Zashto neki ljudi imaju potrebu da stalno lazu? Poznajete li nekog takvog?
Evo ja imam jednu drugaricu koja jednostavno ne moze da izdrzi a da neshto ne slaze... To moze da bude i sitnica npr. da kaze da je bila na kafu sa drugaricama,a znam da nije... :yeahright: I ja je pustim da pricha,iako znam da to nije tako... Ne znam stvarno shta ce joj to... :1002:
Jednostavno nekad i po boji glasa provalim da laze. Kako biste Vi reagovali na ovako neku situaciju?

Uh imala sam ja jednu prijateljicu (davno) koja je baš patološki lažov i ujedno jako intaligentna i načitana osoba. Mi smo svi provalili da laže, ali nam je bilo zanimljivo da je slušamo.
Jednom je razgovarala sa jednim našim kućnim prijateljom koji je profesor filozofije, i on mi je posle potvrdio da je ona patološki lažov, ali da odavno nije upoznao tako zanimljivu i načitanu osobu.
Inače, bila je luča u gimnaziji i pričala je 2 jezika tečno.

Sretala sam i ja takve u svom životu. A samo ime "patološki lažov" govori da je reč o bolesti. Lažov da bi bio uspešan mora da bude inteligentan i nada sve ima dobru memoriju. :)

Lazh je masovna pojava u drushtvu i svakodnevnom zhivotu, tako da me nimalo ne iznenadjuju takve osobe, jer se i meni samoj omakne po koja sitna - benigna lazh...koju najcheshce priznam..uz osmijeh i blagu postidjenost...a i iste ne osudjujem, jer su to one lazhii koje u zanemarljivoj mjeri shtete 'zhrtvi' eventualno joj uopshte ne shtete...
Ljudi koji imaju prenaglashenu potrebu za laganjem svrstavaju se u kategoriju poremecaja koji se zove pseudologija fantastika. Sa takvim osobama se rezultati u psihoterapiji postizhu jako, jako sporo, ali kazhu da problem nije nerjeshiv.

Mishljenja sam da chovjek lazhe u vezama, braku, prijateljstvima, a kao najcheshci uzrok smatram nesigurnost i neku vrstu 'zashtite', jer veruju da ih samo lazh mozhe spasiti od neprilike u koju bi ih dovela istina..koja najcheshce zna itekako da zaboli..

Na vama je da odluchite da li cete prihvatiti osobu kao takvu, naravno uz maksimalno pojachanu dozu opreza ili je jednostavno zaobilaziti u shirokom luku...

Vjerujte mi, nemat kad vi procitat to sto bih ja pisala o sopstvenom iskustvu sa patoloskim lazovima.
Inace, da se pohvalim, savrseno lazem. Kad treba, veoma rijetko, i nikad za sitnicu. Ali u 99% situacija sam totalno iskrena, tako da mi je laz vrlina. Najcesce nesto majku slazem, oko brata i sestre, da se ne brine. Inace, mrzim kad vidim da me neko u oci laze, tj. kad neko ne umije da laze. Mislim da takve osobe ne trebaju to da rade uopste, jednostavno, rjesenje je suociti se sa odredjenom stvari. I sto me skroz izbaci iz takta, laz kad ne moras da slazes uopste... To me izludi, i onda sam potpuno drugacija osoba. Sto kaze moja majka (kad je moj bivsi zvao na tel da se zali na mene), ako te vec taj neko dovede do toga stanja, onda i nije za tebe. Tako da, eto, ta njena recenica je ustvari odg na ovu posljednju Rosinu konstataciju.

Ne postoji covjek koji ne laze...sigurna sam u to. Koliko puta smo sebe slagali?

Cest je slucaj da tinejdzeri lazu, valjda zbog bojazni da se nece uklopiti u drustvo, zele da se prikazu boljim nego sto jesu, tj. imaju kompleks nize vrijednosti. To je sve normalno u nasem dobu, a ja stvarno nemam nikakve potrebe za tim, a kamoli neki povod...

Takodje, cesto i odrasli lazu...a susrecem se sa takvima svaki dan. Gleda te u oci, vidis da laze, i ubjedjuje te u suprotno! Uzas! Mislim da patoloski (i svi drugi ;)) lazovi imaju psiholoskih problema i da im hitno treba strucna pomoc, koju je u nasoj drzavi veoma tesko pronaci. Bukvalno nema normalnoga doktora, a kamoli psihologa ili psihijatra.

Bukvalno nema normalnoga doktora, a kamoli psihologa ili psihijatra.

Hahaha nijesi ih valjda vec sve upoznala :D

Hahaha nijesi ih valjda vec sve upoznala :D

Nisam, fala Bogu, ali pricam sa ljudima :tongue343: :D

Laz je ono sto prikazuje nivo slabosti pojedinca da se suoci sa stvarnoscu... Ko stalno laze ima svakako unutrasnjih, mnogo dubljih problema, nego sto to same lazi mogu da prikazu. Dakle u pitanju su osobe kojima je potreban odredjen oblik pomoci, cak iako to stanje nije nastupilo zbog tako ozbiljnih problema. U svakom slucaju radi se o devijantnom ponasanju.

Mitomanija (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D 1%98%D0%B0) je termin koji označava bolesnu sklonost nekih ljudi da izmišljaju priče o neverovatnim događajima, kao i da izvrću istinu i preteruju u opisivanju stvarnih događaja, sa ciljem da sebe prikažu u što povoljnijoj svetlosti. Kod dece na ranom uzrastu, mitomanija je normalna razvojna pojava, dok kod odraslih, najčešće, potiče iz sujete, neobuzdane mašte, emocionalne nezrelosti i potisnutog osećanja manje vrednosti.

Naucnici tvrde da svi ljudi lazu u svakodnevnom zivotu,sitne,male lazi doduse. Medjutim,kod ovih patoloskih lazova se namece jedna dilema: vjeruju li oni u ono sto pricaju ili ponekad misle da smo mi ostali stvarno glupi da povjerujemo u neke njihove nevjerovane lazi? Na tu dilemu jos nisam nasao odgovor...

Mislim da sebe lažu i obmanjuju. :) Imala sam prilike da se družim sa jednom osobom (radi se o muškoj osobi) koja je takve fantastične priče umela da priča, znala sam da laže, ali iskreno nisam imala srca da joj to direktno kažem. Najfantastičnije je bilo kada čujem da neki moj ili događaj u kome sam učestvovala prepričava kao svoj. Zato smatram da nisu ni svesni šta čine.

U Forrest Gumpu se na jednom mjestu on dvoumi kad mu ponude da kao šampion u ping - pongu reklamira rekete neke firme. On nije igrao sa tim reketima i smatrao je da nije u redu da prihvati ponudu. Ipak, kad mu je majka rekla da je to "sitna laž koja neće povrijediti nikoga", pristao je. Mislim da je upravo to i najbolja definicija prihvatljive laži. Postoje opasne laži koje čovjeku mogu da upropaste život, a postoje i one koje su bezopasne ali vrijeđaju inteligenciju slušaoca. Što bi se reklo, nije mi što me laže nego što misli da mu vjerujem

Naucnici tvrde da svi ljudi lazu u svakodnevnom zivotu,sitne,male lazi doduse. Medjutim,kod ovih patoloskih lazova se namece jedna dilema: vjeruju li oni u ono sto pricaju ili ponekad misle da smo mi ostali stvarno glupi da povjerujemo u neke njihove nevjerovane lazi? Na tu dilemu jos nisam nasao odgovor...

Laganje bez jasne svrhe... predstavlja mentalni poremećaj u kome se javlja potreba za davanjem neistinitih iskaza, ali koji nemaju svrhu da drugog obmanu već proizilaze iz unutrašnje dinamike. Ni sama ličnost ne veruje svojim iskazima. Potreba za neistinitim prikazivanjem događaja proizilazi iz nerešenih unutrašnjih sukoba i konstruisani iskaz ima za svrhu da barem donekle ublaži postojeći konflikt.

Patološki lažovi jesu svjesni svojih laži..., ali u slučaju da ih ponavljaju mnogo puta urezuju im se virtuelno sijećanje.., tada laž postaje ''istina''.., i to nakon mnogo godina indoktrinacije samog sebe...

Slobodno bi se moglo reći da na ovaj način ljudi koji imaju ovaku vrstu poremećaja ličnosti sami sebi ispiraju mozak... :character38542:

Iskrivljena istina se takođe javlja kao nuspojava Virtuelnog (lažnog) sjećanja... Po meni je ona mnogo opasnija, i može mnogo štete da načini okolini.., jer se teško otkriva zbog toga što su fundamenti (ključne tačke) stvarni...




p.s. I najiskreniji ljudi lažu u min. 20-ak puta dnevno... Najčešće su to sitne laži koje ni sami ne primjećuju jer su vođenje odbrambenim mehanizmom... Najlakše se otkrivaju pod hipnozom :character38542:

ja inace ne lazem, jer nemam potrebu za tim..dobro, mozda jedam oko izlazaka, al to je jedino....inace volim sto imam tu vrlinu, a oko mene ima ljudi koji petljaju, lazu na sve strane....al nije to tako tesko otkriti....samo sebi samima skode...tako da...ionako se zna, da svaka laz izadje na vidjelo....

To su uglavnom osobe koje imaju malo ili nimalo samopouzdanja i loše mišljenje o sebi. Mislim da patološke lažove ne interesuje osoba kojoj se obraćaju i da li će im povjerovati ili ne, više im je bitan nivo samopouzdanja i osjećaj sigurnosti koji stvaraju kod sebe slušajući sami sebe dok izgovaraju laž. Žive u virtuelnom svijetu sa izmišljenim identitetom. Čovjek kroz laž ubjeđuje sebe u neke stvari, odnosno negira činjenice jer ne može da ih prihvati. To je jedan vid bježanja od stvarnosti, isto kao konzumiranje droge, alkohola i u početku izgleda kao lakši put, ali se ispostavi da odvede u ovisnost. A svaka ovisnost jeste bolest. Mislim da je kod ovih osoba izražen dvostruki moral i sklonost raznim oblicima destruktivnog ponašnja, od sitnog kriminala pa nadalje (poznat mi je jedan slučaj).