"Kad se dijete rodi i otac se rodi."


Naidjoh skoro na zanimljiv text na netu, i moram da priznam da sma dugo razlisljala... Kolika je bila uloga oca u vasem ziwotu? Za koga ste vise vezani, za njega ili za majku? I slazete li se sa cinjenicom da danas ocevi postaju ravnopravni partneri majkama?
Ja sam recimo vise vremena provela sa majkom, ali sam vise vezana za tatu. Valjda zato sto ej bio van svake sfere moga ziwota, dobrih 20 godina. Sto ocekujete od partnera sjutra, da budete ravnoparavni i zajedno podizete djecu, ili da kao nashe majke, preuzmete glavnu ulogu za to?

Moj otac je umro kada sam imala 19 godina. Bila sam jako vezana za njega, i dosta vremena mi je trebalo da se oporavim.
Bio je jako šarmantan, veseo, druželjubiv, lijep čovjek, ali i vjetropirast..

Jako mi nedostaje..,
ali živim s tim,
ljudima se događaju i veće tragedije.

Mala mu, svaka čast za temu

Taman tako,ka i kod tebe.samo sto smo ja i babo od 2002god u zahladjenim odnosima,mjesa mi se u zivot neki,vjerujuci nekim ljudima,a ne meni.i onda sam ja te ljude pospremio,pa je muka bila u kucu.

Ja sam mnogo vezana za oca,uvijek mi je bio tu za mene i sada je.Hvala mu na tome.Podigao nas je i od nas napravio normalne,pristojne ljude.Nikad nam nije hvalilo ljubavi i paznje,savjeta i podrske.

Onaj moj post nije vezan za ribicin post.

Meni su razvedeni,ako znam..Nije nesto uticao an moj ziivot.Majka mi je bukvalno sve,mnogo vaznija u zivotu
Tata mi je pomorac,pa se zbog toga i slabije gledamo,maad sve u svemu kad sam s njim,extra se slazemo..ali nije to to.Ocinsku podrsku nisam bas cesto imala priliku da osjetim.
On je tu da mi kupis ve sto pozelim...misli da ce tako sve da rijesi...Ne znam stvarno,odnos nam je relativno dobar,ali vise nekako prijateljski..Dok mi ej majka iznad svega..
Nije se nikad ozenio,i mislim da mi to daje neku relativnu obavezu prema njemu.Volim ga na neki nacin,ali opet nije bio tu ni u jednom bitnijem momentu mog zivota..
Ako ko pita,volim ga,kupuje mi sto pozelim bukvalno,ali nije to to,vezana za njega nisam....

I moji su razvedeni, takodje... Iskreno, to me je prodrmalo malo, al danas saswim lijepo ziwim sa tom cinjenicom. Cak sto vise, isto bihuradila sjutra, naravno ukoliko bih imala razlog za to. Zene se vise ne plase razvoda braka, i sto ce rec komsija, i ne ostaju u bracnoj zajednici, zbog djece. Sto je dobro. Jer je za dijete uvijek bolje gledati se sa 2 roditelja u razl vrijeme, nego sa oba, a da se to vrijeme provede, da vam ne objasnjavam sad kako...

Sto se odosa roditelja/dijete tice, ja sam sa mojima zaista super. Dovijeka je majka strozija bila, ja mislim Temis se i dan danas sjeti kako nas je zvala da *udjemo u kucu* bas onda kad sva djeca dodju da se igraju. Uprkos tome sto ziwim sa majkom, i sto sam veci dio vremena sa njom provodila dok su ona i tata bili u braku, ja danas jedva cekam da dodjem kuci, i spremim se oko 7 da odem da se vidim sa tatom. Moj tata je nesto nalik mileninom, s tim sto nije moreplovac, ali sam se sa njim do skoro(citaj 5/6 god unazad), gledala taman koliko i Mika sa njenim. Vise sam vezana za tatu, valjda iz razloga sto se gledamo samo par sati, nekoliko puta nedjeljno, a nekad cak i svakog dana, pod uslovom da me stvarno saceka da se vidimo, i ne ode negdje.

Takodje i moj otac meni sve kupuje sto mi treba, ali mi to u ziwotu nista ne predstavlja, jer cesto novac koji mi daje, dam mami ili sestri, ali naravno, kupim i sebi nesto... tata mi je stvarno pravi drug, ali ne mogu recimo da se foliram sa njim, da mi nije nista, a jeste mi nesto, kao sto bih mogla sa nekim drugim prijateljem, i tako neke stvari.... Drago mi je sto nije strog, ali je ipak njegova zadnja vazda,, i u mom ziwotu ce uvijek tako biti...

Sto se mene licno tice, ocekujem sjutra d muza da bude pravi otac mome djetetu, u vaspitanju i podizanju, od prvoga dana. Ne sto ne bih mogla same, nego sto nema potrebe sama to da radim. Uloga oca, smatram da je veoma vazna, i znam da ce moje dijete sjutra imati od svoga tate, ono sto ja od moga nijesam, i uvijek mi je nedostajalo, da prosetamo, da se poigramo, da pricamo, da budemo zajedno....

Pošto sam otac i imam oca reko da dam i neki svoj "sud" o svemu ovome:

Ja sam imao i imam divnog oca. Mislim da svaki čovjek ima mana, ali za mog starog nijesam siguran. Taj čovjek ja dao sve od sebe za nas, porodicu. Uvjek je bio tu kada zatreba i nije se štedio. I danas mi njegova riječ i savjet jako znači. Mislim da sam osoba kakva sam (zadovoljan u principu ;)) samo zato što sam imao divan uzor. A što se tiče poklona, nije sa uvjek imalo, ali je uvjek tata bio tu.
I nije samo dobar otac, takav je i muž, prijatelj, dijete... Mislim da nikada neću uspjeti da butem tako dobra i pozitivna osoba kao što je on.

I tačno je, kad sam uzeo najstarije dijete (kćerku) prvi put u ruke osjetio sam da nešto značim, da sam potreban nekome i da nekog volim na neki novi i drugačiji način. To ne umijem ni danas riječima iskazati. Lud sam za svojom đecom (inače ne bi trpio ovo zlo u kuću, što mi krv pije po vas dan ;))

Zaboravih da kazem,moji su se razveli kad sam imlala 7 godina,u dobrom su odnosu,tako da kako Aisa rece :) mene to i nije nesto uzdrmalo.nikad se nisu svadjali preda mnom,i vazda im hvala...Nekako sam navikla tako,jos kako plovi,i dok su zajedno bili malo sam ga gledala..

A sa njenim zadnjim dijelom posta se slazem.I ja zelim da mom djetetu ne nedostaje otac.. I naravavno da ima vaznu ulogu u njegovom podizanju,sto je i normalno :)

nikada nisam bila,nisam ,niti cu biti vezana za oca

na fakultetu sam ako slobodnu temu za analizu birala"oceubistvo kod dostojevskog"po frojdu,profesor me biljedo pogledao sokiran mojim izborom,to mislim govori sve
objasnjenje
otac klasicni zadrti crnogorac,lak da udari,a ja djete ere vodolije,pucalo mi je po kostima samo tako..

vala moj je mene jednom gadja' kutijom od cigara - pedagoshki, nema shto u zharu svadje, ali me nikad udario nije, kao ni sestru...Brata je znao onako da 'opomene'...
Volim ga, ali nekako nijesmo uspjeli da se 'nadjemo' sestra i ja sa njim...svidja mi se shto je svjestan situacije, priznaje da njega nije ima ko da nauchi i da se trudi najvishe shto mozhe...On je jako pametan chovjek, nachitan, jako bistar i inteligentan, izuzetno duhovit, ali i prilichno konzervativan - zadrt, pa me nekad nacera da izbechim ochi i 'na nozh' se posvadjam kad se prepiremo i diskutujemo oko nechega...
E, da on je jedan od onih kojima je njegova familija najbolja i najljepsha :D, a drugima redovno mane nalazi..shto cete to su kuchka posla (sachuvaj me bozhe kuchke fale..tako vele)
ali takvog ga volim, prihvatila sam ga i da se pitam, opet bi nacerala majku da ga izabere ;) ...

Roditelji su mi se razveli davno, i nemam nikakav odnos prema ocu, kao dva stranca
ali tako mi i odgovara.

moji roditelji su u braku 38 god....i da kazem da se extra slazu slagala bih....mislim da ne postoji savrsen brak..kao ni ljudi ...i da u svakom braku postoji svadja i razmirica.....i uvek neko trpi....a to je moja mama....uvek je gledala a i dan danas da prvo svima nama ugodi pa ona da li dodje na red il' ne dodje...ali u principu...nekako sam naklonjena vise mami...ne mogu da kazem da mi je tata los...nezgodan je samo u toku fudbalske utakmice ( mada i druga sportska desavanja regularno isprati!) kada jos kao deca ja i brat pa i mama nismo smeli da progovorimo niti da prodjemo pored ekrana hodali smo kao po jajima....tako da zbog toga i ne pratim uopste sportska desavanja...ali u principu tata koliko god je zaradio novca sve je nama ostavljao i u kucu ...nije imao ljubavnice pa da trosi na njih..niti se ikad kockao...niti je pio,mislim popije koju na slavlju kakvom....nikada nije otisao negde a da mamu nije poveo sa sobom...nije nas ni tukao vise je to bio mamin zadatak...zameram mu samo sto je uvek svadja u kuci bila zbog fudbalske utakmice ...e to me uvek nerviralo ...da ne mogu da verujem da covek vec 45 god. fanaticno prati sve fudbalske utakmice:yes513:...i zao mi je sto ne zeli da se kladi ...jer mislim da bi "ubo" svaku utakmicu!!ma covek prosto zna sve o fudbalu!a tek mu se divim kad prati ove silne kvizove tipa Milioner ili Pitanja za sampiona....sve o sportu zna...i ja ga i na to nagovaram da se prijavi jer sam ubedjena da bi osvoji debelu novcanu nagradu...ali covek nece!!!kaze ne zeli da bude ispred kamere...
drago mi je sto je s godinama postao emotivno ljudsko bice...sad ga pogadjaju neke stvari koje se meni i bratu dese...a pre to nije bas puno zarezivao....uvek je mislio da je mama zaduzena za to...te otuda i moje i bratovo kukanje kad imamo problem prvo njoj ....
ali sve u svemu....tata je OK!

"Kad se dijete rodi i otac se rodi."


Naidjoh skoro na zanimljiv text na netu, i moram da priznam da sma dugo razlisljala... Kolika je bila uloga oca u vasem ziwotu? Za koga ste vise vezani, za njega ili za majku? I slazete li se sa cinjenicom da danas ocevi postaju ravnopravni partneri majkama?
Ja sam recimo vise vremena provela sa majkom, ali sam vise vezana za tatu. Valjda zato sto ej bio van svake sfere moga ziwota, dobrih 20 godina. Sto ocekujete od partnera sjutra, da budete ravnoparavni i zajedno podizete djecu, ili da kao nashe majke, preuzmete glavnu ulogu za to?

Lijepa tema, i drago mi je da se pominju ochevi kao glavni akteri ove priche.
Uopshteno smatram da ne postoji savrshen odnos medju dva lica, ali realno gledano odnos mojih roditelja je vrlo uskladjen,lijep.... Tako su zajedno uticali i na nashe vaspitanje. Vishe sam vezana za majku , zna sve moje tajne, zhelje, planove.... i nikad mi nista nije zabranila vec me je vaspitala po principu "Probaj, mislim da ne valja al vidi sama pa cemo tacno vidjeti kako i sto"

Otac :) Jesam bliska sa njim ali ne toliko koliko sa mamom, zna mnogo stvari o meni, nikada me nije tukao ali njegovo vikanje u znak nezadovoljstva nechim shto sam uradila mi dodje gore od bilo kakvih batina :) Smatram da je izuzetna osoba , pozitivan, razuman, nije zahtjevan i sa njim se moze popricati o cemu god zelis ali samo treba razbiti taj neki zid koji sam jos od malena stavila izmedju nas da i ne zna puno stvari koje mi se deshavaju u zhivotu.

Smatram da sam veoma lijepo vaspitana osoba i mislim da su oboje imali jednakog udjela u tom vaspitanju, jer sklad i nadovezivanje misli i priche mojih roditelja dovodi do toga da pored sebe nachine osobu srecnom , zadovoljnom i spremnom da krene svoj put.

Koliko su oni ponosni na mene ja sam ponosna na njih josh vishe.

Voljela bih sjutra da vaspitam svoju djecu kako su vaspitavali mene. Voljela bih kad porastem da budem kao moja mama i da pored sebe imam osobu sa kojom cu da dochekam starost bash kao shto je moj tata. Voljela bih da mi zhivotni saputnik ima velikog udjela u vaspitanju mog djeteta jer se vec bojim da cu biti ili previshe popustljiva ili previshe stroga , on je tu kao neko ko posmatra i trazhi balans i da zajednichki dodjemo do pravog nachina vaspitanja nasheg djeteta. :)

nikada necu voleti svog oca