Melanholija priziva sjecanja na nju...
Oblaci, rijeka i kuce.
Sve je to pred mojim ocima sada,
a tako daleko...

Slike moga grada


Najdrazi smijeh na svijetu,
I pogled. I ruke. I kosa...
To je stvarno bila sreca...

Nismo vise tu...


Jazz mi predstavlja problem sada...
I ljubav
I igre
Sta ostaje?
Sjeta kad vidim svjetla grada,
i samo sjecanje...

Sjecanje na nju...

Ajde da vas organizujemo da napravite MIM zbirku! :) Ja ne mogu da vjerujem da ima ovako dobrih stihova. Nisam ja kompetentna da dajem kritike, mada uzivam u tome ;), ali sam presrecna sto je ova tema opet zivnula! Ne treba da krijete ovakve stvari, naprotiv!

DRVO ŽIVOTA



Pošao sam da se zapljunem
ali drvo je pobeglo.
Kolovođa izmrsio korake

Pišači zu vetar grizu rešetke.
Sledeći mesec ce biti gadno
- Pare se mačke.

Tile je prcuknuo na vreme.
Svake godine božić
a mene već decenijama nema.

Trazim drvo života
da se zapljunem i...

Vratim među ljude.
***

Alf !
Po ovoj pesmi ceš me poznati. Skoro sam je objavio
na sajtu gde i ti svraćaš

Eksplozion !
Moja zbirka je već na putu. Pošto sam tehnička nula
A i malkice stariji objasni mi šta je to MIM zbirka.
Pozdrav svima !

Alf !
Po ovoj pesmi ceš me poznati. Skoro sam je objavio
na sajtu gde i ti svraćaš

Eksplozion !
Moja zbirka je već na putu. Pošto sam tehnička nula
A i malkice stariji objasni mi šta je to MIM zbirka.
Pozdrav svima !

Nadam se da ces biti dobar da nam kazes kad zbirka izadje i da nas obavijestis kad bude knjizevno vece (pa makar i privatnom porukom pojedine,medju kojima treba i ja da budem ;) )!

Ovo za MIM zbirku je bila sala jer mi je drago sto ovdje postuju talentovani ljudi, a MIM je Made In Montenegro.

Drago mi je sto si opet svratio.

O.K. Jasno mi je. Jedan sajt /da ga sad ne reklamiram/ je već imao
sastanak pesnika u BG i sprema se da izda knjigu u kojoj bi svaki
bio zastupljen sa 5 stranica. Naravno sami/ pesnici/snose troškove štampe.
Već ih se javilo preko 20.

Zašto da ne i ovde, samo pod uslovom da se malo omasovi, jer za nas
koliko nas je, bila bi zbirka - tanja od novina.-)))

Zasto da ne! Ja sam spremna da pokrenem akciju finansijske pomoci. Ma da vecina forumasa da po euro, dva, koliko hoce, pomazemo vam.

Bravo !
Prava reč. Za finansiranje nebi bilo problema i da svaki devizni pesnik da koji € više da se dopuni fond za one koji su “tanji”. Tri komponente su bitne.
Veći broj pesnika-Angažovanost – Organizacija.
Verujte da mi nije do neke slave i popularnosti /Imam 60 godina/ mogu sam da finansiram svoje zbirke ali sam za svaku akciju koja bi afirmisila i motivirala mlade pesnike i drago mi je da vidim kad naša generacija ode da je poezija u dobrim rukama mladih koji ce nastaviti.

Pozdrav svima !

Ja se nadam da ce ove postove vidjeti ljudi, da ce se malo angazovati, pa da krenemo u akciju! :)

Pesnika će biti. Pokrenu ću akciju u Beču. Tamo nešto značim
a vidim da se sa vama može raditi.2000 osma je naša.
Tvoja će biti organizacija a ja cu popularisati forum.

Problem je što svi pesnici nemaju internet.
Sada jedno pitanje:
Imam odobrenje od 3-4 pesnika da šaljem njihove radove
naravno da se najave imena autora. Neki od njih imaju već
po 2-3 objavljene zbirke, jedan je član udruženja književnika
itd. To su osobe sa kojima sam stalno u kontaktu i često
nastupamo zajedno. Reč je o pesnicima udruženja
REČ- BOJA-TON. Iz Beča.

Ako ne prestavlja smetnju što nisu ulogovani već od sledeće
nedelje bih počeo da šaljem njihove pesme. Za svoje postupke i
akciju sam snosim odgovornost da nebi ispalo kao veštačko
popularisanje foruma.

Interesuje me da li je to izvodljivo ?
Pozdrav !

Pesnika će biti. Pokrenu ću akciju u Beču. Tamo nešto značim
a vidim da se sa vama može raditi.2000 osma je naša.
Tvoja će biti organizacija a ja cu popularisati forum.

Problem je što svi pesnici nemaju internet.
Sada jedno pitanje:
Imam odobrenje od 3-4 pesnika da šaljem njihove radove
naravno da se najave imena autora. Neki od njih imaju već
po 2-3 objavljene zbirke, jedan je član udruženja književnika
itd. To su osobe sa kojima sam stalno u kontaktu i često
nastupamo zajedno. Reč je o pesnicima udruženja
REČ- BOJA-TON. Iz Beča.

Ako ne prestavlja smetnju što nisu ulogovani već od sledeće
nedelje bih počeo da šaljem njihove pesme. Za svoje postupke i
akciju sam snosim odgovornost da nebi ispalo kao veštačko
popularisanje foruma.

Interesuje me da li je to izvodljivo ?
Pozdrav !

Ja mogu da orgazinizujem sakupljanje samo ako se ostali clanovi sloze sa ovim, a prije svega me zanimaju ljudi koji vec objavljuju stihove ovdje.Ne zelim ja, a pretpostavljam ni ti, da se sve pokrene, a da oni ne zele da im stihovi budu objavljeni. Malo mi je cudno da samo ti i ja reagujemo na ovu ideju.
Evo, mozete meni slati privatne poruke povodom ovoga, ali prije svega se moramo obratiti Dereku, jer za sve ovo moramo dobiti odobrenje.

Podrzavam uvijek kad se nesto kreativno organizuje. Samo napravite detaljan plan i javite mi se da se dogovorimo.

Podrzavam, takodje.

Ne bojim se
onih koje ne poznajem.
Mogu samo
srce da mi ukradu
i sakriju ga
na svoj tavan
pored isplaženih
levih cipela
sa devet rupa,
nekog zarđalog bicikla
i...Mora uspomena

Ne bojim se
onih koje ne poznajem
jer ostaje mi nada
da ću ih
baciti na svoj tavan
pun bezvrednih drangulija
- Kada ih upoznam -

Explosion !

Svi pesnici čije radove bih ovde objavljivao su saglasni sa tim
da se njihove pesme objavljuju. To sam radio u još jednom sajtu.
Još ih nisam pitao da li bi učestvovali sa svojim radovima u zbirci
ali ću to uskoro učiniti i 99% sam siguran da će i tu biti sa nama.
Obavestiću te kada budem sa njima razgovarao.
Pozdrav !

Šefe hvala na podršci !

Sto se tice postovanja pjesama, zadovoljstvo ce nam uciniti,svakako, a za objavljivanje vi vidite. Ja sam dala ideju, ponudila se da pokrenem akciju skupljanja para za izdavanje, smatram da je za vas dobro da budu objavljeni, a vi razmislite pa javite.

Nada u svjetlo pocinje sa tamom,
I svi andjeli tada su zivi,
Trebam njihov sapat,
Jer ne vidim boje.


Tama je…
I sve misli moje,
Teske I hladne, bore se sa sobom.
I prozme me jeza:
‘’ O!, zar sve postoje!’’


Cetiri mirisa noci,
U cetiri ugla sobe,
Smijesani mlijeko I krv,
U samo cetiri boje:
Crna,
Siva,
Crvena,
I zeljena bijela…


Bijelo je…bljestavo.
Ne vidim od toga.
Pruzam ruke u dubinu boje,
A oci bole,
Nisam navikao da hodam pognute glave,
Niti da gledam noge sto stoje.

Otvorih oci,
Neki oblici oko mene plesu,
Placem,
Da dodjem do daha,
A svjetlost me plasi,
Cujem buku,
I gubim dah.


Moja majka me povela na selo.
Blato,
I vatra,
Rumena lica seljacke djece,
Stidljiva I njezna,
Zima je,
Okolo je bijelo…


Mnogo ljudi sa casama u ruci,
Oda svom zivotu se pjeva,
Tiho, u sebi.
A ja, stojeci negdje sa strane,
Crvenu notu sam slusao tesko,
Zeleci da traje,
Jer jednom kad stane,
Tisina ce donijeti
Duboke rane…

Treptaj mi zenica ta večnost beše
i već potera vetar latice u kas
krunu ti lahora trešnjo skinuše
a ja oči otvorih samo za taj čas

Htedoh samo jedno saznati
gde zeba mala cvrkutom se napaja
još jednom svetu žetvu žetvu usniti
kedre na livadi kojoj nema kraja

Već moram oprost tražiti
Zar nisam smeo oči otvoriti

*****
Ovo je pesma od mog kolege
Darka

Godine pseće

Kad pitate me
Kako sam
Kako osećam
Godine pseće

Kažem vam
Nimalo dobro

Osećam da ulice
Hodaju naporedo samnom
Kuda
Ni sam ne znam stvarno
Da li sam toliko star

Beč, 5 mart 2005
*****
Anta

I ja se slazem sa ovom idejom oko zbirke, mislim da bi to bilo divno.

U SRCU

Nosim u srcu,
A srce grudi mi cijepa…
Nema tog mjesta
Gdje bol se skrasiti moze…
Gdje, posle tuge,
Da cvjeta stvarnost lijepa?
Kad boli svakom suzom, oko,
Svaki pedalj mucene koze…

Kazu, od bola
Samo dusa strada…
Samo nam srce kopni od tuge
Lazu, jer nokti, po kozi grebu,
Stradaju noci, sumorne, duge..

Cime u oku suzu da gasim..
Neznanom vatrom, i strahom gori…
Vidis li, mozda,
Kako se cijela
Planeta zalud
Sa bolom bori?

Kako bih mogla pitati, zasto?
Rjeci u vazduh, sa vjetrom lete..
Svud oko sebe po praznom hvatam…
Za sta se grijesi ocajem svete?

Mogu da cutim..
To mi je jedini izbor..
I mukom molim da sve se kockice sloze…
Gdje li si, da li
Dobro od zloga te cuva,
Iako uzalud
Vjecna se pitanja mnoze…

I onda neko,
Sasvim slucajno, slovom,
Upita srce za lik sto Bogu se dade…
Pred mocnom silom
Sto uzme i da kad hoce
Tope se zelje, nestaju misli i nade…

Odgovor, srce,
Ko mac, iz bjezanja, prenu,
Ugusi trzaj sto dusi zablude nudi…
Nestade oklop i stit u istom trenu,
Bol snazan kao grom
Me ponovo budi…

RAZGOVOR SA SVIME ŠTO OKRUŽUJE ME

Do malo pre bio sam u razgovoru
Razgovoru sa VATROM
ZMIJSKIM JEZIKOM
I BOGOVIMA

I šta da kažem na to ja imam još
Sve je to ništa
A sve je to nešto

Rečima se ne igram
Ne kotrljam ih igram se klikera
Ja kazujem vam
Govorim ono što znam

Ono što boli me
Biva i biće
Goreće negde i nešto

Uvek tako
Uvek tako nešto i nešto krvi
ISUSOVE

Plašim se samo Zmije
Jezik što obliza joj Planetu

Plašim se

Plašim se samo jednog čoveka
Čovek je taj NE ČOVEK
UBIJA PLANETU

PLAKAĆE SIĆUŠNA PTICA

Znam,
boljelo je i tebe i njih.
Bolom koji ne staje u stih.
Znam,
grijeh je grijeh
čim stavlja tamnu sjenu na smijeh.
I znam da mogu, kad god poželim,
tom mračnom tajnom sebe da skrijem,
da se u lice tebi nasmijem
i kažem – sama si kriva...
Neće mi biti bolje...
Taj štit od tuđeg grijeha nije razlog,
već izgovor.
Na svojim leđima nosiću teret,
tražiti za tebe, i sebe odgovor...
Znam, ja ti nikada neću reći,
jer kukavice radije ćute,
puste da im se grijesi slute,
i kazne sami sebe, u samoći.
Znam, želim da mogu reći-
ovo je samo cijena tvoje greške,
ali te ogromne riječi, teške,
ne tješe, prave samo razdor veći...
Zato u duši, na onom mjestu,
gdje lijepi momenti čuvaju ljubav,
žaliće jedna sićušna ptica
što je izgubila glas:
plakaće za svakim trenom
što je udaljio nas..

Dugo me ne beše.
Ne što sam vas zanemario nego moje tehničke peripetije.
Gore navedeni naslov je pogresan...
Pzdrav svima !

Ja, bezobzirni provalnik
mesečine
ubrzavam ritam
tvojih grudi
ispod kolana
prebrze ti
zakletve.

Ne zaklinji se
dok si mlada.
Ko se brzo zaklinje,
brzo i kune.
Ali ...Pustimo to.

Veruj starom ratniku.
Ne likuj zenicama večnosti.
Živi, živi sad,
ispi me do dna
jer ćeš možda
već sutra
držati praznu čašu.

Zar ne pročita
oko skitnice
bandita,
čiji oreol rđa
rđom pantiveka.

Skupi uspomenu,
ovu kratku u
đubrovnik
i sruči ga
na pravo mesto
u ćošak
prohujale noći.
***

Tamo negde, na mrvici beskorisnosti
zače se ideja zgnječenog optimizma
da izoštrimo bakarne sekače
graditelja piramida i
promenivši kiklopu pelene
zaposednemo ostrvo nekog okeana
ograđeno radosnim pogledom u daljinu.


Sve pozdravljamo i nazdravljamo
pijući iz vrča mladosti.
Pakujemo se i radujemo ali...
Kako napustiti ovo naše ostrvo
opasano nedogledom sujeverja
da možda danas nije pravi dan
da se otisnemo.
***

Po cenu potresanja kostiju
etičara i filozofa
ljubim te
usnama barbara
na ivici stola
ispod zadignute suknje
kaćiperke.

Zviždim na sve,
jedino pravilo je:
Da si ti saglasna,
da tebi godi.

Ja sam leptir i ...
Divljak
I uvek znam koga
od njih želis.

Ne marim za svoja
izgrebana leđa,
poluodgriženo uvo
u koje vrištiš
nepristojne reči.

Mi smo tu
da izmirimo
nebo i zemlju.
***

svako od vas je vjerovatno u zivotu, s obzirom da volite knjizevnost i da volite da citate, nesto pokusavao da napise, bilo neku pricu ili pjesmu, ili nesto trece. bilo bi lijepo da to odje podijelite sa svima, cisto da se cojek svaki dan prijatno iznenadi s ponekom lijepom misli, necim sto vam se dogodilo, sto ste izmastali, ili o cemu razmisljate, bilo poezija ili proza. ko zna, mozda je neko tu buduci veliki pisac/spisateljica,(mozda i sadasnji, ko zna) a da nije ni svjestan toga... u svakom slucaju ce bit zanimljivo to i pisati i citati.

eo, ja bi poceo s necim sto mi prvo pade na pamet, recimo neka pjesma, prica sto li je, onako nabrzinu i bezveze,...npr...

jedan nash obican dan
...i smijali smo se na travi tokom piknika.
jela si dzema obilno namazanog na leb,
a ja sam se smijao kako si to nespretno radila.
poslje je pocela sitna kisa...
svi su brze bolje pobjegli,
a ja i ti smo ostali da se jurimo,
i ka djeca vristimo i smijemo se onako mokri i znojavi i blesavi...
tvoja kosa je slijepljena od kise padala po providnoj haljini,
a meni su kovrdze prekrile lice...
i poslje dugih poljubaca, onako mokri, i blatnjavi,
kad sunce vec bjese uprlo jako,
kupismo sladoled od ulicnog prodavca,
pojedosmo hot-dog na cosku,
cerasmo golubove na trgu, i...
sto ja znam, sve tako nesto bezveze..
za tren oka je prosa i taj,
jos jedan,...
samo nash...
idealan dan....

Kad umorni vranci
vrisnu u podnožju
sumanite zaleđine spoznanja
ja neću znati
da li je to krik očajnika
ili usklik srećnika.
Možda ti znaš ?
ali nemoj nikome reći.

„ Smej se bajaco, smej „
Niko ne sluti koliko bola donosi
smrknuta ledina krajputaša
što skida šešir svakom prolazniku
želeci mu sreću, koju sam nema.

Ostajem, neka se točak okreće.
Javno praštam dugi što me ponese.
U sebi – Ćutim.

Hej ! Tražiš me
A ja bejah svo vreme tu
u podnožju tvojih trepavica,
skriven u magli nemoći
da me nećeš voleti
jer ne spevah pesmu
za tebe
koja će sve natpevati.

Hej ! Tražiš me
a grlo mi razderano
od dozivanja
golubova pismonoša,
urlanja u vetar,
nebrojenih pisama
koje nikada ne poslah
u strahu da će se

rasplinuti san.
***

Znam, usvajam ono što si rekla.
Ostavljam politiku, večernje novosti
i ostale trice i kučine.

Večeras slušamo Bramsa i
pijemo vino.
Dolazim ti čist kao od majke rođen
u sjaju sveća koje si
tako vešto aranžirala.

Večeras sam bez opterećenja
napaćene zemlje i divljaka,
bez ambicija da rečima
bičujem svet.
Oni me samo crpe i
nista nemaju od mene
kao ni ja od njih

Dušo ! ti si moj svetionik,
vedri, drhtavi povetarac.
Tebi dugujem više
nego svima njima jer
ti živiš za nas.

Dobro veče ljubavi.
Dobro jutro Hermane.
***

Kaldrma


Kada se kaldrma sva zajapurena
u sred bela dana
ljubi sa suncem,
pas isplazenog jezika dahće
u hladu prazne crkve.

Kada kaldrma zacmizdri
svojim prašnjavim očima
i prospe se svim čemerom
po celom gradu, ja zalupam na
večito zatvorena vrata ljubavi.

Kada se kaldrma zaljulja
u poponoćne sate
ja plovim masečinom
tiho, skoro nečujno
da ne uvredim pijanstvo.

***

i prospe se svim čemerom

***

Lijepa pjesma. Je li i originalu ovaj stih ovakav ili je "sivim čemerom"?

Zagorski

Nije greška, mislio sam –svim- (celim) premda bi pasovalo i –sivim-
Tvoja kombinacija bi takođe pristajala jer čemer je crn ili siv.
Drago mi je pozdraviti pažljivog čitaoca.

Znam, usvajam ono što si rekla.
Ostavljam politiku, večernje novosti
i ostale trice i kučine.

Večeras slušamo Bramsa i
pijemo vino.
Dolazim ti čist kao od majke rođen
u sjaju sveća koje si
tako vešto aranžirala.

Večeras sam bez opterećenja
napaćene zemlje i divljaka,
bez ambicija da rečima
bičujem svet.
Oni me samo crpe i
nista nemaju od mene
kao ni ja od njih

Dušo ! ti si moj svetionik,
vedri, drhtavi povetarac.
Tebi dugujem više
nego svima njima jer
ti živiš za nas.

Dobro veče ljubavi.
Dobro jutro Hermane.
***

ovo je bas dosta dobra pjesma, prilicno mi se svidja, osim onog zadnjeg stiha, neznam ko je taj herman... al sve u svemu - odlicno...:yes513:

Pozdrav Wawy !

Taj Herman je moja malenkost,
Rekavši „ Dobro jutro Hermane „
mislio sam reći da sam se opasuljio i
saznao pravu vrednost.
Hvala na čitanju.

GDE LI SI SADA ?


Svetlo plavi kuriri povečerja
navlače zvezdane maske.
Zborne trube
sazivaju zimzelene.
Vetar mirisom nežnosti
raspliće kosu zori.

Tebe nema
ništa ne vidim.

Gde li si sada ?
kada mi sumrak
svo u zavojima.
Gde li si sada ?
kada mi jutro
kroz prozor beži.

Gde li si sada ?
kada mi srce
za tobom krvari.

***

odlazim kuci na odmor
14 dana.
Pozdrav svima !

Trebali smo znati

Na raskrsnici
igra kolo života
a ja ne smem
da se “Nakačim”
Plašim se da opet
za nekog ne umrem.

Pijem, pijem u vražiju mater.

Naravno nisi znala
zasto konj spava stojećki
i zašto u licidersko srce
ugrađuju ogledalce.

Neznam ni ja ali...
Trebali smo znati.
***

Mojoj muzi


Aždajo ! ti nisi normalna.
Pišeš u dilerijumu, ili stanujes
preko puta ludnice.

Pazi da ne pukne epruveta
i sve nas zarazis
svojim gubavim osećanjem
da će nas neko naći
i staviti u podnozje
izgrickanih noktiju.

Apokaliptični uzorpatori izljubise
ostrice mog mača.
Nema ih više.

Vampiri izbušeni glogovim kolcima
koje sam licno izoštrio
i u srce im zabio.
Nema ih više.

Kojom magijom si ti preživela
i dušu mi zatrovala ?

***

To je nesto preuredjena /moja/pesma-Poetkinji-

To nije bela lobanja bez mesa
sto skripi zubima dok zivot kosi
to nije krvolocni kostur pun besa
sto smrt u nedrima nosi.

To je blagi oprostaj
sa svim sto je proslo i bilo
jos jedan osmeh za kraj
za telo, nekad mlado i cilo.

Zbogom ljubavi, hvala za san,
sa tobom sam bio pravi gospodin
bez obzira sit ili gladan
bio sam carobnjak, bio sam Aladin.

I sada kao neka carolija
moja se gasi sveca
zivot je bio draga vragolija
livada trnja i cveca.
****

ova mi se mnogo dopada, svidja mi se poredjenje sa Aladinom..i naravno zadnja strofa i rijeci: ''zivot je bio draga vragolija, livada trnja i cveca"

Nastavi!

Hvala Grizli !
malo kasnim-Izvini.
***************


NIŠTA NEZNAM

Crkava vece.
Čavke načičkane
na strunama
visokog napona.

Konjak okupirao
mozak
nedozrelog konja
-Meine-

Neku ruku,
laku kao pero
oduvao podunavac
neznam gde i zašto ?

U rukama papirić
„ Tako je moralo biti „
Bedno opravdanje
kao život
zgužvan u mojoj šaci.

Idi ! srecan ti put
neznam nista
i nikada necu
ni znati.

***

Nevestim korakom hvatam se u
divlje kolo vestica.
Bio sam slep kao prosjak kom darivaše
klozetski papir umesto deverskog peškira.
Sada uskačem u najbrži voz bez povratka i kočnica,
samo da me tvoj dah vise ne dira.

Stvarno sam se raspametio.
kako je vihor tvoje kose stigao u punu čašu ?
Još uvek nisam shvatio
da li je tvoje mleko bilo preskupo u tom času
koji još nisam isplatio.

Gde još žena ne prede kao mačka u mislima ?
Gde još očaj ne loče prašinu sa trotoara ?
Svi su kušali jad,čemer i bedu u tim jaslama.
svi ; Od cara, viteza do bludnika i...Klošara

Pa izuzetak nisam ni ja.

***

evo postavljam pjesmu sa sajta blogovanje.com koju sam juce citao i bas mi se svidjela. pisao je Pascalle.
pjesma s komentarima je na http://www.blogovanje.com/pascalle_nik_bordinski/


Fatalna Banalnost


Ne plašim se ničeg velikog i opasnog,
ne bojim se čak ni smrti koja se čeka
one dok uzimaš potonje pilule
lagano razmišljaš o svemu,
presabiraš proteklo vrijeme,
ponekad se i štipneš za meso
koje će uskoro postati hrana insekata il pepeo
Diraš se po mirišljavoj koži koja će smrdjeti
kao zgaženi pas na suncu
kao zgaženi kucko čije dlake se njisu iz asfalta
na laganom vjetru u podne,
mjeseca jula potonje godine...

Plašim se nepredvidljivog
onog trena koji ne znaš kada će doći
što počinje običnim ustajanjem, doručkom
gutanjem trideset petog zalogaja po redu,
koji će u sred gastronomskog užitka
se zametnuti negdje u dusniku.

Plašim se i onog trena kad kročiš na bijelu liniju
i dok gledas sunce, djecu na zelenoj travi,
niodkuda, nadrkani tinejdžer te kolima zgazi

Plašim se i svadbe, veselja
trubača, visoko dignutih ruku,
pljeskanja u sjenci slavljeničkog metka
vrelog mu olova, pečata života

Ne želim da banalna odluka
poput ulaska u pogrešan voz,
bude moj put bez povratka...

Pogledao sam BLOG lepo sredjen
Hvala !