View Full Version : *odlomci iz knjiga*


Pages : 1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

seka
20-05-10, 07:38
Ne zaboravi da je svakome ponekad teško. Nevjerovatno je iznurujuće kad svakog dana radiš nešto u čemu ne uživaš ili za šta te je baš briga. Ali ako slijediš svoje snove, bar ćeš se izmoriti onim što najviše voliš. Dobro, možda će ti se činiti da to baš i nije veliki doprinos sveopštoj ravnoteži. Ipak, veruj mi da jeste.

Ako iscijediš ono najbolje iz svog života i uživaš u svakoj kapi sve obično oko tebe postaće neobično. Kad radiš ono što voliš, svakog se jutra izmigoljiš ispod ćebeta i drago ti je što je svanuo još jedan dan i ispuni te iskrena radost koja je strašno zarazna.

Baš kao kad prsneš u smijeh, pa onda još neko počne da se smije sa tobom, i još neko, dok na kraju svi ne počnete da se valjate od smijeha, i ne zaboli vas stomak, i ne ostanete bez daha, toliko da ne možete ni da ustanete.

Ali ipak je od svega najbolje to što kad radiš ono od čega ti se brkovi ukovrdžaju (naravno, pod pretpostavkom da imas brkove) time ohrabruješ i druge da slijede svoje snove, i tako ti, prijatelju, mijenjas svijet!

Znaš šta? Čak i da debelo omaneš i sve živo zabrljaš, svejedno ćeš uživati u toj nevjerovatno zabavnoj životnoj pustolovini, i uveče ćeš zaspati znajući da si dao sve od sebe i učinio nešto, a ujutru ćeš se radovati budućnosti koja je divna i uzbudljiva koliko god poželiš.

A znaš šta još? Ako samo oslušneš srce i mućneš glavom, nikad nećeš omanuti!


Bradley Trevor Greive : SMISAO ŽIVOTA

seka
23-05-10, 13:17
"Trazeci ono sto mi treba, a ono sto ni sam ne znam tacno sta je, isao sam od covjeka do covjeka, i vidio da svi zajedno imaju manje nego sto imam ja koji nista nemam, i da sam kod svakoga ostavio ponesto od onoga sto nemam i sto trazim."

Ivo Andric

wawy
23-05-10, 17:12
Jedan od najjačih odlomaka koje sam ikad pročitao :D

***
"Dobro jutro", reče najzad Duboka Misao.
"Ovaj... Dobro jutro, o, Duboka Misli", uzvrati nervozno Lunkvol. "Imaš li...ovaj, hoću da kažem..."
"Odgovor za vas?" prekide ga Duboka Misao nadmoćno. "Da, imam."
Dva čoveka uzdrhtaše od iščekivanja. Njihovo čekanje nije bilo uzaludno.
"Zaista postoji?" zadahta Fuč.
"Zaista postoji", potvrdila je Duboka Misao.
"Na sve? Na veliko Pitanje Života, Vaseljene i Svega Ostalog?"
"Da".
Obojica su podučavana kako da dočekaju ovaj trenutak, životi su im predstavljali pripremu za to, u trenutku rođenja odabrani su da budu oni koji će svedočiti pri davanju Odgovora, a ipak su zatekli sebe kako ubrzano dišu i meškolje se kao uzbuđena deca.
"I spreman si da nam ga daš?" zbrza Lunkvol.
"Jesam."
"Smesta?"
"Smesta."
Obojica obliznuše svoje suve usne.
"Iako ne verujem", dodade Duboka Misao, "da će vam se dopasti."
"Nije bitno", reče Fuč. "Moramo ga čuti! Odmah!"
"Odmah?" upita Duboka Misao.
"Da! Odmah..."
"U redu", reče kompjuter i ponovo utonu u ćutanje. Dva čoveka vrpoljila su se na svojim mestima. Pritisak je bio nepodnošljiv.
"Stvarno vam se neće dopasti", primeti Duboka Misao.
"Reci nam!"
"U redu", reče Duboka Misao. "Odgovor na veliko Pitanje...?
"Da...!
"Života, Vaseljene i Svega Ostalog ..." reče Duboka Misao.
"Da...!"
"Glasi..." reče Duboka Misao i zastade.
"Da...!"
"Glasi..."
"Da...!!!"
"Četrdeset dva", reče Duboka Misao beskonačno dostojanstveno i mir

Zadugo niko nije progovorio.
Krajičkom oka Fuč je video napolju, na trgu, more lica prepunih napetosti i iščekivanja.
"Sad će nas linčovati, je l' da?" prošaptao je.
"Bio je to gadan posao", reče Duboka Misao blago.
"Četrdeset dva!" zakuka Lunkvol. "Zar je to sve što imaš da pokažeš posle sedam i po miliona godina posla!"
"Proverio sam vrlo pažljivo", reče kompjuter, "i to je Odgovor, sasvim sigurno.
***

Daglas Adams, Autostoperski vodič kroz galaksiju

Anand
06-06-10, 21:56
.
Prema jednoj legendi postoji ptica koja pjeva samo jednom u svom životu, ljepše nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napušti gnijezdo ta ptica traži trnovito drvo i nema mira dok ga ne nađe. Uvuče se među njegove ispreplijetene grane i pjevajući, nabode svoje tijelo na najduži, najoštriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pjesmu daleko ljepšu od pjesme slavuja ili ševe. Cijena te predivne pjesme je život, ali čitav svijet zastaje da sluša, a Bog na nebu se osmjehuje. Jer ono najbolje što postoji, može se dobiti samo po cijenu velike boli...

Kolin Mekalou - Ptice umiru pjevajuci

obojeni program
14-06-10, 01:05
" Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek sanjao, zna da se sexualna energija ispoljava mnogo pre sexualnog odnosa. Najvece zadovoljstvo nije u sexu, vec u strasti. Kada je strast velika, sex dolazi da bi dovrsio ples, ali on nikada nije bitan. "

Paolo Koeljo (Jedanaest minuta)

Zor_djevojka
18-06-10, 21:46
Mi moramo da napravimo razliku između ljubavi kao običaja i ponašanja s jedne strane i ljubavi kao emocije sa druge. Ispravan je islamski običaj, to jest, halal, osjećati ljubav, ali ako se ljubav pretvori u ljubavna djela, kao što je poljubac ili dodir ili zagrljaj, to je protiv zakona islama, to jest haraam.
Djevojke iz Rijada - Radža Alsanea

Mylene
18-06-10, 22:28
Jadni ljudi. Ne mogu reći da mi se gade, ali me napunjaju neizmernim milosrđem. Od svih tajni ljudskoga života jednu sam misteriju shvatio. Najveća naša muka u životu proizlazi odatle što smo večno sami, a sva naša nastojanja, svi naši činovi teže za tim da izmaknemo toj samoći... Od nekog vremena patim, živinski patim jer sam shvatio, jer sam otkrio užasnu samoću u kojoj živim, a znam da je ništa ne može dokončati, čujes li, ništa! Što god pokušali, što god učinili, kakav bio i polet naših srca, doziv naših usana i zagrljaj naših ruku - uvek smo sami, sami. Otkako sam osetio samoću svoga bića, čini mi se da svakoga dana dublje silazim u mračno podzemlje. Idem, a nikoga nema iza mene, ponirem sve dublje, a niko oko mene. Niko živ koji bi krenuo krenuo istim ovim putem u mrak. Ovo je podzemlje život. Katkada čujem žamor, glasove, krikove... Napredujem tepajući kako bih dosegao ovaj nejasni žagor. No, nikada ne znam pravo odakle dopire, nikada ne srećem nikoga.

beli54nl
21-06-10, 13:55
Ovo malo bosanske duse...

"...Pametni su ovo ljudi! Primaju nerad od Istoka,ugodan zivot od Zapada,nikad ne zure,jer sam,zivot zuri,ne zanima ih da vide sta je iza sutrasnjeg dana,doci ce sto je odredjeno,a od njih malo sta zavisi,zajedno su samo na nevoljama,zato i ne vole da cesto budu zajedno,malo kome vjeruju,a najlakse ih je prevariti lijepom rijecju,ne lice na junake,a najteze ih je uplasiti prijetnjom,dugo se ne osvrcu ni na sto,svejedno im je sta se oko njih desava,a onda odjednom sve pocne da ih se tice,sve isprevrcu i okrenu na glavu,pa opet postanu spavaci i ne vole da se sjecaju niceg sto se desilo,boje se promjena jer su im cesto donosile zlo,a lako im dosadi jedan covjek makar im cinio i dobro.Cudan svijet! Ogovara te a voli,ljubi te u obraz a mrzi te,ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove,zivi i nadom i sevapom i ne znas sta nadjaca i kada? Zli,dobri,blagi,surovi,nepokretni,olujni,otvoreni, skriveni,sve su to oni i sve izmedju toga...A povrh svega moji su i ja sam njihov,kao rijeka i kaplja...I sve ovo sto govorim kao da o sebi govorim"...

M.Selimovic(odlomak iz romana "Dervis i smrt")

----------
Boze dragi sta li bi Mesa Selimovic rekao sada o bosanskoj dusi?...

obojeni program
21-06-10, 20:55
Zašto uvijek sretnemo prave ljude u pogrešno vrijeme? Zato što su pravi ljudi uvijek na pravom mjestu kada treba, ali mi budemo na pogrešnom i tako u krug. Pa se povremeno nadju dvoje pravih u pravo vrijeme, na pravom mjestu i onda krene bajka...

beli54nl
21-06-10, 22:28
"Mi smo,zaista,genijalan narod!
Zaustavite prvog slucajnog Beogradjanina na ulici i pitajte ga hoce li da bude gradonacelnik,upravnik Narodnog pozorista ili direktor nuklearnog instituta,pristace istog casa bez razmisljanja,cak ce biti pomalo uvrijedjen sto ga tek sada zovete da vam bude sef,a tolike godine nije radio nista,niti se icim bavio.
Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije,ambasadori ili presednici Srpske akademije nauka.Cak i oni bez zavrsene srednje skole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravljaju stil i misli.Pola Beograda je duboko uvereno sto im jos niko nije ponudio da srede saobracaj ili urbanizam.
Svako bi napravio bolju kucu u kojoj stanuje od arhitekte,zbog toga ni u jednom gradu na svetu nema toliko zastakljenih terasa,zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhinje.
Cuvena Beogradska recenica;'Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti!...najrecitije govori o njihovoj urodjenoj zednji za vladanjem nad drugima."
Svi znaju,bolje od vas,sta je za vas bolje!
Svi bi da vas menjaju i da vam komanduju"...

Momo Kapor

beli54nl
22-06-10, 10:51
"Recite najboljem prijatelju jedanput samo neprijatnu istinu,i vi cete necujno,toga momenta,izgubiti u njemu svoga prijatelja.
Kazite svome ministru jedanput golu istinu,vi cete biti otpusteni iz sluzbe,istaknite jednom svoje osecanje pravde prema "pozitivnom zakonu",vi cete biti stavljeni pod sud,pobunite se,u ime morala,protiv zlocina jednog vladaoca,vi cete biti veleizdajnik,i resite se da samo tri dana govorite istinu,pa cete vec treceg dana biti na lekarskom posmatranju,a cetvrtog dana ce vas strpati u ludnicu".

Sima Pandurovic-"Ogledi iz estetike"

Mylene
22-06-10, 13:47
Propoveda se u crkvi protiv mnogih poroka, a nikada nisam čuo da se nešto preduzelo sa predikaonice i protiv mrzovolje...

...Vi nazvaste zlovolju porokom; ja bih rekao da je to preterano.

- Nikako, ako tim imenom krstimo ono čime čovek sebi i svojim bližnjima škodi. Zar nije dosta što jedno drugom sreću ne možemo da damo, nego još jedno drugome otimamo i ono zadovoljstvo koje naša srca ponekad mogu sama sebi da učine?

Pokažite mi čoveka mrzovoljna, a pri tom hrabra da mrzovolju krije, sam je nosi, ne ruši radost oko sebe!

Ili je zlovolja pre možda jedna nelagodnost nad našim sopstvenim nedostojanstvom, jedno negodovanje nad nama samima, koje je uvek vezano za neku zavist, podbodeno kakvom glupom sujetom?

Vidimo srećne ljude koje unesrećavamo MI, ali to ne podnosimo...

beli54nl
23-06-10, 08:32
"Nikada nisam prestala voljeti tvoga oca,niti jedan jedini dan",zakljuci ona. "Uvjek je bio uz mene,pruzio mi je najbolje sto je mogao i zelim ostati uz njega do kraja zivota.Ali srce je misterij, i ja jos ne razumijem sto se desilo toga popodneva.
Ono sto znam jest da me je taj susret ucinio samopouzdanijom,uvjerio me da jos uvjek mogu voljeti i biti voljena i naucio me nesto sto nikada necu zaboraviti;kada u zivotu pronadjes nesto bitno.to ne znaci da se trebas odreci svega ostalog.Ja ga se ponekad sjetim.Voljela bih znati gdje je,je li pronasao ono sto je trazio toga popodneva,je li ziv,ili je Bog preuzeo brigu o njegovoj dusi.
Znam da se nikada nece vratiti samo sam ga zbog toga tako jako i iskreno zavoljeti-jer ga nikada necu moci izgubiti,on mi se posve predao toga popodneva".

Paulo Koelho "BRIDA"

beli54nl
24-06-10, 10:47
"Postoji jedna rec u koju staje pola veka naseg zivota.To je rec najmanji zajednicki sadrzaj.Rec fantom.Nema.Slusamo je od najmanjih nogu.Cujemo je u isto vreme kad i svetu rec mama! Nema.Ta cetiri slova sadrze citavu istoriju nase bede.Kad ulazimo u trgovinu,mi ne trazimo ono sto nam treba,vec pitamo;ima li? U pekari: ima li hleba.U mlekari:ima li mleka?Na benzinskoj pumpi:ima li goriva?Nema.Verovao sam da sam do kraja istrazio pustos ta cetiri slova i da me vise nista ne moze iznenaditi,ali evo,stigli smo do samog kraja-ulazimo u banke i pitamo;ima li para?
Nema.
Pokusavam da zamislim Svajcarca kojem u Nacionalnoj banci u Zenevi kazu da nema para!voleo bih da mu vidim izraz lica u casu kada mu se rusi citav svet...
A nama,nista!Oguglali smo na rec nema.
"Kada cete dobiti pare"?
"Ne dosadjujte, covece!Vidite da radimo?Otkud znam kada cemo dobiti?
Mozda sutra popodne,mozda u ponedeljak"...
Hvalimo se jedni drugima kako smo bili sretne ruke,kada u nekoj banci slucajno dobijemo svoj novac i u tome ne vidimo nista cudno.
Nema se roji razmnozava.
Nema-ta strasna,deficitarna rec,cija praznina zlokobno odjekuje.
Da li smo svi poludeli"?

Momo Kapor

beli54nl
25-06-10, 08:12
"LJudi su zla djeca,zla po cinu,djeca po pameti".
...Rodio se ovdje,e pa cudna mi cuda! To je nesreca,a ne ponos. To je razlog da covjek place,a ne da se raznjezava.Za cim je ceznuo dvadeset godina,pobogu brate! Za ovom siromasnom zemljom,za pakoscu sto u nama zive duze i jace i od materinske ljubavi,za nasom divljom turobnoscu"?...
'Je li vam palo u oci kako se zovu nasa sela:Zloselo,Blatiste,Crni vir,Gladusa,Vukojebine,Vukovije,Kukavica,Jadovica. ..sve cemer,sirotinja,glad,nesreca...A ljudi...Mozda zato sto smo po prirodi zli,sto nas je Bog obiljezio.Ili sto nas nedace neprestalno prate,pa se bojimo glasnog smijeha,bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.Zar je onda cudo sto se uvijamo,krijemo,lazemo,mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe,svoju srecu vidimo u tudjoj nesreci.Nemamo ponosa,nemamo hrabrosti,biju nas,a mi smo i na tome zahvalni".

M.Selimovic(odlomak iz Tvrdjave)

Mylene
25-06-10, 19:22
Jednom su me pitali zašto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdražim gradom je kao i sa najdražom ženom: nikad nećemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima šta nas je to tako vezalo...

beli54nl
26-06-10, 08:03
SMJESNE LJUBAVI

..."Suvisna vjera je najgori saveznik.Kada u nesto doslovno verujes dovodis,na kraju,svoju vjeru ad absurdom.Ko je istinski pristalica neke politike,nikad ne uzima ozbiljno njene sofizme,vec samo njene prakticne ciljeve,koji se iza ovih sofizama skrivaju.Politicke fraze i sofizmi nisu tu zato da se u njih vjeruje:treba prije da posluze koa nekakav zajednicki i dogovoreni izgovor,ljude,koji uzimaju ozbiljno,ranije ili kasnije,otkrice u njima protivurijecnosti,pocece da bune i na kraju se sramno zavrsiti kao jeretici i otpadnici. Ne,suvisna vjera nikada ne donosi nista dobro,i to ne samo politicki ili religioznim sistemima,vec ni nasem sistemu,pomocu kojeg smo htjeli da osvojimo ovu djevojku".

..."Zbog cega zapravo da govorimo istinu? Sta nas na nju obavezuje? I zbog cega uopste istinoljubljivost smatramo za vrlinu? Zamisli da sretnes ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi mi ribe.Hoces li da se svadjas sa njim? Hoces li mu kazati u oci sta mislis? Ta,reci!Kada bi mu govorio uvijek i jedino cistu istinu,samo ono sto o njemu zaista mislis?prihvatio bi ozbiljan razgovor s ludakom i sam bi postao ludak.Tako je i sa svjetom oko nas.Kad bih mu uporno govorio istinu u oci,to bi znacilo da ih shvatam ozbiljno.A shvatiti ozbiljno nesto tako nevazno,to znaci postati i sam nevazan.Ja,dragi brate,moram da lazem,ako ne zelim da ozbiljno shvatim ludake i tako sam postanem jedan od njih".

Milan Kundera

beli54nl
27-06-10, 19:05
PAMTIM KAKVA SI BILA

Pamtim kakva si bila one poslednje jeseni.Bila si siva kapa i mir u srcu skrusen.Plamenovi sutona u tvom se oku borili i lisce je padalo u vodu tvoje duse.
Poput kakva brsljana uz moje ruke pripita,lisce je sabiralo tvoj glas tih i skrusen.Krijes zaprepascenja u kom je zedj mi gorjela.Umilan plavi zumbul savijen vrh moje duse.
Osjecam,oci ti putuju i jesen je daleko.Siva kapa,pticji glas i srce kuce prema kojoj su se selile moje duboke ceznje i gde sam slao poljupce vesele ko zar vruce.
Nebo s nekog broda.Polje sa bregova.Spomen na te je svjetlo,dim i mir jezera skrusen.Tamo za ocima tvojim sutoni su izgarali.Suho jesenjsko lisce kovitlalo usred tvoje duse.

Pablo Neruda

beli54nl
28-06-10, 11:29
..."Tako je u mnogome,naoko sredjenom zivotu,razlika izmedju dana i noci ogromna...
Ima ih dosta koji,kao i ova srecno udomljena zena,na dnevnoj svetlosti idu mirni i pribrani,a nocu podnose takve muke da same sebe ne mogu poznati u vrelom mraku svoje postelje.Ali kad u takvom jednom zivotu,razlika izmedju dana i noci postane suvise velika,iscrpe se sposobnost za skrovitu patnju i bolno pretvaranje.
I usled nejednakog pritiska izmedju dana i noci-prsne ceo taj zivot u komade"...

Ivo Andric- Ex ponto

beli54nl
29-06-10, 09:23
DJAVO I GOSPODJICA PRIM

"Samo oni koji se plase da zauzmu neki stav u zivotu prihvataju na sebe ulogu dobre duse.Uvek je neuporedivo lakse verovati u sopstvenu dobrotu,nego se sukobiti sa drugima.I boriti se za svoje prava.Sigurno je lakse otrpeti uvredu ne uzvrativsi je,nego smognuti hrabrosti,i upustiti se u borbu sa jacim od sebe,uvek mozemo reci da nas baceni kamen nije pogodio,o onda tek nocu,u samoci,dok nas sustanar ili supruznik spava,oplakivati,u potaji,svoj kukavicluk"!

Paulo Koeljo

beli54nl
30-06-10, 13:27
"Mozemo li biti kompletan covek,a da ne porzivamo neku tragediju?
Jedna tragedija koja postoji na ovom svetu je neznanje-svo zlo izvire odatle.Jedna tragedija na svetu je nedostatak svesnosti.Iz toga izvire strah,a iz straha sve ostalo.
Nemojte traziti od sveta da se promeni,promenite se prvo vi.Tada cete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je,ondacete promeniti sta god vam se cini da bi trebalo da promenite.Uklonite povez sa ociju.Ako to ne ucinite izgubili ste pravo da promenite bilo koga i bilo sta.
Sve dok ne budete svesni samih sebe,vi nemate pravo da se uplicete u svet i druge ljuda"...

Budjenje svesti -Antony da Melo

beli54nl
02-07-10, 10:43
LJUBAV JE UVIJEK NOVA

Svejedno je volimo li jedan,dva,deset puta u zivotu,uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo.Ljubav nas moze odvesti u pakao ili raj,ali uvijek nas nekamo odvede.Treba je prihvatiti,jer ona je hrana naseg postojanja.Ako je odbacimo umrijet cemo od gladi,gledajuci bremenite grane na stablu zivota,bez hrabrosti da ispruzimo ruku i oberemo plodove.Treba ici za ljubavlju ma gdje ona bila,cak i kad to znaci sate,dane,nedelje razocarenja i tuge.
Jer u casu kad krenemo u susret ljubavi,i ona krece u susret nama".

Paolo Koeljo (Na obali rijeke Piedre)

beli54nl
03-07-10, 15:56
..."Neprestano se trudim da saopstim nsto nesaopstivo,da objasnim nesto neobjasnjivo,da ispricam nesto sto nosim u kostima i sto se u tim kostima moze doziveti.
Mozda to u biti i nije nista drugo doli onaj strah o kojem je vec cesto bilo govora,upravo strah protegnut na sve,strah i od onog najveceg i od onog najmanjeg,strah,grcevit strah od izricanja jedne reci.Uostalom.mozda taj strah i nije samo strah nego i ceznja za necim sto je vise od svega onoga sto uliva strah?"

Franc Kafka

beli54nl
04-07-10, 09:50
..."Sto se ne zapise u knjigu,zaboravi se,i umre.Rijeci koje nisu zapisane ne mogu se citati,i umiru sa ljudima.Mogu je cuti dok ne umre onaj ko ih kazuje.
Ocevi koji su kazivali rijeci sinovima,ili unucima,dobro su ucinili,prenijece ih kroz vrijeme.A mozda ce ih neki od njih i zabeleziti.Ali ih nece unijeti u knjigu onako kako su ih culi,no ce im dodavati,ili oduzimati.A ako ih neko ne zapise,potonuce u nistavilo.Samo je vrijeme starije od rijeci"...

Zarko Komanin: (Provalije 1979.roman)

beli54nl
05-07-10, 07:10
..."Svaki put kada se necega odricete,postajete ovisni o predmetu odricanja.
Sta kazete na to?
Postajete ovisni?
Cega se odricete?
Svaki put kada se necega odricete,postajete trajno vezani za predmet odricanja.
Neki indijski Guru jednom prilikom je rekao:
"Svaki put kada mi prostitutka dodje na razgovor,ona neprestalno govori o Bogu.No,isto tako kada razgovaram sa svecenikom,on prica samo o seksu".
Dakle kada se necega odricete,samo se jos vise vezete,i to zauvek.Kada se protiv necega borite,to vas trajno zarobljava.Sve dok se borite protiv necega,dajete mu moc,i to upravo onoliko moci koliko energije ulazemo u borbu".

Anthony de Melo (Budjenje svesti)

beli54nl
07-07-10, 09:31
..."I kad mi neko ovako kaze "imala je divne oci ",meni se lepo smrkne.Kakve oci,corav ti hodo!
Kad pogledas ta dva oka,ti ne pomisljas na ova dva videla sto svaki od nas nosi u glavi,nego na dva nebeska polja od sunca i meseca senovita.Kakvih zvezda i oblaka,kakvih cuda ima na ta dva polja!
Jadan adesu!
Gledas,i kamenis se i topis se.Nema te!
Zar to samo "dva oka"?
I ona,dabome,gledaju,ali to je najmanje,to im je poslednje.
Oci!
Sta je ovo malo ociju u glavi sto nosimo i sto nam pokazuju da potrefimo u vrata i da ne pronesemo kasiku mimo usta?
A sta su ona dva cuda nebeska?
Tu poredjenja nema.
To se jednom desilo na ovoj zemlji,jednom pa nikad vise.
I bolje je.Manje muke i zalosti.Takve oci ne bi trebalo da umiru kao ostale,ili ne bi trebalo da se radjaju na ovaj svet"...

Ivo Andric-Prokleta avlija

beli54nl
08-07-10, 07:37
..."Jer nista ljude ne veze tako kao zajednicka i srecno prezivljena nesreca.I oni su se osjecali cvrsto vezani secanjem na tu minulu nevolju.Zato oni tako vole te uspomene na najtezi udarac koji ih je u zivotu zadesio,i nalaze u njima zadovoljstva koja su mladim nerazumljiva.Njihova su sjecanja neiscrpna a oni su u ponavljanju tih sjecanja neumorni,dopunjavaju se u razgovoru i podsecaju,pogledaju samo jedan drugom u te staracke oci sa skleroticnim,pozutjelom beonjacom i vide ono sto mladi ne mogu ni da naslute,zanose se sopstvenim recima,tope svoje svakodnevne brige u sjecanju na vece koje su davno i srecno prosle"...
_________
..."Takav je "nas covek"onaj pravi.Ne misli mnogo ni istrajno.Ali cim uspe da skrpi nekako jednu misao u glavi,prva mu je briga ne da tu misao razradjuje,proverava i uporedjuje kriticki sa onim sto drugi ljudi o istoj stvari misle,nego da svoju misao proglasi za jedinu tacnu i jedinu pravu,a odmah zatim da izmedju nje i svake tudje misli iskopa sto dubljji rov prezira,mrznje i borbe do istrage.U toj borbi,oni ponekad pokazuju ljudozdersku revnost na reci i dela.
Sreca je sto u nas ima dosta i takvih koji su drugaciji i koji nisu pravi "nasi ljudi".

Ivo Andric ( Na drini cuprija)

beli54nl
10-07-10, 18:04
"Ali da zivot jeste jedna tesna kosulja,jasno biva tek onda kada se izadje iz tamnice mesta i vremena.
I kao sto je bestelesna dusa istinski razlog srece u svetu mrtvih,tako bi najveca sreca medju zivima bilo telo koje nema dusu.
Kakva je steta sto niko to ne moze da shvati pre nego sto umre.

Zovem se crveno-Orhan Pamuk

beli54nl
11-07-10, 08:37
Putovanje na kraj noci

..."Za nekoliko meseci svaka se soba promeni,cak i kad se nista ne pomeri.Ma koliko stare i propale bile stvari ipak nadju snage,ne znam gde da ostare.
Sve se promenilo oko nas.Predmeti nisu promenili mesto,razume se,ali same stvari su se promenile u sustini.Drugacije su pri ponovnom susretu,i reklo bi se da s vise snage deluju na nas,tuznije i jos dublje,mekse nego nekad,da bi se stopile s nama u onom umiranju koje se lagano zbiva u nama,neosetno,iz dana u dan,od kojeg se svakog dana kukavicki malo manje branimo no juce.Od susreta do susreta,vidimo kako se zivot raznezava,bora u nama,a s njim i stvari i ljudi,koji su bili obicni,ili dragoceni,ponekad i opasni.
Strah od bliskog kraja obelezio je sve to svojim borama,dok smo mi kasali gradom za svojim zadovoljstvom ili za hlebom.
Uskoro ce svud oko nase proslosti ostati samo bezazleni,jadni i bezpomicni ljudi i stvari,sve same zanemele greske"...

L.F.Seline

beli54nl
12-07-10, 10:02
..."Kazu da postoji mesto pravog suda i pune istine.Tu se saznaje i objavljuje sve sto je ikad bilo medju ljudima skriveno i tajno,kazuje sve sto je ostalo precutano i nereceno,ispravlja sve sto je ikad bilo naopako i krivo,vraca sve sto je utajeno ili oteto,dosipa onom kome je zakinuto,odsipa tamo gde je presipalo.Tu se pitanje ljudskog postojanja pravo postavlja i ukojiko to zavisi od coveka-do kraja resava.To je mesto gde istina sja kao sunce koje ne zalazi,gde pravda caruje".

I.Andric-"Znakovi pored puta"

beli54nl
13-07-10, 08:12
..."Verujem da je zivot poput reke i da vecina ljudi uskace u tu reku nikada zaista ne odlucivsi gde zele zavrsiti.I tako za vrlo kratko vreme oni bivaju uhvaceni u struji,struja strahova,struja izazova.
Kada stignu do mesta gde se reka racva,oni ne odlucuju svesno kamo zele poci ili koji im smer odgovara."Oni jednostavno idu kako ih voda nosi",postaju deo gomile ljudi koji usmeravaju dogadjaji umesto njihovih vlastitih vrednosti.Zbog toga osecaju da nemaju nadzor.Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbesnjele vode.Tada otkrivaju da se nalaze dva metra od slapova Nijagare u camcu bez vesla.U tom trenutku kazu: "Oh,k vragu"!,ali.tada je vec kasno.
Nalaze se pred padom.Ponekad je to emocionalan pad.Ponekad je pad telesan.Ponekad je rec o finansiskom padu.Velika je vjerovatnost da je ono sto vas trenutno opterecuje u zivotu moglo biti izbegnuto boljom odlukom uzvodno".

Anthony Robbins

beli54nl
15-07-10, 09:22
DjAVO JE BIO VRUC

..."Kao sto svak moze da vam kaze,nisam bas dobar covek.Ne znam pravu rec.Oduvek sam se divio lupezima,odmetnicima,kurvinim sinovima.Ne volim glatko izbrijane ljude momke sa kravatom i dobrim poslicem.Volim ocajnike,ljude razbijenih zuba,razbijenog duha i razbijene sudbine.Takvi me interesuju,puni su iznenadjenja i eksplozija.Volim i propale zene,pijane kurve sto psuju,zarozanih carapa i razmazane sminke.Zanimaju me perveznjaci,a ne sveci.Mogu da se opustim s klosarima,jer i sam sam klosar.Ne volim zakone,morale,religije,pravila.Ne volim da me oblikuje drustvo"...

C.Bukowski

tinky
15-07-10, 20:15
"Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i zveri koji nas proganjaju lepo slažu međusobno! Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro."

Ana Gavalda - Voleo sam je

beli54nl
17-07-10, 13:56
"Junak naseg doba"

..."Ja imam urodjenu strast da protivurijecim,cio moj zivot bio je samo jedan lanac tuznih i neuspesnih protivljenja srcu ili razumu.U prisustvu entuzijaste mene obuzima bogojavljenska hladnoca,a cesce veze sapaticnim flegmatikom,mislim,napravile bi od mene strasnog sanjara.
Nesto mi je, ipak,uvjek bilo cudno,nikad nisam bio rob voljene zene naprotiv,ja sam,ne trudeci se uopste,uvjek zadobijao punu vlast nad njihovom voljom i srecom.
Zbog cega to?
Da li zbog toga sto mi nikada ni do cega nije bilo mnogo stalo i sto su se one svakog casa bojale da me ne izgube?
Ili je to magnetska privlacnost snaznog organizma?
Ili ja prosto nisam uspio da naidjem na zenu cvrstog karaktera"?...

M.Ljermontov

beli54nl
18-07-10, 19:44
Zapisi iz podzemlja

..."I ko zna,niko ne moze garantovati,mozda se na ovoj zemlji sav cilj kome covecanstvo tezi sastoji jedino u toj neprekidnosti procesa postizanja tog cilja,drugacije receno u samom zivotu,a ne,u stvari,u cilju koji,naravno,ne moze biti drugo nego dva puta dva su cetiri,to jest formula,a ova puta dva je cetiri,gospodo,nije vise zivot,vec pocetak smrti.
Covek se,u najmanju ruku,uvek plasio tog dva puta dva je cetiri,a ja ga se i sad bojim"?...

Dostojevski

beli54nl
19-07-10, 06:53
..."Ali neka,mislio je on dalje,ako se ovde rusi,negde se gradi.Ima valjda jos negde mirnih krajeva i razumnih ljudi koji znaju za boziji hatar.Ako je Bog digao ruke od ove nesrecne kasabe na Drini,nije valjda od celog sveta i sve zemlje sto je pod nebom?
Nece ni oni ovako doveka.Ali ko zna? (Oh,da mu je malo dublje i malo vise vazduha udahnuti!)Ko zna? Moze biti da ce ova pogana vera sto sve uredjuje,cisti,prepravlja i doteruje da bi odmah sve prozdrala i porusila,rasiriti po celij zemlji,mozda ce od vascelog bozijeg sveta napraviti pusto polje za svoje besmisleno gradjenje i krvnicko rusenje,pasnjak za svoju nezajazljivu glad i neshvatljive prohteve?
Sve moze biti.Ali jedno ne moze:ne moze biti da ce posve i zauvek nestati velikih i umnih a dusevnih ljudi koji ce za boziju ljubav podizati trajne gradjevine,da bi zemlja bila lepsa i covek na njoj ziveo lakse i bolje.Kad bi njih nestalo,to bi znacilo da ce i bozija ljubav ugasnuti i nestati sa sveta.To ne moze biti"...

Ivo Andric-Na Drini cuprija

Sanuška
19-07-10, 17:23
"Glavno je, ne lažite sebe samog. Onaj ko laže samog sebe i svoju laž sluša,dolazi dotle da više nikakvu istinu ni u sebi, ni oko sebe ne primjećuje, i prema tome, ne poštuje ni sebe ni druge.
A, ne poštujući nikoga, prestaje da voli, i nemajući ljubavi da bi sebe zaposlio i zabavio, odaje se strastima i grubim nasladama, i u svojim porocima dolazi sasvim do životinjizma, a sve je to zbog neprekidne laži, ljudima i sebi!"


Braća Karamazovi-F.M.Dostojevski

seka
20-07-10, 16:19
Ponekad mi se ucini da mi beze pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim: konacno, evo me; ako podignem oci, vidim da svako najdalje ima svoje jos dalje.
Mozda je to i sreca. Mozda imam u sebi nesto duze od krajeva.
Mozda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, nece moci zavrsiti.
Nije rec o zivotu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo ocima. Postoje u meni mnoga, neverovatna cula. Cula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,…
Oni koji me srecu, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. To beskraj po meni hoda.
Od koje sam ja vrste?
Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne micem se satima. Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem. Cinim to dosta uverljivo. Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.
Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjac. Spor saputnik. Pravim se da mi je tesko da se savijam preko belih ostrica realnog.
Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skracivanja u tacku i produzetka u nedogled…
Ja ne upoznajem svet, vec ga samo prepoznajem. Ne idem da ga otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke uspomene.
Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koracao. I mnogo puta sam ziveo u onom sto jos ne poznajem. I mnogo puta sam grlio to sto ce tek biti oblici. Zato izgledam izgubljen i neprestano se osvrcem. A u sebi se smeskam. Jer, ako niste znali, svet je cudesna igracka.
Moze li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i nekakvom prostoru, ako u sebi nosi sva vremena i prostore?…
Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem…

„Hodajuci na rukama“, Mika Antic

beli54nl
21-07-10, 14:51
..."Slobodan sam:nedostaje mi vise ni jedan razlog da zivim,svi razlozi koje sam pokusao da pronadjem propali su,a ja vise ne mogu da izmislim druge.
Jos sam dosta mlad,imam jos dovoljno snage da ponovo pocnem.Ali sta treba ponovo poceti?Tek sad shvatam koliko sam,u trenutcima najvecih uzasa i mucnina,racunao na Ani da me spase.Moja proslost je umrla,g,de Rolbon je umro,Ani se vratila samo zato da mi oduzme svaku nadu.Sam u toj beloj ulici oivicenoj vrtovima.Sam i slobodan.Ali ta sloboda lici na smrt"...

Mucnina-Zan Pol Sartr

beli54nl
22-07-10, 07:54
BOLI ME JEDNA ZENA SVUDA PO TIJELU

"To je ljubav.Pokusacu da se sakrijem ili pobjegnem.
Rastu zidovi njene tamnice,kao u strasnom snu.Lijepa maska se promijenila,ali kao i uvijek,jedinstvena je.
Cemu moji talismani;bavljenje knjizevnoscu,nepouzdana erudicija,ucenje rijeci koje je koristio ostri sjever da opjeva svoja mora i svoje maceve,vedrina prijateljstva,galerije biblioteke,obicne stvari,navike,mlada ljubav moje majke,ratnicke sjeni predaka,bezvremena noc,ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mjera moga vremena.
Vec se vrc razbija na izvoru,vec covjek ustaje na cvrkut ptice,potamneli su oni koji gledaju sa prozora,ali tama nije donijela spokoj.
To je,vec znam,ljubav:nemir i olaksanje kad cujem tvoj glas,cekanje i sjecanje.uzas zivljena u buducnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama,sa svojim nepotrebnim malim vrazbinama.
Ima jedan ulicni ugao kojim se ne usudjujem da prodjem.
Vojske me vec opkoljavaju,horde.
Ova soba je nestvarna,ona je nije vidjela.
Ime jedne zene me odaje.
Boli me jedna zena svuda po tijelu".

H.L.Borhers

beli54nl
23-07-10, 08:01
..."Svi putevi su isti-nikud ne vode.Jedan put je samo jedan put.Ako osecas da ne bi trebalo njim da podjes,onda niposto ne smes ostati na tom putu.Postavi sebi jedno pitanje.Ima li ovaj put srca? Ako ga ima,to je dobar put,ako ga nema,ne valja.Ni jedan ni drugi nikuda ne vode ali jedan ima srce a drugi nema.Na jednom je putovanje radosno,dok god se po njemu kreces,dok god si sa njim sjedinjen.
Drugi put ce te naterati da proklinjes zivot.Jedan ti daje snagu,drugi ti je oduzima"...

Karlos Kastaneda

beli54nl
24-07-10, 17:36
Ljubavna strast dovodi ljude u stanje kad prestaju da jedu,da spavaju,da rade,kad gube svoj dusevni mir.Mnogi se uplase kad se ona pojavi,jer unistava sve sto su do tada postigli i stvorili.
Niko ne voli da vidi svoj svijet u rusevinama.Zato mnogi ljudi uspevaju da se suprostave toj prijetnji,i da ocuvaju kucu ili bilo koju tvorevinu koji je vec trula iznutra.To su cuvari prezivelih stvari.Drugi,pak,postupaju suprotno:predaju se bez razmisljanja,nadajuci se da ce im ljubav rijesiti sve probleme.Prepustaju drugoj osobi svu odgovornost za vlastitu srecu i pripisuju joj svu krivicu za eventualni neuspeh.Neprestalno su u euforiji jer se dogodilo nesto cudesno,ili u depresiji,jer je nesto,sto nisu ocekivali,sve opustosilo.
Okrenuti ledja strasti ili joj se slijepo prepustiti-koja je od te dvije mogucnosti manje destruktivna?Ne znam.

Paulo Koeljo

beli54nl
25-07-10, 19:35
..."Prelazeci lagano prstima preko glatke koze usnule Une,tog putenog ruzicastog predela bez kraja i konca koji se protezao nekud unedogled,gubeci se u sumraku zen-sobe,
profesor se nalazio u stanju nicim neometanog sklada,potpuno oslobodjen sopstvene tezine,ambicija,erotike,pozude,,bilo kakvih zelja.
Una je spavala sa svojom dirljivo napupcenom njuskicom na njegovom ramenu.Nozdrve su joj se sirile i skupljale u ravnomernom ritmu,talasajuci mu blago runo na grudima,po kojima je srednovecna jesen prosarala kosnatu periju sedim.Ako je bas nesto i zeleo,bilo je jedino to da dohvati cigaretu i sibice sa tepiha pokraj postelje a da ne probudi tim pokretom Unu.Odustade.
Eto,to je,dakle,ta sreca koju smo toliko dugo cekali! Kako je zapanjujuce jednostavna!
Mogu da je dodirnem.Liznem.Ugrizem.Opipam.Pomirisem.
Zbog ovakvih lepotica vodjeni su dugi,iscrpljujuci ratovi,muskarci su se tukli i proslavljali,radili kao robovi,gazili jedni druge,da bi na kraju najveci broj njih dockan stigao do cilja,onda kada im vec presuse muda.
Imao je u pravo vreme! Stekao sam je stignuvsi precicom do lepote,verovatno potpuno slucajno,ali,imam je!
Istina,mozda nezasluzeno,ali-imam je! ona je tu,i to,ocigledno,vise nije samo puki san pred jutro"...

UNA ( M.Kapor)/odlomak/

beli54nl
27-07-10, 07:49
..."Ulazim u zivot,da bih iz njega,uskoro izasao.Dolazim da se pokazem,kao i ostali:potom mora se isceznuti...Priroda,gotovo ljubomorna na ono sto nam je dala,cesto nam objavljuje i stavlja do znanja da ne moze dugo da nam ostavi ono malo materije koju nam pozajmi,koja ne smije da ostane u istim rukama i koja,vjecito,ima da bude u opticaju:ta joj je materica potrebna za druge oblike,ona je trazi nazad za druge tvorevine.O boze,jos jednom da pitam:sta smo mi?
Bacim li pogled preda se-koliko beskrajni prostor u kome nijesam.Okrenem li ga unazad:kakva stravicna sirina,u kojoj me vise nema.
Koliko malo mjesta zauzimam u toj ogromnoj provaliji vremena!
Ja sam zapravo, nista:jedan tako kratki period nije dovoljan da bih se izvukao iz nistavila.Poslat sam da dopunim broj:u stvari,nijesam bio ni najmanje potreban-komad bi,isto tako,bio odigran i da sam ostao iza scene"...

Vuk Draskovic -"Sudija"

beli54nl
30-07-10, 15:27
..."Kasno je,Lezis u krevetu i ne mozes da zaspis.Ulica je mirna,s vremena na vreme vetar u bastama pomeri drvace.Negdje zalaje pas,udaljenom ulicom prolaze kola.
.........
A sna nema.
Ne pomaze ti da ides gore-dole,da ustanes i ponovo legnes.To je jedan od onih casova u kojima nema nacina da pobegnes od samoga sebe.
Tobom ce zagospodariti misli i kretanja duse,a drustva nema da se,kao obicno,ispricas.Onome ko je u tudjini,pred oci izlazi kuca i basta u domovini i detinjstvo,sume u kojima je proziveo najslobodnije i najnezaboravnije decacke dane,sobe i stepenista na kojima se cula graja njegovih decackih igara.Slike roditelja,strane ozbiljne,i ostarele,sa ljubavlju,brigom i tihim prekorom u ocima.Pruza ruku i uzalud ocekuje da i njemu neko pruzi desnicu,prekrivaju ga velika tuga i usamljenost,izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspolozenjima ovih sati cine nas,gotovo sve,tuznim.Ko u mladosti nije zaboravio brige svojim najblizima,odbijao ljubav i prezirao naklonost,ko nije bar jednom iz inata i objesti izbegao srecu koja je pred njim stajala,ko nikada nije povredio svoj ili tudji ponos,ili se ogresio o prijatelje nekom nesmotrenom recju,nekim ruznim i uvredljivim ponasanjem?Sada svi oni stoje pred tobom,ne govore nista i cudno te gledaju.Mirnim ocima,a tebe je sramota od njih i od samog sebe".

H.Hesse/umetnost dokolice(Besane noci)

beli54nl
31-07-10, 13:40
ZAPISI IZ PODZEMLJA

..."Vidite gospodo,razum je dobra stvar,to je neosporno,ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske covekove sposobnosti-a htenje je izraz celog zivota,to jest celog covekovog zivota,zajedno sa razumom i svim ostalim ceskanjem"..
____
..."I ko zna niko ne moze garantovati,mozda se na ovoj zemlji sav cilj kome covecanstvo tezi sastoji jedino u toj neprekidnosti procesa postizanja tog cilja,drugacije receno u samom zivotu,a ne,u stvari,u cilju koji,naravno, ne moze biti drugo nego dva puta dva su cetiri,to jest formula,a dva puta dva je cetiri,gospodo,nije vise zivot,vec pocetak smrti.
Covek se,u najmanju ruku,uvek plasio tog dva puta dva je cetiri,a ja ga se i sad bojim"...

Dostojevski

beli54nl
01-08-10, 10:10
..."Nekoliko godina sam sistematski pokusavao da izbegnem snazna osecanja zato sto sam suvise propatio od tiranije ljubavi.Nikada ne osetiti divljenje,uzivati ne dajuci suvise vaznosti samom ushicenju,biti ravnodusan prema ljudskim stvarima,mnoge i prezirati,ali nikog ne mrzeti-to je bila osnova moje filozofije.
Nisam nameravao da vise ikoga volim,niti sam se nadao da ce mene neko zavoljeti.
Ti si razvejala sve moje odluke.Bicu mozda i srecan u tvojoj ljubavi,ali spokojan nikad vise.Pre nego sto sam tebe upoznao,bio sam spokojan,takav sam bio postao.Isao sam po pravoj liniji jednog narocitog sistema udesenog za jedan poseban slucaj.Razumeo sam sve u sebi,razdvojio i postavio na pravo mesto,tako da dotle u mom zivotu nije bilo ni jedno vreme kad sam bio tako spokojan,mozda su svi mislili da me upravo sada treba zaliti.
Ti si dosla da vrhom prsta uzmutis sve to.Stari talog je opet iskipeo,jezero moje duse je uzdrhtalo.Ali je za okean bura stvorena,iz bara,kada se uzmute,dizu se samo nezdravi zadasi"...

deep dark river
02-08-10, 18:21
"Sve na svetu jednom nestane. Svi mi živimo tako što se krećemo. A zajedno sa tim kretanjem nestaju stvari iz našeg okruženja. To je neizbežno. Kad dođe vreme da nestanu, nestaju. A dok to vreme ne dođe, tu su."

Haruki Murakami "Igraj igraj igraj"

beli54nl
04-08-10, 10:28
"Da stignes onamo,
Da stignes gde si,odes ondande gde nisi,
Moras ici putem gde nema zanosa.
Da stignes do onoga sto ne zelis
Moras ici putem koji je put neznanja,
Da posedujes ono sto ne posedujes
Moras ici putem lisenja poseda,
Da dopres do onoga sto nisi
Moras proci putem na kom nisi.
A ono sto znas,jedino je sto znas
I ono sto je tvoje ono je sto nije tvoje
I gde jesi jeste gde nisi".

Tomas Sternz Eliot

beli54nl
05-08-10, 07:47
"ZAPISI NA TELU"

..."Ne zelim da budem tvoja zabava,niti ti moja.Na zelim da te udarim iz pukog zadovoljstva,mrseci jasnu nit koja nas povezuje,da te prisiljavam da budes na kolenima,a potom te ponovo vucem da se uspravis.
Zelim obruc oko nasih srca koji bi nas usmeravao,a ne zlostavljao.Ne zelim da te privucem blize nego sto to mozes da izdrzis.Niti zelim olabavljene niti,vlakana koja se sa strane odmotavaju stavljajuci nam dovoljno uzeta da se obesimo.
Govor prstiju,jezik gluvonemih,ostavlja na telu tragove telesne zudnje.Ko te je ucio da krvlju pises po mojim ledjima?Urezujes svoje ime u moja ramena,obelezavas me svojim znakom.
Zapisi na telu su trajni kod,vidljiv samo pod izvesnim svetlom,tu se odvija nabiranje zivota.Volim da moje telo bude zamotano daleko od radoznalih pogleda.Da kazuje sve,iako nikada previse otkriveno.
Niko ne zna sta to jedno bice vuce drugom.Postoji mnogo teorija:astroloska predodredjenost,hemija,uzejamna potreba,bioloski nagon.Casopisi i prirucnici sirom sveta uce vas kako da izaberete pravog partnera.Zasto da se prepustite slucaju kada mozete zivoj nauci.
Ja i to smo se prepustili slucaju,zar ne"?

Dzenet Vinterson

beli54nl
07-08-10, 08:54
..."Nijedan covjek nije ostrvo sam po sebi,celina.
Svaki je covjek deo kontinenta,deo zemlje.
Ako grudvu zemlje odnese more-Evrope je manje,kao da je neko odneo posed tvojih prijatelja ili tvoj.
Smrt svakog covjeka smanjuje mene,jer ja sam okruzen covecanstvom,zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni ono zvoni za tobom"..

E.Hemingway-"Za kim zvona zvone"

beli54nl
08-08-10, 11:20
"Sa uzasom ujutru se budim,
gorko bih hteo zaplakati,
jer novi dan od onog za cim zudim
nista,bas nista,nece meni dati...
...Pa i u gluvi nocni sat
u strahu moram na odor svoj da klonem,
ni tu mi pokoj nije dat,
u divljih snova uzas tonem.
Bog sto se stani sred mog srca ziva
kadar je da mi celu dusu prene,
Bog koji iznad mojih sila svih prebiva
ne moze nista pokrenuti van mene.
I postojanje mi je zbog toga teret ljut,
smrt zelim,zivot mi je omrznut".

Gete-Faust

beli54nl
11-08-10, 18:11
..."Ljubav je nesto sto te ceka 'tamo negde'.Ona je u tebi u tvom sopstvenom srcu-u onome sto si voljan da das...
Svi smo sposobni za ljubav,ali nemamo svi hrabrosti da volimo kako treba.Plasimo se da dajemo jer strepimo da nam nece vratiti.Nikad ne odbijajte i ne iskljucujte ljubav zato sto mislite da je ne dobijate u pravo vreme.Nikada ne omalovazavaj te one sto vam necije srce nudi.
Ako vas voli,primite njegovu ljubav,zadrzite je pa mu je vratite u jos vecoj meri nego sto vam je dato.
Ako je tako budete razmenjivali,srca ce vam biti kao zlato,a duse dovoljno snazne.
Ako u ljubavi ne mislite na sebe,necete se ni zbog cega kajati."

Kejt Karigan

Zor_djevojka
12-08-10, 21:28
‎"Oduvijek sam bio ljubitelj nogu. Bilo je to prvo što sam vidio kad sam se rodio. Ali tada sam pokušavao da se izvučem odatle. Sve od onda radim u suprotnom smjeru, ali bez posebnog uspjeha u tome." - Čarls Bukovski u romanu "Palp"

lady abu bin crazy
12-08-10, 21:46
O USAMLJENOSTI:
Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osecao sam da želim da se ubijem. Osecao sam se depresivno. Osecao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio da bi neka druga osoba mogla da ude u sobu i izleci me od tog što me muci... ili možda više ljudi. Ne. Drugim recima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku cudnu naklonjenost ka samoci. Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog necega – e onda mogu da se osetim usamljenim. Citiracu Ibzena: ,,Najjaci ljudi su najusamljeniji.” Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doci ce neka prelepa plavuša i dudlace mi kitu, lizace mi jaja i ja cu se osecati dobro.” Ne, to ne pomaže. Znaš one tipicne ljude, ,,Hej, petak je uvece, šta ceš da radiš? Samo ceš da sediš tu?” Pa da. Zato što nema nicega napolju. To je glupost. Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se medusobno zaglupljuju. Nikada se nisam opterecivao time da mi se desi nešto kad izadem uvece. Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama. Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe. Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam. Hajde da pijemo još vina!



O ŠEKSPIRU:
On je necitljiv i precenjen. Ali ljudi to ne žele da cuju. Znaš, ne smeš da napadaš svece. Šekspir se ucvrstio tokom vekova. Možeš da kažeš: ,,Taj i taj je loš glumac!” Ali ne smeš da kažeš da je Šekspir govno. Što je duže nešto prisutno, snobovi se lakše prilepljuju uz to, kao pijavice. Kad snobovi osete da je nešto sigurno, onda se prilepljuju. A cim im kažeš istinu, oni podivljaju. Ne mogu to da izdrže. To je napad na njihovu duhovnost. Gadim im se.

beli54nl
14-08-10, 07:37
..."Tad jedan ratar rece:Pricaj nam o radu.A on odgovori recima ovim:
Vi radite da biste odrzali korak sa zemljom i duhom zemlje.
Jer biti jalov znaci otudjiti se od godisnjih doba i iskoraciti iz litanije zivota sto kroci u sjaju i ponosnom povinovanju put beskraja.
Dok radite,vi ste frula kroz cije se srce sapat sati promece u muziku.
Ko ce od vas da bude trska,nema i zamukla,kada sve druge pevaju zajedno i uglas?
Stalno vam govore da je rad prokletstvo,a trud nesreca.
Ali ja vam kazem da radeci ispunjavate deo zemljinog najdaljeg sna,vama namjenjenog kada je taj san rodjen.
I drzeci se truda vi istinski volite zivot.
A voleti zivot kroz trud znaci biti najprisniji sa najskrovitijom tajnom zivota.
Ali,ako u patnji svojoj nazivate rodjenje nedacom a izdrzavanje tela kletvom koja vam je ispisana na celu,onda vam ja odgovaram da nista osim znoja sa cela nece izbrisati to sto je napisano"...

H.Dzubran-Prorok

malo
14-08-10, 08:58
I poslije mnogih vijekova bruka jos progoni moje ime. Ali oni sto su me nipodastavali, sto su me nazivali al-zanijom i fahisom, oni me ne poznaju. Nikada nisu znali istinu o meni, o Muhamedu, o tome kako sam mu spasila zivot i kako je on spasio zivot meni. O tome kako sam spasila zivot svima njima. Da su znali, da li bi mi se i tada rugali?
Naravno sada znaju. Ovdje gdje smo sad, zna se svaka istina. Ali u Vasem svijetu ona jos izmice. Tu gdje ste vi, muskarci jos zele da kriju zene. Vas sadasnje pokrivaju feredzama ili lazima o tome kako ste nizi soj. Nas nekadasnje brisu iz svojih prica o Muhamedu, ili pak zamjenjuju laznim pricama od kojih nama gore usi i oci. Tu gdje ste vi, majke grde kceri jednim jedinim imenom. "Uh, ti Ajso" povicu, a djevojcice od stida odvracaju pogled. Svojim usudima ne mozemoda uteknemo, cak ni u smrti. Ali imamo pravo da budu nasi da ih preoblikujemo.
Koliko nerazumjevanja! Ovdje gdje smo mi, istinu zahvatamo sakama kao vodu, trudimo se da je zadrzimo,gledamo kako curi i bjezi. Istina je previse klizava za drzanje. Mora se predati drugima, ili ce se poput kise utopiti u zemlju, da nestane.
Moje je ime Ajsa. Njegovo znacenje "zivot". Dao Bog da tako bude opet, i zauvjek.

"Dragulj Medine"- Sherry Jones

beli54nl
16-08-10, 07:28
Nikada nemoj da kukas nad izgubljenim zivotom.
Mozda ga nisi ni ziveo sasvim do poslednje ljuske.
Jer,ne moze se izgubiti stvar koju nemas.
Probaj da izgubis,recimo,more koje ja sanjam.
Ili probaj da izgubis sve one ergele konja koje sam izmislio,
da bih izdvojio sebi dva najbolja,najbesnija.
Izgubi ako mozes vizije kojima crtam svoje dane u vremenu,
dok nevidljivo rastem i kidam sa sebe suvisno.

Mika Antic

gromovnik
16-08-10, 07:31
Danas ću malo pričati i o mom drugu J.....
Lik koji je također kao i ja uvijek fasciniran izvjesnim nestvarnim šašavim i divljim temama. Taj je ne štedeći sebe puno pisao o psihičkoj snazi, Atlantidi i prehistorijskoj metafizici, te su na taj način mnoge njegove ideje, kao što su sinergizam, psihološki efekti mirisa i perkutana primjena eteričnih ulja, postale osnova NOVE moderne.hihihi
Siromah i ne zna za ovaj tekst, i to nije naročito važno za ovu priču, ali ako se po njoj ikada bude snimao film djelićemo sve fifty,fifty...hahahaha
Dakle, ovo jedna prosta urbana spika neopterećena biserima prošlosti tipa: "Rokeri su veća opasnost od četnika!"
Rasterećena od svih negativnih emocija a posebno predrasuda svake vrste.
Ova priča nosi naslov: .........

gromovnik
17-08-10, 07:37
.....I bio je lijep dan. Stvarno. Sve je bilo spremno za put. Zenica je zvala, a ja i Gospoda bili smo spremni da odgovorimo na poziv kako i dolikuje. Svirati prvi put pred novom publikom je uvijek poseban ugođaj. Skuvao sam sebi konstitutivnu kafu/kahvu/kavu, onu što se u džezvi zakuva i sjeo da prodžaram net. Valja biti u toku. Axe je kasnio, sinoć je pčele premještao, a imati poljoprivrednika u bendu zahtijeva razumijevanje i poštovanje. Džaram po naslovima, al’ jedan mi posebno privuče pažnju. Glavni junak priče bio je Proka Pronalazač, al’ ne onaj iz Mikijevog zabavnika, već onaj iz Lijevča. Čitam ja i čitam, sve mi se utroba okreće, bil’ srao po dotičnom ili da tražim nešto smislenije i pisanja vrednije? Noć morona kao vrhunski izum tog ljevčanskog veSeljaka. Kipti u meni od cifri, maraka, fiktivnih NVO, malverzacija i elementarnog bezobrazluka, koje dotični sa jaranima učini. Ako laže net, lažem i ja......

gromovnik
17-08-10, 07:38
....Arči, usr’o se daBogda, kontam u sebi.

Da ga vidim , ugrizao bi’ ga i popio mu krv. Naoštrim se potpuno da kenjam po njegovom liku i djelu, kad pozvoni Axe i reče: „Grofe, silazi, idemo.“
Gasi sve, srči kafu, kupi stvari i u auto. Proku stavljam na stendbaj, a u mislima šamaram dotičnog Pronalazača. Misaono iskaljivanje bijesa uvijek ima pozitivan terapeutski učinak.

Vožnja me opušta. Zelenelio divne nam zajedničke zemlje prija oku mome, mojim zjenicama. Mislim na slavu i marke, i vrštanje publike, sve mi neka milina, osmjeh je na licu. Divna li je Bosna, krvi mi.
Vozimo se. Negdje kod Prnjavora, zove Eci Peci Pec, pita jel’ sve pod kontrolom. Volim kada muze brinu o mom dobru.

Prolazimo kroz Maglaj, sve nešto na kiseli kupus miriše. Kraj puta na momente izviruje Bosna. Divna je to rijeka, korito njeno takođe. Smeće u njenom koritu me uvijek i iznova zgrozi, al’ nada da će jednog dana to biti lijepo i uredno nikada neće umrijeti u mojoj vampirskoj duši. Srednje,bosanske planine nadgledaju tok rijeke Bosne kao što visoki predstavnik nadgleda naš rezervat. Al’ ko ga jebe. Ionako se samo bogati i laprda po našoj koloniziranoj zemlji.
Samo nek se putuje i svira, ponavljam u sebi mantru. Ja šta bi drugo. Davno je to kolega Štulić detaljno opjevao u pjesmi „ A šta da radim“.
Da budem iskren, postojale su određene predrasude u mojoj glavi vezane za Zenicu, kreirane u posljednje dvije decenije , da je to ružan i prljav industrijski grad, gdje ima zajeban zatvor, gomila težine i sivila. Nisam imao nikakvu predstavu kakve su tamo žene, i da li će nakon koncerta da zavole mene?
Ne znam zašto sam tako kontao, televizor je govno, mediji su otrovni, ljudi lažu, a predrasude su zlo. Kasnije sam skontao da sam bio u debeloj zabludi.
Nakon tri sata opuštene vožnje stigli smo u Zenicu. Tražeći staro pozorište, zaustavimo se kraj policijske patrole, da upitamo kako doći na odredište. Bijahu opušteni i nasmijani. Upitaše ko smo. Grof Đuraz i Gospoda rekao sam mu. Kaže on: „Vidio sam ja tebe na televizoru“. Lijepo... Zna me čo’ek...

gromovnik
17-08-10, 07:40
Staro pozorište se nalazi kraj Srpske pravoslavne crkve u Zenici. Nastup mene i Gospode u Zenici bio je na festivalu „Zenica zove“ u organizaciji studentske unije Zenice. Pored nas, za to veče su planirani Mučenička gurpa, V.E.K. , Ateist Rep, Velahalve i Vuneny. BiH u malom. Ekipa organizatora nas je srdačno dočekala, na čelu sa Enom, koja je bila domaćin za naš bend. Jedna divna i graciozna mlada dama. Što i ne reći čvrstih zaobljenih ali nikako prevelikih dojki.
....Po završetku tonske probe, koja mi je bila prilično stresna, otišli smo na večeru.
Lijepo su nas nahranili, moram da vam kažem. Poguzija sam i to je jasno. Nakon večere krenuli smo u obilazak grada, kako i dolikuje. Na glavnoj ulici neka stara ciganka prodaje cd,ove za marku i po. Milina. Uzeo sam pet komada. Neke klasike i neke nove. Uporno tvrdim da u nas turizam treba razvijati, al’ ta moja misao se slabo prima...
I stvarno je tačna ona, Upoznaj svoju zemlju da bi je više volio.....

gromovnik
17-08-10, 07:41
.....Nije prošlo ni tri sata otkako sam u Zenici, a već mi milina prava. Ena je bila veoma ažurna i mnoge nam je stvari ispričala o Zenici. Pokazala nam je korzo i staru čaršiju. Korzo mi se svidio. K’o iz moje pjesme. Oči ne miruju. Ljudi se opuštaju i šetaju. Zeničanke opasno furaju minjake. Kraj nas prođoše dvije omladinke, izrazito oskudno obučene, mada je lijeva bila oskudnija. U nje je dekolte bio više nego dekoltiran. U stvari, to su bile neke tri pruge od tkanine preko grudi bez grudnjaka. Gledamo u tu pokretnu golotinju, a kraj nas prođe neki čova na biciklu, pa stade, siđe sa bickla, okrenu se prema nama i reče: „Ova fakat gola.“ Ni njemu ne bi jasno.

Drago meni, a i Gospoda se zadovoljno smješkaju. Mnogi kažu da su Banjalučanke najPreRibe, al’ ja u svakom gradu uočim mnoge ljepote i krasote domicilne ženske populacije. Prođe i po koja grupica pokrivenih žena, al’ ja nemam problem sa tim. Nek se nosi ko kako hoće. Ako je normalno da klinke polugole lumpuju i paradiraju po folkotekama, ako je normalno da junci i volovi sa bijesnim kolima jure kroz centar grada 200 na sat bez adekvatnih kazni, ako je sasvim prirodno da se organizuju „Noći morona“ na kojima za ogromne paretine nastupa već prebogata Slepa Gangrena, ako je normalno da se prave razne parade (jer to narod voli), ako ja mogu da se šetam u svojim grofovskim odorama, ne vidim zašto bi nekom smetale prekrivene žene, osim ako nisu prekrivene mimo svoje volje......

gromovnik
17-08-10, 07:42
....Šetajući tako Zenicom, primijetio sam mnoge pse kako se zadovoljno sunčaju, leže ili besciljno vuku, dok suton silazi sa okolnih brda. Bi mi čudno jer ih je bilo mnogo, a kad sam se malo bolje zagledao, primijetio sam da svaki ima pločicu sa brojem u uhu. I bi mi čudno, te upitah Enu šta je to? Ona reče kako su prije ubijali pse lutalice po zemlji, pa je to bilo bizarno. Lokve krvi po gradu, jauci i pucanje. Stanovnicima je bilo užas, pa su gradske strukture skontale neke nove metode. Naime, kako ih ima veoma mnogo, i ne mogu svi u azil, odlučili su da ih love, kastriraju i označe i tako povedu računa o psima i psećoj populaciji u gradu. Taj podatak mi je bio stvarno fascinantan, znajući da odnos jednog društva prema životinjama govori o stepenu evolucije tog društva. Ovo bi mogao biti primjer ostalim BiH gradovima koji muče muku sa lutalicama. Na kraju krajeva – ne moramo baš sve pobiti što nam ne donosi zaradu?

Fascinirani zeničkim odnosom prema psima, krećemo se dalje kroz grad, Ena nam pokazuje mjesto uz rijeku koje se u narodu zove Turska. Tu se nalazi jedan veliki sat. Poklon Turske gradu Zenici. Kada su Turci bili u posjeti, skontali su da je sat nešto što je trebalo gradu. I nisu puno pgriješili, samo, što su se tako stisli, mogli su u svaki grad po jedan sat da uvale. Treba nam svima jedan ogroman sat. Vrijeme ide, iste greške se prave, a vrijeme je novac.

Prešli smo most i šetamo kraj vode. Velika zelena površina uz vodu, ljudi trče, voze bicikle, parovi šetaju i drže se za ruke, i ljube. Javno. Pitam je ima li ovdje problema sa tzv. „šerijatskom policijom“ kao u Mostaru što je bio onaj slučaj (znajući da je srednja Bosna dom monogih iz zemalja Džana i Stana). Kaže da nije bilo takvih situacija, da se vidi poneki sa bradicom i trofrtaljkama, al’ za sada je sve OK.....

gromovnik
17-08-10, 07:44
...Reče nam domaćica da se taj dio uz rijeku zove POJILO, jer tu omladina dolazio da se poji pivom i marihuanom ljutom. Kaže da milicija ponekad pegla, al’ i oni znaju šta se tu radi. Pitam se kad će više ti dosadni miliconeri prestati da gnjave ljude zbog trave. Baš su dosadni i naporni. Aj’ što nam je trava u BiH poprilično loša ako je poredimo sa okolnim zemljama, nego još i dosadni policajci. Uh.

Prolazimo šetalište i idemo ispod mosta. Stubovi su prebojeni u crno – crvenu boju, slika Čegevare i još neke. Reče da su to sve odradili navijači FK Čelik, poznatiji kao Robijaši. Moram priznati da su se baš potrudili. Super mi je to sa tim navijačkim grupama, kada boje i ukrašavaju grad na taj način. Istu stvar su i Vulturesi uradili po BL. Sve je to kul dok ne odu na utakmicu i ne pobiju se. E tad su mi baš bezveze.
Bližimo se klubu. Mučenička grupa je već počela sa nastupom, mi smo bili poslije njih.
Ne bih puno peglao o svirci (neukusno je sam sebe hvaliti) ali nama je bilo presjajno, publika je vrištala, ja sam uživao. Odličan provod na bini pred zeničkom publikom.
Pored mene i Gospode, svoj doprinos čitavom scenskom ugođaju dala je i VJ AGOTHA, jedno predivno i šarmanto biće, koja je bila zadužena za video u vrijeme festivala. Nakon nas su bili legendarni Ateisti, a ja sam se muvao po klubu i oko kluba, prepuštajući se čarima međuljudske komunikacije.
Prije nego smo ušli u kola, rekoše nam da bi opet da zasviramo kod njih za dva tri mjeseca. Bilo bi sjajno, pomislio sam.

E sada, neka mi neko još jednom kaže da je Zenica ružan i prljav industrijski grad...

I kad se misli i impresije slegnu poslije Zenice, ja se nekako ljuljam sokacima tijesnijem štucajući i pijevajući tiho pospano i elegično i zaklinjem se nikad, nikad više ljudskom uhu oboljelom neću tješiti dušu vedrinom, ni srce podržati ljekovitim sokovima trava, ni tijelo liječiti strašnom željom da se ne napati......

beli54nl
17-08-10, 10:49
..."Sta ljudsko bice moze uciniti-sta ti i ja mozemo uciniti-da stvorimo potpuno drugacije drustvo?!
Mi ovje sebi postavljamo veoma ozbiljno pitanje.Moze li sta biti ucinjeno,uopste?
Sta moze biti ucinjeno?
Hoce li nam neko reci?
Ljudi su nam govorili.Takozvane duhovne vodje,koji toboze razumiju ove stvari bolje od nas,govorili su nam pokusavajuci da nas saviju i uklope u neki novi obrazac,i to nas nije odvelo daleko,sposobni i obrazovani ljudi su nam takodje govorili i ni to nas nije odvelo daleko.Receno nam je da svi putevi vode ka istini-vi imate svoj put kao Hindu,neko drugi ima svoj put kao Hriscanin,a neko treci kao musliman,i svi se oni preplicu na istim vratima-sto je,kada razmislite,ocigledan apsurd.Istina nema puta,i u tome i jeste ljepota istine,to i jeste zivot.Mrtve stvari imaju put jer su staticne,ali istina je nesto zivo,pokretno,nesto sto ne pociva na odredjenom mjestu,nesto sto nije hram,sto nije dzamija ili crkva,mjesto gdje vas ni jedna religija,ucitelj,filozof,ni bilo ko,ne moze odvesti.
Tada cete uvidjeti da je ova ziva stvar ustvari ono sto vi zaista jeste-vas bijes,vasa okrutnost,vase nasilje,vas ocaj,vasa patnja i tuga u kojoj zivite.
U razumjevanju svega ovoga je istina,i to mozete razumjeti jedino ako znate kako da gledate na sve ove stvari u zivotu.A ne mozete ih gledati kroz ideologiju,kroz prostor rijeci,kroz nade i strahove"...

Dzidu Krisnamurti(1895-1986)-O istini.

beli54nl
19-08-10, 19:00
Jesi l' cuo da ce sutra padati dinari s neba?
Nisam.
A jel' verujes da ima tica sto donosi kolace?
Ne verujem.
Jesi l' cuo da ima negde da je stalno leto?
Nisam.
A jel' verujes da u radio zivu mali ljudi?
Ne verujem.
Mars iz naseg sokaka kad ne umes da sanjas!
Da te pokrljam napola k'o lebac...Eto!

M.Antic

beli54nl
20-08-10, 19:21
..."Kako li bi trebalo opisati boje koje sam video tokom tog cudesnog vaznesenja?
Video sam da je citav svet sacinjen od boja,da sve jeste boja.I kao sto sam osetio da je od boja sacinjena sila koja me je od svih drugih stvari odvojila,tako sam shvatio da je boja i ono sto me je sada sa ljubavlju grlilo i spajalo sa citavim svetom.Video sam narandzasta neba,lepa jarko zelena tela,jaja u boji kafe,legendarne,neboplave konje.Sve je bilo kao u predanjima i na slikama koje sam godinama s ljubavlju gledao i zbog toga sam ja sve to posmatrao zacudjeno i zadivljeno po prvi put,a istovremeno sve to sto sam video,kao da je na neki nacin izlazilo iz mojih uspomena.Shvatio sam da je ono sto zovem sjecanjem deo jednog citavog sveta i da ce citav svet,zbog bezgranicnog vremena koje se preda mnom otvorilo,u buducnosti postati najpre moje iskustvo,a zatim moje sjecanje.
U tom veselju boja,shvatio sam i zasto sam,dok sam umirao,osetio olaksanje kao da sa sebe svlacim tesnu kosulju,od sada mi vise nista nije zabranjeno,imam neograniceno vreme i radost da mogu da prozivljavam sva doba i sva mesta.
I cim sam to spoznao,uplaseno i sretno shvatih da sam blizu njega.U tom casu ponizno osetih prisustvo crvene boje koja se ni scim nebi mogla uporediti.
Toliko je cudesno i krasno bilo to crveno koje se priblizavalo,koje je sve prekrivalo i u kojem su se svi prizori sveta jedni s drugima igrali,da su mi se suze u ocima ubrzale,zbog toga sto sam tog crvenog deo"...

Orhan Pamuk-Zovem se crveno

beli54nl
22-08-10, 10:10
..."Shvatila sam da je potpuno iscedjena i poslednja kap svetlosti iz moje krvi.
Postala sam svesna istine.
A istina je bila da je za mene bolje da budem prostitutka nego obmanuta svetica.
Jer sve su zene obmanute.
Muskarci su ti koji ih obmanjuju,a potom kaznjavaju zbog obmane.
Muskarci su ti koji ih guraju do samog dna,apotom kaznjavaju jer su pale.Oni ih uvlace u brak,a onda kaznjavaju udarcima i psovkama,pretvarajuci ih u poslugu koja im je stalno na raspolaganju.Najmanje obmanute zene upravo su prostitutke.A najtezu kaznu zene podnose upravo u ime braka i ljubavi"...
*********
..."Dok sam zurila u njega,shvatila sam da ga mrzim onoliko koliko samo zena moze mrzeti muskarca,a robogospodara.I znala sam po njegovim ocima da me se boji onoliko koliko se muskarac moze bojati zene,a gospodar roba"...

Nanual el Saadaui-Zena u nultoj tacki

beli54nl
26-08-10, 18:52
..."Razum nas zestoko odvraca od ruba ponora i bas zato mu se nedovoljno primicemo.Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao sto je strast onoga koji,strepeci na rubu ponora,smotri tako o vratolomnom skoku.Prepustimo li se na tren razmisljanju,neminovno smo propali,jer premisljanje nas tera da se obuzdamo a upravo zato,kazem ne mozemo razmisljati.Ako u blizini nema prijateljske ruke da nas zadrzi ili ako ne uspemo u nenadanom pokusaju da se bacimo nauznak na zemlju,skocit cemo u dubinu i zaglaviti"...

A.E.PO

beli54nl
27-08-10, 15:19
..."Posmatrajte tjeskobu koja caruje svuda oko nas,posmatrajte usamljenost,strah,izgubljenost,sukobe u srcima ljudi.Zamislite da vam neko pruzi priliku da se svega toga oslobodite.Zamis-lite da vam neko pruzi priliku da zaustavite sve to uzasno tracenje energije,zdravlja,emocija.Zamislite da vam neko pokaze put kojim se moze postici da stvarno volimo jedni druge,da budemo spokojni,potpuno prozeti ljubavlju...
Ljudi ne zive.Vecina vas ne zivi,samo odrzava zivot u svom tjelu.To nije zivot.Vi ne zivite,sve dok vam ne postane potpuno nevazno da li cete zivjeti ili umrijeti.Na toj tacki pocinjete da zivite.Kada ste spremni da izgubite sopstveni zivot,tek tada ga zivite.Medjutim,ako neprestano stitite svij zivot,vi ste mrtvi...
Da li ste spremni da sve stavite na kocku?"...

Anthoni de Melo-"Budjenje"

beli54nl
30-08-10, 17:09
..."Pirak vjetra priljepljuje Marijinu haljinu uz njeno tijelo.Kao da je mokra,kao da je gola.
Ta mi slika lomi srce,kao da je srce parce suvog hljeba.
Ogrcem svoju crnu sjenku kao dolamu,koja kao kisa pada oko mene,i krecem da nadjen Marijine prste.
Noc je crna i ne pomaze mi u potraznji.
Setam do praskozorja.
Ne srecem nikoga samo svoj bol,koji nikako da sazvacem,i vjetar.
Niko nije sa mnom na putu,u ovom gradu,u ovom zivotu.
Nadan se:imam nemajuci.
Ceznja sluzi cekanju.
-Ko slepac pipam po mraku.
-Umro sam-pokriva me cutnja,tisina,tmina.Nema me vise.Sakrivam svoju umornu glavu u tu bolesnu ljubav.U tu brusenu i prociscenu ljubav.Spustam u nju svoju krv,svoj mozak,zar svoje duse.
Marija mi je bliska i neophodna.
Ja je zelim.
Dok joj govorim,srce mi lupa kao u djecacica,zudnja koraca ispred ljubavi"...

D.Aleksic- "Josija iz bele sinagoge"

Tiga
31-08-10, 21:20
" Stvar je, dakle, prosta. Ostani ovako sa mnom zauvek", rekao sam.
"To...iskreno kažeš?"
"Naravno."
Naoko je zastala. Zastao sam i ja. Stavila mi je obe ruke na ramena i zagledala mi se pravo u oči. U dubini njenih zenica od teške, crne tečnosti stvarao se vrtlog čudnog obilka. Te prelepe zenice dugo su gledale duboko u mene. Zatim se propela i meko prislonila svoj obraz uz moj. Bio je to tako divan i topao gest da mi je na mah srce zastalo.
"Hvala ti", rekla je Naoko.
"Nema na čemu", rekao sam.
"Veoma sam srećna zbog toga što si rekao. Stvarno", rekla je tužno se osmehujući. "Ali, to nije moguće."
"Zašto?"
"Zato što nije u redu. Zato što bi to bilo strašno. Zato što..."započela je i odjednom zaćutala, nastavivši da hoda. Znao sam da joj se razne misli vrzmaju po glavi, i zato sam ćutke, ne progovorivši ni reč, nastavio da hodam pored nje.
"Zato što...je to pogrešno, i za tebe i za mene", nastavila je kasnije.
"Zašto je pogrešno?", pitao sam tiho.
"Pa, zato što nije moguće da neko nekoga zauvek čuva. Evo, zamisli da se ja udam za tebe. Ti radiš u nekoj firmi. Ko će mene da čuva dok si ti tamo? Ko će mene da čuva dok si ti na službenom putu? Da se držim za tebe sve do smrti? Zar je to ravnopravnost? Osim toga, jednog dana bih ti dozlogrdila i zapitao bi se: "U čemu je svrha mog života? Samo da se brinem o ovoj ženi?
Ja to neću. To moje probleme ne bi rešilo."

"Nećeš imati doveka probleme, rekao sam položivši joj ruku na leđa. "Jednom će im doći kraj. A kad dođe, razmislićemo o tome tada. Možda ćeš tada ti biti ta koja meni pomaže. Život ne živimo po nekakvom programu. Ako sam ti sada potreban, treba da me koristiš. Zar nije tako? Zašto tako kruto razmišljaš o svemu?
Hajde, opusti ramena i čitavo telo će ti biti opuštenije."

"Norveška šuma"-Haruki Murikami

beli54nl
02-09-10, 15:39
..."Vremenom ces navici na rastajanje.Naucices da se secas.A secanje je isto kao i susret.I pomalo ces navici da volis mnoga bica u uspomeni.
Kao sto deo sebe dajes prijateljima,tako ce i oni tebi davati najbolje od sebe.
Na kraju ces videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.
Jednom ces morati da das sve i da te ne boli.Naucices da sanjas.Da lecis dodirom.Da zadajes mali,da bi ublazila veliki bol.
Vrlina je postupati u skladu sa sobom.Biti zadovoljan sada.Ne u ime buducnosti i od secanja na proslost,nego zbog ovog trenutka.
Vrlina je biti potpuno ziv"...

M.Pavic

beli54nl
03-09-10, 07:42
..."Voleti ljude takvi kakvi su,to je nemoguce.A ipak se mora.I zato,kad im cinis dobro,stegni srce,zapusi nos i zatvori oci (ovo poslednje je neophodno).Podnosi zlo od njih,ne ljuti se na njih ako mozes,seti se da si i ti covek.Naravno moras s njima biti strog,ako ti je dato da budes iole pametniji od osrednjeg.Ljudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha,ne daj se takvoj ljubavi,i ne prestani da prezires.Nauci da ljude prezires cak i kada su dobri,jer su tada najvise rdjavi.Ko iole nije glup,taj ne moze da zivi a da sebe ne prezire,bio cestit ili ne bio svejedno.Ljubiti bliznjeg svoga,a ne prezirati ga-to je nemoguce.I ljubav prema covecanstvu treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome covecanstvu koje si sam stvorio u svojoj dusi,drugim recima,sam sebe si stvorio,te i ljubav prema sebi samom,i koga prema tome,nikad nece ni biti u stvari"...

Dostojevski-Mladic

beli54nl
04-09-10, 16:05
Pod klepisidrom

..."To su lavirinti,magacini i ambari stvari,to su jos topli grobovi,trulez i znoj.Prastare istorije.Sedam slojeva,kao u drevnoj Troji,hodnici,odaje riznice.Prije najstarije saslusane istorije bile su druge,koje niste slusali,bili su bezimeni predhodnici,romani bez imena,tamni tekstovi za vecernje drame oblaka,a jos dalje knjige-legende,knjige nikad napisane,knjige vjeciti pretedenti,lutajuce i izgubljene"...

Vladan Dobrivojevic-"Legenda o zemlji zrikavaca"

beli54nl
06-09-10, 08:18
..."Postoji samo jedna nesreca:izgubiti dobro misljenje o samom sebi.Ne dopadati se vise samom sebi,to je prava nesreca.Sve je ostalo tek igra i obogacivanje zivota,u svakoj drugoj patnji covek moze biti zadovoljan samim sobom,moze se sam sebi i te kako svidjati.
Tek kada se razidjes sa samim sobom,kada te u patnji pece savest,tek kada se boris sa svojom tastinom,postajes jedna i zalosna figura"...

Thomas Mann

zagorski
15-09-10, 12:51
Iz poslednjih dana njegovog boravka ovde sećam se jedne njegove izreke, koja čak i nije bila izreka, već se sastojala samo od jednog pogleda. Neki čuveni istoričar, filozof i kulturni kritičar, čovek evropskog glasa, objavio je svoje predavanje u auli, a ja sam uspeo da nagovorim Stepskog Vuka, koji isprva nije bio raspoložen za to da odemo na predavanje. Otišli smo zajedno i sedeli jedan pored drugog u auditoriji. Kada se govornik popeo na katedru i otpočeo svoj govor, razočarao je mnoge slušaoce, koji su u njemu gledali neku vrstu proroka, svojim pomalo uštogljenim i sujetnim držanjem. Kada je odmah na početu govora uputio nekoliko laskavih reči slušaocima, zahvaljujuci im na brojnoj poseti, dobacio mi je Stepski Vuk brz pogled, pogled koji je izražavao kritiku ovih reci i čitave govornikove ličnosti; oh, nezaboravan i strašan pogled, o čijem se značenju mogla napisati čitava knjiga!

Taj pogled nije kritikovao samo ovog govornika, satirući slavnog čoveka svojom snažnom, premda blagom ironijom, najmanje se radilo o tome. Taj pogled je bio pre tužan nego ironičan, bio je čak duboko i beznadežno tužan; njegova suština bilo je tiho, u neku ruku, ustaljeno očajanje, koje je donekle već postalo navika i forma. Svojom očajnickom jasnoćom taj pogled nije samo osvetlio ličnost sujetnog govornika, nije samo ismejao i dao konačan sud o situaciji tog trenutka, očekivanju i raspoloženju publike, pomalo naduvenom naslovu obavljenog govora. Ne, pogled Stepskog Vuka prodro je kroz čitavo naše doba, čitavo ustumarano poslovanje, laktaštvo, sujetu, čitavu površnu igru jedne uobražene plitke umnosti ah, na žalost, taj pogled je prodirao još dublje, nije se zaustavio samo na nedostacima i beznadežnosti našeg vremena, našeg duhovnog života i naše kulture. Prodro je do u srce čitavog čovečanstva, izrekavši u trenutku, rečito, svu sumnju jednog mislioca, nekoga ko je možda stekao saznanje o dostojanstvu i smislu čovečjeg života uopšte.

Taj pogled je govorio: Vidi kakvi tromi majmuni! Vidi kakav je čovek! I sva slava, sva mudrost, sva postignuća duha, sva stremljenja ka uzvišenosti, veličini i tajnosti svega čovečnoga raspadoše se i postadoše majmunisanje!

(Stepski vuk - Hese)

Anand
15-09-10, 16:53
„Ako je duh bogat, nema razloga da se ne dijeli i ne daje. Ako nešto dijeliš, onda dijeliš nesebično, bez želje da ti drugi uzvrate: u samom činu davanja ti nalaziš zadovoljstvo, pa si već nagrađen i više nego što si mislio. Radosno davanje: duša se pretvori u vrt pun proljeća i cvijeća. Nema veće sreće no kad u te uđe proljeće i kad tvoje biće rađa cvijeće. Nema ljepšeg prizora za ljudsko oko no kad se pupoljak otvara i rascvjetava. Ovo se ne može dokazati, ali može pokazati. Ne možeš razumom dokazati zašto živiš i zašto voliš: to se događa, kao što se cvijet razvije i miriše. Ljubav se ne može pojmovno odrediti... Ona je prevazilaženje vlastitih granica i ulivanje u druge: to je kao izvor u tebi koji se izliva i dijeli sa svima. U tvom srcu ima toliko pjesama da moraš pjevati, toliko snage da moraš igrati, toliko ljubavi da moraš voljeti...“

Đuro Šušnjić – Dijalog i tolerancija

beli54nl
16-09-10, 15:30
..."Mudrac je pazljivo saslusao razloge mladiceve posete,ali mu rece da u ovom trenutku nema vremena da mu objasni sta je to tajna srece.Preporucio mu je da proseta po njegovoj palati i da sa vrati kroz dva sata.
U medjuvremenu bih te nesto zamolio-dodade mudrac,pruzajuci mladicu kasicicu za caj u koju je kanuo dve kapi ulja.Dok budes hodao,nosices ovu kasicicu i nastojaces da se ulje ne prospe.
Mladic je poceo da se penje i silazi stepenicama palate stalno motreci na kasicicu.Posle dva sata vratio se pred mudraca.
-dakle-upita Mudrac-jesi li video persijske cilime u mojoj trpezariji?Jesi li video vrt koji je najveci majstor medju bastavanima punih deset godina uredjivao?Jesi li primetio prekrasne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladic je posramljeno priznao da nije video nista.Njegova jedina briga bila je da ne prospe dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
-Onda se vrati i upoznaj cudesa mog sveta-rece Mudrac.Ne mozes imati poverenju u coveka, ako ne poznajes njegov dom.
Sada vec smireniji,mladic uze kasicicu i ponovo krenu u setnju palatom,ovoga puta obracajuci paznju na sva umetnicka dela koja su visila sa tavanice i po zidovima.Razgledao je vrtove,okolne planine,primetio nezne cvetove i ukus s kojim je svako umetnicko delo postavljeno na pravo mesto.Vrativsi se kod Mudraca,potanko mu je prepricao sve sto je video.
-A gde su one dve kapi ulja koje sam ti poverio?-upita Mudrac.
Pogledavsi u kasicicu mladic primeti da ih je prosuo.
-Eto,to je jedini savet koji mogu da ti dam-rece Najmudriji od Mudrih.
Tajna srece sastoji se u tome da posmatras sva cuda ovog sveta,ali da nikad ne zaboravis ni na one dve kapi ulja u kasicici.
Mladic je cutao.Shvatio je pricu starog kralja.
Pastir voli da putuje,ali nikad ne zaboravlja svoje ovce.

Paulo Koelho-Alhemicar

tempesta
26-09-10, 20:15
"Kad god sam popio gorku casu, imala je talog meda. Kad god sam savladao neku sumovitu prepreku, dospeo sam u zelenu ravnicu. Kad god sam izgubio prijatelja u nebeskoj izmaglici, nasao sam ga u osvitu jutra.

Koliko puta sam svoj bol i jad pokrivao trpeljivoscu nadajuci se da za to sledi nagrada! Ali, kad bih ih otkrio, video bih da se bol u radost preobrazio i da je jad bodrost postao. Koliko puta sam sa prijateljem prolazio pojavnim svetom misleci da je glup i nerazuman, ali sam uvek u tajnome svetu sebe smatrao tiranom i nasilnikom, a njega mudrim i pronicljivim.

Koliko puta sam, opijen nektarom vlastite duse, sebe i svoga sagovornika smatrao jagnjetom i vukom, a kada bih dosao k sebi vidio bih da smo obojica ljudi. I ja i vi, ljudi, ocarani smo onim sto se iz nas javno ispoljava, a prenebregavamo sustinu u nama skrivenu. Ako neko od nas posrne, kazemo da pada; ako polako ide, kazemo da je slabic koji propada; ako zamuca, kazemo da je nem; ako uzdahne, kazemo da je u samrtnom ropcu i da umire.

I ja i vi strasni smo poklonici ljustura koje zovemo '' ja '' i povrsnosti zvanih ''vi '' – zato ne vidimo tajne duha u svome '' ja '', niti tajne duha u '' vi ''.
Sta mozemo uciniti kada smo, zbog vlastite uobrazenosti, nemarni prema istini u nama?

Kazem vam, a mozda su moje reci veo koji prekriva lice istine u meni, kazem i vama i sebi:
Ono sto vidimo ocima samo je oblak koji nam zaklanja ono sto treba da vidimo dusama; ono sto cujemo usima samo je buka koja zaglusuje ono sto treba da usvojimo srcima. Ako vidimo policajca kako hapsi coveka, ne treba da mi sudimo ko je od njih prestupnik. Ako vidimo coveka oblivena krvlju, a drugoga okrvavljenih ruku, razumno je da ne presudjujemo ko je ubica, a ko zrtva. Ako cujemo coveka kako peva, a drugoga kako place, valja da se strpimo dok ne utvrdimo koji od njih je veseo.

Ne, brate, ne sudi o istini u coveku prema onome sto on ispoljava, niti uzimaj njegove reci ili neko delo kao simbol njegove nutrine. Jer, ima mnogo onih koje omalovazavas zbog njihovog teskog jezika i oskudna govora, iako su prepuni umnosti i osecanja. Takodje je mnogo onih koje nipodastavas zbog ruzna izgleda i nedolicna zivota, a oni su jedan od nebeskih darova, jer u ljudima ima bozanskog daha.

Katkada u jednome danu posetis i dvorac i stracaru. Iz prvoga izlazis zadivljen, iz drugoga tuzan, ali kada bi mogao zanemariti pojavnosti koje culima opazas, tvoje divljenje ne bi bilo tako veliko, vec bi se u tugu pretvorilo, a na drugoj strani bi se tvoja tuga do divljenja vinula.

U toku dana mozes sresti dva coveka. Jedan ti se obraca glasom sto lici na bes oluje i pokretima kao u vojnika dostojna strahopostovanja, a drugi ti govori bojazljivo i stidljivo, drhtavim glasom i isprekidanim recenicama. Ali, kada bi ih mogao videti na iskusenjima, ili u cinu zrtvovanja u ime principa, znao bi da napadna plahovitost nije hrabrost i da nemušsa stidljivost nije isto sto i bojazljivost.

Katkada pogledas kroz prozor i medju prolaznicima ugledas monahinju kako ide na jednu stranu i prostitutku koja ide na drugu stranu te odmah pomislis: Koliko li je dostojanstvena jedna, a koliko li je ruzna druga. Ali, kada bi zatvorio oci i za trenutak oslusnuo, cuo bi saputanje u vazduhu: Jedna se za me moli, a druga mi bol zeli; u dusi svake od njih je senka Duha.

Katkada ides svetom tragajuci za onim sto se zove civilizacija i razvijenost te udjes u grad sa velelijepnim palatama, divnim hramovima i sirokim ulicama. Narod u njemu hita na sve strane: neki kao da bi kroz zemlju prodreli, neki kao da bi poleteli, neki kao da bi munju uhvatili, neki kao da bi sami vetar dohvatili, a svi su u prelepoj odeci, sa sjajnom dugmadi – kao da im je praznik ili festival.

Posle izvesnog vremena, put te dovede u drugi grad sa bednim kucama i tesnim sokacima koji, kada kisa padne, pretvore se u glinena ostrva u moru blata. Kada ih sunce ogreje, pretvore se u oblake prasine. Mestani su prosti i jednostavni, kao tetiva na luku: idu lagano, rade polako, gledaju te kao da kroz tebe gledaju negde daleko te napustas njihovu zemlju osecajuci odvratnost i ogavnost, govoreci:
Razlika izmedju onog sto videh u jednom i u drugom gradu je kao razlika izmedju zivota i smrti. U prvom gradu je snaga na vrhuncu, a u drugom krajnja nemoc; u prvom je prolecna i letnja mladost, a u drugom jesenja i zimska apatija; u prvom je upornost mladosti razigrane u vrtovima, a u drugom je staracka nemoc sto iscezava u pepelu.

Ali, kada bi oba grada mogao pogledati bozjim ocima, video bi da su oni kao dva srodna stabla u jednoj basti. Kada bi tako mogao duze pronicati u njihovu sustinu, video bi da ono sto ti se cinilo naprednim u jednome samo su kratkotrajni, sjajni mehurici, a da ono sto si smatrao apatijom u drugome je nevidljiva, postojana vrednost.

Ne, zivot se ne sastoji od svojih pojavnosti, vec od onoga sto se ne vidi; sav vidljivi svet nije sadrzan u svojim ljusturama, vec u sustinama; o ljudima ne treba suditi po licima, vec po srcima.

Ni vera nije sadrzana u izgledu bogomolja, u onome sto grade svestenici i tradicija, vec u onome sto se krije u dusama i sto postoji u namerama.

Ni umetnost nije u onome sto cujes usima, bilo da je to tiho zvucanje pesama, zvonjava reci u kasidama, ili linije i boje koje na slici opazas ocima. Umetnost je u onim nemustim, treperavim distancama izmedju tonova u pesmama; u onome sto do tebe dospeva posredstvom kaside, a sto je u dusi pesnika ostalo neizgovoreno, mirno, samotno; u onome cime te slika nadahnjuje, gledajuci je, vidis nesto dalje i lepse od nje.

Ne, brate, ni dani ni noci nisu sadrzani u svojim pojavnostima; ni ja, koji sam samo putnik u vremenu, nisam sadrzan u ovim recima koje ti izgovaram, osim tek toliko koliko su reci u stanju da ti prenesu moju mirnu nutrinu.

Zato me ne smatraj neznalicom prije nego sto dokucis moje tajno bice, a ne smatraj me ni genijem pre nego sto oslobodis moje bice onoga sto sam od drugih preuzeo. Ne reci:
On je skrtica tesne ruke, pre nego sto moje srce sagledas, ili da sam plemenit i blagodaran pre nego sto saznas sta me podstice na plemenitost i blagodarnost. Ne smatraj me ni zaljubljenikom dok ti se moja ljubav ne objavi u svoj svojoj svetlosti i zaru, niti me smatraj praznim dok ne dotaknes moje krvave rane."

K. Gibran - Mirisni plodovi duse

seka
27-09-10, 08:36
Secanje nije zapecacena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadrzaj: ono preobrazava proslost, upisujuci joj sadasnje znanje, iskustvo i osecajnost. Zato pricu o poroslosti (a svaki trenutak je vec proslost; prokletstvo vremena je upravo u tome sto retko uspevamo da uhvatimo i prozivimo trenutak, neponovljivost i punocu sadasnjosti, bez tereta proslosti i neizvesnosti buducnosti), dakle, govor o bilo cemu treba uzeti sasvim uslovno, kao mesavinu malo nehoticnih lazi, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj tastini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju, umesto secera, sipamo gomilu spletki.

Spletkarenje sa sopstvenom dušom – Marija Jovanovic

gromovnik
28-09-10, 20:33
..."Vrljajuci tako s kraja na kraj lobanje, nadem se na caršiji. A s nje se ne vidi daleko ni duboko. Gmizu jadni ljudi, krve se i kolju oko zalogaja hljeba, oko zlata, oko ugleda, gonjeni strahom za sutra i zudnjom za gomilanjem. I cim ljudsko bice izide na ovu caršiju, cim se upusti u krvavu igru odnosa što vladaju njome, izgubi cistocu ociju, zakrvavi bionjacama, stišce pesti, postaje surovo ili, što je još gore, - lukavo nasmiješeno. A ipak, ipak, oko svakog obigravaju mutne hucne vode, svaki bi nekog zvao, ali se s obale niko ne odziva.
Neko primjecuje prokletstvo, pa se zatvara u šutnju, ili se gnjavno baca da satre ili da bude satrven. Vecina ne vide. Trpe i cute, uvjereni da su uzroci van moci ljudske spoznaje...."

Kamija
DerviŠ Sušić

beli54nl
30-09-10, 16:22
..."Uvek je vodila ljubav kao da joj je poslednji put,tako je sve radila,tako je zivela:ali nama ovo zaista jeste,mada nijedno od nas to ne zna,poslednji put.
Poslednji put za ove grudi.Grudi Helene Trojanske bile su tako zadivljujuce da kada ih je, po padu Troje,prinela muzu,Menelaj nije bio u stanju da joj naudi.Neodlucna ruka je spustila mac.Ovo je zena koju volim i ovo su njene grudi.Bezbroj puta premotavam ovu traku u svojoj glavi.Jesi li pokazala zemljotresu svoje grudi,Vina,jesi li ih prinela bogu oluje,zasto nisi da jesi,mozda bi,ma sigurno bi,prezivela.Ovo su grudi zene koju volim,stavljam nos izmedju njih i udisem njihov ostar miris,njihovu zrelost.Stavljam svoj ud medju njih i osjecam dodir njihove punoce"...

Salman Ruzdi-"Tlo pod njenim nogama"

beli54nl
04-10-10, 08:03
..."Znaci koje ostavljamo iza sebe nece izbeci sudbinu svega sto je ljudsko;prolaznost i zaborav.Mozda ce ostati uopste nazapamceni?
Mozda ih niko nece razumeti?
Pa ipak,oni su potrebni,kao sto je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopstavamo i otkrivamo.Ako nas ti kratki i nejasni znaci ne spasu od lutanja i iskusenja,oni nam mogu olaksati lutanja i iskusenja i pomoci nam bar time sto ce nas uveriti da ni u cemu sto nam se desava nismo sami,ni prvi ni jedini"...

Ivo Andric-Znakovi pored puta

deep dark river
12-10-10, 23:34
"... Jer lepota, Faidre, dobro to upamti, samo je lepota u isti mah božanska i vidna, i tako je ona put čulnoga, ona je, mali Faidre, put umetnika ka duhu. A misliš li ti, dakle, moj dragi, da ikada može postići mudrost i pravo muško dostojanstvo onaj koga put ka mudrosti vodi kroz čula? Ili naprotiv, veruješ (a ja ti dopuštam da sam odlučiš) da je to opasno- umilan put, uistinu put lutanja i greha koji nužno zavodi? Jer ti treba da znaš da pesnici ne mogu ići putem lepote a da im se ne pridruži Eros, i ne nametne im se za vođu; pa čak iako smo junaci svoje vrste i čedni ratnici, mi smo kao žene, jer strast je naše uzdizanje, a naša čežnja mora ostati ljubav- to je naša slast i naša sramota.... "

"Smrt u Veneciji" Tomas Man

deep dark river
12-10-10, 23:39
"... I on je oprezno kružio oko žrtvenika na kome je buktao čisti i čedni plamen njegove ljubavi. Klekao je pred nj i podsticao ga i hranio na sve moguće načine, jer je hteo da ostane veran. A posle nekog vremena, neprimetno i nečujno, on se ipak ugasio.
No Tonio Kreger je stajao još neko vreme pred hladim oltarom, začuđen veoma i razočaran što je vernost nemoguća na zemlji. Zatim je slegao ramenima i otišao svojim putem..."

"Tonio Kreger" Tomas Man

beli54nl
17-10-10, 08:06
..."Stalno zamisljam mnogo male djece kako se igraju u jednom velikom zitnom polju.Na hiljade male djece,a nikoga u blizini...nikoga odraslog mislim...osim mene.A ja stojim na samom rubu jedne grozne provalije.Duznost mi je da uhvatim svakoga ko se zaleti prema provaliji,hocu reci,ako neko trci ne gledajuvi kuda,ja trebam iskrsnuti i uhvatiti ga.To je sve sto bih trebao raditi citavog dana.Da budem takav hvatac u zitu.Znam da je to blesavo,ali to je jedino sto bih zaista zelio biti"...

J.D.Salinger-Lovac u zitu

Datula
17-10-10, 11:39
"Ništa nije suštinski pogrešno u ljudima. Ako im se da priča koju treba da sprovedu u delo, a koja ih dovodi u harmoniju sa svetom, oni će živeti u harmoniji sa svetom. Ali ako im se da priča koju treba da sprovedu u delo, a koja ih dovodi u sukob sa svetom, kao što je vaša, onda će živeti u sukobu sa svetom. Ako im se da priča koju treba da sprovedu u delo, a u kojoj su oni gospodari sveta, oni će se ponašati kao gospodari sveta. Ako im se da priča koju treba da sprovedu u delo, a u kojoj je svet neprijatelj koga treba pokoriti, oni će ga pokoriti kao neprijatelja, i jednog dana, neizbežno, njihov neprijatelj će im ležati kraj nogu smrtonosno krvareći, kao što svet to sada čini. "

IŠMAEL - Danijel Kvin

Sanuška
22-10-10, 22:18
Haruki Murakami "Južno od granice, zapadno od sunca"

"Dešavalo mi se da se probudim u dva-tri sata ujutru i da ne mogu više da zaspim. Tada bih ustajao iz kreveta, odlazio u kuhinju, sipao sebi viski i pio ga. S čašom u ruci, dugo bih s prozora posmatrao groblje u tmini i podno njega, na putu, farove automobila koji su tuda prolazili. Ti sati koji su vezivali noć i praskozorje, bili su dugi i mračni. Ponekad sam pomišljao da bi mi bilo lakše kad bih mogao da zaplačem. Ali, nisam znao zbog čega bih plakao. Nisam znao ni zbog koga bih plakao. Bio sam previše samoživ da plačem zbog nekog drugog, i prestar da plačem zbog sebe samog."

beli54nl
06-11-10, 18:36
Dotakni život

Želiš li upoznati život u svemu što on jest, dotakni tek rođeno dijete, osjeti njegovu nezaštićenu mekoću. Dotakni bolesne. Dotakni stare. Dotakni mrtve. Nemoj se dijeliti ni od koga.
Prihvati dječju ruku, povjerljivu, željnu da je vodiš. Prihvati ruku mladog čovjeka, samosvjesnog i brižnog. Prihvati majčinsku ruku koja je vazda pripravna i brižna, vazda marna. Prihvati ruku čovjeka u punoj životnoj snazi. Osjeti njegovu snagu i skrbnost. Prihvati onemoćalu ruku bolesnika, i onoga vedrog, i onoga očajnog. I onoga posve otupjelog. Prihvati ruku starca, klonulu i osamljenu. Ruku u kojoj je još toliko životnosti, životnosti kojoj ne dostaje snage. Uzdrhtalu od životnih napora. I od strepnje i od čežnje. Osjeti ruku umrloga, zauvijek zaustavljenu. Zaustavljenu i nakon mnogo dobrote, i nakon mnogo dana nemara i samodostatnosti.
Osjeti nevini i bezazleni djetinji miris. Osjeti trpki miris znoja čovjeka predana naporu za dobro svojih. Osjeti miris bolesnoga, sputanog svojom mukom. Osjeti miris života i smrti.
Poslušaj glas malenog djeteta koje tepajući ulazi u svijet. Glas zaigranog djeteta koje svoj život ispunja bez ostatka. Poslušaj zbunjene koji svoju nesigurnost nastoje zakriti podjednako i žustrinom i odmjerenošću svoga govora. Poslušaj govor gnjevnih i nezadovoljnih koji se osjećaju zatočenicima života. Govor ravnodušnih kojima ni do čega nije stalo. Poslušaj govor vedrih i zahvalnih koji svojom tankoćutnošću uvijek pronalaze dobro. Poslušaj govor onih koji su zamakli u poznu životnu dob, koji su naučili životu uvijek davati ono što je od njih, ne pitajući pretjerano za uzvrat. Poslušaj govor onih čiji glas trne i sažima se u svega nekoliko riječi, riječi koje se ne umiju doreći.
Dotakni život. Dotakni ga i duhom i tijelom. Čitavim svojim bićem. Kroz dodir ćeš osjetiti život. Postati živ. Dotakni život. Ti si njegov dio. On se prelijeva kroz tebe. Nemoj zaustaviti, nemoj nepotrebno uznemiriti njegov tok.
Budi živ.

Stjepan Lice

beli54nl
07-11-10, 09:02
IVO ANDRIĆ : " STAZE,LICA, PREDJELI "
STAZE

Na tim stazama koje vjetar mete i kiša pere, a sunce okužuje i raskužuje, na kojima se sreta samo izmučena stoka i ljudi ćutljivi, tvrda lica, tu sam ja zasnovao svoju misao o bogatstvu i ljepoti svijeta. Tu sam, neuk i slab i praznih ruku, bio srećan opojnom srećom do nesvijesti, srećan od svega onoga čega tu nema, ne može da bude i nikad neće biti.
I na svima drumovima i putevima kojima sam docnije u životu prošao, živio sam samo od te uboge sreće, od svoje višegradske misli o bogatstvu i ljepoti stvorenog svijeta. Jer, ispod svih drumova zemlje stalno je tekla samo za mene vidljiva i osjetna oštra višegradska staza, od dana kad sam je napustio pa do danas. U stvari, po njoj sam ja odmjeravao svoj korak i podešavao hod. Cijelog vijeka me nije napuštala.
U trenucima kad me zamarao i trovao svijet u kom sam po zlu slučaju živio i čudom se održavao u životu, kad se mračio vidik i kolebao pravac, ja sam tada pobožno prostirao preda se, kao vjernik molitveni ćilim, tvrdu, ubogu, uzvišenu višegradsku stazu koja liječi svaki bol i potire svako stradanje, jer ih sve sadrži u sebi i sve redom nadvisuje. Tako, po nekoliko puta u danu, koristeći svako zatišje u životu oko sebe, svaki predah u razgovoru, ja sam prelazio po jedan dio tog puta sa koga nikad nije trebalo ni silaziti. I tako ću do kraja života, neviđeno i potajno, ipak prijeći suđenu dužinu višegradske staze. A tada će se sa koncem života prekinuti i ona. I izgubiće se tamo gdje završavaju sve staze, gdje nestaje puteva i bespuća, gdje nema više hoda ni napora, gdje će se svi zemaljski drumovi smrsiti u besmisleno klupko i sagorjeti, kao iskra spasenja, u našim očima koje se i same gase, jer su nas dovele do cilja i istine.

beli54nl
08-11-10, 20:04
Pre neki dan razmišljao sam o svetu bez mene. Svet tera dalje i radi ono što radi. A mene nema. Jako čudno. Zamisli kamion za đubre koji dolazi i kupi đubre a mene nema. Ili novine bačene pred ulaz a mene nema da ih pokupim. Nemoguće. I još gore, kad prođe neko vreme posle moje smrti, tada će me istinski otkriti. Svi oni koji su me se bojali ili su me mrzeli dok sam bio živ, najednom će me prigrliti. Na sve strane biće moje reči. Stvoriće se klubovi i udruženja. Biće odvratno. O mom životu snimiće film. Predstaviće me daleko hrabrijim i talentovanijim nego što jesam. Daleko. Biće dovoljno toga da bogovi pobljuju. Ljudski rod preuveličava sve živo: svoje junake, svoje neprijatelje, svoj značaj.
Skotovi. Eto, sad mi je bolje. Prokleti ljudski rod. Eto, bolje mi je.

Bukovsk

beli54nl
09-11-10, 04:58
Prava istina je uvek lepa. Mi smo privučeni istinom lepote, ali smo još od starog vremena navikli da volimo neistinu, stoga naši životi nikada ne mogu biti potpuni. U današnjem vremenu živimo u zabludi koju nam spoljažnjost nudi, zato u većini slučajeva budemo prevareni, takvu prevaru ste Vi nametnuli sebi. Samo srećne osobe prihvataju svesnost, i žive nezavisno od svog tela. To što vi imate između dvadeset i trideset godina, nebitno koliko, a osećate se kao da imate sedamdeset, to je zato što postoji neistina u vama, vi se ne možete svesno otkačiti od svoje prošlosti i stvoriti jasnu sliku o sebi. Sanjarite, ali su vaši snovi lažni, usmereni ka neistini. Morate pronaći pravu istinu. Tek tada čete moći da živite kao da uvek imate između dvadeset i trideset i kada budete imali osamdeset.

,,U SENCI ŽIVOTA,, Lidija Ivanović

beli54nl
10-11-10, 06:45
"Citajte sto je moguce manje estetsko-kritickih rasprava-to su ili prisatrsna gledista, okamenjena i obesmisljena u svojoj bezivotnoj otvrdlosti, ili pak veste igre recima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnicka dela beskrajno su osamljna, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom. Samo ljubav moze da ih dokuci i drzi, samo ona moze da bude pravedna prema njima.- dajte svaki put sebi i svom osecanju za pravo, nasuprot takvom raspravljanju, prikazu ili predgovoru, ako ipak ne biste bili u pravu, onda ce vas prirodno razvijanje vaseg unutarnjeg zivota polako i vremenom dovesti do drukcijih saznanja.Ostavite svojim ocenama njihov sopstveni, tihi i neremeceni razvoj koji, kao svaki napredak, mora doci duboko iznutra, i nicim ne moze da bude potiskivan ili ubrzavan.Nosti u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod- to je sve.Pustiti da se svaki utisak i svaki zacetak osecanja dovrsi sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, nesvesnom,sopstvenom razumu nedokucivom, i sa dubokom skrusenoscu i strpljenjem sacekati cas rodjenja jedne nove svetlosti: jedino ti znaci umetnicki ziveti, u poimanju, kao i u stvaranju."


(Pisma mladom pesniku-Rilke)

beli54nl
11-11-10, 07:40
“Nesto je trebalo da se desi, ali sam bio isuvise preplasen da bih o tome razmisljao: osecao sam da, ako dopustim sebi da se ponadam, sve ce se rasprsiti pre nego sto uopste pocne da poprima svoj oblik. A onda je Kiti postala veoma cutljiva i dvadesetak sekundi nista nije rekla. Nastavio sam da se bakcem po kuhinji, otvarao sam i zatvarao frizider, vadio solje i kasike, sipao mleko u bokal, i tome slicno. Na trenutak sam joj okrenuo ledja i pre nego sto sam postao toga svestan, ona je ustala s kreveta i usla u kuhinju. Bez reci se prisunjala iza mene, obgrlila me oko struka i naslonila glavu na moja ledja.
“Ko je to?” rekoh pretvarajuci se da ne znam.
“Zena-zmaj”, odgovorila je Kiti. “Dosla je da te ukrade.”
Uhvatio sam je za ruke pokusavajuci da ne zadrhtim kada sam osetio kako su meke. “Cini mi se da me je vec ukrala”, kazao sam.
Nastala je kratka pauza, a onda me je stegnula jos jace. “Ja se tebi ipak malo dopadam, zar ne?”
“Vise nego malo. Znas i sama. Mnogo vise nego malo.”
“Nista ja ne znam. Suvise dugo cekam da bih znala bilo sta.”
Citava ta scena bila je nekako imaginarna. Znao sam da je stvarna, ali u isto vreme, bila je bolja od stvarnosti, mnogo bliza projekciji stvarnosti koju sam prizeljkivao od bilo cega drugoga sto sam dotad iskusio. Moje zelje bile su veoma jake, zapravo bile su ogromne, ali samo zahvaljujuci Kiti dobile su priliku da se ispolje. Sve je zavisilo od njenih reakcija, od suptilnih podsticaja i vestine njenih pokreta, od toga sto nije oklevala. Kiti se nije plasila sebe, i zivela je u svom telu bez stida i nedoumica. Mozda je to sto se bavila plesom imalo neke veze s tim, ali pre mi se cini da je bilo obrnuto. To sto je uzivala u svom telu omogucavalo joj je da se bavi plesom.
Nekoliko sati smo, pod bledim popodnevnim svetlom vodili ljubav u Zimerovom stanu. Bez ikakve sumnje, to je nesto sto nikada necu zaboraviti, i verujem da je to ono sto je u meni konacno dovelo do promene. Ne mislim samo na seks ili na permutacije zelje, vec pre na dramaticno rusenje unutrasnjih zidova, na zemljotres u sredistu moje samoce. Toliko sam se bio navikao na cinjenicu da sam sam, da nisam ni pomislio da bi mi se tako nesto moglo desiti. Podvrgao sam sebe odredjenom nacinu zivota, a onda se, iz meni potpuno nepoznatih razloga, ova lepa Kineskinja nasla preda mnom, spustila se kao andjeo s nekog drugog sveta. Nisam mogao da se ne zaljubim u nju, nisam mogao da ne budem zanesen samom cinjenicom da postoji.”

Pol Oster
“Meseceva palata”

beli54nl
12-11-10, 07:04
"Citajte sto je moguce manje estetsko-kritickih rasprava-to su ili prisatrsna gledista, okamenjena i obesmisljena u svojoj bezivotnoj otvrdlosti, ili pak veste igre recima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnicka dela beskrajno su osamljna, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom. Samo ljubav moze da ih dokuci i drzi, samo ona moze da bude pravedna prema njima.- dajte svaki put sebi i svom osecanju za pravo, nasuprot takvom raspravljanju, prikazu ili predgovoru, ako ipak ne biste bili u pravu, onda ce vas prirodno razvijanje vaseg unutarnjeg zivota polako i vremenom dovesti do drukcijih saznanja.Ostavite svojim ocenama njihov sopstveni, tihi i neremeceni razvoj koji, kao svaki napredak, mora doci duboko iznutra, i nicim ne moze da bude potiskivan ili ubrzavan.Nosti u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod- to je sve.Pustiti da se svaki utisak i svaki zacetak osecanja dovrsi sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, nesvesnom,sopstvenom razumu nedokucivom, i sa dubokom skrusenoscu i strpljenjem sacekati cas rodjenja jedne nove svetlosti: jedino ti znaci umetnicki ziveti, u poimanju, kao i u stvaranju."


Rilke-(pisma mladom pesniku)

beli54nl
13-11-10, 20:19
Muškarci obicno slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naci. Njegov spektar svodio se na svega cetiri osnovne boje, a ono ostalo – to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je cica dobre volje!), na neki vrlo neodreden opis: “Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako – i jeste i nije.”
Kako je na ovome našem šarenom svijetu vecina stvorenja i predmeta obojena “i jest i nije” bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek dolazilo do nesporazuma i neprilika.
U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noci, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuce crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde. On je u mirna suncana jutra zracio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaci cak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gundao majuci se po dvorištu:
– Pazider ga, sva se bašta modri kao civit.
Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit. Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Djedov rodak Sava Damjanovic, negdašnji kradljivac sitne stoke, a pod starost ispicutura i pricalica, i nenamjerno je znao da najedi mog dobrog djeda. Dok djed prica, on ti ga istom zacudeno prekine.
– Otkud lisica crvena kad je žuta!
– Hm, žuta? – beci se djed. – Žut je tvoj nos.
Sava zabrinuto pipne svoj ružicast baburast nos i vreci:
– Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaca znaju daje žuta, a ti...
Savin svijet prostire se do Bihaca, jer je cica nekoliko puta tamo ležao u hapsu, ali cak ni ti prostori ne mogu da razuvjere mog djeda.
– Hm, Bihaca! I drugi su ljudi ležali u bihackoj Kuli pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i cuti, ne kvari mi unucadi.
A unucad, nas troje, nabili se u došak blizu starca i cekamo kad ce Sava zapoceti sa svojim lopovskim doživljajima. Prepirka o bojama baš nas nimalo ne interesuje, lisica je lisica, pa ma kakve farbe bila.
Zbog djedove tvrdoglavosti u pogledu boja, i ja sam, vec na prvom koraku od kuce, upao u nepriliku.
Bilo je to u prvom razredu osnovne škole.
Negdje sredinom godine uciteljica nam je pricala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok ce ti odjednom upitati:
– Djeco, ko zna kakve je boje vuk?
Ja prvi digoh ruku.
– Evo ga, Branko ce nam kazati.
– Vuk je zelen! – okidoh ja ponosito.
Uciteljica se trže i zacudeno nadiže obrve.
– Bog s tobom, dijete, gdje si to cuo?
– Kaže moj djed – odvalih ja samouvjereno.
– Nije tacno, vuk nije zelen.
– Jeste, zelen je! – neocekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk cestitog djeda Rade.
Uciteljica mi pride sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuce me za uvo.
– Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti.
Skoro placuci otklipsao sam toga dana kuci i šmrcajuci ispricao djedu sve što se u školi dogodilo.
Ni slutio nisam kakva ce se bura oko toga podici.
Šta! Pred citavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje receno, budalom! Dotle li smo došli? I još reci da vuk nije zelen vec nekakav... hm! E, to ne može tek tako proci.
Sjutradan, pušuci poput guska, djed je doperjao sa mnom u školsko dvorište i pred svom djecurlijom razgalamio se na uciteljicu:
– A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a? Nije zelen? Pazi ti nje! Ja se s vucima rodio i odrastao, citavog vijeka s njima muku mucim, a ona ti tu... Po turu bi tebe trabalo ovim štapom, pa da se jednom nauciš pameti.
Izvika se djed, rasplaka se uciteljica, a mi daci, od svega toga uhvatismo neku vajdu: toga dana nije bilo nastave.
Vec sljedeceg jutra djeda otjeraše žandarmi. Odsjedi starina sedam dana u sreskoj “buvari”, a kad se vrati, ublijedio i mucaljiv, on mi navece poprijeti prstom.
– A ti, jezicko, nek te ja još jednom cujem da blejiš kakav je ko, pa cu ti ja pokazati. Vuk je zelen, heh! Šta te se tice kakav je vuk.
– Pa kad me je ona pitala.
– Pitala te, hm! Imao si da cutiš, pa kvit.
Sljedeceg proljeca, bujnog i kišovitog, sljez u našoj bašti rascvjeta se kao nikada dotad, ali starina kao da ga ni zapazio nije. Nisu ti pomogli ni sva trtljanja neumornog rodaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijece ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.
Minulo je od tih neveselih dana vec skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez. Znam samo da u proljece iza naše potamnjele baštenske ograde prosine nešto ljupko, prozracno i svijetlo pa ti se prosto place, iako ne znaš ni šta te boli ni šta si izgubio.


Branko Copic - BASTA SLJEZOVE BOJE

beli54nl
14-11-10, 07:10
„Stojimo na ivici provalije. Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i vrtoglavica. Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnošću. Neshvatljivo zašto, ostajemo. Malo pomalo naša muka, i vrtoglavica, i užas tonu u oblak nekog osećanja koje nema imena. Postupno, neprimetno, taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce što se pretvara u duh u priči iz Hiljadu i jedne noći. Ali iz našeg oblaka na ivici pravalije izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strašniji od svakog duha ili bilo kog demona iz priče, pa ipak je to samo jedna misao, užasna misao koja nam ledi i samu srž u kostima žestinom slasti njene grozote. To je samo pomisao na ono što bismo osetili pri strmoglavom padu s takve visine. A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga što je spojen sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u našoj mašti-upravo zbog toga sad ga silno priželjkujemo. I pošto nas naš razum snažno odvraća od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primičemo njoj. Nema u prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao što je strast čoveka koji dršćući na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku. Prepustiti se za trenutak nekom pokušaju razmišljanja, znači biti neminovno izgubljen; jer premišljanje nas samo tera na uzdržavanje i zato je to, kažem, baš ono što mi ne možemo. Ako se ne nadje prijateljska ruka da nas zaustavi, ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo ničice na zemlju, okrenuvši ledja provaliji, mi ćemo skočiti u nju i poginuti.“

Sh.Bodler

beli54nl
15-11-10, 08:09
"Sve ima svoje granice." - Kako je jednostavno ponoviti te reci banalne klasicne istine.
Kako lako prihvata tu istinu onaj koji nikad ni u cemu nije osetio potrebu ni pokusao da ide daleko i tako se nije ni mogao naci na nekoj granici. Uostalom, u detinjstvu, dok su covekove snage nerazvijene, pitanje granica i ne postavlja se pred nas, jer se ozbiljno i ne sukobljavamo sa njim; tek sa mladoscu i zrelim godinama pocinju nasi sudari i nasi obracuni sa granicama, a starost i smrt i nisu drugo do poslednje granice nasih granica i naseg trajanja. Tada je i samo nase postojanje, kao takvo, nerazdvojno vezano sa pojmom granice, i to svuda i u svemu. I nasi najveci usponi i 'uspesi' u stvari su samo granice nasih moci i nastojanja, tek obrnuto protumacene i drugim imenom nazvane. Ono sto ponekad u nasem ili tudjem zivotu nazivamo 'vrhunac srece' samo je jedna od tih granica, a nas grob, koji nas pouzdano ceka negde, u zemlji ili u kamenu, poslednja je od nasih granica. Tek kad jednom i njega, zajedno sa nama, nestane u prostoru i secanju, mozemo se nadati da cemo se osloboditi prokletstva granice i uci, valjda, u bezgranicno carstvo nepostojanja.



"Znakovi pored puta" - Ivo Andric