало летећ, подиже се много;
вихори га одсвуда сретоше,
скидоше му огњезлатна крила,
огњезлатна крила и аљине,
у сребро га огње преођеше,
па му б'јела свуд пустише крила.
Наче пуштат в бесконечје иста,
прелету се земље пуштавати.
Но с' ја треснем и обратим живо,
у срце ме ка да нешто дирну;
треснем собом и погледам што је.
Ништа ниђе ни чут ни виђети,
ал' некакву сладост оћутујем.
На росну се сјест повалим траву.
К тору гледам: млада ми се дигла,
те ми спрема ручак и ужину;
накрај тора погледам ливаду,
да је ноћу што харало није.
Виђет ништа, ал' је измршена,
досим нешто како маче риђе,
и оно се на средину ваља.
Ха, помислим, оно је власица
хитроплета те ливаде мрси.
Закон знадем јоште прађедовски
да се она убити не смије,
ал' помислим: што ми сад радимо
о чем стари ни знали нијесу
ни од страха смјели помислити,
акамоли ђелом учинити?!
Ријешим се и шарицу запнем,
око с пуцем и с власицом слијем,
за мицаник и крем о огњилу!
Како вазда сину искре живе,
свуд се проспу и табан озлате,
ал' зафајду - прах их не привати.
Гледам ваљу што се од ње ради,
ал' ни зрнца у њу праха нема,
но насута ситнијем цвијећем.
Ха, помислим, ово су мађије!
И у тренућ ока лаганога
мислима ми сто препливју бабах
мислећ: ова није, него она
ову бруку са мном учинила.
И кренем се окупит их старе
и на сав глас свијема казати
да се прођу шале са оружјем,
ал' ће им се о главу сломити.
Но не пођем ни четири крака.
ал' све чудо више иза вишеп
слеће пред мном жена са крилима.
Немам пера љепоту јој казат
ни језика наките имена;
шћело би се глас, перо славуја,
а мастило цвијетна росица
да јој облик право св'јету каже.
Запитам је: "Што си, који ђаво?
Прођи ме се, заклинам те свачим!
Дај ми мирно поћи на торину,
нијесам ти ништа учинио."
Погледа ме, насмјехну се мало,
за руку ме узе својом њежном,
па ми поче тихо говорити:
"Не збор' тако, Драго Драговићу,
нисам ђаво, ни твој непријатељ,
већем твоја богом посестрима,
од Ловћена Црногорства вила.
Ни сад радим, ни ћу ти радити,
нити сам ти кад о злу радила,
но о добру свагда и поштењу."
Како чујем име посестриме,
паднем пред њу с плачем и с молбам
да ми прости, ка младу чобану,
преступљење мислих и језика.
Добротворка правде и свободе
исправи ме с острим поучењем:
"Хајде, рече, кажи у колибу
нек ти данас поредници пуште
из торине овце и јагањце,
а ти кажи да ћеш некуд поћи.
То изврши, па се к мени врати.
Но чуј добро, Драго Драговићу!
Мила си ми од очих мојијех,
ал' иначе ак' учини ишта
већ овако ка ти наређујем,
виловни су престроги закони -
сестре ће те устријелит стрела!"
Ја побрже стрчим до торине,
кажем на њу ка ми рече вила,
пак се вратим што скорије к њојзи.
Како дођем, она рече: "Тако!",
пак одмаха уфати лабуда
који бјеше стражар од језера,
заузда га цвијетнијем в'јенцем,
свега прекри златном паучином.
Ја рукама китни в'јенац узмем,
а лабуду сједнем на рамена;
вила трепну и хитро полеће,
лабуд за њом од сокола брже.
Заблешташе очи од брзине,
те не могу ништа видијети
досим врха високог Ловћена
и пред собом богом посестриму
ђе трепеће крилма управ к њему.
Не би дуго, ка напитак воде,
долетимо у врх од Ловћена,
над највишом гредом и литицом,
на широку плочу од мрамора,
пред пећином цвјећем окићеном
коју око друго не погледа
сим сокола јали горске виле
јал' слијепца и вјешта гуслара.
Вила уђе у китне дворове,
мене рече сјеђет пред пећином,
пред њом сјеђет док појање чујем.
Мало прође док ста гласак зучат;
тад уљезем брже у пећину.
Како прођем праг и врата исте,
поведе ме нешто невидимо
и сједне ме на мјесто погледно,
но закрито цвијетном завјесом.
Како сједнем, завјеса се диже,
отвори се пространство пећине:
три је топа пребацит не ћаху.
Ах, пећина звати се не може,
већ рај мними ђе праоци живе
јали виле и њини љубимци.
Сва пећина сјајна и прозрачна
како бистра на мрамор ријека,
окићена свакијем цвијећем;
сваки цв'јетак сјаје ка свијећа:
изм'јешане зраке сваке масти
ударају у свод од пећине,
а од свода јопет у рјечицу
која враше средином пећине.
Од милинах гледати не могах
кад падаху зраке на цвјетове,
који бјеху окита ливаде.
Очих поглед уши забунио,
тере на њих чут не могах ништа.
Насред исте престол подигнути;
на њем сједи ка божество неко
у женскоме лицу и погледу,
су три вјенца накитило главу.
Ту посједим гледајућ љепоту,
док одједном хукну глас појања
и загрмје војничка музика-
Кад погледам поље и ливаду,
ал' народа низ њем много иде,
у аљине обучени б'јеле.
Пећина се сва пром'јени видом,
6'јелијем се окити цвијећем.
Над народом црвен в'јенац иде,
на коње га и маче држаху.
Кад дођоше код сјајна престола,
в'јенац цв'јетни брже уграбише
соколови и хитри орлови,
ставише га на главу богињи.
Гледнем, виђех потпис око в'јенца;
изговор му ово прави бјеше:
"Мач и храброст силнога Душана
и ваљаност Србах витезовах
од Булгарах с крвљу тешком оте
в'јенац славе и њине државе,
њим те матер Србију крунимо."
С в'јенцем славе кад окити главу,
удвојише с' гласи и одзиви,
славогласне трубе и појања;
име Душан громом се казаше.
Ја све сјеђах и то гледах радо.
Ал' одједном све с' у црно виђе,
глас појања жалостан се зачу,
све се у плач свирке претворише.
Тад задртим и на ноге скочим,
викнем грлом што могах најбоље:
"Што би сада, ако бога знате?"
Глас ми истог првог одговори:
"Не плаши се и не вичи тако!
У вјечност је Душан преминуо."
Тада и ја, ка све, начнем плакат.
Плач нестаде, а весеље јопет;
веселимо с', но пола плачући.
Царица се види ухиљена;
у в'јенац јој пола сахло цв'јеће.
Но не прође николико доба,
ту да видиш страшнога погледа
и жалосна Србу свакојему!
Крв потомка великог Немање
довре права жестокијем валом
и занесе престол и богињу,
двор божества помрачи српскога,
а у мрачни шћера синцир виле,
мјесто пјесне да кукају тужне!
Нав'јек зађе сунце Немањино
од српскога рода и племена.
Ах, ка с' игда упуштити мога,
славољубна руко Вукашина,
заклат млада вјенценосца српска?
Стид те буди Србином се звати
међу св'јетом највјерним народом!
Јера уби свога господара?
Зар на главу круну ставит шћаше
крвљу облитом свога благодјеја,
с њом се дичит и владалац звати?
Ја све сједим и у мраку плачем,
док се мало поче развиђати.
Мало ми се сузе уставише,
док започнем гласак вилах слушат
ђе плачући мало прип'јевају
неке боје с Турцма црногорске,
Царског Лаза, пак и Вртијељке,
Меког Дола, Кчева и Трњинах,
и Црнице, па и Буковице,
од Пиперах, па Бјелопавлићах,
и од Крусах, па и Мартинићах.
Све повише гласак издизаху,
и ја срцем све весела стајем;
виђу в'јенац ће се осушио,
ал' су два три порасли цвијета
из просуте крви Црногорства.
Док одједном, ка да муња сину,
сва се засја велика пећина
како данак, но с облачним небом.
Затрубјеше трубе и свирале,
сташе појат пјесне од храбрости.
Син Тополе, огледало Српства,
почетак им и припјева бјеше.
Виђу — мало царица оживје,
Ђорђе к њојзи мачем голим трчи;
о мачу му в'јенац виси китни.
Тек га пружи да окруни матер,
омаче се и наузнак паде,
у срце му с' свој засади маче,
мртав паде и укопаше га.
Марса српског и младога Феба
закри мрачна тополска гробница.
Јопет трубе, свире умукоше,
дом виловства потамње српскога.
Ја у маху од жалости скочим,
додија ми с' више то гледати,
у три сата сву промјену Српства.
Обратим се изист из пећине,
но зачујем гласак, не знам чи је.
Ја више разумјет не могах,
само ове четири ријечи:
"Стид ми живјет већ не даје
кад помислим, тужна мати,
да ми Осман закон даје.
Ах, доклен ће тако стати?"

Ја изидем што најбрже могнем
и усједнем на брза лабуда;
однесе ме до краја језера,
а отолен здраво на торину.
Јопет ћу се молит посестрими
да ми даде крила од полета,
да виловства јопет дворе видим,
но када се боље обасјају
и кад в'јенац добије царица,
да је гледам веселога лица.

andrija 07-09-07 14:44

Quote:

Originally Posted by Prle007 (Post 140926)
Ја сам само одговарао на ваше постове, извињавам се.

Nema potrebe Prle da se bilo kome izvinjavas, tvoji postovi zavredjuju paznju a kome se nesvidjaju cinjenicno-istorijska pisanija mogu da napisu svoja... :throb:

Century Child 07-09-07 15:58

Njegosa cenim kao istorijsku licnost,jos vise kao knjizevnika.Ne mogu se pohvaliti da ga puno citam,ali kao sto rekoh,ipak postujem.
Ova tema je posvecena njemu,kao ISTORIJSKOJ licnosti,a ne knizevniku.Za njegova dela (Luca mikrokozma,Gorski vijenac,Lazni car Scepan mali....) postoji lingvistika,tako da nema potrebe to pisati ovde...setite se u kojoj oblasti pisete...!

andrija 07-09-07 16:06

Bas zato sto ga nisi ni cito nisi ni kompetentan da dajes bilo kakve predloge.
Dakle... citajuci Njegosa shvatices koliko je kroz prozu-poeziju hteo da dobre do ljudi opisujuci sustinu ''istorijskog'' problema tadasnjih naroda na tom prostoru.

Capisco or non Capisco

Century Child 07-09-07 16:16

Quote:

Originally Posted by andrija (Post 141276)
Bas zato sto ga nisi ni cito nisi ni kompetentan da dajes bilo kakve predloge.
Dakle... citajuci Njegosa shvatices koliko je kroz prozu-poeziju hteo da dobre do ljudi opisujuci sustinu ''istorijskog'' problema tadasnjih naroda na tom prostoru.

Capisco or non Capisco

Mozda tebi treba da procitas 15 pesama da bi shvatio poentu Njegosevog pisanja,medjutim meni nije...tako da su tolike pesme bespotrebne (za ovu oblast) :bye1:

anon1 07-09-07 16:17

@andrija

lijepo je znati da si ga ti citao i pri tome razumio, jer koliko je meni poznato ima jako puno rijeci kojih nema u srpski jezik kojim se ti sluzis, kao ni u onim nazovi rjecnicima koji se nalaze uz njegova djela.

andrija 07-09-07 16:23

Quote:

Originally Posted by Bon Jovi (Post 141285)
tako da su tolike pesme bespotrebne (za ovu oblast) :bye1:

Zeleni :biggrin:
Ti da znas sta znaci rec OPUS nebi toliko ni gundjao o bespotrebnosti ''tolikih pesama''... ti napisi jednu... :nono2:
Dakle ni jedna nije suvisna, ako treba sve iz njegovog OPUSA!!! :king6525:
Stoga prestati spam-ovati Prletov topic i u svoju sobu.. aj ...tutanj

Century Child 07-09-07 16:27

Quote:

Originally Posted by andrija (Post 141290)
Zeleni :biggrin:
Ti da znas sta znaci rec OPUS nebi toliko ni gundjao o bespotrebnosti ''tolikih pesama''... ti napisi jednu... :nono2:
Dakle ni jedna nije suvisna, ako treba sve iz njegovog OPUSA!!! :king6525:
Stoga prestati spam-ovati Prletov topic i u svoju sobu.. aj ...tutanj

Ali njegov opus prebaci u lingvistiku,a ne istoriju!
Covece,pa ti mene ne slusas,samo govorim da je pogresna oblast za 'volike pesme.

p.s
ne bi ! :nonono:

andrija 07-09-07 16:32

Dakle znam sta zelite da naspam-ujete ovaj topic da se Derku popne na... glavu pa da ga on prebaci u lingvistiku...
Nazalost kako stvari stoje i uspecete u tome...
Ipak je vas cetvorice a Prle sam nezasticen od ala kakve ste anon, frkadela, nikola i ti...
Dakle ako nemate sta pametnije da radite te ako vam je dosadno mogli bi ste za pocetak da izbrisete sve postove na ovoj temi koje ne ulaze u opus Njegosevih prelepih dela.
Slozicemo se ipak da on to nije zasluzio. :smokeing:

Century Child 07-09-07 16:41

Tako je,ne mogu da verujem da ti je toliko vremena trebalo da ukapiras moje podle namere.Da shvatis da sam protiv prleta,i tebe sa njim,da mrzim istoriju,a volim lingvistiku,i da zelim sve moguce teme da preselim tamo.Zavidim ti....

Fas est et ab hoste doceri

Odoh,da ne bih vise spamovao

edit:

rec opus se koristi najceste u knjizevnosti i muzici,i predstavlja spisak dela,knjiga

Prle007 07-09-07 18:55

Да прекинемо ову полемику, управо због тога што се име Његоша користи и од стране једних и од стране других, а сам по себи Његош и његово дјело је дио историје народа који живи у Црној Гори, ова тема је постављена овде. Мислим да је то уреду. Када би била у лингвистици онда не би имало мјеста за коментаре, онда би само набрајали његова дјела овде покушавамо да ставимо акценат на неке историјске чињенице који можемо да пронађемо у Његошевим дјелима.

anon1 07-09-07 18:57

Ocigledno fali kompetentnih komentatora...

Century Child 07-09-07 19:07

Quote:

Originally Posted by Prle007 (Post 141412)
Да прекинемо ову полемику, управо због тога што се име Његоша користи и од стране једних и од стране других, а сам по себи Његош и његово дјело је дио историје народа који живи у Црној Гори, ова тема је постављена овде. Мислим да је то уреду. Када би била у лингвистици онда не би имало мјеста за коментаре, онда би само набрајали његова дјела овде покушавамо да ставимо акценат на неке историјске чињенице који можемо да пронађемо у Његошевим дјелима.


Ja tebe savrseno razumem,ja i nisam predlozio da se cela tema preseli u lingvistiku,nego samo pesme(ponovo ne sve) :yes513:

anone...shut up....:nonono:

anon1 07-09-07 19:14

Ja kad slusam one jadne glumce koji glume Njegosa i izgovarajo onaj tekst s nekim meni "sumnjivim" akcentom dodje da se zapita dje sam se ja to rodio. A jos dovedu nekoga grlatoga glumca kako bi zvucalo crnogorskije. Ma veze to nema sa akcentom kojim je Njegos govorio a kojim se dobrim dijelom jos uvijek govori u dijelu Crne Gore. O izrazima tj rijecima i znacenjima rijeci i fraza tek necu da govorim jer je to opet nesto sto je svojstveno tom odredjenom dijelu Crne Gore i dobrim dijelom je nerazumljiv cak i za ostatak crnogorske populacije. I zato mi nije jasno zasto se najvise za tumacenje Njegosa vataju ljudi koji govore ekavicom. To nikad shvatiti necu.


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 22:31 sati.

Powered by vBulletin® Version 3.8.5
Copyright ©2000 - 2020, Jelsoft Enterprises Ltd.
MADEinMONTENEGRO.COM