Може да не буде нимало лако стећи пријатеље, а свакако да је много теже ако вас људи међу којима се крећете из неког разлога отворено одбацују и избегавају. Тада је прилично тешко снаћи се и смислити шта да урадите.

Први корак био би да се емотивно одвојите од те ситуације, то јест да престане да вас буде брига што вас одбацују. То је изузетно тешко постићи, али је и јако битно, јер докле год вас повређује то што вас одређена група људи избегава, што вас маргинализују и чине да се осећате као сићушна гњида, они ће моћи да наставе да вас повређују, и то ће и чинити, а ваше самопоуздање ће наставити драстично да опада. Убедите себе да су они ти који су небитни, а не ви; да сте ви супер особа, вредна поштовања, шта год њих неколико мислило. Ма колико ти људи вама деловали као нешто крупно, они свакако нису читав свет. И ту стижемо до другог корака.

Други корак био би да потражите неке нове људе, оне који вас неће одбацивати. Ако вас одбацује школска екипа, то је прилично гадно, нарочито ако сте претходно навикли на то да су они читав ваш свет; "фора" је у томе да увидите и на емотивном, не само на рационалном нивоу (рационално свакако већ знате да ти људи с којима идете у школу нису једини људи на свету) да постоје и неке друге особе, и да се с тим другим особама можете дружити. Можете се у оквиру саме школе придружити некој групи (тешко да вас буквално цела школа избегава), као што је нека секција. Или друштво можете потражити ван школе, у комшилуку, у спортском (или неком другом) клубу, плесној школи, на неком курсу...

Једном када се покренете, могућности је много. Важно је да себе и своје мисли окупирате нечим што вас занима и што вам се допада, тако ће вам бити лакше да игноришете оне који вас избегавају, одбацују и желе да вас повреде. Ако је активност за коју сте се определили нешто што се дешава у вашој школи, а одбацује вас много људи из школе због нечега што су чули о вама, пружићете им прилику да вас сагледају у новом светлу и суд донесу на основу тога што сами виде, не на основу гласина које су чули.

И коначно, будите бољи од оних који су вас одбацили. Макар се они лоше понели према вама, немојте им се светити, тиме ништа стварно добро не постижете (да не буде забуне, свакако да ћете се бранити ако неко лоше поступа према вама, само се немојте накнадно светити). Уместо тога, заинтересујте се за неке нове људе, оне које није брига како вас третира шачица људи из ваше школе. Можда ће то бити они које је та иста група одбацила, можда неко коме је та група потпуно небитна, најбоље је да буду људи које не занимају такве игре у којима људи бивају емотивно повређени. Једном када се заинтересујете за неке нове људе, заинтересоваће се и они за вас, а ови који су вас одбацили ће вам постати битни колико и непознате особе поред којих прођете на улици.

Срећно!

(izvor) (http://zivot.krstarica.com/c/tinejdzeri/sta-kad-vas-odbacuju/)

kad ljudi vide da je neko bolji od njih u nečemu, onda oni prestanu da se druže s njim...ne zato što su budale nego zato što im to smeta i osjećaju nižu vrijednost prema njemu...

kad ljudi vide da je neko bolji od njih u nečemu, onda oni prestanu da se druže s njim...ne zato što su budale nego zato što im to smeta i osjećaju nižu vrijednost prema njemu...
Nikad owo nijesam dozivjela, niti se desilo ikad, u mom okruzenju, pa ne znam kako da iskomentarisem. Srecna sam sto imam prave prijatelje.

Bogami sam ja druga izgubio zbog Sony Playstatioonaaa!on se sve pravio da je najbolji u drustvu i ona ispro evolutionu,i meni jedan dan pukne film i operem ga 8:2 u partijama. Od tog dana nit se javlja niti pise.

Najvishi znak prijateljstva je biti ravan i nizhem od sebe u svakom smislu...Ja sam i to dozvolila sebi..o posljedicama necu da zborim.
U sushtini mishljenja sam da chovjek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nijesu potrebni...a i sachuvaj me bozhe od 'prijatelja', jer se od neprijatelja sama chuvam...

Najvishi znak prijateljstva je biti ravan i nizhem od sebe u svakom smislu...Ja sam i to dozvolila sebi..o posljedicama necu da zborim.
U sushtini mishljenja sam da chovjek ima mnogo prijatelja sve dok mu oni nijesu potrebni...a i sachuvaj me bozhe od 'prijatelja', jer se od neprijatelja sama chuvam...

Griješiš djevojčice.., griješiš... :smokeing:

Govorim iz svog iskustva..a nikom nije zhalije, no meni, shto je tako...

Ja ne mislim da je pravi prijatelj onaj koji ti se nadje tu kad ti je tesko...to je lako bar. Mnogo teze je naci se nekome kad mu je dobro i biti zadovoljan kad je nekome dobro..obicno tada se javlja zavist, ljubomora itd..

Ja ne mislim da je pravi prijatelj onaj koji ti se nadje tu kad ti je tesko...to je lako bar. Mnogo teze je naci se nekome kad mu je dobro i biti zadovoljan kad je nekome dobro..obicno tada se javlja zavist, ljubomora itd..

mislim da griješiš..kad ti je teško onda je najteže imati pravog prijatelja uz sebe..kad mi je bilo u životu najteže često sam se pitala gdje su ti moji prijatelji..svi oni koje sam voljela iznevjerili su me iako su se zaklinjali na neka vječna prijateljstva..mislila da će moji prijatelji biti tu kad god mi zatrebaju,ali pokazalo se drugačije..nisu bili tu kad su mi najviše trebali..nisu bili tu kad sam padala da me podignu,obrišu mi suze i kažu da će sve biti uredu..a samo mi je to trebalo..

Nisam mislila da prijatelji ne treba da se nadju u nevolji nego da je mnogo lakse da se nadju nekome u nevolji nego da se raduju necijem uspjehu. Valjda je lakse osjecati se iznad...tebi je sad tesko a meni je sve ok...ali nije lako kad je tebi dobro a meni bas ne ide pa da se ja sad radujem zbog tvog uspjeha..
A svakako onaj ko ti se nije nasao kad ti je bilo tesko mozes mislit kako bi se radovao tvom uspjehu:weeping:

Zavidne ljude odbacujem ja prije nego oni mene samim tim sto stavim zid ispred sebe da me ta zavist ne dotice dok njih iskreno zalim.I hvala bogu imam oko sebe dobre ljude s kojim mi taj zid nije potreban i koji mi se nadju jednako isto koliko i ja njima...

Nisam mislila da prijatelji ne treba da se nadju u nevolji nego da je mnogo lakse da se nadju nekome u nevolji nego da se raduju necijem uspjehu. Valjda je lakse osjecati se iznad...tebi je sad tesko a meni je sve ok...ali nije lako kad je tebi dobro a meni bas ne ide pa da se ja sad radujem zbog tvog uspjeha..
A svakako onaj ko ti se nije nasao kad ti je bilo tesko mozes mislit kako bi se radovao tvom uspjehu:weeping:

Siguran sam da postoji mnogo ljudi koji uopšte nisu ljubomorni na nečiji uspjeh... Takvi ljudi ti ne moraju ni biti prijatelji... Možda su ti poznanici.., drugovi s kojima se družiš.., ili rodbina npr... Ima ih na svakom koraku... Zašto se ne radovati tuđoj sreći... Lijepo je vidjeti nasmijanu i vedru osobu... :boxing542:

Ja sam ti samo kolega sa foruma.., pa se radujem kad čujem da si položila neki ispit...

A zamisli da postoji još neko koga nazivaš ''prijateljem''.., a da ima primitivne nagone koji se oslikavaju u zavisti.., i to prema osobi koju bi trebalo da voli... Ne vjerujem da bi se takav uopšte zadržavao u tvojoj blizini... :photo:

@batko
Ovdje je vise bilo rijeci o tkz "prijateljima" ili osobama sa kojima smo svakodnevno u kontaktu, druzimo se..
Naravno da postoje ljudi koji se raduju tudjoj sreci i koji ne gaje tu zavist i ljubomoru u sebi ali mnogo bitnije je kad je ta neka osoba upravo onaj ko je svakog dana sa tobom i sa kim pijes kafu...

predivni stihovi..mislim da se uklapaju u ovu temu..ako ne: briši moderatoru!:)

"Cijeli zivot
vjerujem krivim ljudima.
Niko ne daje ti nista,
a svako previse uzima.
Ne pita niko cemu suze u tvojim ocima
i gdje je osmjeh sa tvoga lica nestao?
Niti otkud taj jecaj u tvome glasu
ili zasto je mir u tebi prestao?
Cijeli zivot susrecem takve
koji me znaju samo gaziti.
Obecajem stalno sama sebi:
''Iduci put stvarno cu paziti''.
Kada pogledam iza sebe,
previse ima onih koji ne znaju voljeti.
Ponekad su i znali pruziti srecu,
ali nestali su onda kada je pocelo boljeti.
Cijeli zivot vjerujem u neka mastanja
i kad bolje pogledam, sama sebe varam.
Umorna sam od cekanja, suza i oprastanja,
tog da netko rusi sto sam sama stvarala.
Priznajem sad sama,
toliko suza je palo za one kojima to nije vrijedno.
Ali jos toliko snage u meni ima,
da za sve ovo bas bude mi svejedno...
Toliko hrabrosti jos raste u meni
da pred svima njima sakrijem kada se bojim.
Dosta mi je bilo zivjeti u sjeni,
pred svima sada hrabro i ponosno stojim.
Cijeli svoj zivot ja sam ta koja se trudila,
uzalud pokusavala, dizala se i padala.
Nisam kriva ja sto s tugom sam se budila,
ja sam samo uvijek iznova se nadala.
Pogresno je bilo toliko toga...
Ali sretna sam sto sada priznajem to sve.
Sada se usudim dici i do Boga,
sad svima, cak i sebi, mogu reci ''ne''.
Nije kriv niko za moje greske
sto sam vjerovala u necije lijepo skrojene lazi.
Moje su suze samo meni bile teske,
vjerujem da sreca i mene negdje trazi.
Cijeli svoj zivot sanjam jedan san;
da vjerujem u nesto sto stvarnost postaje.
Ja znam negdje u sebi, doci ce taj dan...
Kad neko, i onda kada boli, uvijek ovdje ostaje."

Ja sam uvijek prilazila ljudima po malo rezervisano, ali kada ocijenim da osoba vrijedi tada je pustam u svoj zivot. Najvaznije je da ne ocekujemo previse i to nas moze sacuvati razocarenja. Posle izvjesnog vremena provedenog sa nekim trebalo bi da znamo sta ta osoba voli, sta joj prija, a sta smeta i ako zelimo da budemo u njenom drustvu neophodno je prilagodjavanje. Ne mislim pretvaranje, foliranje, samo prilagodjavanje, jer u svakom odnosu to je neophodno ako zelimo da uspije. Ako je neko ljubomoran po prirodi, mislim da se to ne moze dugo kriti. Pitanje je i kako se ta osoba nosi sa svojom ljubomorom. Ako je potiskuje dodje trenutak kad sve izbije iz nje tada nam je jasno. Ako vas je neko odbacio iz bilo kojih razloga, ukoliko je vas odnos bio iole kvalitetan ne mozete ga tek tako izbrisati iz svog zivota.Mislim da u tim situacijama treba biti mnogo jak i ne dozvoliti drugoj strani da i pomisli da se vi tako osjecate. I vjerovatno da su tada novi prijatelji ono sto je najpotrebanije. Nisam se nikad osjecala odbaceno, jedino izdato, ali svi se oni vrate ako su vam ikad bili prijatelji...a na vama je da ocijenite sta tada.

volim svoje prijatelje,zajedno delimo srecne i tuzne trenutke zivota,nikada me nisu razocarali,imam veru u ljude

Postoje ljudi koji svoju nesigurnost i nedostatak samopouzdanja pokazuju na način da izbijegavaju i odbacuju ljude , među kojima se , na bilo koji način osjećaju ugroženi . . . Ali , ... na neki svoj nerealan način . Osoba koja vas odbacuje , a nema nekog realnog razloga , ima osobni problem . Takva ponašanja su vrlo česta , i među bliskim prijateljima . Upravo među bliskim prijateljima se najjače i osjete . Takva osoba nije opasna . Ne treba joj zamjerati ... trebate joj razgovorom pokušati pomoći ...

predivni stihovi..mislim da se uklapaju u ovu temu..ako ne: briši moderatoru!:)

"Cijeli zivot
vjerujem krivim ljudima.
Niko ne daje ti nista,
a svako previse uzima.
Ne pita niko cemu suze u tvojim ocima
i gdje je osmjeh sa tvoga lica nestao?
Niti otkud taj jecaj u tvome glasu
ili zasto je mir u tebi prestao?
Cijeli zivot susrecem takve
koji me znaju samo gaziti.
Obecajem stalno sama sebi:
''Iduci put stvarno cu paziti''.
Kada pogledam iza sebe,
previse ima onih koji ne znaju voljeti.
Ponekad su i znali pruziti srecu,
ali nestali su onda kada je pocelo boljeti.
Cijeli zivot vjerujem u neka mastanja
i kad bolje pogledam, sama sebe varam.
Umorna sam od cekanja, suza i oprastanja,
tog da netko rusi sto sam sama stvarala.
Priznajem sad sama,
toliko suza je palo za one kojima to nije vrijedno.
Ali jos toliko snage u meni ima,
da za sve ovo bas bude mi svejedno...
Toliko hrabrosti jos raste u meni
da pred svima njima sakrijem kada se bojim.
Dosta mi je bilo zivjeti u sjeni,
pred svima sada hrabro i ponosno stojim.
Cijeli svoj zivot ja sam ta koja se trudila,
uzalud pokusavala, dizala se i padala.
Nisam kriva ja sto s tugom sam se budila,
ja sam samo uvijek iznova se nadala.
Pogresno je bilo toliko toga...
Ali sretna sam sto sada priznajem to sve.
Sada se usudim dici i do Boga,
sad svima, cak i sebi, mogu reci ''ne''.
Nije kriv niko za moje greske
sto sam vjerovala u necije lijepo skrojene lazi.
Moje su suze samo meni bile teske,
vjerujem da sreca i mene negdje trazi.
Cijeli svoj zivot sanjam jedan san;
da vjerujem u nesto sto stvarnost postaje.
Ja znam negdje u sebi, doci ce taj dan...
Kad neko, i onda kada boli, uvijek ovdje ostaje."

Jao Seko...svaka čast onoj koja je napisala ovo i tebi koja si to stavila
Ovo je od reci do reci moj život..koji se i sada dešava...samo što nikad nisam stigla do stadijuma kada ću reći to NE...ali valjda jednom hoću...:wallbash:

Hvala ti...:throb:

ti si jedna dobra i draga osoba, ali biti dobar ne znači pustiti svakome da ti gazi po duši..
nadji snagu u sebi i hrabro naprijed.. možeš ti to.. :hug432: