Kad se, neplanirano brzo, žena jednog Cetinjanina vratila kući nađe muža sa ljubavnicom
u ljubavnom zanosu; uze metlu, i poče da bije ljubavnicu, svoju komšinicu i kućnu prijateljicu. Kada je, polugolu, sa garderobom u rukama "zamila" preko praga, okrenu se prema mužu da mu nešto reče - ali je "legenda" preduhitri:
"Ženo, ako ovako nastaviš da se ponašaš, niko nam više neće dolazit u kuću!"

Dosha' Predrag Drecun - politichar, da u ime Vlade smiruje shtrajk u »Koshutu«, a inache je potpuno celav (za ove neupucene). Poslije 3-4 ure pita on prisutne:
- Ima li pitanja?
a neko iz mase:
- Druzhe, je li ti to na glavu kozha ili skaj?



aahahahahahahahahhaahahahahahahahahahahahahah...

Pet, shest godina po osnivanju »Obod-a« sastanak Radnichkog savjeta. Izmedju ostalih, kao predstavnik chistachica, zhena koja je za vrijeme rata »drzhala« javnu kucu. Mlate on 5-6 sati, ona svako malo trazhi rijec, presjednik je sijeda, ali i obecava rijec. U neka doba joj dade :
- Drugovi, ja sam za vrijeme rata »drzhala« javnu kucu i nekad mi je posa' dobro 'odio, a nekad loshe. E, kad mi je slabo 'odio ja nisam mijenjala krevete, no kurve. Ja toliko, a vi se presaberite!

Bilo je to devedesetih godina, u vrijeme"ničim izazvanih sankcija"; u vrijeme"rata za mir':
"Ljudi, ja ne mogu da prehranim familiju. Plata mala, ne primam je redovno, žena mi ne radi. Prevrne mi se svijest kada čujem onoga "četvrtana" sa Dedinja i njegovo:"Ja sam za mir!"
I tako, tekao razgovor nekolicine Cetinjana, okupljenih na Dvorskom trgu, na tešku temu: kako "preživjeti?!"
Uzima riječ Slobo D:"Nama kilo sira tttraje mjesec dana!"
Svi sa čuđenjem i nevjericom pogledaše Sloba, znajući da on ima veliku familiju: tri sina i ženu, i da kilo sira oni mogu potrošiti za dva dana.
"Ajde Slobo, objasni nam taj fenomen" - kažu prisutni.
"Ja poooklopim ttteću u koju držimo sir sa sa ppprovidnim poklopcem, pa, kkkad ogladnimo, svi uuumačemo!"

Razgovara Neco Prlja sa trudnicom, koja je bila pred samim porođajem, i pita je: "Gospođo, što biste više voljeli da rodite, šćer ili sina?".
Gospođa odgovara:
Ja šćer, u stvari, pravo da Vam kažem voljela bih da rodim dvojke, i šćer i sina.
Neco je pogleda i odgovori:
"Bogami, gospođo, sad je kasno da pridajete".

Rijechanin Danilo zove kuma u Podgoricu:
- Kume, prvi sam stanovnik Rijeke Crnojevica koji je uveo telefon!
- Neka je srecan, a koji ti je broj?- chuje se glas sa one strane.
- 77 minus 134- teatralno odgovori Danilo.

na Cetinju postoji zgrada po imenu 'Zgrada mozgova'.,.tu , valjda, zhivi ova elita Cetinjska (dr.prof, mr. i ostali)..
preko puta te zgrade postoji zgrada koju naseljavaju obichni 'smrtnici' (radnichke familije i sl)..i sad kako je ovoj ime 'Zgrada mozgova', oni smrtnici su svoju nazvali 'PUNITE NAM U PRKNO'
ahahahahahahahahah....

Umro neki chovjek i okupili se rodjaci da pre$ede prvu noc... Medju njima i bijashe jedan koji je mogao da spava u po dana u po noci....i sjedi on cijelu noc i pije kafu..jednu, drugu, trecu, cetvrtu..(ostali ga gledaju)...on petu, shestu...i nedje pred zoru zaspa kukavac i poce da hrche koliko je mogao..i sad ove okolo bilo sramota i pitaju se shto ce sad s njim..a jedan shto ga je cijelu noc gledao reche:
- Nishta Boga mi, no ga sad prevrnite i gatajte u njega..

Umro neki chovjek i okupili se rodjaci da pre$ede prvu noc... Medju njima i bijashe jedan koji je mogao da spava u po dana u po noci....i sjedi on cijelu noc i pije kafu..jednu, drugu, trecu, cetvrtu..(ostali ga gledaju)...on petu, shestu...i nedje pred zoru zaspa kukavac i poce da hrche koliko je mogao..i sad ove okolo bilo sramota i pitaju se shto ce sad s njim..a jedan shto ga je cijelu noc gledao reche:
- Nishta Boga mi, no ga sad prevrnite i gatajte u njega..

Mora da je taj što je to predložio htio želju da ubode :D

Zborom radnika radne jedinice "Sanitasa" na Cetinju, predsjedava generalni direktor. U pola diskusije jedan od vozača prdne ka' konj.
"Neka te sram bude!" - dreknu direktor, i uperi pogled prema Marku, koji je sjedio odmah ispred njega.
Ovaj ustade, poče da stidno gužva kačket u rukama, pa reče:
"Nijesam ja, kunem Vam se đecom. To je bila guzica, pitala Vas kad će zimnica".

Pazarni dan, guzhva na Cetinje i jednu babu udari kamion, ustvari vishe je malo gurne nego shto je udari. Ulijece neki momak u jednu kafanu i veli iz svega glasa:
- Ljudi, ubi jednu babu kamion, gura je dvades' metara!
- I je li upalila? - pita neko iz kafane...

aahahahahahahahahahaha

Pazarni dan, guzhva na Cetinje i jednu babu udari kamion, ustvari vishe je malo gurne nego shto je udari. Ulijece neki momak u jednu kafanu i veli iz svega glasa:
- Ljudi, ubi jednu babu kamion, gura je dvades' metara!
- I je li upalila? - pita neko iz kafane...

aahahahahahahahahahaha


Luuuudaaaa!!!!

You must spread some Reputation around before giving it to Zor_djevojka again!

Aahhhhaahahhhahjahahaah

Proradilo poslije dugo vremena Radio Cetinje, uvelo razne emisije, a u okviru želje slušalaca nagradnu igru.
Jedan slušalac se javlja, a voditelj pita:
-Koju biste pjesmu voljeli da čujete?
-'Košava sa Dunava.
- E, boga mi, ti vjetrovi ti ne puhaju na Cetinju!

Znate li kako su Cetinjani zvali direktora Crvenog krsta? Bush (brashno, ulje, shecer).
A znate li kako ga sad zovu? Ush (...falilo brashno).

Sirotinja, familija velika, a četiri generacije žive zajedno. Dijete malo, majka mu na posao te ga čuva baba. No da muka bude na babu veća, pored unuka čuva i svekra, koji je duboko zagazaio 10 deceniju.
Imaju kokoške, ali to jutro samo je jedno jaje snešeno. Baba na muke, svekar navikao da svako jutro popije po jaje, a valjalo bi ga đetetu dat.
Ka sve dobre Crnogorke, pita ona svekra
- Tata, nema bez jedno jaje, koće ga ti ili Mali? (neću imena da im pominjem)

- Daj ga ti mene, on će imat kad - odgovori joj svekar :D

jes, on ce na koncert, pa da mu grlo ne zariba...

Znate li kako zovu jednoga momka shto izlazi sa djevojkama od 14-15 godina?
"prvi cetinjski poljubac".

a u podgoricu SITO RAKOČEVIĆ

a u podgoricu SITO RAKOČEVIĆ

ahahahahahahahahahahahaha, nikad mi zalije nije bilo sto ti ne mogu jednu reputaciju zviznuti :D

a u podgoricu SITO RAKOČEVIĆ

ahahahaahahahahah e, stoko!:notworthy:


Radnja se deshava u 'Grinich' pita djevojka;
- ko je nadlezhan o'dje za ove stolove?
U to prolaze neki momci i jedan veli :
- Opshtina !!!

nedje bila neka sahrana, i posha' neki djed da pre$edi, i u neku uru on malo zakunja...i tako kako je spava u jednom trenutku zahrka', kad veli neki cho'ek do njega :
- pushtite ga, naisha je na cvor....
a djed inache bio stolar ::D!!!

Slaba saobracajna signalizacija kroz grad stvara posjetiocima Cetinja dosta problema.
Bilo je to jula 2006. godine, neki turista sa kolima BG registracije zaustavi se na pocetku Bulevara kod kafica "357" i pita drushtvo koje je $edjelo na terasu
- Izvinite, mozhete li mi pomoc da izadjem iz Cetinja?
- Ne gospodine, ne mozhemo vam pomoci - stizhe brzi odgovor
Iznenadjen vozach automobila reche:
- Kako to, jeste li vi Cetinjani?
- Jesmo gospodine, rodjeni Cetinjani!!!
Na njegov jos zachudjeniji izraz lica, stizhe dopunski komentar Gojka Cacica
- Mi gospodine, chitavi zivot trazhimo izlaz iz Cetinja, ali ga nac ne mozhemo!!!

ahahahahahahahahahahaha
:thumb_up:

Umro dotichni Krcun. Bilo zimsko doba i pocheo da pada snijeg. Doshla grupa njegovih poznanika da ga pre$edi. Kad su bili ispred kuce pokojnika, kako je i red, poshalju jednog od njih (koji je inache mucao) da ga zaleleche.
- LELE MENE KRC... KRC... KRC..
Neko od ovih mu dobachi:
- Ajde iskrcaj ga vishe, jer se pometosmo!!!

Tipično! ahahaaaaa :clapping:

Sjedi u "Riter" jedan majstor za frizhidere sa djevojkom, i zagrlio je (s rukom ispod kose). Posmatra ga jedan Cetinjanin i dobachi mu:
- Gledash li to ledi li???

ahahahahahahahahahahaahahahahahahhahah ao....:thumb_yello:

Pricha Igor Lukshic na Tv o ekonomskoj krizi. i kazhe kako je Crna Gora u 2% boljoj ekonomskoj situaciji od Amerike, i javljaju se vatrogasci i kazhu:
- stvarno, ako je amerika u ekonomskoj krizi, daj da joj crna gora pomogne! :)

U jednoj staroj Cetinjskoj kući u kojoj je živio Slobo Andrijin, živjele su, ali na spratu iznad, i dvije žene koje za vrijeme talijanske okupacije nijesu umjele reći: "Neću". A Talijani, kao Talijani - kažu dobri ljubavnici.
Prošlo od rata i okupacije mnogo godina, pa iako Slobo tada još nije bio rođen, iz priča starijih je znao da se njegove komšinice u svoje pero nijesu mnogo šteđele.
Jednoga ljeta je bila neka restrikcija vode, pa su je samo jednom dnevno puštali, i to na kratko. Kad bi Slobo pootvarao svoje česme, komšinice na spratu ne bi imale dovoljno pritiska. I tako neđe, po ko zna koji put, desi se baš to. Neka od komšinica, poče da kune Sloba, pa mu reče:
- Slobo, ajde usta ti se zatvorila, zatvori te kantule, e nemamo gore pritiska!
Slobo, bez uzla na jezik, odvrati:
- Nema vama, ćuške, pritiska od kad je kapitulirala Italija!

Umro Vasu Vidakovu otac. Poslije skoro godinu dana u Vasovoj se fabrici na śednici sindikata razgovara i utvrđuje visina nadoknade onima kojima neko bližnji u porodici umre. Troškovi su veliki i ljudi sami, od radničkih plata, teško mogu sve to podnijeti. Svako ima svoje mišljenje i svako predlaže, ali nikako da se dogovore o konačnoj, pristojnoj visini nadokande. Vaso ne priča ništa i sve mu već dosadilo.
Ipak, poslije sat-dva, nekako se dogovoriše. Preśednik sindikata pročita zaključak:
- Da visina nadoknade za one radnike kojima neko u porodici umre, bude dvjesta dinara!
Tek tada se za riječ javi Vaso:
- To je malo! Mene je prošle godine kilo tate koštalo trides dinara!

Radnja se deshava u obucarskoj radnji u blizini 4.jula. Dolazi izvjesni gospodin i postavlja pitanje vlasniku obucarske radnje:
-UmRIJE LI TI ONO PROSHLE GODINE ILI TI BRAT?

Oženio se profesor Simo mladom učenicom. Čulo se to po razredu, pa su
učenici na tabli napisali:
- "Oženio se stari Sima biće pi*ke svima."
Profesor je tog jutra zaboravio nešto u učionici i vidio je poruku na
tabli. Simo se nasmijao provokaciji, pa je učenike sljedećeg jutra
dočekala poruka na tabli:
- "Kad je bio mladi Sima, jebo vam je mater svima, pa vas zato tolko ima,
pi*ka li vam materina!!!"

Umrla jednom Cetinjaninu majka, pa on u zhelji da to shto bezbolnije javi bratu u Budvi, pošalje telegram sljedece sadrzhine:
,,Brate majka nas je napuštila jutros oko 6 sati.''
Navrh par sati stize mu povratni telegram
,,Ovamo nije doodila, pa javi ako chujesh shto novo''

Niko Vasov i Krsto Raut su bili iz istoga sela, a ljeti kada bi izdizali u planinu, bili su još bliže jedan drugome - koliba do kolibe. Niko nije imao jednoga oka, izgubio ga je neđe u mladosti u Ivan-planini, a Krsto nije imao jedne noge, i služio se rasklimtanom drvenom protezom.
Śede Niko i Krsto jedne večeri u kolibi, na Lovćenu, uz ognjište. Odjednom će Krsto:
- E, moj Niko, lako li ćeš ti umrijeti!
- A kako? - obrecnu se Niko.
- Lijepo! Zatvorićeš samo jedno oko! - reče Krsto.
Ne bi Niku pravo, ali ne reče ništa.
Prođe cijela godina i pri jednom ponovnom śedniku, Niko će:
- E, moj Krsto, lako li će biti tvojima ako umreš ovđe, u planinu!
- A kako? - pripita Krsto.
- Lijepo! - dodade Niko. Rašarafiće te i u košine na kakvo magare, lako snijeti u selo!

Moram ovo...Ima jedan coek zivi odje kod Bastona,inace zivi sundjer...I umrla mu neka tetka u NK,i sad majka mu stara napisala telegram da ga ova nesreca posalje i dala mu bogami 30eura za isti,a Cico maniti ti ode i napise TUZNI SMO!A ostatak para naravno u kafanu...
Necete vjerovat ali i za 40dana je isto posla telegram i to na nagovor nas,i ladno je napisa I DALJE SMO TUZNI

Kako Podgoričanka naručuje piće?
-Daj mi jedan pelinkovac, bez limuna, bez leda... bez mene.

ahhahahahahahahaha Barone!


21. maja 2006.-te slavi se pobjeda na referendumu u kuci jednog Cetinjanina. U svo slavlje zove ga na telefon tetka iz Srbije i drzhi mu lekciju, 15 minuta znate ono dobro poznato: kako cemo krepat' od gladi, kako necemo moci bez njih nishta, kako ce nas okupirat' Albanija i sl...u svu tu prichu on prekide tetku i upita:
- A tetka, jadna ne bila, kol'ko je kod vas sad sati?


aahahahahhahahaahhaahhahahahaha :thumb_up:

Kad je kod Kika ponovo proradila ljubav prema fudbalu, on, iako u međuvremenu odebljao, ode na trening svojega bivšega kluba sa željom da se vrati na teren. Obrati se treneru Mići:
"Volio bih da nastavim fudbalsku karijeru. Mogu li početi da treniram sa vama?"
Mića, poznati "velemajstor" ove igre, pogleda, ocijeni "od oka" da je Kiko prebačio sto kila i bez razmišljanja "odigra povratnu":
"Kiko, kad budemo valjali teren - zvaćemo te!"

Radio Slobo Darić kod vojnog stana ka' stražar,i tamo je postojala neka radionica...i sad nedjelja, nema nikoga i dolazi neka zhena autom.
Slobo je dočeka, pita sto treba...i ona mu kaže :
- Majstore, ovaj moj auto se strasno čudno ponasha.Kad mu dam gas podrhtava,trokira...ne znam shto je !
Veli joj Slobo da podigne haubu. Ona podizhe,i on gleda, gleda, gleda i veli :
- Gospodjo, ovome vašemu autu je to na nervnoj bazi !

- Crka mi je TV- zbori Nikica.
-A što mu je bilo?-pitaju ga.
- ISPADE MI IZ RUKA!!!

Pojavilo se na Cetinje malo pivo Bavaria od 0,2 litra i odma mu dadoše nadimak:
KAPI ZA OČI!

Umrla na Cetinje neka baba, pa kako nije imala bližnjih, nije se previše o njoj ni mislilo. Zaboravili čak da joj krpom podvežu glavu, pa mrcu usta ostala otvorena.
Trojica babinih poznanika - Vojo Lauš (Martinović), Sveto Fugile (Marković) i Pero Borozan - pošli da izjave saučešće, pa kada izadoše iz kuće, prvi će Sveto:
- Kuku onome ko nemа svojega!
- Dobro veliš! - dodade Vojo. Viđeste li ovoj babi usta otvorena?
- Jes, vala! - nadoveza se odmah Pero. Da joj staviš jabuku u usta, bila bi ka' pecivo!

(http://www.facebook.com/home.php?tab=4#)

Kad se vozac TARE pravda sefu te je branik razbio na autobus
ADA UBIH BIZINA,DA JE JEDINAC BIO U 9DOMOVA NISAM GA MOGA SPASIT!

Bilo je to iza Crne grede i jednome co'eku dijete imalo temperaturu i on ga povede u bolnicu kod jednog doktora i pita ga otac ovoga djeteta:
- Shto mu je doktore?
a doktor pregleda maloga i veli:
- Posha' mu je grijach :D


Sunčala se nečesova gospođa pozadi ,,Parka" u Budvu i izgorela ka' rak, a imala je na sebe crveni bikini. Gleda je jedan Popivoda sa Cetinja, pa joj zbori:
-A gospođo, što vi je kupaći puštio boju!?

You must spread some Reputation around before giving it to Zor_djevojka again.

Evo jedna prica o pradjedu jednog momka sa Cetinja, koji je bio poznat' kao izuzetno lijen chovjek:
Vec u godinama, onako sijed i sa brkovima, sjedjashe ispred svoje kuce na selu i ka' po obicaju ne radjashe nishta. Kako dan odmice prababa ga svako malo cerashe da radi, ali je Jovana teshko bilo natjerati na rad. U jednom trenutku njemu dojadi cvokotanje prababe(njegove zhene),okrenu se pa reche babi od ovoga momka (njegovoj snahi):
- slushaj Andjelija... evo sada da visim na ovu murvu, zhena bi mi rekla da se ladim, a ne da sam se objesio!!!


Nikola Milutinov, Cuca, digao se rano da ide na posao. Dok se on brijashe, majka mu spremashe doruchak-poparu. Kad krenu da jede zazva majku:
- Majko!
- Evo me dijete!
- Boga ti, dodaj ovdje malo masti, suva je!
Na to ce otac iz druge sobe:
- Nishta mu ne dodaji! A ti, sine, znadi: da se od masti postaje cho'jek krmak bi bio najbolji!

(http://www.facebook.com/home.php#)

Uloge: Pero, Slobo i Mirko (npr.)

Perov skolski drug Mirko je postao direktor banke. Mnogo godina prije nego sto je to postao, obecao mu je radno mjesto u banci, koje je svakako bilo puno bolje placeno od Perovog tadasnjeg posla.
Prolaze dani, mjeseci, a Mirka ni cut ni vidjet otkako je postao vazan. Cuje tako Pero jedan dan, da je njemu obecano mjesto u banci dato Slobu (poznatome uvlakivachu). Zacudi njega to, te ode do Mirka. Ulazi Pero kod njega u kancelariju i veli:
-Mirko! Sanja' sam te nocas!
-A kako to Pero!?
-Sanja' sam da si me proguta! I tako idem ja, idem, putujem, putujem...prolazim grlo, dusnik...dolazim u zeludac. Kad eto ti cuda! Tamo srijecem Sloba! Reko ''Slobo! Kako si usha ti odje, ne vidjeh te na ulaz?!'', a on meni ''A usha' sam na sporedna vrata...''

Prije 30-tak godina poznati cetinjski saljivdzija Bozho sretne staru djevojku Baru koja je bila malo namcorasta..Bozho joj se javlja:
- Dje si Baro shto radish?
ona odgovara:
- Ma ne pitaj me nishta, cijelu noc nijesam oka sklopila, zub me bolio..idem sad pravo kod zubara..
- Ada kako mi ne javi da te boli, to ti je barem lako zalijechiti..ja bih ti pomogao da se ne muchish tih muka..
- pa ajde reci sad, kako to?
- Samo reci tri puta "Bozho, Baru boli zub"
i ona ga poslusha:
-Bozho Baru boli zub, Bozho Baru boli zub, Bozho Baru boli zub..
a Bozho samo kad je ona zavrshila doda':
- Boli Bozha qrac shto Baru boli zub!
ona odma uze da ga sramoti i gadje krshima, a on smijuci se poche da bjezhi....

Komšinica je šeretski pitala Bejta:
- Šta je to čovječe, šta činiš toj ženi? Imate sedmoro đece i opet ti je s trbuhom do zubi. Šta se brukate postarost?
Bejto se na to nasmija i reče joj:
- Boga ti havalje, komšinice. Vidiš da ja svoje sjeme ne hakam u tuđe bašče, ka' onaj tvoj mrčo.

Prije nekoliko godina je jednom našem građaninu koji živi i radi u Njemačkoj, a koji ima kćerku "papirušu", stiglo pismo iz Plava, od Šaban Age, zainteresovanog da oženi sina koji je tamo bio kao izbjeglica.
Pismo koje je uputio potencijalnom prijatelju, prepuno hvale svom imetku, završio je riječima:
"Znam prijatelju, ti mi možda nećes vjerovati sve ovo što pišem, jer odavno nijesi dolazio ovamo.
No, ako Bog da će ti neko od tvojih, brzo umrijet, pa ćeš ovamo doj, i viđet.

Na jednom veselju u Plavu, dijete Mana Kajina je, kroz plač, zvalo oca.
- Babo, pratili su me za tebe, da ti kažem da je majka umrla. Rekli su mi da odmah dođeš kod kuće.
Man ga priupita:
-Čija majka, sine, moja alj tvoja?
Kad mu dijete odgovori:
-Ada tvoja babo Kaja,
Man ga pomilova po glavi i, umirujući ga da ne plače, reče:
-Dobro sine, ne plači. Moglo je biti i gore. Ja se prepadoh da nije tvoja majka umrla", i šeretski dodade: Bez nje ne bi mogli ni ja ni ti, a bez moje možemo. Haj ti ki kući sine, sad ću ja doj.

Пролазећи кроз Подгорицу, Насрадин-хоџа, јашући на магарцу, нађе поред Рибнице, заправо у Касапници (сада Стамбено-комунално предузеће) два дјечака који су сједјели на мосту. Да би процијенио њихову досјетљивост, приупитао их је:
— Шта бих могао овдје да купим за грош, да се добро наједем, и што остане да продам за два гроша?
Један од два "цикотића", како су називали подгоричке мангупе, одговори као из топа:
— Купи дробова на Касапници. Поједи оно изнутра, а остало продај за два гроша.
— Овдје нема мјеста за мене!! — рече Насрадин-хоџа. - Кад су оваква дјеца, какви су им тек очеви?


МИГРЕНА
Један грађанин познат као велики шаљивџија, протури вијест да је пронашао лијек против јаке главобоље. Чује то једна комшиница која је патила од мигрeнe па наврати код "проналазача".
— Спасавај комшо, не могу више издржат! Пуче ми глава ка обруч од бачве!
— Пошто си прва дошла, ево ти лијек! Узми тећy од оке, па је напуни до врха воде из убла. Кад проври, успи кашику соли и још толико папра слаткога. Мало промути, па онда тури локум цукра. Опет мути и онда стави два зрна праве кафе...
— И комшија?
— И cвe то проспи кроз прозор, па купи аспирин у апотеци!
ahahahahahahahaahahahah

НОВО ОДИЈЕЛО
Задесио се Божо у Новој вароши када је почео прави љетњи пљусак. Наиђе један Староварош и отпрати га под кишобраном до куће. Од тада, кад год би се срели, онај је стално истицао како је Божа спасио од кише.
Наљути се обућар, па једног лијепог дана обуче ново одијело. Замоли свога "спасиоца" да пођу заједно — да му нешто покаже.
Кад су дошли на Саставке, како се звало ушће Рибнице у Морачу, Божо ускочи у ријеку, онако са новим одијелом.
Кад је изашао, упита комшију:
— Онога дана кад си ме спасио, би' ли се више сквасио но ово сада?
Више му никад није приговорио за оно спасавање.

SAD I TI MALO PADAJ
Iako Luka počinu u poznim godinama, njegove ga sestre svojski ožališe. Cak se i onesvijestiše nekoliko puta. Dosta se svijeta toga dana izmijeni na pokajanju. Umorna Bose ugrabi pauzu, i sjede da se odmori. Ali, ne zadugo. Naiđoše novi pokajnici, još se potrefi da su rođaci, te je sestra pozva odmah da dođe. Ona se nerado odazva govoreći:
- Ja u nesvijest više ne mogu padati, jer sam se umorila, nego sad i ti malo padaj.

aahahahahahahahahahahahahahahah ao


SAUČEŠĆE
- Što onome čestitaju? - radoznalo upita Stevo za čovjeka što ga znavaše iz viđenja.
- Ne čestitaju - reče Đuro - već saučešće izjavljuju. — Jutros mu nenadno otac umrije.
- Je li, bogati...? Jutros obiđoh pjacu, i niko mi ništa ne reče.
- Jeste, jeste, nego iskoristi priliku pa i ti to uradi.
- Imaš pravo, tako mi boga!
Napravi Stevo tužan izraz, pa se primače. Ugrabi mu ruku i sažaljivo izjavi saučešće, ali mu se učinje da je malo rekao, pa produži:
- Je li jadnik bolovao?
-Jeste, ali ne dugo.
- Koliko mu je bilo godina?
-Osamdeset...
- Je li đece imao?
Ožalošćeni ga sin začuđeno pogleda, pa odgovori:
- Kao što vidiš, evo jest mene.

Zuvdiju Pupovića, koji je, kao rezervista Vojske Jugoslavije, odbio da jede svinjetinu, prekorio je njegov starješina riječima:
- Šta se sad praviš veliki musliman i nećeš da jedeš svinjsko.Kad si bio vojnik, u Titovo vrijeme, krkao si krmetinu.
Zuvdija ga pogleda i reče:
- Druže komandire, vrni ti mene ono vrijeme i Tita, etevesat ću ti pojesti čitavo krme i to živo!!!



Nakon nekoliko dana i noći provedenih pijući i tamburajući kroz pendžer Markišića kafane, Fehim Šaćkov ugleda, niz čaršiju masu ljudi sa nosilima.
Kako mu ni društvo oko njega nije znalo ko je umro, pozva i konobara i zamoli ga:
- Moljim te iskoči i pitaj koga to nosu. Viđi da mi to nije majka Bog ti ga jaki. Ostavio sem ju mučno bonu, ada na ljipcać. Ako je ona, velja mi da otidnem na kopanje, da se ne obrukam.



Nakon nekoliko bezuspješnih prijetnji đeci, koja su galamila i svađala se sa đecom njegovoga brata, Sajo je zvao brata i reče mu:
- Vala brate, ja zabučarih vičući i pcujući ovu kopilad. Ni hič me ne sindžilatu, ka da nijesem tu. Najbolje bi bilo brate, da ti izbiješ tvoju đecu, dako se i moja prepanu.




ahaahahahahahahahah

"ЧЕСТИТКА"
Кољо "поштијер", како га зову познаници, разносио је пензије. Уђе у једну кућу, гдје се придало мушко дијете. Он одброји оцу пензију колико сљедује и остави је на колијевку. Не надајући се оволиком "поклону", домаћини изнесоше ракију, пршуту, сир...
Кад је добро омезио, а богме и "оквасио" грло, диже се Kољo и рече домаћину:
— За сваки случај, потпиши да си примио пензију!
— Коју пензију?! — чудио се пензионер.
— Ову што сам ставио на колијевку. Тако се ваља! — рече Kољо шеретски.


СИМИТ
Браћа Буразеровићи испред своје радње држали су канту меда за рекламу. Један човјек који је купио симит у сусједној пекари, пролазећи поред оне канте, тобоже случајно, испусти хљепчић.
— Ево ти, купи други — снађе се газда.
— Овај ћемо ми штетоват'!


ОПУТА
Продавао Смајо опуту за опанке. Дође једна сељанка и затражи 20 сежања. Сједне она и слуша како
Смајо растеже руке и броји:
— Једнош, дваш, триш...
Сељанка је сјела, раскречених ногу, а била је без гаћа. Смајо је гледао доље, а забројио се преко 20 растегљаја.
— Доста, јадан нe био! Ја сам тражила само 20 сежања.
— Ти сједи како сједиш, а ја ћy бројит како бројим!



ahaahahahahahahahahahahaha

Prave neki Ivanovici veselje na Zlaticu.Razapeli veliki sator,igra se i pjeva,ka kod Ivanovica.Dva tri momcica,nijesu sa Zlatice,vide da bi se mogli najes i napit,pa cekaju da se ko digne da oni uskoce.Gleda ih gazda,vidi da nijesu odavde pa pridje i pita.
-Od koje ste bande,momcadi
-Mi smo sa mladine strane,rece jedan od ovija momaka.
-Nemo da vi jebem oca,ja sina u vojsku pratim,kakva mladina strana.
:tooth:

Pitaju starije Zecanke jednu novu mladu,tek se udala,kako joj je bilo.
-E,moje druge,kad je izvadio oni mlinac od kafe,i strefio me onamo dje pisam,probusio bi me sa bande na bandu da nijesam mrdala.

Dosla Zecanka kod zubara i odma legla na onu stolicu,skinula gace i ceka.Doktor je gleda i veli joj
-Nevjesta,nijesam ja ginekolog no zubar.
-Jesi li ti doktore mojemu muzu nacinija vilicu
-Jesam rece doktor.
-E,onda,vadi je,evo ti je dolje.

Prave neki Ivanovici veselje na Zlaticu.Razapeli veliki sator,igra se i pjeva,ka kod Ivanovica.Dva tri momcica,nijesu sa Zlatice,vide da bi se mogli najes i napit,pa cekaju da se ko digne da oni uskoce.Gleda ih gazda,vidi da nijesu odavde pa pridje i pita.
-Od koje ste bande,momcadi
-Mi smo sa mladine strane,rece jedan od ovija momaka.
-Nemo da vi jebem oca,ja sina u vojsku pratim,kakva mladina strana.
:tooth:


aahahahahahahahahahahahahah odlichno!!!:thumb_yello:

Poznatom cetinjskom saljivdziji Pesku a u vrijeme dok mu je sin bio u vojsku, ocekujuci poziv od sina zvoni tel u sred noci.Onako sanjiv on skoci iz kreveta dize slusalicu ,pita ga ovaj:
- jesi li ti Pesko?
-Jesam?
-a kolko je sati kod tebe?
on zbunjen pogleda i veli petnajest do dva.
e veli dodji u dva ispred Giposa da mi punes u pr...o , i spusti slusalicu a Pesko poce e oca ti e majku i od graje probudi zenu ,pita ga zena sto je a on sav nervozan isprica ja mu odgovorih a on mene tako i tako da mu oca u oca jebem a zena ga prekida i veli sto je jadan sto si se pomamio sad ti je tek deset do dva stices ne sjekiraj se.

MESAR BOŽO
Drugarica Julka, supruga nižeg opštinskoga činovnika druga Bogdana, po zanimanju bijaše domaćica. I to kako govorahu - dobra domaćica. S malom opštinskom platom, i dvoje nejake djece skromno vođaše domaćinstvo. Ekonomisala je, gledajući svaki dinar gdje ide. Iako rijetko, meso kupovaše u mesari kod debeloga komšije Boža. Bile su to kosti za supu, drobovi a oko prvog u mjesecu i po malo goveđega tašta. Nekada je dobijala na veresiju koju bi uredno i na vrijeme plaćala.
Ali, naiđoše revolucije i ratovi. Niži opštinski činovnik, drug Bogdan, poče naglo napredovati. Dogura do gospodina i visokoga državnoga položaja. Osjeti se to prvo u Božovoj mesari. Napredova i gospođa Julka, pa preko šola, filea i ružice, dogura do bifteka. I djeca, zahvalit bogu, odebljaše, baškareći se po novo useljenome stanu. I mnogo toga se još promijeni. Jedino mesar Božo osta na istom mjestu. Neka što osta, već mu i šefa prisloniše.
Da li zbog blizine, navike ili neke dosljednosti, tek gospođa Julka produži meso da kupuje kod Boža. Asortiman je mijenjala, uzimajući sve ono što je nekada samo sanjala. Čak se i iskusni Božo poče zbunjivati, jer posta nepredvidiva. A najviše je voljela da trguje, kada u prodavnici ima mnogo poznatih mušterija. Tada je naručivala i više nego što joj treba.
Uđe gospođa Julka, jednoga pazarnoga dana, baš kad u mesari bijahu sve same komšije. Ne konstatujući prisutne, sa vrata glasno doviknu:
- Imaš li mozga, Božo?!
Debelom Božu nešto ne bi pravo, pa joj jednako glasno odgovori:
- Nemam mozga, gospođo Julka!
- A zasto nemaš mozga, nervozno brecnu gospođa Julka!
Božo malko zasta, promisli, pa joj smireno odgovori:
- Kad bih imao mozga, gospođo Julka, ja ne bih bio ovđe, već s tvojim Bogdanom negdje u ministarstvu.


UDOVCI
Sretoše se Andrija i Savo, kojima u kratkome vremenskom razmaku preminuše supruge. Kao stari znanci, popričaše o svemu.
- Kako se snalaziš, - upita Savo Andriju, koji odskoro posta udovac.
- Nikako moj Savo... Hranim se po kafanama. U početku je nekako išlo, ali kasnije dosadi. Mnogo je jednolično. Pošto ne umijem da kuvam, ponekad kući jedam ove suhomesnate proizvode. Posebno mi je teško s pranjem veša i posteljine. Nađem neke žene što to rade za pare, pa mi to srede i donesu. Ali, što za ovo, što za ono, tek sve pare pođu. Sve u svemu, ne ide nikako! A ti, moj Savo... kako se ti snalaziš?
- Ja, da ti pravo kažem, dobro. Pođem na pazar, kupim što treba, i zgotovim sve ono što volim.
Robu ubacim u veš-mašinu, a sumprešam je sam. I kuća mi je uredna, pospremim je svaki dan.
Oduševljen Savovim odgovorom Andrija mu predloži:
- Svaka ti čast, moj Savo... Najbolje bi bilo da se ja tobom oženim.



ahahahahahahaahahah

aahahahahahahahahahahahahah odlichno!!!:thumb_yello:



Ovo je postala prava urbana legenda,a vjerovala ili ne ovo se meni i mojima jaranima desilo u Nis.

Poslije dužeg i napornog rada na izgradnji pruge kroz Platije, jedan zavičajac je iz Bioča došao kući na nekoliko dana odmora.
Onako umoran, nije imao dovoljno snage da ispuni bračne baveze.
Sjutradan je njegova žena odvela kravu u komšiluk, da se vodi. I pored nekoliko nastojanja, vo nije imao želje da zaskoći kravu, na šta ga ova poče, tužno, hrabriti i koriti riječima:
- Hajde, hajde voče jaden, zaskoči ju. Ti barem nijesi bio u Bioče, ka' onaj moj mrčo!

-----------------------------------------------------------------------
Zavičajac, koji je bio dugo odvojen od porodice, iz Nikšića poslao pismo, koje je završio riječima:
- Đeco moja, željo moja. Željan li sam majke vaše!

-----------------------------------------------------------------------
Nakon smrti svoga oca, Cajo je telefonom pozvao brata u Podgoricu.
U želji da ga ne uplaši što ga tako kasno zove, poče polako da mu priča:
- Oprosti mi brate Meša, što te budim. Slušaj me dobro i nemoj da se prepaneš. Nije, ne daj Bože, nikaka šteta. Zovem te da ti kaži da je babo noćas umro.


aahahahahahahahahah