Prvi sok!

Sada je sigurno – punk velikani dolaze u Novi Sad i nastupiće na glavnoj EXIT bini u nedelju, 13. jula.

Bend koji je za samo tri godine postojanja, četiri singla i jednim albumom promenio muzičku scenu zauvek, nastupiće na Exitu u originalnom sastavu: Johnny Rotten, vokal, Steve Jones, gitara, Glen Matlock, bas i Paul Cook, bubnjevi.

Najbolje od svega, sada će publika imati priliku da posle 30 godina na Exitu čuje nove numere ovog legendarnog britanskog benda. Paul Cook najavio je, kako piše egigs.co.uk, ovu mogućnost, ali je rekao da je malo verovatno da će bend objaviti album zato što John i Steve žive u SAD, a Glen i on u Velikoj Britaniji.

„Verovatno nećemo sastaviti album ali, nadam se, biće novih stvari spremnih za leto“, rekao je Paul Cook.

Sex Pistols nije prvi punk bend, ali jeste bend koji je velikim delom učestvovao u stvaranju masovne nezavisne underground scene u Engleskoj i Americi. Objavljivanje albuma „Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols“ smatra se za jedan od najvažnijih događaja u istoriji popularne muzike, a album se redovno nalazi na svim listama najboljih albuma. Magazin Rolling Stone 1987. godine smestio je ovaj album na drugo mesto 100 najboljih albuma u poslednjih 20 godina, a 2004. godine na 58 mesto među 100 najboljih albuma svih vremena. Magazin Q uvrstio je jedini album Pistolsa na 27 mesto liste 100 najboljih albuma svih vremena.

Njihovi nastupi ušli su u legendu, pa je tako nastup pred samo 42 ljudi u junu 1976. u Mančesteru postao jedan od najvažnijih i najlegendarnijih nastupa u rock istoriji zato što su u publici bila imena koja danas mnogo znače u punk istoriji, kao što su Anthony H. Wilson (osnivac Factory Records), Bernard Sumner, Ian Curtis, Peter Hook, Adam Ant, Morrissey, Mick Hucknall...

Bez ovog benda ne bi bilo nekih muzičara, koji često čak i nisu direktni nastavljači inicijalnog Sex Pistols trominutnog izliva besa. Sex Pistols direktno su uticali na bendove kao što su The Clash, The Offspring, Siouxsie & the Banshees, Nirvana, NOFX, Oasis, Green Day...

Kada se Johnny Rotten pridružio prvobitnoj postavi, koju su činili Steve Jones, Glen Matlock i Paul Cook, bend je svirao jednostavni rock & roll, a Rotten je odmah arogantno počeo da peva o anarhiji, nasilju, fašizmu i apatiji. Na taj način dao je bendu koncept – što više suprotstavljanja britanskoj kraljevskoj porodici i vlasti. Ubrzo su izašli singlovi „Anarchy in the U.K.“ i "God Save the Queen", a zatim i album „Never Mind the Bollocks“, BBC je odbio da emituje drugi singl, a Matlock je izbačen iz benda. Prema urbanoj legendi zbog toga što je slušao Bitlse. Umesto njega došao je Sid Vicious, dete sa ulice, momak koji nije znao da svira, samozvani ultimativni fan Sex Pistolsa... Primljen je u bend zbog punk stava i zbog izgleda. Menadžer Sex Pistolsa Malcolm McLaren objasnio je: „Ako je Rotten glas panka, Sid je njegov stav“. Sid Vicious umro je od prekomerne doze heroina, 2. februara, 1979. godine.

Sex Pistols su se raspali veoma brzo posle objavljivanja prvog i jedinog albuma „Never Mind the Bollocks“, posle samo 14 dana američke turneje. 1996. godine Sex Pistolsi su se ponovo okupili povodom dvadesetogodišnjice benda i od tada povremeno nastupaju. Kada su ih pitali otkud ovo iznenadno okupljanje Rotten je kratko odgovorio: „Pronašli smo zajednički cilj – vaš novac.“

www.sex-pistols.net

www.myspace.com/philsingleton

jedva cekam exit

Ako si vec dao temi ime Exit,trebalo je da nas malo bolje uputis ,koliko ja znam Sex pistolsi nisu jedini bend koji ce nastupiti na exitu.

Inace i Nightwish je potvrdio dolazak.
Ako se ne varam trebala je doci i Bjork,ali mislim da su je nasi odbili jer je podrzala nezavisnost Kosova

Cini mi se da dolaze i The Hives i Paul Weller

Ako si vec dao temi ime Exit,trebalo je da nas malo bolje uputis ,koliko ja znam Sex pistolsi nisu jedini bend koji ce nastupiti na exitu.
Znam, ali u tom momentu - meni su samo Pistolsi bili na srcu. I sa njima sma htio da pocnem temu, pa ljudi da pocnu da dopisuju :)

Iako sam na EXIT dosao zbog grupe koja me je prije 15ak godina natjerala da se neslavno dohvatim gitare (sto bi se otprilike moglo reci i za ostale clanove benda), utisak je sljedeci:

- organizacija izvanredna

- Fusion stage mi je bio ubjedljivo najbolji, dok mi je za Dance arenu zao onolike prasincine (crne sam sline svako jutro vadio, a o iskasljavanju da i ne govorim), dok imam generalni problem sa masovnim okupljanjima tipa Main stage, hram Hristovog vaskrsenja, politicki doceci vaterpolista i sl.



- Prvo vece sam se setao, izbjegavajuci guzvu, uglavnom se vrteci oko fusion stage. Bez nekih posebnih izvodjaca, samo sam se odmarao od voznje do NS i upijao pozitivnu energiju mase (u ovakvim situacijama me i najvise smori country of residence - jer tada vidim koliko ovdje ima ljudi kojima je lakse izazvati tucu, negoli se opustiti i uzivati).



- Drugo vece sam nazalost propustio Main stage (uhvatio malo Pol Velera), ali je zrtva bila iteako isplativa, jer je na fusion svirao najbolji rege nakon Bob Marlija - Gentelman. Nevjerovatan dozivljaj, zacinjen sa Let 3. Nakon toga odlazak na Dance i uzivanju u svitanju uz Lorana Garnijea.



- Treci dan. Mnogo vise volim klupske svirke, jer tada se mnogo lakse osjeca energija izvodjaca i publike - a postoji veoma mali broj muzicara koji takvu energiju mogu ostvariti i naspram ogromnog broja slusalaca. Jedan od tih je i Manu Chao. Zaista sam bez komentara bio nakon njegove svirke. Pogotovo nakon trika sa mikrofonom i oktucajima srca. Jednostavo - baterije napunjene i vrhunsko uzivanje. Gogol bordelo - zanimljivo iskustvo, ali prilicno monotono nakong 20ak minuta. Dzulijet Luis i Licks su otprasili svoju svirku i zaista su mi bili odlicni. Nakon toga - izvanredni Kiril i pokusaj odlaska na Dance, na Kruder i Dorfmajster... ali prasincina je uradila svoje. Zaista nepodnosljivo.



- Potonji dan i punk. KUD Idijoti, uvijek odlicni. Pekinska patka, sa prvim nastupom nakon 20ak godina - izvanredna. I onda... razocarenje godine. Sex Pistols, nakon Filthy Lucre turneje (1996/7), sa jos jednim bijednim pokusajem reprodukcije one energije koja je promijenila muziku kraja XX vijeka i artikulisala socijalne tenzije nakon prosperitetnih bejbi bum generacije i dekandentnih flower power izgnanika iz modernog konzumentskog drustva. Zaista je bilo tuzno posmatrati Glen Metloka, kako obucen kao Brajan Feri - salje poljupce publici, Stiv Dzonsa koji se ponasao kao kamiondzija koji je prije 5 minuta parkirao svoju makinu i upravo zavrsio sa veljom nuzdom koju je trpio od bugarske granice... i Dzoni Lajdona (jer je davno izgubio pravo na svoj alias)... koji je bezuspjesno pokusavao da mobilise masu, potpuno nesvjestan da je u potonjih 30 godina svijet evoluirao do to stanja u kojem ga je gotovo nemoguce sokirati. Ali valjda ce nakon ovog uzimanja para - to i njemu biti jasno.

Mada je meni bilo ok. Urlanje na Hollidays in the Sun, Bodies i God Save the queen - ako nista drugo, barem je zadovoljilo onog krhkog 18-godisnjaka u meni, koji je po zabjelskim stambenim jedinicama, u sred pogubnih i nicim izazvanih sankcija, sa tom muzikom ostajao normalan.

Dalje, Marki Ramone je bio fantastican, kao i beskompromisni Ritam Nereda. Time se i zakljucio moj EXIT.



Cinjenica da ce se crnogorski follow up odraditi u Maximus sminkeraju, daleko od one EXIT energije, sve sa crnogorskom discoteque kamarilom, separeima i cupkanjima sa skupocjenim toaletama - samo me je brutalno podsjetila u kakvom neprijateljskom okruzenju zivim i kako ovakvi kratkorajni izleti mogu djelovati okrepljujuce.