Особе које су популарне често имају брдо "пријатеља". Међутим, питање је да ли ће ти пријатељи бити ту и сутра када њихови родитељи не буду имали пара за крпице у тренду, кад буду раскинули са најпопуларнијим дечком/девојком у граду, или када испадну из кошаркашког тима. Пријатељство не треба да се заснива на интересу. Неко се у последње време дружи са тобом ради домаћег задатка? Не очекуј да ће таква особа постати твој верни пријатељ, ма колико ти се та идеја допадала, такви људи су ту док год им нешто треба. О искреном разумевању и међусобном помагању ту нема ни говора. Пријатељства не настају изненада два дана пред писмени из математике. Може ти се десити да те дотична особа за неку недељу ни не препозна на улици. А наравно да је лепо знати да има људи којима је стало до тебе. Али како да их стекнеш?

Знам особе које у пријатељства улазе са предрасудама како ће их људи разочарати, како су људи зли и како се све што се ради, па и пријатељство, чини из - користи. Са оваквим ставом се не стиже далеко. Ако желиш лепе ствари, мораш и да ризикујеш чак иако те тај ризик плаши и чини несигурним. У противном, ако само чекаш да се деси нешто лоше, а не предузимаш ништа да и ти стекнеш правог и доброг пријатеља, може се десити да цео живот радиш само то - да чекаш. Има пуно људи који су усамљени, који само "чекају и чекају", желиш ли да и ти будеш међу њима? Чак и да те неко повреди, имај у виду да је то још једно битно животно искуство, а како ћеш било шта научити о животу, ако кроз њега "не прођеш"?

Нема пријатељства које је савршено, то сви знамо. Кад-тад ће севнути нека варница, некад слабија, некад јача. Она стара "ко се бије тај се воли" ипак има смисла. Ко може највише да те повреди? Особа коју волиш, која тебе воли и самим тим зна пуно о теби. Контакти са познаницима су кратки, површни, често препуњени енергијом лажне љубазности која се осећа на километар. Са таквим људима зато и може бити пријатно, све је то дружење без обавеза, али таквим људима никада наћеш моћи искрено да отвориш срце. Скривање није решење, човек је друштвено биће, а како си и ти човек, и теби треба неко коме ћеш моћи да се повериш и да му максимално верујеш.

Мораш волети људе и веровати у доброту, јер она ипак постоји, ма како овај свет напоако изгледао. Немој превише да се "штедиш" у неком пријатељству - уложи себе, дај себе да би се и теби сутра дало. А свакако да су пријатељи битни, гомила познаника често не вреди много. Потруди се да нађеш особу која неће бити с тобом само зато што твој отац има пара, нађи особу која ће бити спремна да с тобом подели смех, али и сузе. Материјалне вредности долазе и одлазе, али право пријатељство - никад. И баш зато зато вреди уложити и труд и време у том правцу.

(izvor) (http://zivot.krstarica.com/c/tinejdzeri/kako-da-steknes-prijatelje/)

Nema dana da ne citiram moju najbolju drugaricu koja je rekla: "Pored toliko 'prijatelja',ja se osjecam usamljeno".
Imam dosta 'prijatelja',ali oni pravih zaista malo. Mogu stati na prste jedne ruke a da ne popune sve prste....I njih stvarno rachunam kao chlanove svoje porodice....:)

Mnogo puta sam se razocharala u ljude, nazovi prijatelje... Tu su samo kad im neshto treba.... Ne mogu da vjerujem da ti ljudi ne znaju nekad ni dobar dan reci.... Uzas!

Vishe se uopshte ne trudim da ih steknem..shtavishe, ponashanje mi je rezervisano, hladno, arogantno i sa distance prema svim 'novajlijama' u mom okruzhenju, tako da samo oni uporni, ako imaju zhivce debele ka' tulumbe, mogu pokushati da ostvare kakvu takvu komunikaciju sa mnom...A boga mi sam zahtjevna i izbirljiva...poprilichno...pa mnogi odustaju u startu i nemaju vishe nikakvu zhelju i potrebu za mojom personom u njihovoj blizini...

Do sad sam stekla par dobrih prijatelja...
Mada desavalo mi se i da steceni razocaraju,ali i to je zivot...
Prijatelji su mi veoma vazni...

Imam vec formiran krug ljudi sa kojima se druzim i jako sam bliska...skoro kao porodica su mi.
Naravno taj "krug ljudi" podrazumeva svega njih troje.
U pogledu novih prijatelja sam rezervisana...ne namerno, takav mi je karakter.:annoyed_h4h:
Potrebno je izvesno vreme da me neko upozna u pravom svetlu, a jos ako pridobije i zadrzi moje poverenje....ima odanog prijatelja do kraja zivota.:love54236:

vrlo lako ih steknem, kad procijenim da su vrijedni moje paznje

sva moja prijateljstva su dugogodishnja....


a vrh XI kuce,prijatelja u Strijelcu,znaku inostranstva,doprinosi tome,da cesto meni drage osobe,odlaze da zive van...

Ако желиш лепе ствари, мораш и да ризикујеш чак иако те тај ризик плаши и чини несигурним. У противном, ако само чекаш да се деси нешто лоше, а не предузимаш ништа да и ти стекнеш правог и доброг пријатеља, може се десити да цео живот радиш само то - да чекаш.

zato se sjetite Derekove izreke:

Ko riskira, profitira!

Чак и да те неко повреди, имај у виду да је то још једно битно животно искуство, а како ћеш било шта научити о животу, ако кроз њега "не прођеш"?

ružne stvari se dešavaju da bi nešto naučili, a ne da bi popizdili...zato takve stvari treba primati ne ka srcu, nego ka glavi...

„Osamljivanje je neka vrsta raskida sa naviknutim i svakodnevnim odnosima, kako bi se uspostavio novi način osjećanja, mišljenja i življenja: tihi boravak u samom sebi.

Veliki čovjek mora biti sam. Samoća je njegova sudbina i njegova veličina.
Samoća je, za one koji imaju bogatu dušu, nagrada a ne kazna. U samoći se čovjek sprema za ono što je dobro, stvara unutrašnju ljepotu, miri se sa svima onima koji nijesu kraj njega. Jedino u samoći živimo sa sebi ravnima: s onima što su našli veličanstvene misli koje nam nadoknađuju sva napuštena dobra. Da bismo mogli voljeti ljude potrebno je da ih s vremena na vrijeme napuštamo“.

"Samoća zahtijeva snagu, oslonac na samog sebe, jer ne postoji niko drugi i ništa drugo. Nije svaka samoća plodna: samoća je vrijedna tek kad dođe do svijesti o sebi - samoća ispunjena pitanjima. Usamljenost koja sebe drži izabranom, nasuprot duhovima umornim od navike. Mudrac je posve sam sa svojim mislima - usamljenost je njegovo utočište. Samoća je njegov zavičaj, u koji se uvijek vraća, kad se umori od ljudi. Zatvara se u svoj svijet misli i vjere, kao nekrunisani vladar u carstvu snova: sada u pustinji gori vatra njegovog duha. Svakog dana nagnut nad dubinama u sebi, sam sebe doziva ćuteći: samo on zna kako se smrzava ili grije na tom vrhu svoje svijesti i usamljen kao orao (orlovi nikada ne lete u društvu) gleda u ponore (u sebi) u koje će se survati. U prostranoj tišini, đe se čini da se ni biće ni duh ne miču, čezne za zavičajem u koji tek treba stići: jer mora da postoji zavičaj dostojan da u njemu čovjek proživi svoj vijek i ostvari svoje snove. Mudrac više neće da živi tuđi život, on hoće da bude svoj. Da bi bio ličnost, mora se ograditi, i uticaje iz društva smanjiti na najmanju mjeru. Kad otkrije sebe, povlači jasnu granicu između sebe i drugih i ističe ono po čemu se od njih razlikuje. Nadrasta prošlog sebe, a to znači: udaljava se od društva. Valja približiti onoga ko se od sebe udaljio: on dolazi sebi tek sa sviješću o svome ja koje je bilo utopljeno u grupu i koje se sada rađa sa pobunom. Jer čovjek ne može sebe sresti u grupi"