View Full Version : Vehabije u CG


WALTER
05-10-07, 13:24
Lanac opasnih veza



NN: DRUŠTVO
NN: VEHABIJE U CRNOJ GORI
N: Lanac opasnih veza
PN: Smrt Ismaila Prentića u Novom Pazaru i arsenal oružja pronađen kada je razbijena glavnica njegove grupe učinili da se vehabije u Crnoj Gori zamisle o mogućim posljedicama nauma da udese svijet u skladu sa svojom radiklanom verzijom islama
*****
TXT: Pitanjem koliko je ljudi posljednjih dana skratilo bradu i produžilo nogavice na pantalonama u Crnoj Gori intenzivno se ovih dana bavi crnogorske tajne policije. Smrt Ismaila Prentića, koji je ubijen u okršaju sa srpskom policijom u planinskom selu Donja Trnava kraj Novog Pazara, a koji je u medijima proglašen vođom sandžačkih vehabija, razlog je što se momci neobičnog spoljašnjeg izgleda i donedavno na ovim prostorima nepoznatog oblika praktikovanja islama posebno intenzivno prate i provjeravaju u susjednim Rožajama.
OPOMENA: Kako Monitor saznaje iz pouzdanih policijskih izvora, slične su operativne radnje crnogorske tajne policije obavljene i u Plavu, ali je procijenjeno da je u tom gradu, donedavno obilježenom kao “centar vehabista u Crnoj Gori”, stanje sasvim redovno i da nema opasnosti od eskalacije ekstremizma i “vjerskog terorizma”. U ostalim gradovima Crne Gore, gdje su u manjem broju prisutni vjernici specifičnog praktikovanja islama koji se od domaćeg tradicionalnog razlikuju po netolerantnom odnosu prema “drugima”, veoma brzo se zaključilo da su Prentićeva smrt i arsenal oružja pronađen kada je razbijena glavnica njegove grupe učinili da se vehabisti zamisle o mogućim posljedicama nauma da udese svijet u skladu sa svojom radikalnom verzijom islama.
Slučaj u Novom Pazaru dobio je takve dimenzije da su ga zvanični državni organi praktično proglasili državnom tajnom. To što ne iznose u javnost detalje incidenta, dovoljno govori o ozbiljnosti problema, kaže za Monitor reis Islamske zajednice Crne Gore Rifat efendija Fejzić. “Ja ne mogu da sudim i presuđujem, ali moram da apelujem na te ljude da se urazume i vrate normalnom životu i praktikovanju vjere na naš tradicionalan način”, kaže Fejzić.
Reis smatra da bliske teritorijalne, ali i rodbinske i prijateljske veze ljudi sa crnogorske i srpske strane granice, mogu doprinijeti da se nešto slično desi i u Crnoj Gori. “Opasnost, dakle, postoji, a dimenziju te opasnosti ne mogu procjenjivati, ali mogu zamoliti ljude koji sebe smatraju bliskim tom pokretu da razmisle i uvide da takvo djelovanje vodi u nered. To je jako ružno i za islam i za muslimane i našu vjersku zajednicu i opasno za njih same, što se potvrdilo smrću jednog čovjeka”, kaže Fejzić.
PREUZIMANJE INICIJATIVE: Prije nešto više od tri godine magistar sociologije Tufik Softić napravio je prvo istraživanje pojave vehabizma u Crnoj Gori. Objavljeno je u bjelopoljskoj reviji Polje. Tada je iznio prognozu da će se ekstremistički elementi tog vjerskog pokreta veoma brzo manifestovati. Slijedila je serija reakcija, ali i par incidentnih akcija vehabija koje su okončane sa lakšim tjelesnim povredama dva imama.
”Naravno, niko ne može biti srećan što su se te prognoze obistinile, ali vehabije su znatno jače nego tada i znatno brojnije i organizovanje. U nekim džamijama oni preuzimaju inicijativu pa i dominaciju nad našim tradicionalnim praktikovanjem islama. Uprkos svemu neki od ljudi koji su označeni kao vehabije čak postaju i imami na šta je nedavno ukazao crnogorski reis”, kaže Softić.
On pojašnjava: «Ne radi se o tome da se njima zabrani da oni vjeruju kako žele, nego se radi o tome da oni pokušavaju silom da nametnu drugima svoj pristup islamu».
STROGOĆA: Pored pantalona sa skraćenim nogavicama i duge brade, po čemu se vehabije razlikuju od drugih vjernika koji dolaze u džamije, neki od njih su u vjerskom životu bili posebno zapaženi i zbog oštre kritike slobodnog odijevanja žena koje su smatrali nemoralnim.
«Smatraju svojom dužnošću da i fizički nasrću na djevojke slobodno odjevene, što je znalo da bude uzrok konfliktnih situacija», objašnjava jedan od vjerskih službenika «blizak vehabijama», koji kaže da nema dozvolu Mešihata da istupa u javnosti. Posljednji incidenti su razlog za opreznost čelnika Islamske zajednice Crne Gore. «Mediji su znali i znaju da plasiraju senzacionalističke priče, čemu makar u Crnoj Gori nema mjesta i koje mogu samo pogoršati stanje», kaže on.
Ljude koje neki nazivaju vehabijama on ne želi da imenuje tako jer smatra da vehabizam ima elemente tolerancije, a ono što se pod tim podrazumijeva kod nas nešto je sasvim drugo.
«Među njima razlikujem 'haridžije', one koji ne priznaju naše institucije, što u prevodu znači 'oni koji odbijaju', 'oni koji ne prihvataju', 'koji se odvajaju' i tu su kod nas u manjem broju radikalniji 'tekfirci', koji sve one koji nijesu kao oni smatraju nevjernicima i kojima nije isključeno da se i oružjem bore za svoje stavove».
PRIUČENOST: Nedostatak obrazovanih kadrova u Islamskoj zajednici Crne Gore i pojačano interesovanje za islam u posljednje vrijeme, objašnjava on, doveli su do toga da kada neko ko pročita par islamskih naučnih knjiga lako uvidi da neki imami, pogotovo u pasivnim krajevima, imaju površno vjersko znanje. «Ti priučeni momci distanciraju se od očitog neznanja njihovih imama i lako prihvataju svaki oblik radikalizma koji, činjenica je, dolazi iz Bosne i Novog Pazara. Oni zbog toga često pokušavaju i da uče one koji bi trebali da budu njihovi vjerski učitelji i otuda sukobi».
Da stvari nijesu bezazlene govori i to da su neki od novopazarskih vehabija bili redovni gosti vjerskih skupova u Crnoj Gori, kaže Softić. «Zbog verbalnog ekstremizma privođeni su prošlog ljeta u Plavu i na informativne razgovore, gdje su samo opominjani».
Vehabizam nije svojstven muslimanima na ovim prostorima. To radikalno poimanje islama nije primjenjivo kod nas, gdje su muslimani autentično evropski narod. «Ipak, i zbog imidža Crne Gore u Evropi i zbog ukupne slike o muslimanima sve što može proizvesti radikalizam treba preduprijediti», kaže Softić.
Spekulacije o premještanju u Crnu Goru terorističkih grupa koje djeluju pod okriljem vehabizma reis Fejzić nije želio da komentariše. «Jedino mogu da kažem da bi time morali da se pozabave nadležni organi, a siguran sam da država ima snage da preduprijedi sve opasnosti koje bi mogle da prijete od takvih grupa», kaže Fejzić.

WALTER
10-11-07, 20:32
Новац од нафте шири вахабитске идеје


Талас исламског верског екстремизма у Санџаку, који је започео 2006. прекидом концерта групе „Балканика” и пуцњима у новопазарској Арап џамији, кулминирао је у пролеће ове године. Оружани сукоб полиције и вехабија после откривања њиховог кампа за обуку препуног оружја на планини Нинаја скренуо је пажњу шире јавности на припаднике овог верског покрета. Младиће који изгледом подсећају на талибане пристигле из Бин Ладеновог кампа у Авганистану за једне су исламска секта, а за друге опасни фундаменталисти који угрожавају постојеће институције исламске верске заједнице. Вехабија данас има по целом Балкану, а врло су утицајни и међу муслиманима у Западној Европи и Америци.
Оливер Потежица, дипломата и наш некадашњи амбасадор у Јордану и Палестини, у књизи „Вехабије између истине и предрасуде”, у издању „Филипа Вишњића”, без предрасуда анализира настанак и развој најутицајнијег покрета у исламу. Потежица као стручњак за Блиски исток и ислам у овој првој студији објављеној код нас о вахабитском покрету избегава замке појединих западних теоретичара и глобалних масовних медија који све што долази из исламског света разапињу на „крст идеологије и дневне политике”.
„Вахабизам као први предмодернистички покрет утицао је на све остале покрете у исламу, а да ли је позитиван или негативан, о томе се не може дати коначан суд, јер су и међу муслиманским теолозима и теоретичарима мишљења подељена. За Арапе је је био ослободилачки, еманципаторски покрет, а у неким другим срединама је показао конзервативне и регресивне карактеристике. Вахабизам је једна од кључних тачака у којој се преламају духовна, верска и политичка кретања у савременом исламу“, каже Потежица на почетку разговора.
Вехабије, ипак, многи третирају као насилан покрет и доводе их у везу са Ал Каидом?
Савремени џихадски покрет или Ал Каида је нека врста синкретистичког учења, у мањем делу вахабизма и политичког активизма уз коришћење насиља за остваривање верских циљева које су пропагирала „Муслиманска браћа” посебно Сајед Кутба и Абдулах Азам, главни идеолог милитантног ислама. „Муслиманска браћа” су се касније одрекла насиља и признала демократски систем и учествују у парламентарном животу Египта. Амерички неоконзервативни теоретичар Стивен Шварц каже да нису сви вахабити бомбаши-самоубице, али су сви бомбаши-самоубице вахабити. То је крајње поједностављена формула и не доприноси разумевању овог сложеног покрета. Има вахабита који искључују било какав облик насиља, али и оних који га дозвољавају у борби против странаца.
Али, чињеница да је Специјално тужилаштво Србије подигло оптужнице против 15 вехабија и да овај покрет сврстава у ред терористичких?
Кључно решење је раздвајање вере и насиља. Вахабизам је као верски покрет легалан и легитиман. Не може их нико забранити по Уставу, Закону о црквама и верским заједницама, али ни по међународним документима, Универзалној декларацији о правима човека, и Декларацији УН из 1981. о слободи вероисповести. Право је сваког човека на слободу вероисповести, значи да верује у шта и како хоће.
Међутим, свако ко се лати оружја да би остварио своје верске циљеве је терориста. Тамилски тигрови користе насиље као и Ал Каида, али нико не говори да су сви хиндуисти бомбаши-самоубице.
Шта је суштина вахабитског учења?
Као први фундаменталистички покрет тражио је враћање на основе ислама. Вехабије су захтевале очишћење вере од новотарија, значи свега што нема у Курану у суни пророка Мухамеда, а то подразумева верски живот у веродостојној пракси прве три генерације после пророка Мухамеда. Затим, вахабити су против многобоштва, празноверја, забрањују ношење амајлија. За њих свако помињање човека у молитви, укључујући и пророка Мухамеда, представља облик многобоштва јер прави муслиман може да се моли само Алаху.
Али како је један маргинални верски покрет постао глобални феномен?
Вахабизам никада није био маргиналан. То је покушај османлијских Турака да га обезвреде, јер им је био велика претња. Као што сам рекао, то је први премодернистички сунитски исламски покрет који је имао велики револуционарни набој. Крајем 18. и почетком 19. века извршио је снажан утицај на све тадашње исламске покрете, на Индијском потконтиненту у Јужној Азији, где живи највећи број муслимана на свету, али и у свим другим земљама.
Вахабизам има још једну историјску димензију која се често занемарује – а то је еманципација, ослобађање Арапа од турске власти. Турци су од 1517. године били господар Хеџаза, односно Меке и Медине, и већег дела Арабијског полуострва. Исламски првак Мухамед ибн Абдел Вахаб (1703–1792), по коме је покрет и добио име, такозвани турски народни ислам суфијског типа сматрао је као девијацију и одступања од чисте вере. Абдел Вахаб каже да Куран је врло једноставан, свако може да га схвати и протумачи. То је значи да свако мора да доноси одлуке о самом себи. То је био револуционарни преокрет за цео сунитски свет који до тада живео окамењен у четири признате верско-правне школе.
Иако верски покрет, вахабизам је временом добио и специфичне политичко-идеолошке карактеристике?
Вахабизам је против било каквог секуларизма, западњаштва и мешања вере и политике. За вехабијане не постоји политика, али и то јесте политички став. Не признају концепте као што су капитализам, социјализам, либерализам, демократија, против су политичких партија, излазака на изборе. За вахабите постоје само две ствари које муслиман може да ради: то су дава, односно, позив на ширење вере кроз мисионарски рад, а друго је џихад. Џихад је вишеслојни појам који се данас своди само на оружану компоненту. Џихад може бити речима, имовином, гестом... Џихад је свако настојање да се нешто оствари у исламу.
Кључ савременог вахабитског прозелитизма је, ипак, новац зарађен на нафти?
Процењује се да је Саудијска Арабија, у којој је вахабизам државно учење, у последњих 25 година потрошила скоро 100 милијарди долара за пропагирање овог покрета у свету. Највећи део средстава је усмерено на изградњу џамија, верских школа, ширење утицаја у медијима. Од тог новца изграђено је у неисламским земљама више од 1.700 џамија, 230 исламских центара, 220 исламских универзитета и више од 2.000 школа и неисламским земљама. А према процени америчке амбасаде у Ријаду, саудијске добротворне организације су само 1994. године у Босну и Херцеговину упутиле 200 милиона долара, а у то нису урачунате финансијске донације саудијске државе.
Како је вахабизам стигао на Балкан?
Вахабитски покрет ширио се у неколико таласа на овом подручју, тако да данас међу муслиманским верницима у Босни и Херцеговини има око 20 одсто вахабита. Крајем 70-и почетком 80-их година прошлог века Хусеин еф. Ђозо и Ахмет Смајловић превели су дела Мухамеда абдул Вахаба „Књига о монотеизму” и „Три основна принципа и њихови докази”.
На опасност од вахабизма први указује Хасан Сушић 1982–1983. године када је на једном саветовању у Ријеци рекао: „Вахабизам покушава да злоупотреби друштвени положај у којем се налази муслиманске мањине да би остварио примат међу њима”.
Нагло ширење почиње с грађанским ратом у БиХ када долазе муџахедини од којих је један број вахабита и када се повећава број студената који одлазе на школовање у Саудијску Арабију, посебно на Исламски универзитет у Медини.
Колико су вахабити утицајни међу албанском заједницом на Косову и Метохији?
На једном семинару Кфора за руководство Косовске полицијске службе амерички стручњаци су проценили да је вахабизам у великом успону у јужној српској покрајини уз процену да ће за пет година „Косово постати најзначајније упориште исламске секте у Европи”. Саудијски комитет за помоћ Косову и Чеченији сваке године финансира целокупно школовање и боравак у Саудијској Арабији 200 албанских студената и средњошколаца. На Космету данас постоји 30 вахабитских школа. Али ту се појавио и други проблем јер поједини албански имами сматрају да им је вахабизам постао већи противник од наводног „српског национализма” јер је овакво учење директна негација албанског национализма. Вахабизам не признаје нације. Муслимани не могу да се поделе по нацији, језику или боји коже. То је суштина куранског тумачења једнакости муслимана.
-----------------------------------------------------------
Вахабити и Први српски устанак
Следбеници Мухамеда ибн Абдел Вахаба су искористили продор Наполеона у Египат и заузимање Палестине за потискивање Турака Османлија са Арабијског полуострва. Да би се одбранили, Турци су морали да с Балкана и из Мале Азије помере своје војне снаге што је створило простор за подизање устанка у Србији и Грчкој. Али од 1807. године Турска се консолидује и успешно потискује вахабите: мало људи зна да када је Карађорђева глава послата султану у Цариград истовремено је вахабитски имам Абдулах Сауд са својих 80 рођака и сабораца погубљен у Истанбулу – каже Потежица.
-----------------------------------------------------------
Вахабизам у Европи и Америци
Оливер Потежица каже да су у Европи главни центри вахабизма у Бечу, Ајндховену и Лондону. Према најновијим подацима канадског Центра за верске слободе, у Канади живи више од 20 одсто следбеника исламске вероисповести. Према америчким изворима процењује се да између 50 и 60 одсто муслимана у САД следи вахабитско учење. Само једна од вахабитских организација, Исламско друштво Северне Америке, руководи радом око 500 џамија и исламских центара. Процењује се да је Саудијска Арабија од 1980. године утрошила више од милијарду долара на ширење ислама у Америци.