Da li za Vas predstavlja mudrost ili glupost?

Cujem komentar:Hriscanski je prastati...Smatram da svi prastaju a ne samo hriscani
Svaka osoba ima potrebu da oprosti.Mrzeci drugog,postajemo nesrecni,nista lepo ne moze da nam se desi.Najbolja medicina za mrznju je prastanje.Prastanje zahteva susret sa samim sobom,sa svojom snagom za ljubav,a zatim stavljanje zla u drugi plan.Prastanje nam govori o velicini licnosti i snazi njegovog ega.Najzreliji oblici u kojima moze da se odvija prastanje su humor,sublimacija i altruizam.Ako zelimo da otkrijemo koliko smo zreli onda to mozemo ispitai kroz to koliko smo spremni da oprostimo.
Pojedinci shvataju prastanje kao slabost drugih.A zapravo to je njiova jacina

nemam problema sa tim. Oprostim i zaboravim. Chak se ni ne sjecam 'konflikta'. Svi imaju pravo na greshku i shansu. Jedino ne oprashtam prevaru, tj.oprostim, al' se pozdravimo ka' ljudi...

Oprostiti da, ali ne zaboraviti!!!

Ti si Roso mudrica,cak kada i oprostis i prevaru,vidi se velicina tvoje licnosti

Oprostiti da, ali ne zaboraviti!!!
Zar ne bi mogao da oprostis bezazlenu laz svom drugu iz detinjstva?Mislim da mudro razmisljas i da bi mu oprostio,u tome se vidi velicina coveka:rambo:

''Čovjek sam i ništa ljudsko nije mi strano''

A ljuCki je griješiti i praštati. :)

Bezazlene i sitne laži će svako oprostiti, to nije praštanje u pravom smislu reči, veličina je čoveka da oprosti neku veliku nepravdu koja mu je učinjena. ja za to iskreno nisam sposobna. Ne bih se svetila, ali ne bih mogla ni da zaboravim, nikad.

Ti si Roso mudrica,cak kada i oprostis i prevaru,vidi se velicina tvoje licnosti



nadam se da se velichina moje lichnosti nece mjeriti takvim arshinima ;).

Oprostiti da, ali ne zaboraviti!!!

Oprostiti znaci zaboraviti na bol koji ti je neko nanio. Zaboraviti na rijeci i djelo te osobe.

Oprostiti je jedna od najvecih vrlina. Covjek koji ne prasta u sebi gomila lose emocije i bol.

Zar ne bi mogao da oprostis bezazlenu laz svom drugu iz detinjstva?Mislim da mudro razmisljas i da bi mu oprostio,u tome se vidi velicina coveka:rambo:



Osoba sam koja uvjek prashta, ali nikad ne zaboravljam, nazalost...
Nisam ZLOpamtilo, niti osvetoljubiv, ali jednostavno imam foto memoriju i sve i da zelim, neshto uchinjeno ja ne mogu zaboraviti, oprostiti da. Ali zavisno od toga koliko me je osoba i chime povredila, bez obzira na to shto oprostim, onaj dio "podsvesti" koji te u trenu podsjeti na uchinjeno, nadalje utiche na nash odnos.

"OPROSTI,bez kajanja,bez secanja,
bez reci.Slepo a iskreno.OPROSTI,
Bez uslova,bez obecanja,bez nagrade.
OPROSTITI,a ne reci,ne hvaliti se,
ne gorditi se.

OPROSTI,i budi srecan zbog toga.
OPROSTI,za sve,za sta nas mole, za sta
okrecu glavu,za sta se stide,za sta lazu.
OPROSTI,za uvredu,prevaru.
OPROSTI,za ljubav i budi miran zbog toga
UVEK OPROSTI!

Kada se nadamo i kada se zalimo,kada ne volimo
kad razmislimo. SVAKOM OPROSTI!

Jer kako cekati oprost za sve one sitne i krupne lazi
kojima smo sebe obmanjivali,kako cekati,a ne dati
onima koji vec cekaju,SVAKOM OPROSTI !
Ko zna kome su prastali oni."

vjerujem da se dosta toga moze oprostiti. Naravno da postoje postupci koji nemaju opravdanje i koji ne zasluzuju oprostaj, ali siguran sam da cemo se bolje osjecati kad oprostimo nego kad osjecamo gnjev i bijes prema nekome

vjerujem da se dosta toga moze oprostiti. Naravno da postoje postupci koji nemaju opravdanje i koji ne zasluzuju oprostaj, ali siguran sam da cemo se bolje osjecati kad oprostimo nego kad osjecamo gnjev i bijes prema nekome
Jeste, neverovatan je osecaj kada oprostite nekom ko vas je povredio,ranio...
odjednom kao da progledate,kao da vam se skine zavesa sa ociju i pocnete sagledavati sliku kroz prizmu iz razlicitih uglova,srce vam se ispuni toplinom i ljubavlju i odjednom ne volite samo tu osobu nego i ceo svet..
To govorim iz mojih iskustava.

Kada oprostite osecate da ste ucinili dobro delo.Povratili ste osmeh sebi i osobi kojoj ste oprostili.

Kada oprostite osecate da ste ucinili dobro delo.Povratili ste osmeh sebi i osobi kojoj ste oprostili.


Oprostish nekome ko ti je pobio pola familije i vratish osmjeh sebi i njemu?!

Prije nego zamjerim pokušam dati priliku i sebi i drugoj strani, da se razriješi mogući krivi sklop ili nesporazum, svi smo ljudi i reagiramo različito u situacijama, volim prva pružiti ruku pa i više puta ...ako i tada ne osjetim dobru volju sa druge strane, brišem je iz memorije, više ne postoji tj. nije vrijedno moga truda...

praštati je ljudski, kažu...pa ipak..
uvijek se trudim da oprostim stvari koje mogu ljudima kojima je zaista žao što su me povrijedili ali čvor u želucu ostaje još neko vrijeme ma koliko se god ja trudila da ga ignorišem.. najlakše praštam onima do kojih mi nije stalo,jer ne mogu me provrijediti iz prostog razloga što mi ne znače ništa, a što se osoba više približava mom srcu - sve je teže.. praštati sebi mi najteže polazi za rukom.. nekako uvijek tražim svoju krivicu i tamo gdje je apsolutno nema..
malo mi je nelogična izjava: praštam, ali ne zaboravljam!!!
koliko istine i iskrenosti ima u praštanju, ako ne zaboravljamo??
da li se uopšte može zaboraviti jednom bolno nanijeta rana??
i da li je onda uopšte oprošteno??

http://i245.photobucket.com/albums/gg53/seka-photo/za%20forum/forgiveness.gif

Oprostish nekome ko ti je pobio pola familije i vratish osmjeh sebi i njemu?!

A sta bi ti rekao kada osoba oprosti svom zetu,zato sto mu je u saobracajnoj nesreci ubio,oca majku,sestru?Mogao je da podigne privatnu tuzbu,i da ga nabije u zatvorali mu je oprostio.

Osoba sam koja svakako prašta, ali neke ružne događaje ne mogu zaboraviti. :toobad:

Btw, logično je da svi imamo kako lijepe tako i ružne uspomene. :D

oprostila sam drugima a i samoj sebi

Oprostim i zaboravim drugima ali sebi ne...

Da,najteze je oprostiti sebi..i ja sam vise propatila zbog svojih manifestacija nego zbog tudjih...ali kako ocekivati da nam Bog oprosti ako mi nismo skupili snage da to ucinimo... a gde je Bog nego u nama,On smo mi..

oprostila sam danas sto mi je opet neko maznuo cokoladu iz fioke:love54236:

Da,najteze je oprostiti sebi..i ja sam vise propatila zbog svojih manifestacija nego zbog tudjih...ali kako ocekivati da nam Bog oprosti ako mi nismo skupili snage da to ucinimo... a gde je Bog nego u nama,On smo mi..

Da, upravo. Vrlo teško mogu oprostiti sebi zbog nekih stvari koje sam uradila a vrlo lako mogu oprostiti drugima. Očekujem da i meni neko oprosti za moje greške, nikad mi nije bilo teško reći "Izvini" ali isto tako ne razumijem kako pojedini traže oprost a da ništa ne učine po tom pitanju. Zar je toliko teško nekom oprostiti grešku, zar je druga strana bezgrešna i da li bezgrešnost postoji kod ljudi?? :yeahright:

Ljudski je praštati , valjda i veličina ljudskog duha se može ogledati u tome..

"Ljudski je grijesiti, a bozanski oprastati."

"Ljudski je grijesiti, a bozanski oprastati."

Oprostila sam,kao sto su i drugi meni prastali,ali ne i da zaboravim

Za mene oprost predstavlja nesto najljepse sto covjek moze uciniti za druge i za sebe. Paloma je to divno objasnila.
Sto 'oprostiti ali ne zaboraviti' znaci? Zar to nijesu suprotnosti?
Zaista je divno kad covjek ima tu snagu, volju i mudrost da bez trunke mrznje sabere misli i oprosti. Kad pogledate, najteze je to uraditi. Covjek koji 'oprosti ali ne zaboravi' po meni nije ucinio nista dobro. Samo lose, iako mu to mozda nije bila namjera: laze sebe i onoga ko treba oprost...

Slazem se. :)

Prirodan tok ljubavi ne isključuje nikog. Granice za oprastanje ne postoje.
Jednom sam preveo kratak text o oprastanju, kao malu inspiraciju (nije bas precizno :D )

To biće koje je jedno a bez drugog, i koje, o kralju, ti nisi mogao da shvatiš je Istina sobstva, i takodje je to put do neba,
kao što i brod na okeanu (prelazi okean i stize do cilja).
Postoji samo jedna mana u ljudima koji opraštaju, i nijedna druga, a to je da drugi ljudi
smatrajuju slabe onih koji opraštaju. Tu manu netraba ni razmatrati, jer je u opraštanju velika moć, i sila.
Opraštanje je vrlina slabih, a ukras snažnih. Opraštanje obuzdava (sve) u ovom svetu; šta postoji a što opraštanje
nemože postići? Šta može zla osoba da učini onome koji u svojoj ruci nosi šablju opraštanja?
....
Ovo dvoje, o kralju, žive (kao da su) u višem regionu od samog neba,
tj moćan čovek koji je vrli u opraštanju, i siromašan čovek koji je dobrotvoran.

----- Mahabharata, Udyoga parva [book 5] SECTION XXXIII

"Bivši zatočenik koncentracionog logora susreo se poslije mnogo godina sa svojim starim drugarom sa kojim je preživio to tragično iskustvo.
'Jesi li oprostio nacistima?' - upitao ga je prijatelj.
'Da' - odgovorio je čovjek.
'E,ja nijesam, i nikad neću. Mrzim ih iz dna duše i rado bih se osvetio kad bi mi se pružila prilika'.
'U tom slučaju' - blago je rekao prvi logoraš - 'ti si i dalje njihov zatočenik" (Antoni de Melo - Damari)

Mržnja je izjeda onoga koji mrzi, njemu je najveći neprijatelj. U čovjeku punom mržnje nikada ne može da zasija svjetlost ljubavi, radosti, vedrine, ljepote, uživanja u svemu lijepom što život može da pruži.
Zbog svega toga, najviše zbog sebe, zbog svog unutrašnjeg bića koje zatrovano mržnjom tone u mrak i uništava sve ono lijepo što u čovjeku postoji, oprostiti znači sebe spasiti, sebi učiniti najveću uslugu.

Kao sto pise u mom potpisu:Jos uvek se ucim da prastam

ja mnogo lako praštam pa se trudim da ljudi to ne primjete odmah jer hoće da zloupotrebe

ja bas ne znam nikako da oprostim, samo se potrudim da zaboravim tu osobu...kao da nije ni dosla u moj zivot....

ja bas ne znam nikako da oprostim, samo se potrudim da zaboravim tu osobu...kao da nije ni dosla u moj zivot....
mozda si u pravu,tako je i bolje

tesko i retko prastam

tesko i retko prastam

uh jobo sto si nemilosrdan:toobad:

Oprost daje vise onom ko prasta, nego onom ko bude oprosten. To nije nikakvo umjece, ako sudim po sebi vrlo je jednostavno, oprositim brzo ako ne i odmah.
Zasto muciti sebe ?

prastam zavisi sta i ne prastam opet zavisi sta :D

tesko i retko prastam
Ti si jedna dobrica,verujem da umes da oprostis

reka je Isus "Oprosti i oprostiće ti se"

praštati je ljudski, kažu...pa ipak..
uvijek se trudim da oprostim stvari koje mogu ljudima kojima je zaista žao što su me povrijedili ali čvor u želucu ostaje još neko vrijeme ma koliko se god ja trudila da ga ignorišem.. najlakše praštam onima do kojih mi nije stalo,jer ne mogu me provrijediti iz prostog razloga što mi ne znače ništa, a što se osoba više približava mom srcu - sve je teže.. praštati sebi mi najteže polazi za rukom.. nekako uvijek tražim svoju krivicu i tamo gdje je apsolutno nema..
malo mi je nelogična izjava: praštam, ali ne zaboravljam!!!
koliko istine i iskrenosti ima u praštanju, ako ne zaboravljamo??
da li se uopšte može zaboraviti jednom bolno nanijeta rana??
i da li je onda uopšte oprošteno??

potpuno se slazem sa gore napisanim....