inzaghi9
29-02-08, 01:13
У време када људи постају све отуђенији, добродошло је да неко још увек хоће да направи окупљање и позове госте, а добро је и кад гости хоће да се одазову, кад их не мрзи да дођу. Међутим, и даље је проблем када гости не схватају да је време да оду.
Има људи који су феноменални као домаћини. Увек са максимално потруде да се гости осећају удобно, да има одличне хране и пића, да окупљање буде занимљиво и да се све званице осећају лепо као код своје куће или и боље од тога. Проблем који овакви домаћини, чији су труд и умеће за дивљење и за сваку похвалу, некад имају, јесте то што гости једноставно неће да оду.
Да не буде забуне: наравно да се за многа окупљања и предвиди да ће трајати бар неколико сати. Али, има домаћина којима је проблем што окупљање које почне око један после подне успеју да окончају тек у једанаест увече или и касније, и то не зато што су планирали да траје толико дуго (друго је кад се предвиди остајање до ујутру). Домаћини дају наговештаје да сматрају да је време да се ствар полако приводи крају - почињу да поспремају, бацају поглед на сат, наглас коментаришу да постаје касно и да је деци време за кревет, а и они раде сутра... Послужено је толико кафа "сиктеруша" да постоји оправдана бојазан да би још једна тура изазвала масовно тровање кофеином. Ништа. Гостима је лепо, и седе и даље. Евентуално неко понуди да помогне у прању судова, али се извесном броју људи (неки су ипак отишли) не иде и делују као да ће да кампују ту где јесу.
Шта у таквој ситуацији? Да ли одустати од звања гостију? Или престати да зовете оне који вечито предуго остају (могуће, особе које су вам иначе веома драге)? Постоји ли неки пристојан начин да и најупорнијима ставите до знања да очекујете да заврше посету?
Постоји. Начин је веома сличан ономе кад се сами спремате да окончате посету. Дакле, станете пред упорног госта и кажете нешто у стилу: "Баш ми је драго што смо се видели, морамо ово неком приликом да поновимо". Уз осмех, наравно. И наставите да стојите и да се не мичете док и гост не устане (по потреби му/јој и помогнете при том епском подухвату одвајања од столице, фотеље или кауча) и заједно с њима одете до врата, без започињања нове занимљиве конверзације која би могла ко зна колико да траје.
Препоручљиво је да се на улазним вратима сетите да ту живите и да не напустите стан заједно с гостом.
(izvor) (http://zivot.krstarica.com/c/zene/gosti-nece-da-odu)
Има људи који су феноменални као домаћини. Увек са максимално потруде да се гости осећају удобно, да има одличне хране и пића, да окупљање буде занимљиво и да се све званице осећају лепо као код своје куће или и боље од тога. Проблем који овакви домаћини, чији су труд и умеће за дивљење и за сваку похвалу, некад имају, јесте то што гости једноставно неће да оду.
Да не буде забуне: наравно да се за многа окупљања и предвиди да ће трајати бар неколико сати. Али, има домаћина којима је проблем што окупљање које почне око један после подне успеју да окончају тек у једанаест увече или и касније, и то не зато што су планирали да траје толико дуго (друго је кад се предвиди остајање до ујутру). Домаћини дају наговештаје да сматрају да је време да се ствар полако приводи крају - почињу да поспремају, бацају поглед на сат, наглас коментаришу да постаје касно и да је деци време за кревет, а и они раде сутра... Послужено је толико кафа "сиктеруша" да постоји оправдана бојазан да би још једна тура изазвала масовно тровање кофеином. Ништа. Гостима је лепо, и седе и даље. Евентуално неко понуди да помогне у прању судова, али се извесном броју људи (неки су ипак отишли) не иде и делују као да ће да кампују ту где јесу.
Шта у таквој ситуацији? Да ли одустати од звања гостију? Или престати да зовете оне који вечито предуго остају (могуће, особе које су вам иначе веома драге)? Постоји ли неки пристојан начин да и најупорнијима ставите до знања да очекујете да заврше посету?
Постоји. Начин је веома сличан ономе кад се сами спремате да окончате посету. Дакле, станете пред упорног госта и кажете нешто у стилу: "Баш ми је драго што смо се видели, морамо ово неком приликом да поновимо". Уз осмех, наравно. И наставите да стојите и да се не мичете док и гост не устане (по потреби му/јој и помогнете при том епском подухвату одвајања од столице, фотеље или кауча) и заједно с њима одете до врата, без започињања нове занимљиве конверзације која би могла ко зна колико да траје.
Препоручљиво је да се на улазним вратима сетите да ту живите и да не напустите стан заједно с гостом.
(izvor) (http://zivot.krstarica.com/c/zene/gosti-nece-da-odu)