Stilovi učenja

Jedan od najvažnijih faktora u planiranju i držanju obuke je razumevanje kako ljudi uče. Kao instruktor vi treba da prepoznate i uzmete u obzir razlike u stilovima učenja koje ljudi preferiraju.
U modelu stručnog obrazovanja na strani 13, mi smo uključili stil učenja kao jednu od komponenti koju procenjujemo radi Vašeg ličnog usavršavanja. Važno da pomognete ljudima koje usavršavate da otkriju stil učenja koji preferiraju. Na ovaj način vi im pomažete da prepoznaju šta treba da učine u situaciji učenja da bi do maksimuma povećali svoje učenje.
Šta su stilovi učenja?
Prvobitno istraživanje Dejvida Kolba identifikovalo je četiri faze Modela Iskustvenog Učenja ( pogledajte u Dodatku 3, str. 237). On je opisao prvu fazu kao konkretno iskustvo, drugu kao refleksivnu (razmišljajuću) opservaciju u kojoj onaj koji uči razmišlja o onome što mu pada na pamet, o mislima koje mu dolaze. Treća faza je apstraktno zamišljanje, kada onaj koji uči stvara veze sa širom bazom znanja. Kada se ova etapa završi osobe moraju da integrišu ovo novo znanje u aktivno eksperimentisanje i da razviju sopstveni plan za primenu.
Ovaj proces je cikličan, tako da je onaj koji je apsorbovao jedan set iskustvenog učenja spreman da pokrene proces ponovo sa drugim iskustvenim učenjem. Kolbsov rad podupire veliki broj aktuelnih istraživanja o učenju, primer ovoga je Upitnik o Stilovima Učenja koji su razvili Peter Honey i Alan Mumford (za dodatne informacije pogledaj Dodatak 2, str.234 ). Popunjavanjem ovog upitnika oni koji uče identifikuju da li su:
· Aktivisti
· Refleksivni
· Teoretičari
· Pragmatičari

Svaki stil se prikazuje kroz seriju ponašanja i preferiranih načina učenja. Na primer:
· Aktivisti koriste nova iskustva i prilike iz kojih mogu da nauče. Oni uživaju da budu uključeni, srećni su kada su u centru pažnje i više vole da budu aktivni nego da sede i slušaju.
· Refleksivni vole da osmatraju, opažaju, razmišljaju i asimiluju informacije pre no što počnu da rade. Oni vole da razmotre šta se dogodilo, šta treba da nauče. Oni ne vole da donose odluke pod pritiskom, već da imaju dovoljno vremena za razmišljanje.
· Teoretičari sistematski istražuju, rešavaju probleme korak po korak i postavljaju pitanja. Oni imaju tendenciju da budu nepristrasni i analitični. Oni vole intektualnu širinu, ne preferiraju lateralno razmišljanje već sisteme i modele.
· Pragmatičari vole praktična rešenja, žele da napreduju i isprobaju stvari. Oni ne vole teoretisanje. Oni vole da eksperimentišu i pronalaze nove ideje koje žele da isprobaju. Oni delaju brzo i sigurno, čvrsto su nogama na zemlji i probleme posmatraju kao izazove.
Ako razumete Kolbov model eksperimentalnog učenja, možete da strukturišete iskustveno učenje da biste omogućili onome ko uči napredak kroz razne faze i da biste povećali do maksimuma njegov ili njen potencijal za učenje. Takođe, možete pomoći onome ko uči da prepozna razlike između načina na koji on uči i na koji drugi uče. U grupi vi možete ilustrovati različite stilove tako što ćete tražiti od svakog člana grupe da radi na način koji će ga udaljiti od njegovog prirodnog stila.

Ohrabrivanje onih koji uče da rade na sebi, da saznaju o sebi je važno za njihovo lično usavršavanje. Kao što smo diskutovali u Poglavlju 1, str. 12, svako treba da ima dozu zdrave radoznalosti o tome kako uči i kakav je u interakciji sa drugima. Prepoznavanje kako uči ili kako doprinosi timu može mnogo pomoći onome ko uči. Programi za obuku koji počinju istraživanjem ovih oblasti mogu biti veoma korisna odskočna daska za dalje usavršavanje. Poznavanje i razumevanje implikacija stilova učenja veoma je korisno u struktuiranju učenja. To je posebno važno ako individualno radite sa onim ko uči. To će vam pomoći da pronađete najefikasniji put, bilo da je to obuka na poslu, instruktaža, praktično iskustvo ili učenje na daljinu. Takođe možete pomoći ljudima koji imaju teškoće u učenju da ih prevaziđu tako što ćete im omogućiti da prepoznaju neke od faktora koji su inhibirali njihova prethodna učenja.
Važno je za instruktore da bilo koji program za obučavanje strukturišu tako da uključe širok dijapazon aktivnosti koje će odražavati različite stilove učenja. Na primer, trebalo bi da bude prilika za:
· Teorijska objašnjenja
· Praktično iskustvo
· Primenu teorije
· Stvaranje ideja
Instruktori treba da prepoznaju da se stilovi učenja njihovih učenika možda razlikuju od njihovih stilova. To je naročito korisno kada obuku vrše dva instruktora.

Lista provere za učenje (obuku)

· Otkrijte sa onima koji uče koje stilove učenja preferiraju.
· Strukturišite ciljeve i za učenje. Ciljevi treba da budu: specifični, merljivi,dostižni, realni i uvremenjeni.
· Obezbedite upotrebu različitih metoda u osmišljavanju obuke: koristite vizuelna sredstva, grupne diskusije, pomoćne materijale i praksu na poslu da biste pojačali učenje.
· Razmotrite ulogu e-učenja/ mešovitog učenja.
· Obezbedite aktivnu podršku tamo gde se zahteva.
· Proverite razumevanje i primenjujte kriterijume za merenje uspešnosti učenja.
· Ohrabrite ljude da usavršavaju svoje stilove učenja tako što će raditi sa onima koji imaju drugačiji stil..


Dizajnirajte obuku u skladu sa potrebama ljudi
O identifikovanju klijentovih potreba diskutuje se kasnije u ovoj knjizi (pogledajte str. 30), ali kao što treba da zadovoljite potrebe klijenta koji finansira obuku, potrebno je da razmotrite i potrebe onih koji se obučavaju.
Veoma vešt instrukor može da osmisli obuku vodeći računa o potrebama i klijenta i onoga ko uči.
Osmišljavanje obuke u skladu sa potrebama klijenta i učenika predstavlja primenu onoga što je sadržaj ove knjige. Da bi dizajnirao iskustveno učenje, instruktor treba da bude sposoban da sa klijentom identifikuje perspektivu, poslovne ciljeve i tražene ishode obuke. Međutim, kada bude u direktnom kontaktu sa učenikom (učenicima) instruktor treba da bude sposoban da odgovori i na njihove individualne potrebe u kontekstu željenih ishoda.
Često instrukori iznesu globalne ciljeve i detaljni sadržaj na početku programa obuke i onda traže od grupe da identifikuju svoje specifične potrebe u okviru planirane obuke. Na ovaj način stičete poverenje od strane učenika što vam omogućava da se u toku obuke vratite na tačke prihvatanja. Nekada je ono što se zahteva izvan obima programa obuke i ove potrebe treba da se razjasne na vreme da biste pružili povratnu informaciju, ali to treba da je povezano sa sugerisanim alternativnim pravcima u zadovoljenju tih potreba.
Veština instruktora da opusti učenike i da stvori povoljnu atmosferu za učenje je od suštinskog značaja. Mi ćemo se vratiti na ovo ( pogledajte str.50). Mnogi od nas nose ožiljke zbog loših obuka, kada su nam govorili da nismo dovoljno dobri za određeni predmet, ili smo bili ponižavani pred našim drugovima, tako da uloga instruktora u kreiranju pozitivne atmosfere za učenje ne može biti prenaglašena. Onaj koji uči mora da se oseća prihvaćenim, podržanim i poštovanim, i da oseća da se instruktor iskreno interesuje za njegov razvoj.
Neki ljudi mogu imati posebne potrebe i te potrebe moraju biti zadovoljene pri kreiranju obuke. Posebna podrška je na raspolaganju ljudima sa poteškoćama u učenju (pogl. Dodatak 2, str.234) ali instruktori treba da osiguraju da ti ljudi imaju iste mogućnosti za rad i da nisu diskriminisani.
Kada jednom razumete kako ljudi uče moći ćete da bolje izađete u susret njihovim potrebama, to je naročito važno kada radite sa velikim grupama, ili individualno. Razmotrite sadržaj Poglavlje 6, Izvucite najviše iz E /Mešovitog učenja da bi ste istražili razne načine za kreiranje obuke. Sa učenicima koji imaju manje vremena za učenje van posla, mešovito učenje može da bude efikasnije rešenje kako biste mogli da izađete u susret njihovim individualnim potrebama.

Lista provere za zadovoljenje potreba klijenata i učenika
· Identikujte klijentove/kompanijine ciljeve/ željenje ishode.
· Osmislite i izgradite iskustveno učenje/program obuke da biste zadovoljili te potrebe.
· U okviru obuke ili iskustvenog učenja identifikujte pojedinačne potrebe..
· Istaknite alternativne pravce ako je potrebno.
· Budite pripremljeni za soluciju mešovitog učenja.
· Osmislite vežbe i aktivnosti za zadovoljenje tih potreba..
· Osigurajte da tempo i nivoi budu prilagođeni onima koji uče.
· Pripremite posebnu podršku ako je potrebno..
· Uvek razmotrite i sa klijentom i sa pojedincima da li su originalne potrebe zadovoljene.
· Usaglasite akcioni plan za nastavak obuke ako je to zatraženo.

Kreativno razmišljanje

Suštinska veština instruktora je sposobnost da razmišlja kreativno i da obezbedi dovoljno prilika za učenje da bi ohrabrio učenike da istraže sve potencijale njihovih stilova učenja. Mnogi današnji poslodavci žele da njihovi zaposleni budu kreativni i inovativni bez razumevanja kako se takve veštine izgrađuju.
O ovome ćemo dalje diskutovati u Poglavlju 5, ali u kontekstu zadovoljenja potreba onih koji uče važno je prepoznati osnovne principe kreativne misli.
Možda ste čuli za izraz levi mozak/desni mozak. Ovaj koncept se pripisuje Rodžeru Speriju i Robertu Ornstajnu sa Kalifornijskog Univerziteta koji su pokazali da je leva hemisfera bolja u izvođenju logičkih, analitičkih zadataka koji zahtevaju korak po korak logičku progresiju, dok je desna hemisfera mnogo bolja u sagledavanju perspektive, slobodnom toku misli, desna strana mozga voli boju , slike i oblike i vidi veze između stvari.
Sperijev i Ornštajnov rad inspirisao je mnoge današnje istraživače da prepoznaju i razlike i potencijale da bi podstakli aktivnost celog mozga. Primer za to je Misaona mapa Tonija Buzana (pogl. Str. 71).
Istraživanja su pokazala da ako uvek koristite prvenstveno jednu stranu mozga biće vam teže da koristite drugu. Mnogi od nas su od malena uslovljeni da veruju da imamo određene nedostatke, npr. “Nisam dobar u matematici”, “Nikada neću moći da crtam”.
Ono što su Buzanov rad i radovi drugih pokazali jeste da mi ne moramo da koristimo samo levu ili samo desnu stranu mozga, već da možemo da koristimo obe strane mozga u našim aktivnostima. I “levomozgaši” i “desnomozgaši” imaju preferirane ili predvidljive načine funkcionisanja. U situaciji obučavanja “levomozgaši” su metodični, uredni i završavaju zadatke na vreme. “Desnomozgaši” će koristiti mnogo papira koji će uvek biti pun slika i boja. Oni možda neće uvek u potpunosti razumeti zadatak jer previše žure ili ih sporedne misli odvedu na drugu stranu, ali će to izneti sa entuzijazmom.
Ove razlike su važne jer kad budu prepoznate, pomoći će onima koji uče da razumeju kako uče. Na primer, kada popune upitnik o stilovima učenja (pogl. Str.21) neki ljudi će imati poteškoća da otkriju kom stilu pripadaju jer su njihovi skorovi rasprostranjeni na više stilova, reflektujući njihovu preferenciju i za desnu i za levu stranu mozga. Drugi će možda imati visok skor na određenom stilu, što bi ukazivalo da su oni pretežno levo ili desnomozgaši.
Važno je da ljudima pomognete da upoznaju potencijal aktivnosti celog mozga, ali i da ih ohrabrite da poštuju različitost i da rade zajedno, privlačeći snagu jedni od drugih u pojedinim aktivnostima.
Ove preferencije u učenju utiču i na stil instruktora. Instruktor koji pretežno koristi levu stranu mozga možda će sistematski zapisati sve korake koji su potrebni da bi grupa došla do zaključka,i možda će biti zabrinut ako grupa želi da skrene sa puta. Instruktor koji pretežno koristi desnu stranu mozga možda će imati manje strpljenja sa grupom učenika koji su levomozgaši, koji će možda hvatati beleške, postavljati pitanja.
Obuka koju vrše dva instruktora može da im bude od pomoći da razumeju korist od različitih stilova učenja i da bude od koristi i grupi jer bi kombinovani stil instruktora trebalo da se uskladi sa preferiranim stilovima učenja cele grupe.
U okviru iskustvenog učenja ima brojnih načina da ohrabrite ljude da misle kreativno, moždana oluja i mapa mišljenja su dve takve metode. Obuka može da se obavlja i izvan učionica, koncept organizacije učenja (vidi Uvod, p.l.) se bazira na ohrabrivanju da se učenje odvija na radnom mestu, pojedincima se pruža prilika za doživotno učenje i za generisanje ideja za poboljšanje biznisa.
Međutim, jedno od ograničenja stvarno kreativnih misli je otpor, suprostavljanje primeni novih i neobičnih ideja. Ovo ćemo razmotriti kasnije (pogl. Deo o instruktoru kao činiocu promene, p. 151), ali često kreativne ideje otpadnu kada neko kaže:”Ovo neće funkcionisati u našoj organizaciji. Čemu promena? Uvek smo ovako radili.”
Instruktori treba da pomognu ne samo da se istraže ideje, već i da se razmotri njihova primena na radnom mestu. Na ovaj način energija i entuzijazam koji su stvoreni kreativnim mišljenjem mogu biti pozitivno kanalisani u akciju.
Kreativno mišljenje, zajedno sa razumevanjem kako ljudi uče su važne veštine za svakog instruktora.
Prenošenje starih ideja u novo vreme: Principi učenja Kurt Lewina primenjeni na daljinsko učenje

Kurt Lewin je u kasnim 1930-tim i ranim 1940-tim spojio tri neophodne ideje koje se danas mogu koristii za poboljšanje kurseva daljinskog učenja koji se održavaju preko Weba i preko interaktivne televizije: (1) značajnost toga da učenici imaju aktivnu ulogu u samostalnom učenju; (2) važnost koherentnog pristupa uputstvima koja sadrže saznajne, afektivne i psihomotorne aktivnosti koje podržavaju stalne promene u stavu, idejama i ponašanjima i (3) snažan uticaj podržavanja promena socijalne okoline učenika.

Aktivno učenje

Većina instruktora se slaže da učenici više veruju onome što sami otkriju nego u ono što im drugi predstave; ipak, prečesto ti isti instruktori ne veruju da će učenici sami naučiti nešto ukoliko im to ne predstave instruktori. Ovo je delimično istinito jer je primenjeno na interaktivne televizijske sisteme sa komprimovanim video zapisima na jedan ili dva načina gde instruktori i dalje koriste vežbe u učionicama. Često instruktori ne veruju da će učenici sami pronaći smisao; umesto toga instruktori smatraju da su časovi neophodni da bi učenici "shvatili". Prema tome, oni imaju pristup ponašanja, a ne konstruktivni pristup oblikovanju učenja. Instruktor se često fokusira na željeni cilj pa zaboravlja ili ignoriše proces pomoću koga bi se najbolje stiglo do cilja. Ako je tačno da je potrebno više od pukog prenosa informacija da bi se stavovi, ideje i ponašanje promenili tada instruktor ne podržava učenje koje vodi do dugotrajnih promena.

Učenje se mora planirati sa jasnom vizijom onoga šta će učenik raditi sa predstavljenim sadržajem. Važno je da učenici sarađuju sa sadržajem učenja i da se aktivnosti razviju da bi unapredili i podržali otvoreno učenje direktno upućeno na pojedinca. Sadržaj se nikad ne sme predstaviti za memorisanje već kao alatka u planiranim i redoslednim aktivnostima. Ovo zahteva pažljivo planirani dizajn, značajne povratne informacije i dijalog i (za instruktore koji nisu upoznati sa ovim modelom učenja) malo poverenja u to da će učenici vremenom doći do odgovarajućih zaključaka. Zauzvrat učenici mogu promeniti stavove u učenju, razviti nove veštine i drugačija uverenja kao verovatne posledice date akcije; sve ovo utiče na buduće dnevno donošenje odluka učenika.

Na primer, ako instruktor želi da učenik može da razlikuje moguće rezultate različitih pristupa situaciji on/ona treba da uputi učenika da ispita pa modifikuje dat scenario da bi poboljšao rezultate. Ovo će zameniti jednosmerno neinteraktivno obašnjavanje koje je standardno za format lekcije. Scenario se može ilustrovati kroz vežbe vođenja uloga, kroz priču ili ilustraciju istinitog istorijskog događaja. Učenici će kroz proces diskutovati o svojim opažanjima o anticipiranim promenama i razmišljati o tome zašto se takve promene mogu pojaviti. Učenici će učestvovati u širokom ispitivanju, a ne u pronalaženju "pravog odgovora". Uloga instruktora postaje uloga ispitivaoca unapređujući dublje ispitivanje učenika nego bez olakšavanja.

Instruktor u okruženju baziranom na Webu može olakšati takav dijalog u periodu od dve nedelje i zhatevati da se učenici obrate spoljnim resursima. U sinhronizovanom okruženju kao što je interaktivna televizija proces se može pojaviti u periodu od 30 minuta i bazirati se delom na prethodno dodeljenim zadacima.

Koherentan pristup

Lewin je napisao da parcijalni pristup u vođenju učenika da prihvate nove ideje, stavove i ponašanje nije efikasan. Umesto toga se mora koristiti koherentni pristup za podržavanje promena u saznanju, upotrebljavanju i ponašanju. Iz perspektive učenja implementacija ove ideje izgleda teška u daljnskom okruženju; ono zahteva da dizajneri učenja planiraju saznajno izazovne zadatke, da se obrate upotrebnim ishodima koji stimulišu učenika da raspozna potrebu za promenom i obezbedi prilike za akciju. Štaviše, u učenje se moraju uključiti motivacioni aspekti. Ovaj pisac izuzima autore koji naglašavaju važnost održavanja ugodnih, uzbudljivih i pogodnih aktivnosti (Moore & Kearsley, 1996). Angažovanje nije nužno da bude zabavno ili dopadljivo da bi se pojavilo učenje. Na primer, ako je učenje namenjeno da podstakne vatrogasce da preuzmu korake da bi poboljšali bezbednost u radnom okruženju tada se u instrukciji mora napomenui da neodgovornost može rezultiati u tragediji. Da bi došli do željenog uticaja strategije koherentnog učenja - čak i ako nisu zabavne - moraju se primeniti. Na primer, instruktor može pokrenuti dijalog među učenicima o stvarnim ozbiljnim nesrećama i njihovim posledicama ili prikazati video zapise o tragičnim događajima nakon čega slede odgovarajući zadaci.

Da bi unapredili aktivno učenje dizajneri učenja moraju da identifikuju kako će učenici koristiti gradivo da bi udružili učenje. U gornjem primeru od učenika će se tražiti da fizički ispitaju potencijalno radno mesto i identifikuju potencijalne opasnosti. Čak i jednostavni zadaci koji zahtevaju da se učenici kreću po sobi - da se pridruže različitim grupacijama, da podupiru ili manipulišu informacijama ili materijalima - mogu imati značajan uticaj na učenje. Neuspeh u upotrebi sva tri područja (saznajno, afektivno i fizičko) u svakom planu lekcije rezultira u manjim rezultatima učenja.

Uticaj socijalnog okruženja

Lewinova je teorija da su neophodne modifikacije u učenikovoj percepciji o sebi i njegovom/njenom socijalnom okruženju pre nego što se pojave promene u idejama, stavovima i ponašanjima. Takođe je naveo da je lakše napraviti promene u socijalnom nego u individualnom kontekstu. Ove principe podražavaju drugi uključujući Fischera (1997), Browna (1993), Bruffeea (1993), Slavina (1990) i Newcomba (1962); oni podstiču instruktora da napravi među učenicima socijalno okruženje koje podržava samopoverenje i percepciju koja menja i pojavljuje se i prihvata unutar okruženja učenja. Ovo zahteva i vreme i planiranu interakiju među učesnicima.

Uvodni korak u pravljenju zajednice učenika je uspostavljanje osnove za okruženje koje je puno poštovanja, prihvatajuće i brižno (Vella, 1995). Pomoću priprema instruktori mogu stvoriti uslove koji daju učenicima slobodu u eksperimentisanju sa novim ponašanjima, idejama i staovima u socijalnom okruženju. Ovo socijalno okruženje može biti lice-u-lice kao što je video konferencija, glas-u-glas kao audio most ili kroz sinhrono i/ili asinhrono ćaskanje kao što su Internet mejling liste, diskusione grupe ili Internet Relay Chat (IRC).

Dok pouzdanija visokokvalitetna oprema za video konferencije radne površine postaje dostupna razvijaju se dodatne opcije. Kroz dijalog učenici mogu raspravljati o smislu kao zajednica učenika koja pokušava da uskladi konfliktne percepcije i pretpostavke (Brown, 1993). Ispitivanja učenika o aspektima i teorijama i kritična analiza uzroka i efekta može podržati bogato iskustvo u učenju i treba da se podstiče. Iako može biti izazovno za uspostavljanje u daljinskim okruženjima, prilika ipak postoji za podsticanje učestvovanja grupe koja podržava individualnu odgovornost i daljinsko učenje.

Ključna stvar za takvo okruženje je poštovanje (Vella, 1995); poštovanje među učenicima, među učenicima i instruktorom (ili više njih) i za zajednicu u koju su učenici uklopljeni. To znači prenošenje stava da su svi prisutni tu da uče, vežbaju i prave greške. Poštovanje se može uspostaviti u bilo kom obliku daljinskog učenja koje odobrava kolaboraciju među učesnicima.

U edukativnoj zajednici se i dalje smanjuju pomaci od ličnog do daljinskog okruženja za učenje. Ova kvalitativna promena će biti olakšavajuća ako ugradimo učenja ranijih mislilaca u teoriju učenja odraslih. Lewin je istakao važnost aktivnog učenja, koherentnih instrukcija i socijalnog okruženja za podršku u učenju koje vodi do stalne promene. Ako se ove ideje održe videćemo da aktivno učenje nije zamena za lekcije već primarni režim insrukcija. Koherentne instrukcije se mogu posmatrati kao sistemske teorije primenjene na mikro svet dizajna instrukcija i učenja. Efikasna upotreba socijalne povezanosti na daljinskim instrukcijama će održati daljinsko obrazovanje kao deo okruženja učenja.

(izvor) (http://forum.burek.co.yu/index.php/topic,40912.0.html)

Bila sam na seminaru sa temom kako da ucenje bude zabava i izmedju ostalog radili smo neke testove koji su pokazali ko pripada kom tipu, ja sam po tome refleksivni. Pored toga radili smo i podjelu na 4 tipa po bojama: plava, zuta, zelena i crvena koje su trebale da kazu otprilike kako se ko snalazi u timskom radu. Seminar su drzali neki Slovenci, bilo je za uzi krug, ali mislim da ce uskoro biti organizovano jos slicnih predavanja. Ako cujete da ima negdje, obavezno podjite, super je zabavno,a i nesto se nauci!