Pozdrav svima, ja sam ovdje novi (Kamo srece da sam ljetos znao da postoji ovaj forum). Kupio sam ljetos Plantaze po najvecoj mogucoj cijeni :) Dobro nije bas bila najveca, uzeo sam ih po 4.8 a poslije izbora su isle na 5.5, doduse samo 2 dana. E sad, ne znam sto da radim sa njima jer su mi rekli da je ta firma precijenjena i da kad bi se ovako racunalo ispalo bi da vrijedi mnogo vise nego sto je realno. Mislio sam da eventualno prodam te akcije koje sam kupio, pa ulozim sa malo vise mozga u Telekom, KAP ili nesto slicno. Moze li me neko nesto o tome posavjetovati?
Pozdrav i hvala

Ja sam znao da prodam akciju za manje novca nego što sam je kupio onda kada procijenim da će mi se na nešto drugo brže isplatit!

Tako sam i uletio u ZEHK.

Pozdrav svima, ja sam ovdje novi (Kamo srece da sam ljetos znao da postoji ovaj forum). Kupio sam ljetos Plantaze po najvecoj mogucoj cijeni :) Dobro nije bas bila najveca, uzeo sam ih po 4.8 a poslije izbora su isle na 5.5, doduse samo 2 dana. E sad, ne znam sto da radim sa njima jer su mi rekli da je ta firma precijenjena i da kad bi se ovako racunalo ispalo bi da vrijedi mnogo vise nego sto je realno. Mislio sam da eventualno prodam te akcije koje sam kupio, pa ulozim sa malo vise mozga u Telekom, KAP ili nesto slicno. Moze li me neko nesto o tome posavjetovati?
Pozdrav i hvala

Jesi siguran da su to plantaze?

Mislis uzeo si ih po 1.48?
Sto se buducnosti vinogradarstva tice, ja sam prenio jedan clanak iz hrvatskih novina o perspektivi te grane, pa vrijedi procitati.
U svakom slucaju, moje je misljenje da bi vise valjalo sa tim novcem ispratiti predstojece privatizacije nego ih drzati u PLAP-u.
Na temi Pricaonica, strana 14 pogledaj post pa sam zakljuci.

Plantaze nikada nijesu dostigle ni 2 EUR

Mislis uzeo si ih po 1.48?
Sto se buducnosti vinogradarstva tice ja sam prenio jedan clanak iz hrvatskih novina o perspektivi te grane pa vrijedi procitati.
U svakom slucaju, moje je misljenje da bi vise valjalo sa tim novcem ispratiti predstojece privatizacije nego ih drzati u PLAP-u.
Na temi Pricaonica, strana 14 pogledaj post pa sam zakljuci.

U pravu je.
Poslusaj ga!

Mora da je mislio na 1.48 i na 1.55 ali se pogresno izrazio.
Sto se prekompozicije tice mozda nije losa ideja da dio akcija
proda i njih prebaci u TECG.

Pošto se svi slažemo oko PLAP, ja ću da ti predložim TECG i ZEHK a može i KAP, mada mu je cijena malao visoka, ali biće i veća.

Ako nije rijec o velikoj sumi razmisli o firmama manje kapitalizacije koje ce ici u privatizaciju.

Da, izvinjavam se, pogrijesio sam. Mislio sam na 1.48, a bile su na 1.55, zavrstjelo mi se u glavi od tih brojki. Znaci i vi se slazete da je dobro to prodavati? Na koliko da ih prodam?

Ne mora na tu cijenu. Ja sam stavio na tu cijenu pa AKO PRODJE - PRODJE ali kupicu ga i na oko 5.65 ako ocijenim da vise nema ogromnih skartanja od strane amera

Na tu sam cijenu ja ušao!

Da, izvinjavam se, pogrijesio sam. Mislio sam na 1.48, a bile su na 1.55, zavrstjelo mi se u glavi od tih brojki. Znaci i vi se slazete da je dobro to prodavati? Na koliko da ih prodam?

Prodaj po cijeni trenutnoj, inace i nijesu neke razlike.
Tebi je bitan faktor VRIJEME a ne CIJENA.

ok, hvala vam puno.
Gdje ste vi bili svih ovih mjeseci....:)

Nemas pojma sta propustas nedolaskom na ovaj forum.

hahaha!
a ja od prosle godine cekam da prjedju preko 2,00evra.
po onom sto sam procitao to je samo san.
kad ce biti raspisan tender za plantaze?

javicu ti ja jer cekam, al brzo nadam se

ma ne uzimaj plantaze.mozes obrnuti novac 3 puta dok one mrdnu.taman kao i ovaj mayin telekom sto ne mrda a sanja ga na 16.kad bude bio 16 ja cu unucice da imam:)))

ma ne uzimaj plantaze.mozes obrnuti novac 3 puta dok one mrdnu.taman kao i ovaj mayin telekom sto ne mrda a sanja ga na 16.kad bude bio 16 ja cu unucice da imam:)))

Jeste.Ko ce to da doceka.
I ja prosle sedmice konacno prolupala cekajuci vise da mrdnu.
Pa ih prodala, kupila 500 ZEHK po 10 i sad imam fine parice....:)

porasle su na 1.67
zna li se sta ce biti dalje?

porasle su na 1.67
zna li se sta ce biti dalje?

Isle su i do 1.70 danas, ali su ubrzo krenule u rikverc, zbog iznosenja velike kolicine akcija u prodaju.
Proprati ih ovih dana, znam da su danas izlazili igraci sa vecim kolicinama.
Vjerovatno ocekuju pad, da bi ih ponovo kupili.

mislim da do ljeta, odnosno do berbe treba sacekati sa prodajom plantaza

Nema srece sa tom hartijom brale..., samo se uzalud nadas. Ja imam oko 5000 akcija i planiram u ponedeljak da ih prodam i kupim TECG...

mislim da je PLAP sasvim u redu polako ali sigurno 1,70 juce

Najmrtvija HOV nikad za nikad se sa njom ne desava... I prosli put kad je skakala isla je do 1.6 i opet nazad.

znaci da se ne ceka ljeto nego da se to mice...?

znaci da se ne ceka ljeto nego da se to mice...?

Ovo sam pricao prije 2 mjeseca, sad na to ne bih pomisljao...

znaci da se ne ceka ljeto nego da se to mice...?

Gledaj datume postova...

Treba vratiti stari topic PLAP i svu pricu objediniti. Interesantno da o PLAPu ima malo informacija kao npr. da li ce ove godine biti one sice od dividende?

kod ovih drugih nema ni siće. ja sam ove akcije kupovao kada su bile 0.13 i još ih držim.

kod ovih drugih nema ni siće. ja sam ove akcije kupovao kada su bile 0.13 i još ih držim.

Ako se ne varam do kraja godine bi trebalo da se privatizuje ?:guitar:

hahaha!
a ja od prosle godine cekam da prjedju preko 2,00evra.
po onom sto sam procitao to je samo san.
kad ce biti raspisan tender za plantaze?

Ovaj post je zanijmljiv pisan je u januaru ove godine :thumb_up:

Ako se ne varam do kraja godine bi trebalo da se privatizuje ?:guitar:

Ne da se privatizuje, vec da se uradi strategija privatizacije.

Inace, ovo je najzdravija crnogorska, jos uvek drzavna, firma.
Ja je nemam i zivce mi je iskidala.... ali ...

EVO VAM I NESTO SVEZIH PODATAKA


Proizvodni kapaciteti: vinogradi povrsine 2200 hektara, vocnjaci - zasad breskve 88 hektara, maticnjak loznih posdloga 39 hektara

Preradjivacki kapaciteti: dva vinarska podruma kapaciteta 290.000 hektolitara sa dve linije za flasiranje ukupnog kapaciteta 7.000 flasa na sat,

hladnjaca kapaciteta 1.500 tona,

ribnjak sa godisnjom proizvodnjom 80 do 100 tona kalifornijske pastrmke

Ugostiteljstvo: tri ugostiteljska objekta i pet maloprodajnih objekata.

PLANTAZE GODISNJE OSTVARUJU PROIZVODNJU VINSKOG I STONOG GROZDJA 22.000 TONA I PRIHOD PREKO 30 MILIONA EURA.

Prema tvrdnjama iz menadzmenta, nemaju aktuelnih pravnih sporova, izuzeva pojedinacnih zahteva koji se resavaju po zakonskoj proceduri.

Hvala Vuce na informacijama, ovo me jos vise vezuje za njihove akcije nmada ih imam vrlo malo :greedy:

http://www.pcnen.com/detail.php?module=2&news_id=23305


Posljednji update: 15. May 2007, 12:26


Plantaže obustavile prodaju lozove rakije


Kompanija Plantaže ''13. juli'' saopštila je danas da obustavlja prodaju lozove rakije na crnogorskom tržištu zbog previsokih akciza na prirodna alkoholna pića.

Izvršni direktor Plantaža ''13. juli'' Djorđe Rajković objavio je da kompanija ne može da izdrži plaćanje akciza od 2,58 centi po litru pića plasiranog na tržište i da prekida prodaju svojih pića na domaće tržište.

On je objasnio da bi Plantaže morale da znatno podignu cijenu lozove rakije, koja se u maloprodaji kreće od 8,5 do 9 eura.

Rajković je rekao da Plantaže to ne žele, jer bi time "otvorile put konkurenciji" i izrazio nadu da će ministarstva poljoporivrede i finansija naći prihvatljivije rješenje koje će dovesti do toga da se popularna crnogorska loza ponovo nadje na crnogorskom tržištu.

Lozova rakija Plantaža "13. juli", jedan je od najpoznatijih crnogorskih brendova, i dalje se prodaje u inostranstvu, jer se akciza ne plaća na robu za izvoz.

Super, bice veci izvoz

PLANTAZE GODISNJE OSTVARUJU PROIZVODNJU VINSKOG I STONOG GROZDJA 22.000 TONA I PRIHOD PREKO 30 MILIONA EURA.


Pošto se tema ovako zove, dati ću savjet u obliku informacije.

Najveća južnoevropska vinarija Tikveš u Makedoniji obradi godišnje 55.000 tona grožđa i proizvede 35 miliona litara vina.

Tranutačna kapitalizacija Tikveša je 25 miliona eura, a Plantaža 290 mio eura.

Pošto se tema ovako zove, dati ću savjet u obliku informacije.

Najveća južnoevropska vinarija Tikveš u Makedoniji obradi godišnje 55.000 tona grožđa i proizvede 35 miliona litara vina.

Tranutačna kapitalizacija Tikveša je 25 miliona eura, a Plantaža 290 mio eura.

Ono sto se meni ne svidja ali je cinjenica da u zoni plantaza 1m2 danas ne kosta ispod 25E. Kod nas svaka akcija vrijedi koliko placeva ima. A zemlja ocigledno vrijedi dosta.

Sve ok, ali tikves i plantaze se ne mogu porediti. Imas tu vise nekih faktora koje treba uzet u obzir, vrsta grozdja, pakovanje, brend, omjer cijena-kvaliteta, vrsta vina, pa i zemljiste itd itd

Super, bice veci izvoz
Pa sumnjam da bi to prodavali i ranije na domacem trzistu da su mogli sve plasirati na inostranim.

Pa sumnjam da bi to prodavali i ranije na domacem trzistu da su mogli sve plasirati na inostranim.

Ma na tome su na domacem trzistu imali gubitak. Sto se mene tice nek i prestanu da proizvode i guraju vise vina

Pa sumnjam da bi to prodavali i ranije na domacem trzistu da su mogli sve plasirati na inostranim.

Pa OK samo ne zaboravi da je CG tziste zanemarljivo malo za svaki brend svidelo se to nama ili ne tako da ne vjerujem da ce se to odraziti negativno na Plantaze a uz to Plantaze su najvece u Evropi u jedno komadu :trumpet: i sobzirom da ce se sigurno privatizovati ne cudime sto je krenula hajka :twisted:

Ono sto se meni ne svidja ali je cinjenica da u zoni plantaza 1m2 danas ne kosta ispod 25E. Kod nas svaka akcija vrijedi koliko placeva ima. A zemlja ocigledno vrijedi dosta.

Ne može se tako promatrati. Ta zemlja vrijedi koliko se na njoj može zaraditi.

Sve ok, ali tikves i plantaze se ne mogu porediti. Imas tu vise nekih faktora koje treba uzet u obzir, vrsta grozdja, pakovanje, brend, omjer cijena-kvaliteta, vrsta vina, pa i zemljiste itd itd

Voli bih kad bi malo više napisao o ovome.

Ekonomija DAN 15.05.2007.
ZBOG VISOKIH AKCIZA NA CRNOGORSKOM TRŽIŠTU
"Plantaže" obustavile prodaju lozove rakije


Kompanija Plantaže obustavila je prodaju lozove rakije na crnogorskom tržištu. Prema obrazloženju Đorđija Rajkovića, izvršnog direktora Plantaža, do obustave prodaje došlo je zbog visokih akciza na prirodne rakije koje su zakonom ustanovljene na 2,58 eura po litru.
Zanimljivo je da se lozove rakije, u koje spadaju "crnogorska lozova rakija", "crnogorski prvijenac" i "kruna", mogu naći na inostranom tržištu, ali ne i u zemlji u kojoj nastaju. Plantaže su, inače, u centru interesovanja za mnoge investitore jer bi uskoro trebalo da se nađu na tenderu za prodaju. Pitanje je hoće li prodaji, ukoliko dođe do toga, budući vlasnici nazdravljati iz punih podruma Plantaža.
- Do obustave prodaje prirodnih rakija iz našeg proizvodnog programa na crnogorskom tržištu dovele su izuzetno visoke akcize na prirodne rakije u iznosu od 2,58 eura po litru. U cilju prevazilaženja ovog problema preduzeli smo aktivnosti kod resornog ministarstva i Ministarstva finansija. Vjerujemo da će se brzo iznaći povoljno rješenje i naše prirodne rakije ponovo naći na crnogorskom tržištu - objasnio je Rajković.
Prodaja prirodnih rakija obustavljena je samo za crnogorsko tržište, dok se inostranim tržištima proizvod redovno plasira, jer se pri izvozu ne plaća ova vrsta akciza.
Kako saznajemo, rukovodstvo Plantaža je u pregovorima sa Ministarstvom finansija o smanjivanju iznosa akciza na prirodne rakije i ubrzo bi trebalo da bude poznat ishod razgovora.
Da bi nastavili prodaju lozove rakije na domaćem tržištu po sadašnjoj akcizi, Plantaže bi morale da povećaju i prodajnu cijenu proizvoda. To im, međutim, ne ide u korist jer bi time konkurenciji olakšali put ka potrošačima.
Samo prodajne cijene Plantaža bi bile uvećane za 2,58 eura po litru, što bi u maloprodaji dovelo do toga da cijena "lozove rakije" bude najmanje 11 eura.
Da može doći do gašenja proizvodnje lozove rakije iz Plantaža je ukazano još u ovo doba prošle godine na sjednici akcionara. Tada je Verica Maraš, finansijski direktor Plantaža, na pitanja akcionara zašto su prihodi od prodaje flaširanih proizvoda opali, navela da je do toga došlo zbog izmjena Zakona o akcizama, kojim je akciza na alkohol povećana pet i po puta, a uz porez od 17 odsto to je povećalo prodajnu cijenu za 52 odsto, dok proizvođačka cijena nije mijenjana.
- Obavijestili smo Ministarstvo finansija još početkom godine da ćemo prestati da proizvodimo lozovu rakiju zbog pada prodaje na koji je uticala visoka cijena. Promet prodaje lozove rakije opao je za više od 50 odsto - objasnila je Maraševa akcionarima prošle godine u maju.
Vinogradi Plantaža su najveći na prostoru Balkana, a lozova rakija se u proizvodi od autohtonih crnogorskih sorti grožđa - vranac i kratošija.

D.S.V.

Presušuju i zalihe

Potražnja za lozovim rakijama na domaćem tržištu je ogromna. Presušile su i zalihe većeg broja diskonta. Lozove rakije gotovo da nema nigdje ni u diskontima ni u maloprodajama širom Crne Gore duže od jednog mjeseca. To potvrđuju i u podgoričkim diskontima Poki, Polen, Manjola...
"Prvijenac" se može naći još ponegdje, kao što je, na primjer, diskont "13. jul" u Budvi, gdje se litar prodaje po cijeni od 10,50 eura. Kažu da se radi o zalihama i potvrđuju da nema najava kada mogu očekivati nove isporuke zbog obustave prodaje u Plantažama.
Cijena "crnogorske lozove rakije" u veleprodaji, kažu, bila je oko 8,50, a "krune" deset eura.
U međuvremenu izvanrednu prođu imaju domaće lozove rakije i tzv. institutova loza.
Nestašice se osjećaju i u restoranima, gdje se zasad može nazdraviti uglavnom uz "prvijenac". S obzirom na to da nastupa glavna turistička sezona, pitanje je kako će gosti reagovati na činjenicu da u Crnoj Gori ne mogu okusiti proizvod po kojem je nadaleko poznata

privatizacijom plantaža, flaša vina ne bi bila 2-3 eura, nego bi bila skuplja.španska ,hrvatska i neka druga vina nisu boljeg kvaliteta a više koštaju od vranca.samim tim i prihod bi bio mnogo veći.

Nije sporno da bi kvalitet vina bio bolji i da bi cijena vina bila veca, fora je da se privatizuju plantaze. Plantaze koriste zemljiste opstine, ako to dobiju pod svoje misli da ce sadasnja cijena biti smijesna za tu kasnije...

Sva zemlja je PLAP-ova jer je vlada sve eventualne restitucione zahtjeve u procesu privatizacije PLAP-a preuzela na sebe.

Po mojim saznanjema Plantaze su obustavile proizvodnju rakije prosle godine, stim sto je to sad upotrijebljeno iz nekih razloga. Zemlja na kojoj se napaze Plantaze je u njihovom vlasnistvu i neznam koliko je tacna informacija da su i zakupili neku zemlju u inostranstvu. Posto nijesam 100% siguran necu navoditi kvadraturu. Vina koja proizvode Plantaze su veoma cijenjena i prodajna cijena im je veoma niska! Po meni je to jedna od boljih akcija i samo je pitanje vremena kad ce ona poleceti

ja sam mali proizvođač vina i rakije.znamo svi da nema nacije koja ne konzumira vino(čast izuzecima zbog vjere ili bolesti isl.)tako da se konzumiraju velike količine i svaki kvalitet mora da prođe.takav kvalitet po meni imaju plantaže.

Ljudi ne pricamo o kvalitetu proizvoda ovdje na forumu. Ne mozemo kroz kvalitet grozdja gledati kompaniju. Dajte malo brojki, ako imate fin. iskaze za 2006 pa da vidimo sto je tu dobro. Na zemju ne racunajte, procjenu vrijednosti i to, jer kupac je obavezan narednih 10 god da se bavi istim poslom - proizvodnjom grozdja, vina, rakije. Po ovoj kapitalizaciji i da se ucetvorostruci profit iz 2005. na godisnjem nivou ( a to je bilo prije povecanja akciza od oko 300%)morali bi da posluju minimum 30 godina da bi povratii ulaganja.

Ponekad je i zbog bolesti pozeljno popiti koju casicu vina

kvalitet je osnov svega a ne količina.ako nema kvaliteta nema ni profita.plantaže ne prodaju zemljište nego voće i alkohol i od toga im zavisi profit, što je značajno za budućeg kupca.Da je loš kvalitet sirovine nikad se ne bi privatizovale.U svakom slučaju ukoliko bude tender valjda će biti toliko pametni budući kupci da izračunaju rentabilnost u odnosu na ulaganja,mi ne treba time da se zamaramo jer nismo eksperti da imamo u vidu sve parametre,tu se uzimaju u obzir i svetski trendovi u toj oblasti,koji su nama laicima nepoznati.Ne može se do nekih zaključaka dolaziti prostim računicama sa plus i puta,obično je taj rezultat daleko od realnosti.

kvalitet je osnov svega a ne količina.ako nema kvaliteta nema ni profita.plantaže ne prodaju zemljište nego voće i alkohol i od toga im zavisi profit, što je značajno za budućeg kupca.Da je loš kvalitet sirovine nikad se ne bi privatizovale.U svakom slučaju ukoliko bude tender valjda će biti toliko pametni budući kupci da izračunaju rentabilnost u odnosu na ulaganja,mi ne treba time da se zamaramo jer nismo eksperti da imamo u vidu sve parametre,tu se uzimaju u obzir i svetski trendovi u toj oblasti,koji su nama laicima nepoznati.Ne može se do nekih zaključaka dolaziti prostim računicama sa plus i puta,obično je taj rezultat daleko od realnosti.

Mi ovdje pisemo zbog vlasnika akcija i buducih kupaca akcija. Oni treba da izvedu svoju neku racunicu osim ako nece radje slusati rekla - kazala( pa znam i ja da im je vino kvalitetno). Licno nikakvog interesa nemam da ovdje pisem, samo pokusavam da realno sagledam datu temu. Brokeri evo vec godinu savjetuju neupucene da kupuju PLAP, a od avgusta su porasle svega 60 centi ili oko 30 %. Isti ti brokeru kupuju sebi neke druge hartije koje su od tada otisle 200 - 300%. Tako da nemojmo pisati o vinu, jer to nije tema. Jedina dobra stvar u vezi Plantaza je to i za to ste se uhvatili.

Kriza vinogradarstva EU - jezera neprodatog vina

Hronična hiperprodukcija, pad domaće potrošnje i nemilosrdna konkurencija - doveli su u Evropi do krize vinarstva nezapamćenih razmera. Sa jezerima neprodatog vina koja prete da obore cenu, Evropska unija je počela da plaća vinare da svake godine unište deo svojih zaliha ili destilišu milijarde boca pitkog vina u čist alkohol.

Tako usred nekih od najslavnijih vinograda Francuske, danas dzinovske mašine rade punom parom na destilaciji dela obogodišnjeg roda - pretvaranju vina u druge proizvode za koje vinogradari veruju da će im pomoći da opstanu. Rezulat ovog posla je neka vrsta obrnute alhemije: izvrsno vino se pretvara u gotovo čist alkohol za proizvodnju sredstava za dezinfekciju i čišćenje ili dodatke benzinu. Neprerađeni deo se vraća u cisterne kamiona i vozi nazad u vinograde, gde će poslužiti kao đubrivo za rod iduće godine.

Skeptici kažu da je ova mera - koja je samo prošle godine koštala EU 150 miliona evra - privremena popravka koja ne dopire do suštine problema a to je da Evropa jednostavno pravi više vina nego što može da popije ili izveze. Predloženi novi plan EU nastoji da sredi bar proizvodni deo evropskog vinarstva - tako što će ga smanjiti. Plan napušta destilaciju kao rešenje u korist zatiranja ogromnih površina pod vinogradima.

Oko 40.000 hektara vinograda, više od 10 odsto ukupno u Evropi, biće raskričeno tokom narednih pet godina. Širom Španije, Francuske i Italije, vinogradari se svrstavaju u front protiv plana, za koji kažu da je surov. Ali, kako se sve više vina napravi svake godine - 2,8 milijarde litara prošle - čak i najzadrtiji protivnici plana EU priznaju da negde mora da se popusti. "Godinama smo slegali ramenima, smatrajući da je kriza privremena", kaže agenciji AP Žil de Lonževial, šef predstavika vinara iz Božolea. "Ali, polako shvatamo da je kriza tu za stalno". Do prošle godine, takozvana "krizna destilacija" se odnosila samo na najjeftinija, stona vina. Sad, međutim, kvalitetna vina odlaze u prekuvavanje u velikim količinama.

Iz kase EU i lokalnih vlasti, vinogradrima se za vino koje ide u preradu plaća oko 35 evro centi - što je petina prosečne cene koju plaćaju veletrogvci za flaširano vino namenjeno maloprodaji. Problem je što se vino jednostavno ne prodaje. Evropska vina skupljaju prašinu na policama, dok kupci širom sveta posežu za bocama proizvođača iz Čilea, SAD, Južne Afrike i dugde.

Vina iz "Novog Sveta" sada čine 70 odsto prodaje u Irskoj, na primer, a Australija je nedavno pretekla Francusku kao najvećeg snabdevača Britanije. Evropski vinogradi su bili suviše spori u odgovru na takozvanu "opasnost Novog Sveta", kaže Lui-Fabris Latur, čelnik prestižne marke Lui Latur u regionu Burgundije, tik na sever od Božolea. "U Francuskoj smo mislili da smo najveći i najbolji i da nas niko ne može taći", kaže Latur, a taj osećaj nadmoći zaslepeo je vinogradare pa nisu videli opasnost od inostranih takmaca.

Strana konkurencija nije, međutim, jedini razlog za evropske vinske nevolje. Promena navika u piću takođe je krupni krivac. Vino se sve manje troši u Evropi, a šampioni u pijenju vina, Italija i Francuska, predvode pad. Ipak, vinogradi opominju da se ne dira u vinograde jer bi im krčenje polja pod lozom vezalo ruke i sprečilo ih da se prilagode promenama na svetskom tržistu vina. Oni upiru prst na Indiju i Kinu - gde nadolazeća srednja klasa počinje da razvija ukus za vino.

Mislis da ce se ovo pozitivno odraziti na ionako precijenjene dionice PLAP, za koje inace mislim da su skolski primjer precijenjene dionice.

Izvor: boriss_com

Ljudi ne pricamo o kvalitetu proizvoda ovdje na forumu. Ne mozemo kroz kvalitet grozdja gledati kompaniju. Dajte malo brojki, ako imate fin. iskaze za 2006 pa da vidimo sto je tu dobro. Na zemju ne racunajte, procjenu vrijednosti i to, jer kupac je obavezan narednih 10 god da se bavi istim poslom - proizvodnjom grozdja, vina, rakije. Po ovoj kapitalizaciji i da se ucetvorostruci profit iz 2005. na godisnjem nivou ( a to je bilo prije povecanja akciza od oko 300%)morali bi da posluju minimum 30 godina da bi povratii ulaganja.

plantaze posjeduju ogromne kolicine zemlje i buduci kupac moze tih deset godina i da ne zaradjuje nesto posebno pa da posije promjeni djelatnost i postane veoma profitabilan.sto mislis o tome?
Ne bi se ipak usudio da prognoziram dalji tok cijene akcije jer gledajuci bilanse na prvu loptu sadasnja kapitalizacija je prevelika,ali ovdje makar to nema veze.hehehe

Po navedenom tekstu (kako kažu skeptici) bolje je da Plantaže damo bud zašto, jer uskoro neće ništa vrijeđeti i od vina i rakije će se proizvoditi sredstva za čišćenje.(nije na odmet i malo šale)
Kada se radi o procjeni vrijednosti neke firme obično se i za to raspisuju tenderi, kako bi se angažovali eksperti.Hrvati su se maksimalno angažovali prije ulaska u EU na podizanju vinograda na što većim površinama uz velike dotacije države.Predpostavljam da to rade na osnovu nekih,vjerovatno pozitivnih projekcija a ne trenutnog stanja, jer ne bi uzalud bacali novac. Trenutno stanje je često za ovakve i slične firmi irelevantno, bitne su projekcije za budućnost i od toga im zavisi cijena,tako da se često čini da je trenutno nerealna cijena.Ukoliko neko napravi pogrešne projekcije snosiće shodno tome i posledice.Zato je nezahvalno sebe staviti u ulogu eksperta i dati za pravo da je to ono pravo ili približno pravo i da drugi treba da imaju takvo mišljenje.Oko precijenjenosti možda si u pravu a možda i nisi,ako se tako glada takvih je bar 70% na našem tržištu kapitala, pa ipak su cijene takve kakve su.Koliko je kupac spreman da plati u momentu trgovine tolika je "realna" cijena ,pa neka sam snosi eventualne posledice.
Kada na zapadu akcije neke firme dožive godišnji rast 10-30 % to je ekstra zarada,a nama je malo i mjesečno toliko.Ulaganje u firme koje mogu dati profit preko toga smatra se rizičnim-hazardnim ulaganjima,što sada dijelom pokazuje i naše tržište.

MINISTARSTVU FINANSIJA SMATRAJU DA NE OGRANIČAVAJU POSLOVANjE "PLANTAŽA"

Akcize stimulišu izvoz rakije

Ministarstvo finansija saopštilo je da trenutno nije moguće smanjiti akcize za domaću lozovu rakiju, jer bi to moralo da se primijeni i na druga alkoholna pića, što bi se negativno odrazilo na Budžet Republike. Kako je navela Ana Miljanić, portparol Ministarstva finansija, visina akcize je određena Zakonom o akcizama. Njene izmjene bi morale da se izvrše izmjenama zakona.
Podsjetimo da je zbog visokih akciza kompanija Plantaže obustavila prodaju lozovih rakija na crnogorskom tržištu. Nedavno je Đorđije Rajković, izvršni direktor Plantaža, kazao da akcize iznose 2,58 eura po litru i da je to uticalo da obustave prodaju za domaće tržište, kao i da su u toku pregovori sa Ministarstvom finansija o mogućnosti smanjenja visine iznosa.
- Nije moguće izvršiti smanjenje akcize za domaću lozovu rakiju, a da se to ne primijeni i na druga alkohola pića (viski i dr), što znači da, ukoliko bi se smanjila visina akcize za domaću lozovu rakiju, to bi se moralo primijeniti i na sva druga alkoholna pića koja spadaju u grupu etil-alkohola. To bi se negativno odrazilo na Budžet Republike, a ne bi ni zadovoljilo svrhu plaćanja akcizne obaveze, koja pored fiskalne, ima za cilj i smanjenje negativnih posljedica od konzumiranja alkoholnih pića - saopštila je Miljanićeva.
Mišljenje Ministarstva finansija je da bi "bilo od posebne koristi da se povećanjem akcize na alkoholna pića stimuliše izvoz domaće lozove rakije, jer bi to pozitivno uticalo na platni bilans Crne Gore".
- Takođe, smatramo da postojeći iznos akcize na domaću lozovu rakiju ne predstavlja ograničenje u poslovanju Plantaža, niti se to može negativno odraziti na konkurenciju tog proizvoda na domaćem tržištu. Najbolji primjer za to su drugi proizvođači iz te oblasti - saopštila je Miljanićeva.
Ona je navela da od zemalja u okruženju jedino Srbija ima nižu akcizu na prirodnu rakiju koja iznosi od 0,67 do 1,70 eura po litru. U Makedoniji akciza iznosi pet, Bosni i Hercegovini 7,5 i Hrvatskoj 8,76 eura po litru.
Obaveza plaćanja akcize na alkoholna pića, koja uključuju prirodnu lozovu rakiju, uvedena je, navodi Ana Miljanić, Zakonom o akcizama koji je u primjeni od 1. aprila 2002. godine i u pogledu vrste proizvoda i načina obračunavanja akcize ta rješenja su u potpunosti usklađena sa direktivom Evropske Unije.
- Tim zakonom je, kao prelazno rješenje do kraja 2005. godine, predviđeno da visina akcize za prirodnu lozovu rakiju, umjesto 550 eura po hektolitru iznosi 100 eura (euro po litru). Od 1. januara 2006. godine akciza za domaću lozovu rakiju iznosi 550 eura po hektolitru, odnosno 2,58 eura po litru. Tim zakonom je određeno da se akciza na alkoholna pića utvrđuje u odnosu na procenat čistog alkohola u hektolitru određenog alkoholnog pića, što je evropski standard. Budući da domaća lozova rakija po evropskim standardima spada u grupu etil - alkohola, to nije moguće posebno izdvojiti taj proizvod i za njega predvidjeti manji iznos akcize u odnosu na druga alkoholna pića - objasnila je Miljanićeva.

Skupstina akcionara 22.06. Mozda opet ide dokapitalizacija plus eventualno mala dividenda. Ide li ko?

osam hiljada akiconara, a i otvorena je za medije, ne brini

PLANTAŽE – UPRAVA – AKCIONARI
Apel na okupljanje za predlog člana u bordu

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Uprava kompanije “13. jul-Plantaže” pozvala je danas manjinske akcionare da se organizuju i obezbijede cenzus od deset dosto akcionarskog kapitala, kako bi stekli pravo na predlaganje kandidata za članove odbora direktora.

Predlog treba da bude dostavljen sekretaru kompanije najkasnije 48 sati prije održavanja skupštine akcionara, koja je zakazana za 22. jun.

Punomoćje za obezbjeđenje cenzusa akcionari mogu preuzeti u sjedištu kompanije u Podgorici.

Većinski vlasnici Plantaža su državni fondovi za razvoj i penzijskog i invalidskog osiguranja, sa 22,2 i 21,5 odsto ukupnog broja akcija, uz Zavod za zapošljavanje kojem pripada 8,5 odsto. Podgorička banka Sosijete ženeral /Societe Generale/ posjeduje 9,23 odsto akcija.

U odboru direktora Plantaža su Nada Vukotić, Ruždija Tuzović, Mladen Rabrenović, Anica Hajduković, Franjo Đoković i Miodrag Radunović. Predsjednik tog tijela je profesor Ekonomskog fakulteta Veselin Vukotić.
(kraj) anf/bvm

Koga u bord?

nekog od moderatora.sto da me predstavljaju ljudi koji rade za tudje interse

Oglas u Vijestima, 23.05.2007.

Na osnovu člana 30 Statuta "13. jul - Plantaže" a.d. Podgorica i člana 2 Poslovnika o radu Skupštine, sazivam

ŠESTU REDOVNU SKUPŠTINU AKCIONARA "13. JUL - PLANTAŽE" a.d.

Za dan 22.06.2007. godine (petak) sa početkom rada u 11 časova, uz napomenu da će se evidencija prisustva akcionara i potpisivanje registracione liste vršiti u vremenu od 9 do 11 časova, u Upravnoj zgradi "13. jul - Plantaže" ulica Put Radomira Ivanovića br. 2, Podgorica.

Za sjednicu Skupštine predlažem
DNEVNI RED

1. Usvajanje finansijskog izvještaja za 2006. godinu sa izvještajem revizora za 2006. godinu:
- donošenje odluke o raspodjeli dobiti za 2006. godinu
- donošenje odluke o emisiji akcija po osnovu raspodjele dobiti za 2006. godinu
- donošenje odluke o izmjeni člana 9 Statuta
2. Izbor revizora za 2007. godinu
3. Razrješenje jednog člana Odbora direktora
4. Izbor jednog člana Odbora direktora
5. Reizbor pet članova Odbora direktora
6. Razmatranje ostavke jednog člana Odbora direktora u skladu sa pravilima o rotaciji

Skupština može odlučivati ukoliko joj prisustvuju akcionari koji posjeduju više od 50% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa, lično ili preko ovlašćenog punomoćnika. Ovlašćeni punomoćnik prilaže ovjereno punomoćje. Identifikacija akcionara dokazuje se ličnom ispravom.
Materijali za Skupštinu staviće se na uvid akcionarima u Upravnoj zgradi Društvo svakog radnog dana, 30 dana prije održavanja Skupštine.
Za sve dodatne informacije javiti se sekretaru Društva na tel. 081-608-045.

Predsjednik Odbora direktora
prof. dr Veselin Vukotić

Veliki interes hrvatskih investitora za privatizaciju podgoričkih Plantaža (https://www.poslovni.hr/43895.aspx)

plantaze skoro da nemaju pozajmljenog kapitala.skolski primjer likvidne kompanije.

plantaze skoro da nemaju pozajmljenog kapitala.skolski primjer likvidne kompanije.

Mješaš pojmove. Likvidnost nema veze s dugom, a i biti bez duga nije baš pozitivna karakteristika.

Mješaš pojmove. Likvidnost nema veze s dugom, a i biti bez duga nije baš pozitivna karakteristika.

Molim te da pojasnis otkad to likvidnost nije pozitivna karakteristika. Zar nije jedna od kljucnih determinanti prilikom ocjene boniteta preduzeca?!

kad dugovi predju visinu sopstvenog kapitala, tada preduzece gubi likvidnost jer ne moze da odgovori na sve obaveze svim povjeriocima.

Država treba pomoći vinare

Zastupnici u Skupštini su se jučer usuglasili da je crnogorsko vino prepoznatljiva robna marka u svijetu, ali da je neophodan pun angažman države kako bi se stanje u vinogradarstvu poboljšalo i mali proizvođači potaknuli na daljnji rad. Tijekom rasprave o prijedlogu zakona o vinu, zastupnik SDP-a Miodrag Iličković je predložio da se zabrani uvoz grožđa za proizvodnju stolnog vina, ocjenjujući da bi taj potez dugoročno donio velike povoljnosti Crnoj Gori i domaćem vinogradarstvu.

Zastupnici PZP-a su se usprotivili najavljenoj privatizaciji kombinata "Plantaža", navodeći da je potrebno zaštititi i male proizvođače i dati im državne subvencije, kao i da je kvota izvoza koju predviđa taj zakon za budućnost premala. Potpredsjednik PzP-a Branko Radulović smatra da bi država morala imati jasnu strategiju razvoja u tom dijelu gospodarstva.
(Vijesti)

Mješaš pojmove. Likvidnost nema veze s dugom, a i biti bez duga nije baš pozitivna karakteristika.

Kako si ti zaladio... Sto ti smatras dugom? Ako dugom smatras obaveze preduzeca, onda je jedna od definicija likvidnosti je sposobnost da iz kratkorocnih sredstava izmirujes kratkorocne obaveze... A ako dugom ne smatras obaveze, onda ne znas osnovne pojmove.
Jos jedna definicija.
http://www.limun.hr/main.aspx?id=10101&Page=

Molim te da pojasnis otkad to likvidnost nije pozitivna karakteristika. Zar nije jedna od kljucnih determinanti prilikom ocjene boniteta preduzeca?!

Evo da odgovorim umjesto Choa,ako se slaze.
Ponovo isti odgovor Bojana.
Mješaš pojmove. Likvidnost nema veze s dugom, a i biti bez duga nije baš pozitivna karakteristika.

Preduzece ako nema duga ne znaci da je likvidno.Mozda nema novcanih sredstava da izmiri trenutne obaveze.
A biti bez duga ne mora uvijek pozitivno.Moze da znaci da preduzece ne ide u investicionu aktivnoist,i nema kvalitetne projekte koji bi opravdali i povratili ulozena (zaduzena) sredstva.

Pa to ti je kao da osobu koja ne uzima kredit (poput mene) ocijenimo kao dobrog trgovca na berzi, a onoga koji podigne kredit radi trgovanja na berzi ocijenimo kao loseg trgovca jer je zaduzen...:thumb_yello:

Evo da odgovorim umjesto Choa,ako se slaze.
Ponovo isti odgovor Bojana.


Preduzece ako nema duga ne znaci da je likvidno.Mozda nema novcanih sredstava da izmiri trenutne obaveze.
A biti bez duga ne mora uvijek pozitivno.Moze da znaci da preduzece ne ide u investicionu aktivnoist,i nema kvalitetne projekte koji bi opravdali i povratili ulozena (zaduzena) sredstva.

Ljudi cesto mijesaju pojmove solventnost i likvidnost, evo mog doprinosa nekim zabunama:
likvidnost- sposobnost preduzeca da odgovori dospjelim obavezama u odredjenom roku;
Solventnost - sposobnost firme da svoje obaveze isplati u cjelini u jednom odredjenom trenutku, i to bez gubitaka po povjerioce.

Korektivan faktor likvidnosti jeste rentabilnost, jer prekomjerna likvidnost smanjuje rentabilnost firme.

Pozz svima

02.06.2007.
Ekonomija

Predstavnici “Plantaža” ocijenili da su tvrdnje izrečene o kvalitetu njihovih vina netačne i tendenciozne

Preko 500 priznanja potvrda su kvaliteta i prepoznatljivosti

Podgorica, 1. juna - Predstavnici podgoričke kompanije “Plantaže” demantovali su tvrdnje da njihova vina imaju miris dima ocijenivši ih tendencioznim i ističući da direktno ugrožavaju prodaju.
Poslanik Srpske liste Goran Danilović saopštio je prilikom nedavne rasprave u Skupštini o Predlogu zakona o vinu da Plantažini proizvodi mirišu na dim zbog blizine gradske deponije.
- Priča o mirisu na dim sa gradske deponije je vrlo tendenciozna i direktno ugrožava prodaju naših proizvoda zbog toga smo ogorčeni, kazala je, na današnjem presu, direktorka marketinga Ana Hajduković. Od Danilovića očekujemo da se bar javno izvini zaposlenima u “Plantažama”. U današnje vrijeme, istakla je ona, kada je izuzetno teško prodavati vina, svaka takva neobjektivna i nedokazana priča direktno se odražava na prodaju.
Hajduković je kazala da su u kompaniji zaprepašćeni “kako pojedini poslanici, olako na osnovu priča rekla-kazala iznose netačne i zlurade ocjene bez dokaza i argumenata pokušavajući da naruše ugled kompanije i njenih proizvoda koji su stvarani skoro 45 godina”. Danilović može da vodi politiku kakvu hoće, ali neka ostavi proizvod koji je nacionalni ponos i brend Crne Gore, poručila je ona.
Direktorica razvoja u “Plantažama“ Vesna Maraš kazala je da su generacije ljudi radeći u toj kompaniji ponosni na postignute rezultate, jer su učestvovali u proizvodnji grožđa i vina, koji su godinama prisutni na tržištima Evrope i svijeta i dobitnici su najvećih međunarodnih priznanja i nagrada.
- Više od 500 priznanja i nagrada na domaćim i stranim izložbama i sajmovima potvrda su kvaliteta i prepoznatljivosti kompanije “13 jul Plantaže”, kazala je Maraš. Ako se tome doda i činjenica da “Plantaže” gazduju sa vinogradima na površini od 2,2 hiljade hektara sa godišnjom proizvodnjom od preko 20 miliona kilograma grožđa i realizacijom preko 15 miliona jedinica vina, onda je jasno zašto smo lideri u proizvodnji grožđa i vina u Evropi. Dopalo se to pojedincima ili ne ali “Plantaže” su generator razvoja vinogradarstva i vinarstva u Crnoj Gori i šire, istakla je Maraš i podsjetila da je ta kompanija prva u svojoj branši na teritoriji bivše SFRJ ukupno poslovanje uskladila sa međunarodnim standardima ISO 9001/2000.
Maraš je izrazila žaljenje što pojedini poslanici nijesu posjetili “Plantaže” i uvjerili se u kvalitet ove kompanije, jer u tom slučaju, kako je kazala sigurni smo da bi se mnogi postidjeli svojih riječi i konstatacija.
U vinu je istina i nama se vjeruje, kazala je Maraš. I sljedeće godine nastavljamo sa podizanjem vinograda, usvajanjem novih tehnologija za proizvodnju vina i grožđa, a ove ćemo nazdraviti novim barik vinima u novom vinskom podrumu i proslaviti 45 godina uspješnog rada, poručila je ona.

MINA Biznis javlja da PG Banka razmislja o prodaji svog vlasnickog udijela u PLAP-u. Taj udio je nesto veci od 9% odnosno priblizno 12 miliona akcija. Licno mislim da je takva odluka ako bude donesena losa posebno u ovo doba "medjedjeg" marketa kako za banku tako i za ostale akcionare. Dugorocno ipak mozda nije losa jer ce se moci dosta jeftino pazariti akcije PLAP-a koji sa svojih 21 hiljadu hektara u Pgd opstini vrijedi jako puno.

... "U svakom slučaju, Podgorička banka neće ničim ugroziti proces privatizacije Plantaža i svaka odluka koju donese biće u najboljem interesu obje kompanije i države Crne GoreĆ, poručili su iz banke.
Podgorička banka je pretodno zatražila i dobila saglasnost Vlade za prodaju udjela od 9,3 odsto u Plantažama.
Kada je potpisan kupoprodajni ugovora za Podgoričku banku, između Vlade, Fonda penzijskog invalidskog osiguranja i Sosijete ženeral grupe, dogovoreno je da ta finansijska institucija kao manjinski dioničar Plantaža, može iskoristiti opciju Tag along, s tim što je u momentu potpisivanja tog dokumenta bilo predviđeno da podgorički proizvođač vina bude privatizovan do kraja prošle godine.
Ta opcija predviđa da Vlada, kao većinski vlasnik Plantaža, nakon što usaglasi nacrt uslova prodaje većinskog paketa u Plantažama trećem licu, obavijesti Podgoričku banku o njegovom identitetu i predviđenoj prodajnoj cijeni akcija.

vise na:http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika=Ekonomija&datum=2007-06-11&clanak=104643

22 June 2007 14:21 pm
PLANTAŽE – AKCIONARI – SKUPŠTINA
Za dividendu oko 843 hiljade EUR

Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Podgorička kompanija 13. jul Plantaže ostvarila je prošle godine dobit od oko 3,86 miliona EUR, od čega će dioničarima biti podijeljena dividenda od oko 843 hiljade EUR, odličila je danas Skupština akcionara.

Ostatak dobiti, kako je kazala sekretar društva Vesna Dajković, biće uložen u zajedničku potrošnju i dokapitalizaciju novom emisijom akcija za postojeće akcionare, vrijednu oko 2,26 miliona EUR.

Ona je agenciji Mina-business rekla da će biti emitovano preko 4,4 miliona novih akcija.

Dobit kompanije povećana je u odnosu na 2005. godinu 55 odsto, a iznos za dividendu skoro 15 odsto.

Akcionari su izabrala i četiri nova člana Odbora direktora, predstavnika većinskih vlasnika.

Umjesto ministra zdravlja Miodraga Radunovića, koji je podnio ostavku zbog konflikta interesa, imenovan je Branko Vujović, kao predstavnik Fonda za razvoj.

Predstavnik Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u Bordu direktora sada je Valentina Ivanović, a Plantaža Danilo Spajić i predsjednik Sindikata Goran Brnović.

Mandat u odboru direktora je potvrđen Veselinu Vukotiću, kao predstavniku Fonda za razvoj, Mladenu Rabrenoviću iz Podgoričke banke i Ruždiji Tuzoviću iz Zavoda za zapošljavanje.

Za revizora je ponovo izabran KPMG.

Ovo je 5.9E na 1000akcija odnosno 30.8 akcija na 1000akcija. Kes standardno mrsav a uvecanje broja akcija pristojno. Uzmite sve sa rezervom jer ovi novinari ne mogu ni cifru precizno zapisati.

Jos dopune P/E=72 ukazuje na precijenjenost i to veliku.
Ako dividendu koja se isplacujemo u akcijama racunamo u vrijednosti akcija na danasnji dan dobijamo P/E=29 sto je pristojnije ali i dalje ukazuje na precijenjenost.
Ono sto ipak izdvaja ovu akciju je ogromno prostranstvo koji upravljaju odnosno likvidaciona masa. Ako uzmemo samo zemljiste (restitucione zahtjeve je preuzela drzava ili kako to mi kazemo vlada) imamo cijenu oko 12E/m2. Ako dodamo u likvidacionu masu podrume oko 25miliona litara godisnje, vrijednost zasada te dva restorana i jos neke sitnine dolazimo zbilja do veeelike imovine koja opravdava sadasnju cijenu.

Editujem jos jednom, prosle godine P/E je bio po VIP-u skoro 117 pa je ovo ove godine znacajan napredak.

Editujem 4-ti put da ne bih stavljao post po post. Koliko vidim prosle godine P/E ispod 100 imao samo TECG. Sto ce reci da je ovogodisnji rezultat PLAP-a drugi najbolji do sada prikazan na skupstinama akcionara. Ove godine ce biti drugih solidnih. Svake godine u svakom pogledu sve vise napredujemo :).

DAN pise 23.06 da je povrsina zemlje plantaza 30miliona m2 sto je vise nego sam juce uzeo u obzir. Pise da je procjena vrijednosti koja je usla u nominalu vrsena 2000-te kada je procjena 1m2 isla od 0.4E do 1.5E. To znaci da je vrijednost zemljista tada procijenjena kao oko 15-20mE a ostala imovina na oko 50mE. To znaci da ako je vrijendost ostale imovine ostala na 50mE i ako to oduzmemo od kapitalizacije dolazimo do 210-230mE i kad to podijelimo sa zemljom spustam procjenu od juce kada sam rekao da je zemlja 12E/m2 na svega 7-8E/m2.

Jedan podatak, plantaze imaju 3 restorana. Mareza, Jezero i restoran blizu njihovih kancelarija+ vinarija.

Podatak o restoranima je sa sajta PLAP-a koji se rijetko azurira. Na sto lici taj restoran jezero ne mogu se sjetiti da sam ga ikada uocio?

Podatak o restoranima je sa sajta PLAP-a koji se rijetko azurira. Na sto lici taj restoran jezero ne mogu se sjetiti da sam ga ikada uocio?

Lijep (i skup), na Vranjini!

Dnevna novina Dan 23.06.2007 (Oni su jedini iole pristojno propratili ovu skupstinu akcionara). Ostali su prenijeli agencijsku vijest.
................................................

RUKOVODSTVO NACIONALNE KOMPANIJE ZA PROIZVODNjU VINA I RAKIJE AKCIONARIMA PRIZNALO
Potcijenjena vrijednost "Plantaža"


Finansijski direktor Plantaža Verica Maraš izjavila je juče da je imovinska vrijednost kompanije koja iznosi 90,5 miliona eura potcijenjena. Ona je odgovarajući na pitanje predstavnika Fonda Trend, na jučerašnjoj Skupštini akcionara, objasnila da su stručne službe firme posljednju procjenu uradili 2000. godine gdje se na osnovu redovne revalorizacije došlo do te cifre.
- To je najaktuelnija procjena i činjenica je da je aktiva Plantaža potcijenjena. U toj aktivi je vrijednost za preko 30 miliona kvadrata po metru kvadratnom djelimično obračunata po 40 centi, i drugi dio po euro i po. Kada se bude radila nova procjena sve to se mora uzeti u obzir - saopštila je Maraševa, navodeći da je kvalitet aktive ojačan visokim investicionim ulaganjima koja u prošloj godini iznose 5,5 miliona eura i dokapitalizacijom u vidu tunela Šipčanik sa okolnim zemljištem u vrijednosti od 2,5 miliona eura.
Kvalitet pasive je, kazala je ona, poboljšan u smislu porasta kapitala za 5,6 miliona eura, kao i smanjenjem dugoročnih obaveza za preko 30 odsto.
I u izvještaju revizorske kuće "KPMG" navodi se da "procjena nekretnina postrojenja i opreme nije rađena od 31. decembra 2000. godine, niti su biološka sredstva na datum bilansa stanja svedena na fer vrijednost".
- Ovo ukazuje na činjenicu da revalorizacija nije vršena dovoljno redovno kako je definisano Međunarodnim računovodstvenim standardima 16 - "nekretnine", postrojenja i oprema, i 41 "poljoprivreda", kako bi se obezbijedilo da se knjigovodstvena vrijednost bitno ne razlikuje od vrijednosti do koje bi se došlo ako bi se koristila fer vrijednost na datum bilansa stanja - mišljenje je revizorske kuće "KPMG", koju su juče akcionari izabrali i za ovogodišnjeg revizora s obzirom na to da je samo njihova ponuda stigla na konkurs.
Acionari "Plantaža" su jednoglasno usvojili Izvještaj o poslovanju za prošlu godinu kojim je, kako je navela Maraševa, ovjerena još jedna u nizu poslovnih godina, koja je ocijenjena najuspješnijom u istoriji kompanije.
- Potvrda toga su deset miliona čokota vinove loze na Ćemovskom polju, najveći vinograd u Evropi površine 2.130 hektara - kazala je Maraševa.
Ona je navela da je za prošlu godinu zabilježen ukupan rast prihoda u iznosu od 30.116.759 eura, što je za 19 odsto više od ostvarenog u 2005. godini. Na domaćem tržištu je ostvareno 46 odsto prihoda, 30 odsto u Srbiji i 24 odsto na ostalom ino tržištu. Profit je gotovo duplo uvećan u odnosu na 2005. godinu.
Vrijednost dividende po akciji je, objasnila je Maraševa, deset odsto uvećana u odnosu na 2005. godinu i iznosi 808.000 eura.
Od 3.681.500 eura prošlogodišnje ukupne dobiti, 150.000 je raspoređeno za stambenu izgradnju, a 2.264.859 eura za dokapitalizaciju.
- To je 2.264.859 eura odnosno 4.429.608 akcija koje će se podijeliti akcionarima koji su vlasnici akcija na današnji dan - kazala je Maraševa.
Prema nezvaničnim informacijama, broj akcionara je uvećan za blizu 4.000.
Otišao Radunović, došao Vujović


Na Skupštini je verifikovana ostavka Miodraga-Boba Radunovića na mjesto člana Odbora direktora zbog konflikta interesa. Radunović je u međuvremenu izabran za ministra zdravlja, rada i socijalnog staranja. Na njegovo mjesto izabran je Branko Vujović iz Savjeta za privatizaciju, pored kojeg su u Odbor direktora izabrani i Valentina Ivanović (Fond PIO), Danilo Spaić i Goran Brnović u ime radnika, a potvrđeno je članstvo Veselinu Vukotiću i Ruždiji Tuzoviću (Zavod za zapošljavanje), kao i Mladenu Rabrenoviću (Podgorička banka).

Državi platili 8,3 miliona eura


Visoki koeficijent likvidnosti uz pravovremeno izmirivanje dospjelih obaveza prema povjeriocima i društvu u toku prošle godine Plantaže su po osnovu poreza akciza, doprinosa i drugih poreskih obaveza uplatile državi prinos od 8,3 miliona eura što je gotovo 28 odsto od ostvarenog ukupnog prihoda - saopštila je Verica Maraš.

Da li bi neko zna koliku ce dividendu isplacivati PLAP?

preciznija informacija- broj akcija po vaučeru se uvećava za 3.11% tj oko 90akcija.dividenda iznosi oko 16 eura po vaučeru.informacije dobijena sa broja plantaža 608-045.

preciznija informacija- broj akcija po vaučeru se uvećava za 3.11% tj oko 90akcija.dividenda iznosi oko 16 eura po vaučeru.informacije dobijena sa broja plantaža 608-045.

Niko mi se ne javlja.:shocked542:

to je broj sektora koji daje informacije akcionarima,budi uporan nisam ih ni ja odmah dobio

Zna li ko ko je ovoliko trgovao plantazama danas?

Puno - ali moramo biti precizni kod plantaža...

Kod takih poduzeča se kupuje uvjek biznis in ne zemljišta, na kojim se ne može da se grade i su dvostruko zaštitena...

Kad se ocnjejuje biznis, onda je najbolji P/E.

I P/E za Plantaže ke 3,86 mio E podjeleno sa 138 801 375 akcija je tačno 0,0278 € ili 2,78 € centi po akciji.

Ak podjelimo sa cjeno PLAP na 2 €, onda to znači

P/E samo 72 !

Pa recimo da PLAP dodze na p/e manje od 20 ,recimo na 18, treba da dobit povečava za 4 puta, šta znači barem 15 mio € profita.

Ustavriti 4 x puta viši profit znači:
- podigniti godišnji prihod iz 30 mio € na 120 mi € ob istoj profitnoj marži ili
- podogniti profit ob istom pihodu za 4 puta, šta znači da bi pola prihoda bilo samo profit - šta je u ovom sektoru prehrane i ob takvim količinama nemuguče!

Tako nam ostaje samo nada, da ce se prihod dvigniti za 4 puta, šta je realno očekivati, ak ide gore svako godinu za 20 % (šta je baš puno za tako veliko poduzeče...) u 8 godina.

Ali za povečavanje proizvodnje treba i nova zemljišta...ali cjena ovih u poslidnjih godina se poskupila tako, da nije više bas pametno kupovati za kmetisko proizvodnju...

Tako da izaberite sami...jel čete prodati, držati ili još kupovati, da pomognete velikim da se izvalče van prije privatizacije - onim koji so jih kupovali izpod 0,5...

Pozdrav.

201122 O 13:58:53 500 2.0002 0 Vp No
201121 O 13:58:17 117 2.0002 -0.99 Vp Cg
201120 O 13:57:57 1000 2.0200 0.98 Mn Mr
201117 O 13:56:30 50 2.0002 -1.95 Vp En
201109 O 13:53:06 93 2.0399 0 Nk Cg
201101 O 13:51:31 190 2.0399 -0.01 Mr Cg
201093 O 13:40:55 1300 2.0400 0 Vp Mr
201092 O 13:37:14 496 2.0400 0 Ho Mr
201091 O 13:37:14 504 2.0399 0 Ho Cg
201089 O 13:34:12 50 2.0399 0 Cg Cg
201086 O 13:28:18 2200 2.0399 0 Mn Cg
201079 O 13:14:01 289 2.0399 0 Ma Cg
201076 O 13:09:21 583 2.0399 1.98 Ma Cg
201075 O 12:57:40 6000 2.0001 0 Ho 3m
201074 O 12:53:29 2842 2.0001 0 Ho 3m
201073 O 12:53:29 1529 2.0001 -1.47 Ho 3m
201071 O 12:51:06 1000 2.0299 0.49 Mn 3m
201069 C 12:35:45 250 2.0200 0.99 Mn Mn
201067 O 12:33:23 2105 2.0001 0 Ho No
201066 O 12:32:46 1935 2.0001 -0.01 Ho 3m
201065 O 12:32:46 65 2.0002 0 Ho 3m
201064 O 12:32:20 170 2.0002 0 Ho Mb
201062 O 12:27:55 1200 2.0002 -3.78 Ho 3m
201049 O 12:10:57 235 2.0787 -0.02 3m 3m
201041 O 11:51:00 295 2.0790 0.43 Ho No
201040 O 11:51:00 385 2.0700 0.97 Ho 3m
201039 O 11:50:59 273 2.0500 2.49 Ho 3m
201037 O 11:49:55 2800 2.0001 0 Ho Nk
201033 O 11:39:25 951 2.0001 -3.38 Ho Ho
201032 O 11:38:18 371 2.0700 0 Mb 3m
201031 O 11:38:18 200 2.0699 0.48 Mb Cg
201019 O 11:24:55 2600 2.0600 0 Se Mr
201018 O 11:24:48 400 2.0600 2.99 Nk Mr
201017 O 11:22:16 105 2.0001 -3.85 Ho Nk
201016 O 11:16:03 464 2.0800 1.51 3m An
201015 O 11:16:02 36 2.0490 2.44 3m Vp
201009 O 11:08:51 575 2.0001 -0.05 Ho Mr
201008 O 11:08:50 900 2.0010 0.03 Ho Mr
201006 C 11:04:19 1110 2.0002 -2.38 Vp Vp
201001 O 10:55:14 189 2.0490 0 Ho Vp
201000 O 10:51:22 93 2.0490 2.45 Nk Vp
200999 O 10:51:15 100 2.0000 -2.4 Ho Ho
200996 O 10:38:05 500 2.0490 2.45 Ho Vp
200995 O 10:34:43 2000 2.0000 0 Ho Ho
200994 O 10:34:26 950 2.0000 -2.4 Ho Ho
200993 O 10:33:03 482 2.0490 0.49 Mb Vp
200992 O 10:33:03 218 2.0390 1.95 Mb Vp
200989 O 10:24:45 700 2.0000 0 Ho 3m
200988 O 10:24:45 2000 2.0000 0 Ho Ho
200987 O 10:24:45 180 2.0000 0 Ho Mr
200986 O 10:24:45 500 2.0000 0 Ho Ma
200985 O 10:24:45 100 2.0000 0 Ho Ma
200984 O 10:24:45 543 2.0000 0 Ho Cg
200983 O 10:24:45 50 2.0000 0 Ho Ho
200982 O 10:24:45 589 2.0000 0 Ho 3m
200981 O 10:24:45 500 2.0000 0 Ho 3m
200980 O 10:24:45 350 2.0000 0 Ho Mn
200979 O 10:24:45 2852 2.0000 0 Ho 3m
200978 O 10:24:45 2951 2.0000 0 Ho 3m
200977 O 10:24:44 3153 2.0000 0 Ho 3m
200976 O 10:24:44 350 2.0000 0.5 Ho Ma
200975 O 10:24:44 650 1.9900 0 Ho Mo
200974 O 10:24:44 350 1.9900 0.5 Ho 3m
200973 O 10:24:44 99 1.9800 0 Ho Ma
200964 O 10:12:20 1500 1.9800 0 Ho Ma
200963 O 10:10:33 284 1.9800 0 Ho Ma
200962 O 10:10:33 216 1.9799 0 Ho Cg
200961 O 10:07:01 249 1.9799 0.11 Ox Cg
200960 O 10:07:01 51 1.9777 0 Ox Ho
200953 O 10:03:56 20 1.9777 0.39 Cg Ho
200951 O 10:02:40 2131 1.9700 0 Mb Cg
200950 O 10:02:36 103 1.9700 0 Mb Mb
200949 O 10:01:49 247 1.9700 -0.39 No Mb
200938 O 09:42:58 438 1.9777 0 Mb Ho
200937 O 09:42:58 562 1.9776 -0.01 Mb No
200935 O 09:35:23 1000 1.9777 -0.01 Ho Ho
200932 O 09:33:21 438 1.9778 0 Ho No
200931 O 09:33:21 298 1.9777 0 Ho Mb
200930 O 09:33:21 264 1.9776 -0.01 Ho Mr
200928 O 09:29:36 753 1.9777 0 Ho Mb
200926 O 09:27:58 1000 1.9777 0.01 Hy Mb
200924 O 09:27:15 349 1.9775 -0.01 Ho Mb
200923 O 09:25:53 1374 1.9776 -0.02 Cg Cg
200920 O 09:06:36 1491 1.9779 -0.11 Ho Ho
200919 O 09:04:34 2500 1.9799 0.09 3m Cg
200918 C 09:04:33 1000 1.9780 -0.1 No No
200917 O 09:04:17 2020 1.9799 0 Nk Cg
200915 O 09:03:20 500 1.9799 1.01 Nk Cg
200913 O 09:02:04 359 1.9600 0 Ho Ho
200910 O 09:00:10 1641 1.9600 0 Ho Ho
200909 O 09:00:10 1000 1.9600 0 Ho No
200908 O 09:00:10 47 1.9600 0 Ho Mr
200907 O 09:00:09 47 1.9600 0 Ho Mr
200906 O 09:00:09 2065 1.9600 0 Ho Ho
200905 O 09:00:09 200 1.9600 3.15 Ho Mb

@micoo analiza je korektna osim jednog malog detalja:

Kod takih poduzeča se kupuje uvjek biznis in ne zemljišta, na kojim se ne može da se grade i su dvostruko zaštitena...

Ko kaze da se ovdje ne moze graditi. Vec PLAP gradi hotel na sipcaniku. Dalje, PLAP je neracionalno drzavno preduzece sa dosta niskim profitnim stopama velikim neraciuonalnostima i sa relativno malim brojem proizvoda itd. Stoga ja vjerujem u FI za razliku od onog u TECG ali ne mislim da je u konkretnom slucaju P/E jedini faktor. Po toj logici prosle godine P/E je bio priblizno 120 na cijenu od 1.2E po akciji pa su te akcije tada bile jos precijenjenije nego danas.

Koliko ja znam, na SIpcaniku ne grde hotel nego vinarski podrum i jos nesto za sta ni inzenjeri koji rade na projektu nijesu sigurni sta je, jer je predvidjeno za veci broj ljudi, ali ne i za boravak tamo.

Šta znaci ova formula p/e, sta predstavlja i da li je relevantna za ove zaključke o precijenjenosti akcija plapa. hvala.

Šta znaci ova formula p/e, sta predstavlja i da li je relevantna za ove zaključke o precijenjenosti akcija plapa. hvala.

P/E ratio
predstavlja odnos između tekuće tržišne cijene i neto dobiti po akciji. On je od značaja za akcionare jer im govori koliko eura treba da ulože da bi dobili jedan euro neto dobiti po akciji.

Šta znaci ova formula p/e, sta predstavlja i da li je relevantna za ove zaključke o precijenjenosti akcija plapa. hvala.

I uglavnom je jedan od boljih pokazatelja... Ako ne i najvazniji u nizu. Ovo vazi u slucaju da kompanija objavljuje tacne finansijske izvjestaje.

Najuspješnija godina Plantaže

Tvrtka 13. jul Plantaže prošle je godine ostvarila dobit od 3,5 milijuna eura ili 42,4 posto više nego u 2005. godini te je tako 2006. godine postala najuspješnijom u dosadašnjem poslovanju tvrtke. Tvrtka je zaradila 30,1 milijuna eura, od čega je 54 posto ostvareno na stranim tržištima, najviše na tržištu Srbije – 30 posto.
Rashodi su iznosili 26,7 milijuna eura. Za raspodjelu dividendi određeno je 808.000 eura, ukupan broj dionica je 142,4 milijuna, nominalne vrijednosti od 0,5 eura. Ostatak dobiti tvrtka će uložiti u zajedničku potrošnju i dokapitalizaciju novom emisijom dionica za postojeće dioničare, vrijednu 2,26 milijuna eura.
U tijeku prošle godine prodano je gotovo 7 milijuna boca vrhunskog vina, 5,1 milijun boca kvalitetnog vina i 720.000 boca rakije.

I uglavnom je jedan od boljih pokazatelja... Ako ne i najvazniji u nizu. Ovo vazi u slucaju da kompanija objavljuje tacne finansijske izvjestaje.

Sto za crnogorske berze i sarajevsku se plasim da ne vazi :thumb_down:

Po novim informacijam SDP ne da privatizaciju Plantaža, i da će o tome da nas savjet imati svoj stav.

Po novim informacijam SDP ne da privatizaciju Plantaža, i da će o tome da nas savjet imati svoj stav.

Pa oni kad kazu svi se zatresu a sto se tice njihovog stava to je opste poznato :w00t531:

PLAP 1,7500 -9,5841% 36.887 1,7500 1,7420
dali neko zna sta se desava sa plantazama

danas je prisutan jak trend pada akcija plap.koliko sam mogao da primjetim pad je izazvala prodaja akcija od strane malih akcionara inicirana trenutnim informacijama u štampi u vezi privatizacije plap.većinom se prodaje pojedinačno mali broj akcija, pa se može konstatovati da akcionari sa većim brojem akcija nemaju straha od trenutnog stanja.
volio bih ako ima još neko komentar ili više podataka.