U psihologiji je opisan veliki broj emocija koje se mogu klasifikovati na razne načine. Govori se, na primjer, o osjećanjima usmjerenim na druge ljude (ljubav, ljubomora, zavist, mržnja i druge) i osjećanjima usmjerenim na sebe (osjećanje ponosa, stida, kajanja, krivice, uspješnosti i neuspješnosti itd).

S obzirom na sadržaj, izdvajaju se, na primjer, grupe čulnih osjećanja (osjećanja u vezi sa čulnim sadržajem), estetska i moralna osjećanja. Prema složenosti, može se govoriti o relativno jednostavnim (strah, gnjev) i složenim osjećanjima (sentimenti), kakva su na primjer osjećanja ljubavi ili patriotizma.

Složenost se ovdje ogleda u činjenici da je u vezi s određenim objektom organizovano više različitih osjećanja, pri čemu od situacije zavisi koja će se od njih javiti. Na primjer, ako nam voljena osoba uzvraća ljubav, osjećamo radost, ponos, zadovoljstvo, ali se u drugim situacijama u vezi sa istom osobom mogu javiti strah, ljubomora, gnjev i žalost.

Često se posebno izdvaja grupa primarnih emocija. One se relativno rano javljaju i veoma su važne za pojedinca. U ovu grupu se svrstavaju: strah, gnjev, radost i žalost. Gnjev ili srdžba javlja se u situaciji kada nešto ometa zadovoljavanje naših motiva. Tada nastaju karakteristične organske promjene, koje smo već opisali, i želja da se prepreka ukloni i savlada. Kada je gnjev izrazito jak, riječ je o bijesu. Gnjev se često ispoljava u agresivnom ponašanju, ponekad i prema nedužnim osobama i stvarima.

Strah izazivaju situacije i osobe koje ne samo što sprečavaju realizaciju motiva, već se ocjenjuju kao izrazito opasne, tj. ugrožavajuće. Javljaju se neke od opisanih organskih promjena i želja da se uklonimo ili pobjegnemo iz te situacije.

Radost nastaje kada ostvarimo neki cilj, a žalost kada izgubimo nešto što za nas ima veliku važnost i značenje. Oba osjećanja mogu da variraju po jačini.

(izvor) (http://www.cafemontenegro.cg.yu/index.php?group=29&news=19458)

Smatra se da ne postoji ni trenutak svesti bez osecanja, tj. emocija. Covek uvek oseca, misli-ponekad.
Emocije su normalna emotivna reagovanja na zbivanja u svom organizmu i spoljasnjoj sredini. One su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima i pojavama stvarnosti...Naravno postoji vise vrsta emocija, medjutim, psiholozi smatraju da se emocije ispoljavaju, kao i ponasanje, sazrevanjem licnosti i ucenjem.
Da bi smo mogli reci da je jedna osoba emocionalno zrela , mora da savlada i da nauci kako da potisne reakcije i uzbudjenja, mora da odgadja i predvidja posledice.
Naime, emocionalno zrela osoba ume da shvati svoju sadasnjost i da planira svoju buducnost, i to je zapravo faza da je nastupila emotivna zrelost. Sa druge strane, emotivno zrela licnost sposobna je da od sebe daje onoliko koliko je u stanju da prima od svoje okoline. Tako ce i zrela licnost, naravno emotivno zrela, razumeti potrebe okoline, potrebe drugih ljudi i njihove probleme, i da shvati njihove motive ponasanje, kao i njihove postupke...

Evo i nekih karakteristika emocionalno zrele licnosti :
1) emocionalno zrela licnost procenjuje vreme i bira mesto za ispoljavanje emocionalne napetosti. I zapravo ovakve osobe odlicno podnose emocionalne tenzije ( ako niste znali -vezbajte :).
2) emocionalno zrela licnost ispoljava ravnodusnost prema emocionalnim postupcima;
3) emocionalno zrela licnost stabilna je usvojim emocionalnim reakcijama, realna, samokriticna..
i zato mnogi psiholozi i nagovestavaju da je emocionalna kontrola nuzno je potrebna za zivot u civilizaciji.

Emocije - vrsta odgovora ličnosti na zbivanja u sredini- subjektivni doživljaj prema stvarima, ljudima, događajima i prema svojim postupcima.
definicija - ¨uzbuđena stanja organizma izazvana nekom spoljašnjom situacijom ili unutrašnjim mentalnim stanjima kao što je mašta, mišljenje i sećanje a koja se ispoljavaju:
- kroz osobeni emocionalni doživljaj;
- kroz osobeno emocionalno ponašanje
- karakterističnim fiziološkim promenama u organizmu¨.


Primarne emocije se javljaju u ranom razvoju pojedinca,
situacije koje ih izazivaju su jednostavne i povezane sa ciljno usmerenom aktivnošću i praćene su visokim nivoom napetosti.
Tu spadaju:
afekti, raspoloženja, strah, radost gnev, žalost


Afekat - snažni emocionalni doživljaj koji se naglo javlja, ima buran tok i praćen je izrazitim promenama u ponašanju. - bes, paničan strah, neobuzdana radost i sl.
stanje ¨sužene svesti¨ s obzirom na to da je kod osobe bitno smanjena sposobost da racionalno procenjuje zbivanja
Mišljenje je rigidno i nekritičko a kontrola sopstvenih postupaka smanjena.
Izaziva povećanu aktivnost organizma, brojne i intenzivne pokrete kao što su ubrzano kretanje, plakanje, vikanje, psovanje
Nakon prestanka afekta, dolazi do snažnog osećaja krivice ukoliko je učinjeno neko delo koje ima teže posledice ili je ispoljeno takvo ponašanje koje toj osobi nije svojstveno.
Afekti se najčešće javljaju u situaciji kada osoba procenjuje da su neke njene važne potrebe ugrožene a nema mogućnosti za odgovarajuće ponašanje u toj situaciji
Afekti se mogu javiti i kao reakcija na ugroženo samopoštovanje, kroz uvrede ili osporavanja drugih.


Raspoloženja su manje intenzivna, ali dugotrajna emocionalna stanja, koja daju emocionalni ton celokupnom našem doživljavanju.
Razlikuju pozitivna i negativna raspoložena.
Zavisi i od karakteristika ličnosti pa kod nekih ljudi primećujemo da su pretežno raspoloženi ili pretežno neraspoloženi.
Njegovu osnovu čini emocionalna osetljivost, te stoga neki ljudi i na najmanji povod reaguju promenom raspoloženja, dok je drugima za to potrebna snažnija stimulacija.

Emocije se izražavaju kroz sledeće karakteristike:
- pokrete lica ili mimiku. Smatra se da pokreti mišića oko očiju i usta formiraju karakteristične izraze lica pri osećanjima.
- pokrete tela ili pantomimiku., za gnev su karakteristični česti i intenzivni pokreti, za žalost, opušteno, mlitavo telo a za radost, čvrsto i uspravljeno držanje;
- glas. Karakteristično za emociju žalosti, na primer, je jecanje i plač, a za strah, iznenadni vrisak


Emocionalnost se definiše kao stepen subjektivne osetljivosti na promene u situaciji, a može biti slaba i snažna.
Empatija je sposobnost razumevanja druge osobe ili uživljavanje u osećanja druge osobe a pojavljuje se u dva oblika:
- uživljavanje, tj. preživljavanje istih osećanja kao i osoba kod koje je emocija pokrenuta stvarnim događajem i
- simpatija, tj. naklonost i razumevanje osobe koja doživljava neku intenzivnu emociju pokrenutu događajem koji je nepovoljan za nju

Emocionalna kontrola je relativno trajna sposobnost ličnosti da reaguje na podsticaje okoline emocijama koje su u skladu sa snagom podsticaja. Osoba ima ispravnu ocenu situacije u kojoj se nalazi i njenih eventualnih posledica.
Emocionalna stabilnost je sposobnost osobe da staloženo reaguje u opasnim ili iznenadnim situacijama.
Sentiment je stečena, relativno trajna mentalna struktura koja označava dispoziciju za emocionalno reagovanje na neku situaciju (npr. patriotski sentiment, ili patriotsko osećanje. )


Radost - doživljaj koji se javlja kada postižemo neki, za nas važan cilj.
Gnev se javlja u situaciji kada postoji prepreka u ostvarenju cilja. varira u svom intenzitetu i može ići od negodovanja, slabe ljutnje i uznemirenosti.
Strah - neprijatna emocija u kojoj čovek oseća napetost, bespomoćnost i ugroženost, kao i unutrašnju potrebu za bekstvom iz situacije koja se doživljava kao ugrožavajuća.
Žalost ili tuga se javlja kao reakcija na gubitak nečega što smo voleli ili do čega nam je stalo.


Vrste emocija
1. Primarne emocije (afekti i raspoloženja)
2. Čulne emocije
3. Emocije prema sebi
4. Emocije prema drugima
5. Emocije procenjivanja

ČULNE EMOCIJE
Emocionalni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti koji nastaju delovanjem fizičkih draži na čula.
Vrste:
1. Fizička bol
2. Odvratnost
3. Zadovoljstvo
4. Nezadovoljstvo

EMOCIJE PREMA SEBI
Emocije koje nastaju poređenjem sopstvenog ponašanja sa postavljenim ciljevima ili standardima ponašanja.
Vrste:
Osećanje uspeha i neuspeha
Osećanje ponosa
Osećanje stida
Osećanje krivice i kajanja

EMOCIJE PREMA DRUGIMA
Pozitivne:
- ljubav

Negativne
- ljubomora
- zavist
- mržnja

EMOCIJE VEZANE ZA PROCENJIVANJE
-Ocećanja humora i smeha
-Estetska osećanja
-Osećanja čuđenja i divljenja
-Osećanje usamljenosti