Posto je otvoren tematski podforum za RS, evo upucujem zahtjev moderatorima da otvore i podforum za Srbiju. Mislim da se i vecina clanova foruma slaze, kao i da ima onih koji bi ulagali i koji vec ulazu na to trziste.

Nije losa ideja da ide za sad kao tema. Ako bude interesovanja, lako cemo postove prebaciti u adekvatne teme u okviru novog podforuma Srbija

Ako ima dok se vi snadjete dodjite kod nas na forum

A lijepa zarada bila u SRB ;-) Ima nekih zanimljivih dionica, samo ne treba vjerovati svemu što piše na www.belex.co.yu Ima dosta grešaka.

Makar meni ovo trziste jos nije interesantno prvenstveno zbog politicke situacije. Zatim tu dolazi u obzir komplikovanija procedura za pocinjanje trgovine. I na kraju (last but not least) ne ide na ruku i porez na kapitalnu dobit.

Koliki je porez na dobit u Srbiji?

Tko to zna:character38542:

20 posto,i treba pib broj,tj samo gradjani srbije i pravna lica mogu trgovati

Mozete i vi iz cg preko brokerske kuce Sinteza a mislim i prko MVI
Sad nesto nije mnogo zanimljiva ali moj favorit na BB je Aik banka , sto se NEX-a tice merkam fabe, kakve veze ima politicka situacija, strane investicije su zasticene ma sta se desilo, trenutno nedostaje para zbog nekih akcija u Hrvatskoj...

Srbija je po meni najpersektivnije tržište u Regiji. Neki od sektora su već vrlo visoko, ali još dosta dionica treba izaći na burzu, i ima puno skrivenih sjajnih dionica. Tržište koči u razvoju i porez na kapitalnu dobit (rezidente i državljane zemalja koje isti taj porez imaju), ali nam daje dovoljno vremena da se pozicioniramo. I po mojoj procjeni davat će veće prinose nego i Zagreb i Podgorica u slijedećem razdoblju.
Bez obzira na uočene greške, vrlo transparentno - izvještaji, popisi dioničara,... sve na Internetu.
Malo je problem započeti trgovinu, 10 raznoraznih papira, ali jednokratno, pa gotovo (hvala EW Investu - treća sreća).
Kosovo je definitivno rizik, ali zbog toga su i očekivanja jako velika.

Slazem se za perspektivu ali ne i za Kosovo, bez obzira na ishod svega strani kapital je zasticen, trenutno berza miruje zato sto ljudima treba para za vash T-HT

Miloš86 dobar Vam je forum. Našao sam jednu smješnu akciju i odmah je kupio :-) Dobri pokazatelji, a kaže mi broker da imaju i neku atraktivnu nekretninu ;-) Zahvaljujući Vašem forumu. Ako se dobro završi, plaćam ručak, večeru ili što Vam paše ;-) Pozdrav.

Za smesne akcije ne garantijem, ima toliko dobrih, u svakom slucaju zelim Vam puno uspeha

Slazem se za perspektivu ali ne i za Kosovo, bez obzira na ishod svega strani kapital je zasticen, trenutno berza miruje zato sto ljudima treba para za vash T-HT

I nemoramo se nužno složiti. :)
Po meni Kosovo će svakako usporiti razvoj tržišta kapitala u Srbiji, što meni odgovara, jer trenutno radim preraspodjelu sredstava u Regiji.
Mislim da utjecaj HT-a na Regionalna tržišta je velik, ali ne toliki koliki mu se pripisuje. Ima još faktora koji su utjecali na stagnaciju burzi u Regiji.
CROBEX je skočio jučer više od 3,5 %. Nadam se da će se taj optimizam proširiti na ostale burze u Regiji.

Politicka situacija sa Kosovom moze uticati pozitivno ili negativno. Ako bude neki dzubus onda akcije idu strmoglavo dolje. Tada ih treba kupovati. Znaci ima jos fore za odluku sta sa HOV u Srbiji

ja molim malo pojasnjenja oko berze u srbiji. naime, kako kupiti akcije (ad neoplanta, novi sad). njih nema na berzi, niti zele izaci na berzu, niti ih za istu briga. mislim da postoje neke kazne koje placaju ili ne placaju, ne znam, ali ih na berzi definitivno nema. i da li se tako moze ponasati svaka firma. prohte im se, pa na berzu malo oce, malo nece? i sta tada biva sa akcijama?

Eh, ako ćeš čekati na kazne... To ih ni malo ne tangira. Tako sam ja prošao sa jednom firmom. Kapitalizacija firme 400.000 eura, knjigovodstvena vrijednost 8.000.000 e, namjerno ne stavljaju prospekt, jer bi im se broj akcionara povećao, što im nije u interesu jer žele postati d.o.o. Inaće dobivaju sredstva od raznih stranih institucija za razne vrste radova i proširenje kapaciteta. Imaju jednu od največih separacija u Vojvodini i da ne nabrajam, đaba to sve kad se neboje kazni :-)

Miloš ne moraš ti ništa garantirati ;-) Nema problema ;-)Kupio ja tu smješnu akciju, broker umro od smijeha:thumb_up: No... Ja volim kad se broker smije :thumb_yello:

Ja obozavam kad sebroker smeje, oba brokera su imali 8x vise od mene, sada posle 2 god imaju manje, volim ja brokere :)

I ja isto :-)

Aik 11300


4,5% skok

eeeeeeeeeee

Reci mi Milose kakva je perspektiva po tebi ulagati u ovaj novi Raiffeisen investicioni fond?

ma fond je dobra stvarne moze biti na gubitku, siguran prinos 20-30% godisnje ali i on deo ulaze u akcije, izlistas centralni registar i vidis gde... I onda ti bolje da sam kupis te akcije , ako ulazes vece pare drzi se belex15, a za aik nikada neces da pogresis i ako neki smatraju da mu je PB veliki, ali ipak smo zemlja u razvoju a i zadnje 4 godine ima nenormalno velike prihode... pozdrav

moj predlog je agrobanka

Prve srpske akcije u regionalnim indeksima

Od 24.septembra 2007.godine prvi put će se u sastavu regionalnih indeksa koje izrađuje Bečka berza pojaviti i akcije srpskih preduzeća. U sastavu indeksa jugoistočne Evrope – SETX, kao i indeksa centralne, istočne i jugoistočne Evrope – CECExt, naći će se akcije AIK banke i Energoprojekt holdinga. Istovremeno, akcije AIK banke uvrštene su i u sastav indeksa bankarskog sektora centralne, istočne i jugoistočne Evrope – CECE banking (CECE BNK).
Uključivanjem akcija kojima se trguje na Beogradskoj berzi u regionalne indekse, prepoznaje se značajan rast likvidnosti ostvaren u prethodnom periodu i dodatno povećava vidljivost srpskog tržišta kapitala.
Indeks srpskih akcija - SRX, koji obuhvata osam najvećih i najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, prilikom poslednje revizije indeksne korpe nije pretrpeo izmene.

Ahem, cca 175 mil eura.
http://www.belex.co.yu/prospekti/DDNS___.html
www.ddor.co.yu
Računao sam kasko i ispada jeftinije 80 %, dok osnovno oko 60%. Ajme su povoljniji nego HR osiguranja.

ko moze da kupuje na na hrtvatska imena tj na njihove pasose ne placa porez

Vjerovatno nije samo na hrvatsku putovnicu...

BELEX od 17.02. u minusu samo ~1.5%, sjutra predstoji brodolooooooooom...
(ako uopšte bude radni dan)

Odustati ili ne :mf_type:

Postoje tri grupe ljudi koji trguju na berzi. Strast prema „berzanskoj areni“ vodi svega jedan procenat investitora, dok preostalih 99 odsto, među kojima sam i ja, isključivo trguju da bi zaradili. Malo ko se igra sa berzom, pitanje je samo koliki su apetiti. Imate, recimo, one koji zacrtaju da će se povući kad zarade 50 ili sto hiljada evra, ali i one koji ne odustaju i kad je berza u najvećoj depresiji i kad se njihovi ulozi svakodnevno „tanje“.

Sa druge strane, skoro da nema razlike među investitorima u momentu kad akcije na berzi svakodnevno padaju. Primera radi, zbog aktuelnog pada, moj dobar prijatelj je nedavno izgubio živce i prodao sve akcije smatrajući da je veliko opterećenje svakodnevno gledati sve veći gubitak. Ne mogu reći da i ja nisam bio na takvom putu, ali i da mi u glavi istovremeno nisu bile dve stvari: prodati sve ili kupovati još.

Teško je doduše iko mogao predvideti da će akcije na Beogradskoj berzi posle fantastičnog rasta u prvoj polovini prošle godine, imati negativan trend sve do danas. Skoro da me niko nije mogao uveriti da će stabilne akcije AIK banke i Dunav osiguranja za svega nekoliko meseci izgubiti i tridesetak odsto vrednosti, a još teže me je bilo ubediti da će zbog pada akcije jedna zrenjaninska firma vredeti manje nego jedno od ukupno 12 preduzeća koje je nedavno kupila od vršačkog Hemofarma.

Nesporno je da Beogradska berza ima anomalije koje posebno dolaze do izražaja poslednjih nekoliko meseci, kad je najveći broj akcionara u minusu. Nedostatak likvidnih hartija, odnosno plitko tržište, naime, znači da ne postoji kontrola nad berzom, kao što je slučaj u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Zbog nedostatka „monitoringa“ na srpskom tržištu kapitala danas je moguće da dva lica sa samo jednom akcijom dnevno spuste ili podignu akcije 20 preduzeća po 20 procenata.

Cilj je, naravno, da menadžment poveća vrednost akcije svog preduzeća. I obrnuto, u slučaju da je preduzeće predmet prodaje, potencijalni vlasnik ima cilj da umanji njegovu vrednost. Druga anomalija, koju neretko pominju svetski profesionalni investitori jeste nedostupnost informacija. Za razliku od zemalja u regionu u kojima postoji obaveza da emitenti kvartalno ili jednom u pola godine objavljuju finansijske izveštaje i da promptno obaveštavaju javnost o svemu što može da utiče na kretanje cene akcije, investitori u Srbiji često nemaju informacije na osnovu kojih mogu doneti valjanu odluku. Recimo, sada, iako smo ušli u 2008. godinu, postoje čak i preduzeća koja nisu izdala potpun prospekt i finansijski izveštaj za 2006, pa su investitorima na raspolaganju informacije stare više od dve godine.

Za to vreme ne samo da je preduzeće moglo postati neuspešno ili uspešno, već je moguća i promena vlasničke strukture, te deoba preduzeća na nekoliko firmi...

Od aprila bolji dani :superman:

Mada zvuči neverovatno s obzirom na to da sam radio u brokerskoj kući i da na berzu ulažem godinama, posedovao sam akcije svega 20-25 preduzeća. Obrazloženje je jasno - trgujem srednjoročno ili dugoročno i retko kupujem akcije da bi ih prodao u roku od dve nedelje ili mesec dana.

Zbog aktuelnog pada, moj dobar prijatelj je izgubio živce i prodao sve akcije smatrajući da je veliko opterećenje svakodnevno gledati sve veći gubitak
Jednostavno, nisam od onih koji imaju privatan posao i koji se u vreme trgovanja na berzi od 10 do 13 ne bave ni sa čim drugim osim trgovanjem na berzi. Događalo se, međutim, da pred računarom ili u razgovorima sa ljudima koji se razumeju u berzu, provedem po dva do tri sata, ali retko da danas dobijem informaciju i da je iskoristim već sutra.

Da biste bili špekulant, naime, morate da imate novac sa strane, s obzirom na to da je u svakoj banci doskora vredelo pravilo da vam novac leže tri dana po danu trgovanja. Morate i da imate dobre i pravovremene informacije, a njih je teško dobiti na vreme.

Ipak, siguran sam da će investitorima na Beogradskoj berzi biti bolje već od aprila ove godine. Tada će mnoga preduzeća objaviti finansijske izveštaje za 2007. godinu, a takođe bi trebalo očekivati i jasniju političku situaciju. Sve to je dovoljno da bi zajedno sa ostalim investitorima nastavio tržišnu utakmicu sa istim žarom koji sam imao prošle godine kad se na berzi dobro zarađivalo.

Uroš Stefanović, diplomirani menadžer

21. februar 2008.

Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova već četvrti dan trgovanja indeksi Beogradske berze konstantno padaju. Ukupan promet akcijama samo milion evra.

Tako je indeks Belex15 pao za 0,21 odsto, a indeks Belexline spustio se za 0,59 odsto. Najlikvidnije hartije Beogradske berze imale su zabrinjavajuće nizak promet. Pojedine akcije koje inače imaju uobičajeni promet od po sto miliona dinara, danas su ostvarile promet od po nekoliko miliona dinara.

Najviše čudi AIK banka (Belex: AIKB) sa prometom od četiri miliona dinara. Akcija niške banke inače je u blagom porastu od početka sedmice, a danas je najviše porasla za jedan odsto, na 9.425 dinara. Već više od nedelju dana tražnja za akcijom AIK banke veća je od ponuđenog broja akcija, tako da,je i danas veća za dva puta.

Promet nešto veći od osam miliona dinara imala je akcija Agrobanka (Belex: AGBN). Na kraju trgovanja akcija se blago spustila na 21.450 dinara.

Akcija Sojaproteina (Belex: SJPT) imala je promet od gotovo osam miliona evra, sa padom za oko pola procenta na vrednost od 3.112 dinara. Bečejsko preduzeće, čije su akcije na A Listingu berze najavilo je dokapitalizaciju, i tako što će povećati kapital izdavanjem običnih akcija osme emisije javnom ponudom. Osnovni kapital Sojaproteina, uvećaće se za 301,379 miliona dinara, na 2,8 milijardi dinara.

Kompanija konditorskih proizvoda Bambi Banat (Belex: BMBI) ostvarila je promet od dva i po miliona evra, akcija je skočila za više od dva odsto, na 19.500 dinara, Razmenjeno je 130 akcija, dok je ponuđeno oko 70 akcija više nego što je traženo.

Akcija Agrobačka iz Bačke Topole (Belex: AGBC) pala je za gotovo osam odsto, na 8.300 dinara Trgovalo se sa deset akcija tog poljoprivrednog preduzeća, dok je ponuda bila za 15 pita veća od tražnje.

Nakon statusa kvo prethodna dva dana, hartija Velefarm (Belex: VLFR) doživela je pad za gotovo sedam odsto. Vrednost akcije na kraju trgovanja bila je 6.250 dinara.

Za razliku od Velefarma, nakon dvodnevnog mirovanja, pozitivan preokret imala je akcija građevinskog preduzeća Planum (Belex: PLNM), koja se uvećala za gotovo šest odsto. Akcijom se trgovalo na nivou od 4.500 dinara, dok je tražnja bila četiri puta veća od ponude.

Akcija kikindskog konditora Banini (Belex: BNNI) nakon višednevnog mirovanja pala je za pet odsto, na 47.000 dinara. Banini je prošle godine ostvario dobit od 45 miliona dinara, što je 78 odsto manje nego u 2006. godini.

BELEX od 17.02. u minusu samo ~1.5%, sjutra predstoji brodolooooooooom...
(ako uopšte bude radni dan)

BELEX je zilaviji nego što sam mislio.
Danas samo -0.35%.

Ipak, 7 dan minusa zaredom, a prilike ne obećavaju...

BELEX je zilaviji nego što sam mislio.
Danas samo -0.35%.

Ipak, 7 dan minusa zaredom, a prilike ne obećavaju...

Nesto mi nije jasno ,u ove minuse racunate i pad dinara

na belex-u imam akcije neop-a novi sad i ne zurim sa prodajom. dinar me puno ne zabrinjava, mada mi ne prija druzenje kostunice i nikolica. juce u beogradu nije bio miting podrske kosovu,nego integracija u novu politicku organizaciju.

Naravno - godinu dana unazad od danasnjeg dana, euro je ojacao 3,25%.
Mislis li da je mnogo? :xmas143:

ljudi dinar je valuta!

Mislio sam na pad dinara zadnjih mjesec ipo. Inace se slazem da je dinar valuta!

na belex-u imam akcije neop-a novi sad i ne zurim sa prodajom. dinar me puno ne zabrinjava, mada mi ne prija druzenje kostunice i nikolica. juce u beogradu nije bio miting podrske kosovu,nego integracija u novu politicku organizaciju.

iako nismo na istim talasnim duzinama campari,moram ti reci-pogodio si u centar.

Pred Srbijom tek predstoje problemi(dalja podjela Kosova),a izvjesna koalicija (SRS-DSS) govori samo jedno-crne dane za tk u Srbiji...

Budimo realni-investitora u Srbiji nece brzo biti.Paljenje ambasada i haos po ulicama nije bas lijepa reklama,a tek SRS-DSS...Sto god da se desava,ambasade stranih zemalja morte stititi,jer ,kolega valentino to zna-ambasada je i teritorija zemlje kojoj pripada...

Oporezovanje dobiti,dinar(dovoljna je ta rijec),ekonomska i politicka kriza,problemi vezani za Kosovo...ne idu bas u prilog reklamiranju tk.Lako je nama ubaciti par hiljada,ili desetina hiljada...ko garantuje za milione?ko garantuje da grupa ljudi koji trenutno vode Srbiju cudnim putem nece razjebati tk kao tvorevinu kapitalizma,zapada(malo pretjerujem,ali "u strahu su velike oci"ili kako vec bi)...nemojte mi reci da Toma Nikolic ima razumijevanja za tk :nonono: ,ili jos bolje Seselj :bye2:

Naravno,u perspektivi Srbija predstavlja izazov i veliku mogucnost za zaradu.Posebno kada se pojave kvalitetne hartije...i kada dodju demokrate u pravom smislu te rijeci...

ili ... ili ...

ili cu zaraditi milione, ili ce bit nesto...

PS. Vazno je da nije dosadno. (ko na zapadu)

"ko na brdu ak i malo stoji, vise vidi no onaj pod brdom" :lighten:

dosadno na zapadu?:brucelee: ko se ono koprcao cio dan da objasni oko jabd kako je to NA ZAPADU u toku tendera !? Kako na zapadu stoji "ponuda 7€ za akciju-e toliko vrede"...

A moj dobri kolega,kako li je to na zapadu kad se drva ispred skupstine loze,a pale ambasade...znam znam...-njima je dosadno...

A po logici od jabd ,analogno-na zapadu kazu: "paljenje ambasada,protejrivanje ambasadora"...znaci-akcije vam ne vrede...ide to :thumb_down:

pa,eto nas iz bratske CG da dizemo promet :lock:

vrede neke,ok-svi znaju da je valentino najbolji,ali kejsi je sampion... :)

Mnogo sarenis ove postove kolega,kasno je za naprezanje ociju,ako ti to mogu citati nepomakao se... :thumb_yello:

na belex-u imam akcije neop-a novi sad i ne zurim sa prodajom. dinar me puno ne zabrinjava, mada mi ne prija druzenje kostunice i nikolica. juce u beogradu nije bio miting podrske kosovu,nego integracija u novu politicku organizaciju.

Krasno su počeli. Pougljenisani student, samo zbog mitinga. Što bi tek bilo da se ujedine. No Tadić je ključni igrač, jedino on može poslati vojsku. A to neće napraviti, dok će specijalce vrlo rado poslati. Nikolić i Koštunica su malo u zanosu, dok prođe euforija i oni će se smiriti. Tko god da poželi koalirati sa radikalima, gubi svoje birače. Ukoliko bi Koštunica i Nikolić koalirali imali bi možda podršku 40% glasova, dok ovako imaju 33+33%? Misliš da će Koštunica reskirati? :) Uostalom Kosovo možda će i ostati Srbija, ali Metohija... Rus ako kaže dioba, onda će biti dioba. Uostalom Srbi su jasno rekli koliko košta Kosovo, onda neka albanci plate 200 milijardi i gotovo. Neće prodati Kosovo za siću...

Sad se bojim da ce kosovo biti veca zafrkancija nego prije proglasenja nezavisnosti. Znas kad te saceraju uza zid kao sto se premijer sada osjeca moze da bude svega a jos kada imas dobronamjerne savjetnike kao tipa:
http://youtube.com/?v=7rJkTDSqjEI
onda svasta moze da se desi. Srbija moze da drmne u RS mozda cak u CG tako da nije sve to jednostavno. Izlaz pojma nemam da Tadic ide na parlamentarne izbore 11.maja.

Vrijedi li CG privreda bar 1/3 kosovske? koliko je toga na berzi?

Jel to bila reklama? :photo:

ne, neoplanti reklama nije potrebna

Ex da... da dodam... sve ovo sto sam napisao, nidje veze s berzom. (barem direktno) :xmas143:
Na BELEX-u ima puno dobrih kompanija, sa jako dobrim fundamentima koji su podcenjeni.
Mislim da je to dovoljno dobar razlog za investiranje na Beogradskoj berzi..
Uostalom, zar se i Rotsild nije obogatio kupujuce akcije tokom rata UK-a s Napoleonovom Francuskom?! :xmas143:

I onaj ne znam Mexikanac ili Argentinac, sto je u vrhu Forbsove liste, se obogatio kupujuci akcije i firme kad su se strani investitori povlacili zbog krize.

Tko sad ima mu.a da kupuje, taj ce za 5 god biti istovremeno sretan i ljut, j... ce si sve po spisku sta nije vise ulozio.

Ljudi, probajte sagledat ''the big picture'', ili ste svi trejderi pa vam -20, -30% izgleda kao smak svijeta?!

Eto ipak su se dogovorili Rusi i Ameri. Sve 5, vjerovatno dogovor oko Ukrajne i Gruzije. Amer se povukao, a rusi...

04 March 2008 08:31 am
SRBIJA – INVESTITORI – GARANCIJE
Garancije investitorima

Beograd, (MINA-BUSINESS) – Predstavnici Vlade Srbije dali su garancije domaćim i stranim investitorima da će obezbjediti makroekonomsku stabilnost, bezbjednost imovine, dinamizam u ekonomskom rastu i uklanjanje prepreka za ulaganje.

“Vlada stoji iza zacrtanih ekonomskih ciljeva. Vjerujemo da će se ostvariti priliv stranih investicija od tri milijarde USD, rast bruto društvenog proizvoda od šest do sedam odsto, kao i da ćemo godinu završiti sa inflacijom od šest odsto”, rekao je u ponedjeljak nakon sastanka sa predstavnicima investitora u Srbiji, potpredsjednik Vlade, Božidar Đelić, pišu Večernje novosti.

Srpski ministar finansija Mirko Cvetković smatra da bi Srbija, ukoliko ne dođu planirani ulagači, mogla imati ozbiljne probleme.

“Ukoliko se do kraja godine u Srbiju ne sliju te tri milijarde USD, bićemo prinuđeni da ozbiljnije smanjujemo javnu potrošnju, a standard stanovništva će se pogoršati”, objasnio je Cvetković.

Predstavnici Vlade tvrde da od direktnih stranih investicija zavisi hoće li se u narednoj godini umanjiti budžetska davanja, uključujući plate budžetskih korisnika, kao i penzije.

Oni su najavili da će rebalansa budžeta za ovu godinu, zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji, biti.

“Dijelićemo isti kolač, odnosno rebalansom ćemo samo izmjeniti plan rashoda, bez ikakvih povećanja poreza”, najavio je Cvetković.

Vlada Srbije neće odustati ni od evropskih integracija.

“Uz ekonomsko jačanje, evropske integracije su nacionalni prioritet”, kazao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić i dodao da ne postoji nijedan razlog da se odmah ne krene sa primjenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Koštunica pozvao investitore da i dalje ulažu
Sreda, 19. mart 2008. 16:03

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica istakao je u sredu na sastanku sa delegacijom Saveta stranih investitora da je za Srbiju veoma važan dalji ekonomski napredak, a u postizanju tog cilja posebno su značajne direktne strane investicije.

Koštunica je na sastanku sa investitorima, koje je predvodio predsednik Saveta Štajn Erik Velan, ukazao da parlamentarni izbori, kao i u svim slobodnim i demokratskim državama ne mogu ni na jedan način da umanje priliv stranih investicija, saopštila je Vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Premijer je pozvao strane investitore da još više ulažu u Srbiju jer se pokazalo da je Srbija najbolje mesto za investiranje u regionu i da je donošenjem novog Ustava i usvajanjem velikog broja sistemskih zakona zagarantovana puna pravna sigurnost za sve investitore.

Koštunica je rekao da će Srbija još jače nastaviti borbu za Kosovo i Metohiju i da povećanje stranih investicija iz svih država "može samo da nam pomogne da na međunarodnom planu zaštitimo prava Srbije koja su zagarantovana Poveljom UN".

Velan je rekao da strani investitori imaju razumevanje za prilike sa kojima je Srbija suočena, i da su ulažući u Srbiju preuzeli odgovornost da pomognu ostvarivanju zajedničkog cilja, a to je dalji ekonomski razvoj zemlje.

Najbolji način da daju svoj doprinos, strani investitori vide kroz nastavak poslovanja na ovom tržištu i promovisanje Srbije kao investicione lokacije u matičnim zemljama kompanija članica, kazao je Velan.

On je istakao da je za strane investitore, koji posluju u Srbiji, veoma značajno što im je još jednom potvrđeno jasno opredeljenje za stabilnost poslovne klime i za obezbeđivanje jednakih uslova za sve koji posluju.

Delegacija Saveta je istakla da preporuke kako poboljšati poslovnu klimu, koje su izložene u Beloj knjizi, čine dobru osnovu za unapređenje zakonodavnih rešenja.

Danas

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i pad Vlade Srbije pogurali su cene akcija na Beogradskoj berzi nadole. Neizvesnost u vezi sa ishodom izbora ne nagoveštava da bi uskoro na Berzi moglo da dođe do stabilizacije. Uprkos tome, stručnjaci procenjuju da je sada pravi trenutak za investiranje.

Milan Marinković, direktor FIMA investa, društva za upravljanje investicionim fondom FIMA Proaktiv, kaže za Danas da je sada pravi momenat za one koji još nisu ulagali jer su cene akcija na Beogradskoj berzi izuzetno niske. On ističe da je obaranju cena akcija u velikoj meri doprinela i panika, pre svega, malih investitora koji su se uplašili političkih posledica predstojećih izbora i odlučili da prodaju akcije.

-To je bilo iracionalno razmišljanje investitora. Sve partije su za ekonomski razvoj i pristupanje Evropskoj uniji samo je razlika u tome što su neke za brz ulazak u članstvo dok se druge zalažu za sporiji tempo. Bez obzira na to koja politika odnese prevagu, finansijsko tržište u Srbiji ima perspektivu i ne očekujemo da će se išta dramatično dogoditi posle izbora - kaže Marinković.
S druge strane, građani koji su već uložili novac u investicione fondove imaju drugi problem s obzirom na to da investicione jedinice gotovo svih fondova beleže negativan rezultat zbog čega bi građani mogli da povuku svoje uloge kako ne bi imali još veći gubitak. Marinković ne preporučuje takav potez i upozorava da je panika najveći neprijatelj svakog investitora.
- Cene akcija su na nivou s početka 2007. godine. Činjenica je, takođe, da je od tada većina kompanija u koje smo investirali beležila dobre poslovne rezultate. Osim toga, ukupno tržište se razvilo i to znači da danas srpska privreda vredi više nego pre godinu dana. Zato nema realnog osnova da se očekuje da će cene akcija na Berzi u narednom periodu padati. Uvek postoji takva mogućnost, ali građani koji su već uložili novac, bilo u fondove bilo u akcije, treba da budu strpljivi i da ne prodaju investicione jedinice i akcije po tako niskm cenama - naglašava Marinković.
Milan Glišić, analitičar Fokus Investa, društva za upravljanje investicionim fondovima, slaže se da su trenutno cene velikog broja akcija na Berzi niske u odnosu na prethodni period, što se reflektuje i na vrednost investicionih jedinica fondova. On napominje da cene akcija mogu biti još niže, ali da to i nije od presudnog značaja za nekog ko investira na duže staze jer mu to ostavlja mogućnost dodatne kupovine po nižim cenama.
- Osnovno pravilo svake trgovine jeste da se kupuje kada je jeftino, a prodaje kada je skupo. Tako investitori koji ulažu na duže staze pad koriste za smanjenje prosečne kupovne cene. Odluka o kupovini investicionih jedinica i trenutku je na svakom investitoru pojedinačno. Investitor bi pri tom trebalo da uzme u obzir i svoj nivo tolerancije rizika. Jasno je da će neizvesnost biti manja posle saopštavanja izbornih rezultata, ali tada će verovatno kupovna cena akcija i investicionih jedinica fondova skočiti - ističe Glišić.
Građanima koji su već uložili svoj kapital, naš sagovornik preporučuje da budu strpljivi i da efekte svog investiranja ne ocenjuju kroz kratkoročnu prizmu, već u skladu sa preporučenim periodom investiranja - od dve do tri godine. Glišić podseća da posle svakog berzanskog pada neminovno dolazi rast, kao i da kretanje investicionih jedinica fondova u najvećoj meri prati kretanja na domaćem tržištu kapitala, koja su trenutno preopterećena političkim zbivanjima u zemlji. "Investitori koji imaju dugoročni horizont investiranja, silazne trendove na berzi i u fondovima, koriste za kupovinu akcija i investicionih jedinica, a ne za njihovu prodaju", naglašava Glišić.
Ulaganje u investicione fondove može biti lakši put do zarade naročito ako je reč o sitnim investitorima koji nisu dovoljno edukovani da prate kretanja na berzi i sami donose odluku u koje akcije da ulažu. U investicioni fond se ulaže kupovinom investicionih jedinica (vrednost jedinica fondova u Srbiji kreće se od 850 pa do 1.200 dinara), a ulaganje novca obavlja stručnjak (portfolio menadžer), koji investira u više akcija i tako smanjuje rizik od gubitka. Kada vrednost investicione jedinice poraste zahvaljujući dobrom ulaganju fonda, jedinicu možete prodati fondu i tako zaraditi. Dozvolu za rad u Srbiji dobilo je deset investicionih fondova, od kojih dva tek nedavno. Od osam fondova koji već posluju, sedam su fondovi rasta vrednosti imovine što znači da najmanje 75 odsto novca ulažu u akcije dok je jedan fond balansirani odnosno fond koji polovinu novca ulaže u obveznice, a polovinu u akcije. Od osnivanja ovih fondova, jedino su balansirani fond i jedan od fondova rasta vrednosti imovine do sada ostvarili rast vrednosti investicione jedinice dok su ostali u minusu zbog dešavanja na domaćem finansijskom tržištu. Ulaganje u investicione fondove u Srbiji iznose u proseku pet evra po glavi stanovnika, Hrvatskoj oko 1.000 evra, a Sloveniji čak 2.000 evra.

Lažna dilema

Ulaganje u fondove može da donese veću zaradu nego štednja u banci, ali je i rizik veći. Uprkos tome, obim novca uloženog u štednju višestruko je veći u odnosu na obim sredstava uloženih u fondove. Direktor FIMA Investa Milan Marinković kaže da je lažna dilema da li je bolje ulagati u štednju ili u fond i naglašava da svaki ozbiljan investitor treba deo sredstava da usmeri ka štednim ulozima u banci, a drugi deo u fond. Da li će više novca staviti na štednju ili uložiti u fond to će zavisiti od toga koliki je rizik spreman da podnese. Analitičar Fokus Investa Milan Glišić podseća da su fondovi nov proizvod na domaćem finansijskom tržištu, koji javnost nedovoljno poznaje, pa otuda i nesrazmera u veličini sredstava koja su uložena u banke i fondove.

Izvor: Ekonomist (Srbija)


Ulaganje u fondove može da donese veću zaradu nego štednja u banci, ali je i rizik veći. Uprkos tome, obim novca uloženog u štednju višestruko je veći u odnosu na obim sredstava uloženih u fondove. Direktor FIMA Investa Milan Marinković kaže da je lažna dilema da li je bolje ulagati u štednju ili u fond i naglašava da svaki ozbiljan investitor treba deo sredstava da usmeri ka štednim ulozima u banci, a drugi deo u fond. Da li će više novca staviti na štednju ili uložiti u fond to će zavisiti od toga koliki je rizik spreman da podnese. Analitičar Fokus Investa Milan Glišić podseća da su fondovi nov proizvod na domaćem finansijskom tržištu, koji javnost nedovoljno poznaje, pa otuda i nesrazmera u veličini sredstava koja su uložena u banke i fondove.

Plaćene ekonomske ubice i u Srbiji?

Ispovest Džona Perkinsa, konsultanta Svetske banke o ekonomskom porobljavanju Trećeg sveta, a možda i naše zemlje

Ako su u ranim fazama kapitalizma velike ribe jele male, danas najmoćniji (čitaj SAD, Svetska banka i MMF) gutaju čitave države i narode u njoj kroz najperfidnije vidove ekonomskog ropstva.

Slučaj četiri srpske banke (Beobanke, Beogradske, Invest i Jugobanke), koje su punih šest godina pod stečajem oterane voljom izvršioca „državnog finansijskog udara“ iz 2002. godine, i od tada, pod direktnom kontrolom „eksperata“ - neodoljivo podseća na već rečeno! Glas javnosti, zarad onih osam i po hiljada radnika koji su ostali bez hleba i imovine, na ulici, ali i velikog dela srpske privrede i građana u narednih nekoliko nastavaka daće genezu i uzroke ovog, u svetu ekonomije i finansija nezabeleženog slučaja ubistva sopstvenog bankarstva... Da ironija i licemerstvo „izvođača“ ovog beskrupuloznog čina bude veća - do današnjeg dana nema odgovora zašto stečaj likividiranih banaka nije okončan, a ni kada će? Da li se to čeka da svi dužnici izmire sva dugovanja bankama u stečaju, kao što to uredno rade za sve ove godine? Stoga, svako normalan u ovoj zemlji mora postaviti pitanje, zbog čega je onda i bio potreban stečaj... Osim, ako gospoda „eksperti“ nisu tim činom ispunili volju MMF-a i širom otvorili vrata u Srbiji za strane tranzicione ( zelenaške) banke!?

Knjiga pokajnika Perkinsa
Baš kao što u ovom, prvom nastavku, objavljujemo ispovest ekonomskog ubice (agenta) MMF-a, koji je sličan zadatak obavio na sasvim drugoj zemljinoj hemisferi, na području Latinske Amerike.

Krunski dokaz svetskoj javnosti ekonomskog ropstva ponudio je baš njihov čovek iznutra, američki ekonomista Džon Perkins, regrutovani član američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), koji je za račun SAD, Svetske banke i MMF-a ekonomski uništavao zemlje u razvoju, potom se pokajao i napisao senzacionalnu knjigu ispovesti „Priznanje jednog ekonomskog ubice“!!!

Pitamo se, ko je bio stvarni ekonomski ubica srpskih banaka 2002. godine, ako se već zna ko je te naloge MMF-a sproveo u delo jer se, ipak, znaju izvršioci „državnog finansijskog udara“, koji je širom otvorio vrata stranim (zelenaškim) bankama, koje su građane Srbije, danas, posle šest godina - dovele u teško dužničko ropstvo? Da je u pitanju isti scenario koji moćnici sa Zapada sprovode duž cele teritorije stare Jugoslavije, služi i primer iz Hrvatske, gde je za samo nekoliko godina samostalnosti „lijepe njihove“, prezaduženost prosečnog građanina tolika, da će dugove ( kredite) vraćati i njihovi unuci....

Bolno otrežnjenje samo jednog ekonomskog ubice, Amerikanca, stručnjaka za zemlje u razvoju (Latinske Amerike) sasvim je dovoljno da razotkrije strašnu mašineriju koja guta sve pred sobom u državama, za koje SAD, odnosno njihove korporacije, pokažu direktan interes:
- Najvažniji zadatak ekonomskog ubice je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju ekonomske resurse koji su interesantni američkim korporacijama - pojašnjava suštinu svoga ranijeg delovanja, pokajnik Džon Perkins, što je i detaljno objasnio u svojoj knjizi.

Uzmimo primer zemalja koje su bogate naftom! Svetska banka ili slične finansijske institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice, ali novac ne ide direktno u tu zemlju, nego američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse, izvode druge infrastrukturne projekte u toj zemlji. Šta se potom dešava? Dotična zemlja završava u velikim dugovima koje ne može da izmiri i onda na scenu stupamo mi, ekonomske ubice, koji odlazimo u te zemlje i otvoreno im kažemo: „Dobro, ne možete da izmirite dugovanja, onda nam dajte ono od čega živite, recimo naftu, po posebno niskim cenama, našim naftnim kompanijama.... U nekim situacijama, kada mi ne bismo uspeli da obavimo ovaj prljavi posao, iza nas su odlazili agenti-šakali, čiji je zadatak bio da sruše vladu dotične zemlje ili eliminišu one ekonomske lidere koje mi nismo uspeli da podmitimo! To se meni baš dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio zbog toga ubijen!? A, ako bi i šakali podbacili, onda ide poslednja karta moći - američka vojska - kao što je slučaj u Iraku...“

Signal za uzbunu

Da li je ova ispovest - pokajanje bivšeg konsultanta Svetske banke za investicione programe za zemlje Trećeg sveta, svršenog studenta za rukovodioce kompanija sa Kolumbija univerziteta u Bostonu, dovoljno jasan signal za uzbunu zbog svega onoga što se nama dešavalo i dešava? Ne čini li se sada malo razumljivija priča oko bombardovanja SRJ jer, izgleda, ni ekonomske ubice, ni šakali nisu uspeli na pravi način da odrade svoj posao do kraja? Pa je onda, kao poslednji adut, krenuo da nas bombama zasipa „Milosrdni anđeo“...

„BRIFINZI U ‘HAJATU’ KOD EKONOMSKIH UBICA“

Javna je tajna, da su u prvim danima nove dosovske vlasti u Srbiji, u hotelu „Hajat“ boravile čitave ekipe inostranih finansijskih stručnjaka, koji su iz senke dirigovali našom ekonomskom situacijom...
Čelni ljudi na ključnim finansijskim mestima u zemlji, prema istim pričama, redovno su odlazili na „brifinge i po mišljenje“ u hotel. Sve se odigravalo, tobože, uz prijateljska ćaskanja uz ručak ili (ne)obaveznu kaficu i piće... Ko je odlazio, nije potrebno imenovati. Sami će se prepoznati...

KNJIGA GARANCIJA ŽIVOTA

Zanimljivo je kada je i zbog čega se pokajao što je godinama bio ekonomski ubica....
- Nakon 11 . septembra, dok sam stajao i posmatrao kako gori Svetski trgovinski centar, znao sam da moram da napišem knjigu. Shvatio sam koliko je važno pomoći ljudima da shvate da američka spoljna politika nije ono za šta se predstavlja da jeste i da, u suštini, ima za cilj stvaranje vrlo nepravednog i nepoštenog sveta koji će rezultirati rastućom nestabilnošću. Moj unuk očekuje da nasledi jedan miroljubiv svet, svako dete na svakom kontinentu mora imati ista očekivanja. Da bi se to dogodilo, moramo da otklonimo uzroke terorizma, glad, siromaštvo i eksploataciju. Shvatio sam da je moj prvi korak bio da otkrijem priču o eksploataciji, priču o ekonomskim plaćenim ubicama. Nikome nisam rekao da pišem knjigu sve dok je nisam završio i poslao određenom broju izdavača. To je bila moja najbolja garancija. Svaki šakal zna da jednom kada knjiga postane dostupna javnosti, čak i da ja budem ubijen, to može samo uvećati njenu prodaju i to je veća opasnost nego to što sam ja živ.

UBICE U UČITELJSKIM ODORAMA

Radilo se na stvaranju država ekonomski zavisnih od SAD, čime bi ta ista Amerika obezbedila regularan put do eksploatacije resursa države koja je ekonomski umrla. Radilo se o milijardama dolara koje su kružile i koje su za jedne značile početak, a za druge kraj. O samom sistemu delovanja na terenu, u svojoj knjizi Perkins piše:
„U zemljama kao što su Ekvador, Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji. U Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari. Delujemo skromno ili prosečno. Posećujemo projekte ili obilazimo osiromašena sela. Propovedamo altruizam, govorimo za lokalne novine o dobrobiti koju će doneti naši humanitarni projekti... Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ili, u najmanju ruku tako se predstavljamo i tako smo prihvaćeni“.

Džon Perkins detaljno pojašnjava čitav sistem funkcionisanja finansijskog davljenja žrtve...

- „Jednom, kada se zemlja zaduži, Međunarodni monetarni fond im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu to je smanjenje dugovanja, ali tek kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama ili privatizuju javni sektor. Posledica toga je da te države potpadaju pod tu svetsku imperiju“ - pojasnio je bivši ekonomski ubica delovanje svetske imperije bez milosti i u intervjuu koji je nedavno objavio časopis Geopolitika.
Krije li se i u ovoj insajderskoj priči možda odgovor zbog čega je, recimo, „Sartid“ prodat Amerima za samo 23 miliona dolara, tačno toliko koliko je, primera radi, Crvena zvezda uzela prodajom samo jednog igrača i to Gorana Drulića? Za neverovati...

Iako nikada nije radio u Evropi i ne poznaje ekonomske prilike u Srbiji, Perkins daje i nekoliko korisnih saveta koji bi, možda, dobrodošli onima koji rade sasvim suprotno i Srbiju uvaljuju u ponor bede i siromaštva...
- Nikada nisam radio u Srbiji i ne poznajem specifičnosti vaše situacije, tako da ne mogu ni da predložim konkretan plan. Ali, u kooperaciji sa drugim zemljama, koliko je moguće širom sveta, od Afrike, preko Latinske Amerike do Evrope i Azije treba odbiti ulazak u nove dugove ili preuzimanje plaćanja starih dugova koje su napravili neki bivši lideri, korumpirani od strane ekonomskih ubica... Tek, ako svi složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu!


http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-07-04-2008/placene-ekonomske-ubice-i-u-srbiji

Берза нестабилна до краја избора
Портфолио инвеститори очекују даљи пад ликвидности и после 11. маја
Београдска берза: Где су нестали осмеси Фото Л. Адровић

По развоју ситуације на Београдској берзи до 11. маја може се очекивати даљи пад опште ликвидности акција, јер инвеститори, углавном, чекају исход избора. У зависности од кампање коју ће водити политичке партије зависи да ли ће доћи до појачаног опреза потенцијалних инвеститора.

Радмила Бајевић, директор „Делта инвестмента”, подсећа на то да су акције на Београдској берзи од почетка године у просеку појефтиниле за око 30 одсто. Овако негативан тренд резултат је опште финансијске кризе која је захватила цео регион, али и политичке ситуације у Србији.

– Упоредо са ценовном корекцијом, тржиште је захватила и криза ликвидности, која се огледа у изразито малом обиму промета. У последње време „активно” се тргује с акцијама квалитетних компанија са веома добрим пословним резултатима и плановима, док за осталим акцијама нема озбиљнијег интересовања. Феномен да највећи пад вредности бележе управо најквалитетније хартије, односно исте оне акције које су главни носиоци раста у време просперитета, типичан је за изразито плитка тржишта у време финансијске кризе – истиче Радмила Бајевић.

Она тврди да ће мали обим промета на Београдској берзи бити актуелан, највероватније до избора. Разрешење тренутне политичке ситуације и заузимање јасног курса будућег развоја деловаће, у сваком случају, позитивно на тржиште капитала.

Наташа Ђуричић, из Друштва за управљање инвестиционим фондовима „ФИМА инвест ад”, наглашава да је наше тржиште још младо и у развоју и да није необично да у појединим тренуцима ликвидност није на завидном нивоу.

– На таквом тржишту, сваки мали поремећај чини да ситуација изгледа драматичније него што јесте. Многе хартије јесу изгубиле на вредности, пре свега најликвидније, и управо та њихова ликвидност их је коштала. Промет на Београдској берзи је доста смањен у односу на раније, али, премда то може изгледати апсурдно, реч је о охрабрујућој чињеници. То показује да су инвеститори само опрезни, да нема агресивне продаје с њихове стране и да су одлучили да остану ту где јесу и да сачекају исход парламентарних избора. Управо, до избора а и после, док се образује републичка влада верујемо да ће промет бити на нижем нивоу – наглашава Ђуричић.

Она додаје да, ипак, треба напоменути да која год опција победи, не треба очекивати значајније промене. Судећи по ценама акција и промету, верујемо да је у цене већ уграђен сценарио у коме владу формирају странке које виде интеграције са ЕУ на други начин.

– Као Друштво за управљање инвестиционим фондовима на основу досадашњег искуства можемо да закључимо да је велики број чланова који нису имали дугорочни инвестициони хоризонт већ поднео захтеве за откупе инвестиционих јединица. Иако се велики број инвеститора одлучио да сачека резултате избора, ставови које истичу све политичке опције не дају основа за забринутост што се тиче будућности финансијског тржишта у Србији – закључује Наташа Ђуричић.

Д. Спаловић
[објављено: 14.04.2008]

evo i ovo cisto da se vidi da ni dobro poslovanje ne pomaze

Indeksi pali na nivo decembra 2006.
„Imlek“ povećao prošle godine prihod za 22,5 odsto, akcije najniže za poslednjih godinu dana. „Metals banka“ ostvarila rast profit tri puta, akcije nikada jeftinije

BEOGRAD - Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze „beleks 15“ je spušten na vrednost sa početka decembra 2006. godine. Sumorno raspoloženje investitora generisano političkom neizvesnošću i internacionalnom finansijskom krizom i dalje se nastavlja. Od 260 akcije kojima je trgovano, samo kod 41 je zabeležen rast cene, vrednost 102 akcija je nedelju završila u crvenom, dok je cena 117 akcije ostala na nivou prethodne nedelje. Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija je iznosilo 90 odsto. Najveći prošlonedeljni gubitnici su Čačanska banka i „Putevi Užice“. Najveći pozitivan trend imale su akcije „Univerzal„ banke i građevinskog preduzeća „Napred“.

Skupština Beogradske berze a. d, koja će se održati 7. maja, doneće odluku o povećanju osnovnog kapitala iz sopstvenih sredstava, saopšteno je sa BSE. U tu svrhu doneće se odluka o izdavanju običnih akcija, bez javne ponude radi pretvaranja neraspoređene dobiti u osnovni kapital i po tom osnovu zamene akcija radi povećanja njihove nominalne vrednosti. Osim toga, doneće se i odluka o izdavanju običnih akcija, bez javne ponude, radi zamene postojećih akcija zbog povećanja broja akcija, smanjenjem nominalne vrednosti. Skupština će doneti i odluku o ponovnom izboru Upravnog odbora Beogradske berze, kao i o prihvatanju ponude za otkup i sticanje sopstvenih akcija.

Beogradska mlekara „Imlek“ ostvarila je u 2007. profit od 413 miliona dinara, odnosno više od pet miliona evra. To je prvo pozitivno poslovanje najveće mlekare u Srbiji od 2003. godine, od kada je u vlasništvu međunarodne kompanije „Salford“, objavljeno je u prospektu te kompanije na Beogradskoj berzi. Prema podacima sa sajta Berze, poslovni prihodi „Imleka“ u prošloj godini bili su 12,6 milijardi dinara, za 22,5 odsto veći nego u 2006. godini, dok su poslovni rashodi povećani za 17,5 odsto, na 10,14 milijardi dinara. Akcijama najveće mlekare na Balkanu se trgovalo u toku prošle nedelje i na nivou od 1.805 dinara, što je najniža cena u poslednjoj godini.

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8709&sectionId=1

696 a jel si pročitao ovo? http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8603&sectionId=2

Opaka stvar, ali vjerovatno pred izborno obečanje. Ali dobro zvuči :)

Ja sam se iznenadio za Srbiju u prinosima po ha pa zatim po procentu iskoriscenosti poljoprivrednih povrsina. Koriste 25-30% potencijala u ovako "gladnim" vremenima.

Eee kad krenu, nekako mi čudna Srbija, ali stvarno, opće neće biti važno tko je na vlasti. čak ako i radikali pobjede bit će dobro. Kako će oni uzletiti... Kakvi su tamo giganti, prometi, okreću novčiće...

Prinosi i nisu problem to se da srediti malo vode, malo djubriva, pojacas pesticide, hibride imaju. Ovo koriscenje zemljista je cudnije i opasnije. Bjeze ljudi sa sela a to ce se ispostaviti greska. Jos da ih placomanija udari kao ove nase.

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=8709&sectionId=1

Mislim da bi bilo zgodno znati i ostale makroekonomske pokazatelje regije spoljni dug, dug i BDP po glavi, ukupni BDP, nezaposlenost, kamatne stope, deficit, itd. Imam osjecaj da i pored povezanosti kao crevaca regionalna trzista bi ipak mogla da osciluju malkice razlicito tokom ostatka godine.

Berza: Indeksi danas ponovo u padu
16:00 | Izvor: Beta
Beograd -- Indeksi akcija na Beogradskoj berzi sedmicu završavaju u minusu. Indeks Belex15 danas je u padu od 2,42 procenta, a Belexline je pao za 1,55 odsto.


Indeksi nedelju počeli rekordnim rastom, završavaju padom vrednosti
Promet je vredeo 211,67 miliona dinara ili oko 2,5 miliona evra. Učešće stranih investitora bilo je 43 odsto u ukupnoj i par procenata veće u trgovini akcijama pri čemu je na strani kupovine bilo 35,5 odsto, a na strani prodaje 20 procenata veće.

U kontinuiranoj trgovini gubitnike su predvodili Planum [PLNM] i Politika [PLTK] sa padom od neznatno više od 11 procenata, odnosno gotovo 11 procenata. U prometu je međutim bilo samo pet akcija beogradskog građevinskog preduzeća i samo jedna hartija izdavačke kuće Politika.

Osetnije je pojeftinila akcija još jednog građevinca - beogradskog preduzeća Napred [NPRD], za pet i po odsto. Promet u trgovini tom hartijom bio je solidan, nešto više od pet miliona dinara.

Na listi većih gubitnika našla se i kompanija sa A Listinga Berze Energoprojekt holding [ENHL] sa padom od pet odsto, uz promet od gotovo pet miliona dinara.

U padu je bila još jedna akcija sa A Listinga - Sojaprotein [SJPT], od četiri odsto, uz promet od 5,5 miliona. Treći sa A Listinga, pirotski Tigar [TIGR], ubeležio je pak rast od 4,67 odsto, uz promet od milion i po dinara.

Vrednošću prometa ponovo se izdvojila AIK banka [AIKB] sa 62,32 miliona dinara. Pri tome je akcija niške banke pojevtinila tri i po odsto. Na listi akcija kojima se najviše trgovalo sledi konditor Banini [BNNI] sa 22,5 miliona dinara i potom idu tri banke - novosadska Metals [MTBN] sa 12,72 miliona i beogradske Jubmes [JMBN] i Univerzal [UNBN] sa 11,63 odnosno 8,18 miliona.

U trgovini po metodu preovlađujuće cene najprivlačniji ulagačima bio je beogradski Vetfarm [VETF] i promet je dostigao 17,74 miliona dinara. Cena akcije bila je stabilna i iznosila je 65 hiljada dinara

Pad cena nafte ugrozio bi srpsku ekonomiju
20. jun 2008. | Piše: Miroslav Zdravković | Izvor: B92
Srbiji, ali ne samo njoj, već i svim drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), preti ozbiljna platno-bilansna kriza u slučaju da dođe do oštog pada cene nafte i smanjenog finansiranja „petrodolarima“.


Ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda su u svom polugodišnjem izveštaju (World Economic Outlook) došli do saznanja da su ekonomska kretanja nakon 2000. godine u Istočnoj Evropi uporediva sa spoljnim zaduživanjem Latinske Amerike i ostalih zemalja trećeg sveta koje su bile uvoznice nafte, u periodu od 1974. do 1981. godine.

Zajednički imenitelj obe ekonomske priče bili su „Petrodolari“. Oni predstavljaju višak prihoda zemalja izvoznica nafte deponovan u bankama razvijenih zemalja, i iz njih preusmeren u zemlje sa platno-bilansnim deficitom. Slično obema situacijama je rast cene nafte i međunarodna inflacija. MMF je izračunao da je sada cenovni šok mnogo jači nego 1973-74. godine.

Prva priča se završila kada su američke federalne rezerve pooštrile monetarnu politiku (povećale osnovne kamatne stope) i destimulisale kreditiranje trećeg sveta, već učinile atraktivnim ulaganja u njene trezorske papire. Nagli zastoj u prilivu novih kredita uticao je da izbije dužnička kriza u većini zemalja u razvoju. Naviknute na ogromne prilive novih zajmova suočile su sa potrebom da otplaćuju stare što je uticalo na proglašavanje moratorijuma na servisiranje obaveza po spoljnom dugu.

Zastoj u otplatama zajmova uticao je da najveće američke i svetske banke zapadnu u nelikvidnost i nađu su pred bankrotstvom. MMF je, kao „svetski finansijski policajac“ istrčao na teren i ostavio za sobom pustoš u većini zaduženih zemalja (uredno servisiranje dugova po cenu pada ekonomske aktivnosti), ali je obezbedio opstanak zapadnog bankarskog sistema.

Druga priča se bliži kraju, a kako će on izgledati je krajnje individualan problem svake od zemalja „omamljenih“ petrodolarima. Zavisiće od adaptibilnosti ekonomskih politika u slučaju prekida priliva novih zajmova. Povoljne indikatore na kratak rok, u korist Srbije i CIE predstavlja nastavak rasta cene nafte i obaranje kamatnih stopa kako bi se izbegla ekonomska kriza u SAD.

I ovde dolazimo do apsurdnog zaključka da je moguće da nastupi nagli zastoj u prilivu kapitala u Srbiju, koji nikakve veze nema sa našim političkim haosom i koalicijama koje bi formirale vladu, a koji će nas sve prilično oštro pogoditi kroz nagli pad standarda. Hoće li standard pasti zbog oštre redukcije potrošnje izazvane manjim uvozom ili padom vrednosti dinara, sasvim je svejedno.

Još apsurdniji može biti mogući uzrok koji može dovesti do ovog mračnog scenarija, na primer:

- rast kamatnih stopa u SAD kako bi obuzdale rast cena,

- socijalni program u Ruskoj Federaciji koji bi povećao njihovu domaću potrošnju (smanjio višak petrodolara),

- oprez banaka i neodobravanje kredita, jer ne veruju da je održiva platno-bilansna pozicija svake od zemalja CIE pojedinačno.

Osnovni uzroci koji za posledicu mogu imati izbijanje platno-bilansne krize su:

1. Dugotrajna i kontinuirana aprecijacija kursa dinara, koja je uticala na ogroman skok svih dohodaka izraženih u evrima i mogućnost da se ovako „bogati“ neizmerno zadužujemo. Prilažemo tabelu na osnovu koje se možemo pohvaliti (ili pokriti glavu) da je srpski dinar najjača valuta na svetu, mereno stepenom aprecijacije prema dolaru od 2000. do 2007. godine.



Tabela 1: Indeksi BDP-a po kupovnoj snazi valuta Zemlja Indeks BDP-a po kupovnoj snazi Indeks BDP-a po tekućim cenama Indeks apresijacije(2000=100)
Srbija 174.3 465 266.7
Rusija 186.3 496.6 266.5
Angola 261.4 671.7 256.9
Rumunija 179.9 447.9 249
Kazahstan 234.4 568.2 242.5
Ukrajina 198.3 449.4 226.6
Čad 240.5 510.8 212.4
E. Gvineja 394.6 836.1 211.9
Belorusija 207.7 429.8 206.9
Zambija 168.3 344.5 204.7
Slovačka 181.3 369.4 203.7
Mongolija 180.8 358.6 198.3
Sudan 195.9 373.3 190.5
Češka 162.2 309.1 185.9
Mađarska 155.3 288.7 180.7
Estonija 209.2 378.1 180.1
Bugarska 174 313.4 179.1
Moldavija 183.1 327.9 179.1
Turkmenistan 302.8 535.8 177


*Izračunato na osnovu IMF World Economic Outlook Database

Priložena rang lista zemalja sadrži dve grupe: izvoznice nafte i primarnih proizvoda sa ogromnim platno-bilansnim suficitom i zemlje CIE sa ogromnim deficitima.

1. Rast javne potrošnje pri prekomernom prilivu kapitala. U situaciji ogromnog priliva javni sektor bi morao da štedi i ograničava potrošnju jer ni jedan priliv ne traje beskonačno dugo. Mi smo u neprestanim izbornim ciklusima i javna potrošnja raste.
2. Politika sterilizacije priliva kroz povlačenje dinara repo-operacijama. Sterilizacija prekomernog priliva, usled previsokih troškova, u većini zemalja posustaje nakon dve godine. Tim pre, jer direktno poziva na špekulativni ulaz kapitala koji zarađuje na aprecijaciji kursa.



Treba skrenuti pažnju da su svi uzroci zajednički svim zemljama CIE, ali da ih je Srbija dovela do krajnosti.

Titova Jugoslavija se nije raspala zbog njegove smrti, već usled izbijanja platno-bilansne krize i posledične desetogodišnje ekonomske stagnacije u nacionalno i verski heterogenoj zemlji. Pomislite šta bi se dogodilo sa SAD kada bi njena ekonomija stagnirala 10 godine. I u tom svetlu su slabljenje dolara i pad kamatnih stopa sasvim razumljivi, kao metodi za stimulisanje ekonomskog rasta.

Sada baš i nije preostalo materijala za raspad, ali socijalne tenzije mogu dovesti do nekontrolisanih nemira.

Šta nam je činiti?


1. Relaksiranje monetarne politike i prestanak politike sterilizacije. Pri sadašnjem nivou restriktivnosti izražene visokim stopama obaveznih rezervi kurs evra iznosi oko 80 dinara. Međutim, ukoliko bi se smanjio nivo restriktivnosti dobili bismo i realniju sliku koliko bi on trebao da iznosi. Politika sterilizacije dinara će do kraja ove godine, a računajući od početka 2006. godine koštati NBS oko 700 miliona evra (ne računajući zaradu banaka i gubitak NBS na kursnim razlikama). Cena je restuća, kako zbog vrednosti uloženog novca tako i rastuće kamate, i iznosi oko milion evra dnevno!
2. Čvrsta fiskalna politika koja će sprečiti dalji rast rashoda pri inflatorno rastućim prihodima, i povećavati vrednost državnih rezervi na računima NBS.
3. Zamrzavanje plata u svim javnim preduzećima koja zloupotrebljavaju monopolsku tržišnu poziciju, kako da povećaju cene svojih proizvoda i usluga, tako i da nekontrolisano povećavaju troškove.
4. Nastavak evropskih integracija i pročišćavanje levog (istočnog) uha u glavi Srbije. Privlačenje stranih direktnih investicija u još neprivatizovana industrijska preduzeća, i davanje greenfield licenci u najkraćem roku (primer Inđije i elektronske uprave).
5. Rast izvoza radi početka procesa smanjivanja trgovinskog deficita. U prethodnih 7 godina, a i u ovoj, trgovinski deficit raste po stopi od oko 30 odsto.



A za vrednost izvoza na svetskom nivou važna je dinamika priliva stranih direktnih investicija, pa bi to trebalo da važi i za Srbiju. Naime, u 2006. godini su se kumulativne vrednosti priliva SDI (12 hiljada milijardi dolara) i robnog izvoza (12059 miliona dolara) u svetu gotovo podudarile.

Kod 15 zemalja Centralne i Istočne Evrope zbirne vrednosti investicija i robnog izvoza su se podudarile u promil (po 438 milijardi dolara priliva SDI i robnog izvoza). Odstupanja vrednosti izvoza od investicija po zemljama posledica su sektorske strukture priliva.

Stoga je za dalji rast izvoza Srbije neophodno da dođe do stvarnog priliva što više velikih izvozno-orijentisanih investicija u velika neprivatizovana preduzeća, ili greenfield ulaganja.

Ukoliko bi počeo proces makroekonomskog prilagođavanja naš krivi toranj bi imao šansi da se vremenom ispravi. U suprotnom, insistirajući na dosadašnjim mehanizmima makroekonomskog upravljanja toranj će se srušiti sa nesagledivim posledicama po ekonomiju Srbije (i nas kao njene građane).
izvor B 92

moderatoru, preseli ovo ako ne odgovara temi

Pa ovdje je vec bilo dosta govora o Jelacicu (i donekle Djelicu). Nijedan ni drugi nisu kompetentni makroekonomisti, cinjenica je da su i jedan i drugi radili u McKinsey-u , tako da ce i jedan i drugi uvijek biti u stanju da daju solidnu powerpoint prezentaciju, ali ovo ne trebe da buni, i da se prihvata kao da znaju i razumiju sta rade. Ne kazem da nisu strucni ali ni jedan ni drugi nisu kompetentni makroekonomisti sto za vodjenje ekonomije nije dovoljno. Vodjenje drzave nije ista stvar sto i maksimizacija shareholders-ovog bogatstva.
Kada je onomad prelazeno na evro, finansijski analisti su bili zaprepasteni kolicinom njemackih maraka kojih su kod nas ljudi drzali u slamaricama. Cini mi se, bilo je nekih 4-5 puta nego sto su i najoptimisticniji analisti predvidjali. Srbija je bila zemlja gdje je drzava bila siromasna a ljudi relativno bogati. Sadasnja ekonomska politika ce dovesti do toga da i gradjani i drzava budu siromasni, jer sadasnja ekonomija bukvalno izbija ljudima i zadnje rezerve koje je imala a za koje drzava nije bila svjesna da ih ljudi imaju. Nama trenutno treba jeftina drzava koja nece crpiti budzet i koja ce stimulisati ekonomiju. Kroz politiku jakog dinara jedino se stimulise uvoz i ubija izvoz. Strana firma jedini dobar biznis u Srbiji moze da vidi uvoz necega u Srbiju, brzi obrt kapitala i izlazak sa srpkoga trzista. Dugorocne investicije su previse rizicne jer u ekonomiji ima i previse problema sa fundamentalnim stvarima. Vjerovatno je jak dinar zamisljen kao "vehicle" (ne mogu da smislim da bolji izraz, koji bi privukao strane investicije,posto sto dinar vise jaca u odnosu na evro, to povecava povrat u evrima. Medjutim opet je problem sto fundamentalno dinar je precjenjen i sa pozicije stranog investitora jedino kratkorocne rizicne spekulacije u Srbiji prave smisla. U Isto vrijeme nasi politicari, pocevsi jos od pokojnoga Djindjica, a kada smo svi ocekivali da stvari krenu na bolje, izigravaju "statesman"-e a gotovo nista konkretno nije ucinjeno. Ovdje ne treba da se lazami ili zavaravamo.
Ovo znaci da vlada "navija" da nafta ostane skupa jer to je jedini nacin da se popuni rupa nastala ekscesivnom potrosnjom. Naima elesticited demanda, sto bi ekonomisti rekli je neelastican, sto znaci da poskupljenja benzina malo uticu na kolicinu goriva koji ljudi trose. Ljudi su se navikli da voze auta i odrece se milijon drugih stvari ali ce se voziti u autima. Ovo puni budzet direktno ali ga indirektno na dugorocno prazni jer gusi potrosnju i ekonomsku dinamicnost na mikroekonomskom nivou (potrosaci, male firme).
Sto se tice ekonomije mnogo bolje bi bilo da je DS izgubio na izborima jer j epotrebna radikalna izmjena u vodjenju makroekonomse politike. Sadasnja ekipa se zajunila i nece to vidi, nastavice po svome dok se manje vise ekonomija ne upropasti. Ko ce pravu cijenu ovoga platiti se zna.
(alex, 21. jun 2008 07:45)

Očekuje se stagnacija tržišta
15:06 | Izvor: Beta
Beograd -- Najava stabilne vlade nije doprinela poboljšanju prilika na tržištu kapitala i protekli period odeležio je nastavak negativnog trenda na Beogradskoj berzi.
Milić: Ulagači se povlače na likvidnija tržišta
Dugotrajan proces formiranja vladajuće većine uslovio je da pozitivan impuls, koji je postojao u periodu izbora, ne bude iskorišćen, mada su na to uticali i drugi faktori, ocenio je portfolio menadžer Fokus Investa Marko Milić.
Negativna dešavanja na globalnom nivou, usporavanje privrede zapadnih zemalja i nelikvidnost njihovih tržišta kapitala, "odvukli" su strane investitore od Beogradske berze, kazao je Milić dodajući da su pri tome domaći investitori još uvek nedovoljno uključeni.
"Domaći investitori nisu u stanju da generišu značajniju tražnju koja bi barem delimično stabilizovala tržište", istakao je portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Fokus Invest.
Mali prometi na nivou od 1,5-2 miliona evra, izuzimajući povremene velike blok trgovine, ograničavaju investitore da izađu iz nekih pozicija i stvaraju sve veći broj "dugoročnih investitora" koji će morati da pričekaju bolje dane na Beogradskoj berzi, smatra Milić.
Neki veliki podsticaj tržištu u ovom trenutku Milić ne očekuje ni od dugo najavljivanih zatvorenih investicionih fondova, s obzirom da je visina sredstava određena u javnom pozivu na nivou od par miliona evra.
Milić je naveo da u takvim trenucima nelikvidnosti čak i najlikivdnijih hartija na Beogradskoj berzi zatvoreni fondovi imaju problem da privuku ulagače, s obzirom da niko ne može da im garantuje likvidnost, bez obzira na rezultate poslovanja fonda.
"U narednom periodu možemo očekivati dalju stagnaciju na tržištu kapitala pošto strani ulagači, koji su najviše doprineli rastu prometa i indeksa, imaju dobar izbor fundamentalno atraktivnih alternativa na likvidnijim tržištima, tako da će, za početak, malo sačekati sa ulaganjem na Beogradsku berzu", zaključio je Milić.

Očekuje se stagnacija tržišta
15:06 | Izvor: Beta
Beograd -- Najava stabilne vlade nije doprinela poboljšanju prilika na tržištu kapitala i protekli period odeležio je nastavak negativnog trenda na Beogradskoj berzi.
Milić: Ulagači se povlače na likvidnija tržišta
Dugotrajan proces formiranja vladajuće većine uslovio je da pozitivan impuls, koji je postojao u periodu izbora, ne bude iskorišćen, mada su na to uticali i drugi faktori, ocenio je portfolio menadžer Fokus Investa Marko Milić.
Negativna dešavanja na globalnom nivou, usporavanje privrede zapadnih zemalja i nelikvidnost njihovih tržišta kapitala, "odvukli" su strane investitore od Beogradske berze, kazao je Milić dodajući da su pri tome domaći investitori još uvek nedovoljno uključeni.
"Domaći investitori nisu u stanju da generišu značajniju tražnju koja bi barem delimično stabilizovala tržište", istakao je portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Fokus Invest.
Mali prometi na nivou od 1,5-2 miliona evra, izuzimajući povremene velike blok trgovine, ograničavaju investitore da izađu iz nekih pozicija i stvaraju sve veći broj "dugoročnih investitora" koji će morati da pričekaju bolje dane na Beogradskoj berzi, smatra Milić.
Neki veliki podsticaj tržištu u ovom trenutku Milić ne očekuje ni od dugo najavljivanih zatvorenih investicionih fondova, s obzirom da je visina sredstava određena u javnom pozivu na nivou od par miliona evra.
Milić je naveo da u takvim trenucima nelikvidnosti čak i najlikivdnijih hartija na Beogradskoj berzi zatvoreni fondovi imaju problem da privuku ulagače, s obzirom da niko ne može da im garantuje likvidnost, bez obzira na rezultate poslovanja fonda.
"U narednom periodu možemo očekivati dalju stagnaciju na tržištu kapitala pošto strani ulagači, koji su najviše doprineli rastu prometa i indeksa, imaju dobar izbor fundamentalno atraktivnih alternativa na likvidnijim tržištima, tako da će, za početak, malo sačekati sa ulaganjem na Beogradsku berzu", zaključio je Milić.

Ovo k'o da je pisano za BLSE..., samo kad ovih 1,5-2 miliona evra zamjenimo sa 1,5-2 milona maraka...

E'o.., samo da mi je znati.., gdje su sad ta likvidna tržišta.., pa da i ja idem... :D

p.s. Rossi.., sad smo svi postali kao Franciska... ;)

Skoro ista prica i za Cg.S tim da pojedini domaci dokupljuju.

Skoro ista prica i za Cg.S tim da pojedini domaci dokupljuju.

Ja sam za to da to sve ode na jednu ''balkansku berzu''.., pa nek' se malo izmiješaju investitori... Teško da može da škodi... :photo:

Lukoil Beopetrol zaradio 5,9 mil. $

10:35 | Izvor: Beta
Beograd -- Kompanija Lukoil Beopetrol je objavila da je u prvih šest meseci 2008. imala dobit pre oporezivanja, kamata i troškova amortizacije od 5,9 miliona dolara.

To je za 10,6 odsto manje od plana, a kako je objavljeno, dobit nije dostigla planiranih 6,6 miliona dolara zbog usporenog razvoja maloprodajne mreže koji je posledica komplikovanog dobijana dozvola za izgradnju pumpi i zatvorenog tržišta naftnih derivata.

Lukoil Beopetrol planira da drugom polugodištu ove godine ostvari dobit pre oporezivanja, kamata i troškova amortizacije (EBITDA) u iznosu od 8,7 miliona dolara.
Ta naftna kompanija planira i da od jula do decembra proda 145 hiljada tona naftnih derivata i ostvari prihod od 389 miliona dolara.

Navodi se da je Lukoil Beopetrol od januara do juna 2008. godine prodao 115 hiljada tona naftnih derivata u Srbiji, što je za 27 hiljada tona manje od plana. Tom prodajom kompanija je zadržala učešće od 21 odsto na srpskom tržištu naftnih derivata.

Uvezeno je i 255 hiljada tona nafte, što je 13 odsto više od plana, navodi se u šestomesečnom planu poslovanja. U drugom polugodištu 2008. godine planiran je uvoz 225 hiljada tona nafte.

U maloprodajnu mrežu je investirano 4,15 miliona dolara, što je za 1,75 miliona dolara manje nego što je najavljeno šestomesečnim planom poslovanja. Lukoil Beopetrol planira i da investira 13 miliona dolara u širenje i obnavljanje benzinskih pumpi.

„Ju-Es stil” Srbija obustavlja proizvodnju
stana - 19. decembar 2008. u 06.34

Zbog smanjivanja porudžbina za proizvode od čelika kompanija „Ju-Es stil” Srbija početkom januara 2009. privremeno obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona. Kompanija u kojoj je zaposleno 7.000 radnika obavestila Vladu Srbije.

Kompanija „Ju-Es stil” Srbija najavila je da će početkom januara 2009. privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona, zbog smanjivanja porudžbina za proizvode od čelika zbog posledica ekonomske krize.

„Početkom januara privremeno ćemo staviti na tihi hod obe visoke peći i privremeno obustaviti proizvodnju u Čeličani i Konti livu”, rekao je direktor korporativnih komunikacija kompanije „Ju-es stil” Srbija Nemanja Brković.

Rekao je da ta kompanija ne može da predvidi kada će ekonomski i tržišni uslovi dozvoliti da ponovo bude pokrenuta proizvodnja u delovima u kojima će biti obustavljena.

Prema njegovim rečima, smanjivanje proizvodnje u smederevskoj železari je posledica svetske ekonomske krize, koja se značajno odrazila na industriju i tržište čelika i dovela do smanjivanja porudžbina za proizvode od čelika.

„Kako bismo se prilagodili trenutnoj situaciji na tržištu, kompanija ´Ju-Es stil´ je odlučila da konsoliduje proizvodnju u Evropi, tako što će privremeno da obustavi pojedine proizvodne celine u ´Ju-es stilu´ Srbija. Time ćemo na efikasniji način izaći u susret potrebama naših kupaca u Evropi”, naveo je Brković.

I u Košicama proizvodnja redukovana
Poluproizvodi od čelika za završnu proizvodnju, kako je rekao, biće obezbeđeni iz zaliha, posebno od „Ju-Es stilove” fabrike u slovačkom mestu Košice, u kojoj je proizvodnja, takođe, redukovana.

Brkić je naveo da je kompanija „Ju-Es stil” obavestila Vladu Srbije i reprezentativne sindikate koji zastupaju zaposlene u kompaniji „o našoj nameri da privremeno obustavimo proizvodnju u nekim celinama”.

„U ovom trenutku, ne očekujemo nikakve promene kada je u pitanju status zaposlenih koji rade u celinama gde će biti obustavljena proizvodnja. Ipak, ne možemo da spekulišemo unapred o eventualnim odlukama, koje mogu biti donete kao rezultat tržišnih uslova i potreba naših kupaca”, rekao je direktor Nemanja Brković.

U „Ju-es stil” Srbija u Smederevu zaposleno je oko 7.000 radnika. Kompanija je pre pet godina kupila kroz stečaj nekadašnji Sartid, koji je tada imao dug od 1,7 milijardi dolara. (RTS)

Potpisan gasni aranžman, NIS ruski

U Moskvi potpisan ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a ruskoj kompaniji Gaspromnjeft, kao i sporazumi o izgradnji gasovoda i skladišta gasa.

Istovremeno, predsednici Srbije i Rusije, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali su tzv. krovni politički sporazum koji će biti garant za izgradnju gasovoda i skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je potpisivanje rusko-srpskog energetskog sporazuma kao "epohalan događaj".

On je posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Moskvi predstavio kao "dokaz stabilnog, progresivnog razvoja odnosa i prijateljskog karaktera veza između Rusije i Srbije".

Odnose Rusije i Srbije Medvedev je, u izjavi novinarima posle potpisivanja triju energetskih sporazuma i predsedničke izjave sa Tadićem, okarakterisao kao "odnose strateškog partnerstva".

Ti dokumenti, kako je rekao Medvedev, daju osnovu za saradnju na dugi rok i usmereni su na osiguranje energetske bezbednosti Srbije, Rusije i regiona.

Predsednik Srbije Boris Tadić kazao je da ovi sporazumi povezuju Srbiju i Rusiju u decenijama koje dolaze.

"Oni daju stabilnost i ekonomsku budućnost Srbiji i duboko povezuju Rusiju i Srbiju", kazao je srpski predsednik.

Tadić je naveo i da je Srbija "otvoreno područje za ulaganje ruskih investitora".

"Srbije je na pola puta između Evrope i Rusije. Mi želimo da postane član Evropske unije i ubeđeni smo da je to korisno i za Rusiju, a ne samo za građane Srbije", rekao je Tadić.

"Ovo je naš treći ili četvrti susret samo u toku ove godine. Sretaćemo se i u budućnosti i iza svakog takvog susreta stajaće konkretna dela. Siguran sam da možemo mnogo toga da postignemo na polju kulture, međunarodnih odnosa, ali i ekonomije, na čemu počiva ceo svet", poručio je predsednik Srbije.

Tadić je takođe izrazio zahvalnost Rusiji za podršku "u svim principijelnim pitanjima međunarodne politike, u kojima je, proteklih godina, učestvovala Srbija".

Ugovor o kupoprodaji većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije potpisali su ministar energetike Srbije Petar Škundrić i predsednik Upravnog odbora Gaspromnjefta Aleksandar Djukov.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović potpisao je sa direktorom Gaspromeksporta Aleksandrom Medvedevom Memorandum o razumevanju, a sa predsednikom uprave Gasproma Aleksejem Milerom protokol o saradnji. Ta dva dokumenta odnose se na izgradnju gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Ugovorom o prodaji NIS-a previđeno je da ruski Gasprom kupi 51 odsto kapitala te kompanije za 400 miliona evra i da u tu kompaniju investira 547 miliona evra.

U ugovoru koji je na telefonskoj sednici usvojila Vlada Srbije (http://xs4.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=23&nav_category=9&nav_id=335839), navedeno je da će kupac novac za ugovorene investicije obezbediti kreditom u iznosu od 500 miliona evra, a rok trajanja kredita je 14 godina.

Iako obaveze Gasproma zavise od njihove trenutne procene, ugovor se može raskinuti ako ta kompanija ne ispuni investicione obaveze.

U tom slučaju, Srbija bi vratila 400 miliona evra ruskoj kompaniji i ponovo preuzela vlasništvo nad NIS-om.


Konuzin: Dobar posao

Sporazumom je zadovoljan i ambasodor Aleksandar Konuzin koji kaže da je sklopljeni posao dobar i za Rusiju i za Srbiju, ali i za Evropsku uniju.

"I ruska i srpska strana sva tri dokumenta tretiraju kao jedan paket i možete biti uvereni da će sva tri projekta biti realizovana onako kako su to dve strane utvrdile", rekao je Konuzin u Privrednoj komori Srbije.

"Mi smo ubeđeni da će ovi sporazumi doprineti intenziviranju saradnje između naših zemalja. Uvereni smo da će realizacija ovih projekata doprinositi i razvoju odnosa Srbije i Evropske unije jer će gas koji će teći ovim gasovodom stizati i u zemlje EU".

Konuzin dodaje da je ubeđen da će ovo pomoći da Srbija učvrsti svoju poziciju u procesu pregovora o članstvu u EU.

Ambasador Rusije nije želeo da govori o detaljima ugovora o prodaji NIS-a.

Na insistiranje da pojasni da li će kredit od pola milijarde evra za neophodne investicije uzeti Gaspromnjeft ili NIS, Konuzin je rekao da su se tim pitanjem bavili pregovarači i da je ono rešeno na način prihvatljiv za obe strane.

A na pitanje da li je politička izjava o daljoj saradnji, koju su u Moskvi potpisali predsednici Medvedev i Tadić, dovoljna garancija da će Srbija dobiti gasovod, Konuzin je odgovorio:

"Ja sam duboko ubeđen da reč predsednika Rusije, kao i reč predsednika Srbije, vredi daleko više nego finansijske garancije preduzeća. Verujem da će sporazumi biti realizovani i u to veruju predsednici naših zemalja", rekao je Konuzin.


"Odbrana vitalnih interesa"

Pred put u Moskvu predsednik Tadić je rekao da je Srbija u pregovorima o naftno-gasnom aranžmanu sa Rusijom postigla veoma mnogo i odbranila vitalne nacionalne interese.

"Uveren sam da imamo dobar sporazum koji na kraju treba da rezultira izgradnjom gasovoda Južni tok i imamo određenu potvrdu ili garancije da će taj gasovod konačno doći u naše krajeve", rekao je Tadić.

"Garancije su na nivou dokumenta koji ćemo potpisati predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev i ja, kao predsednik Srbije, gde će naše države stati iza realizacije ovih sporazuma", kazao je Tadić.

Tadić navodi i da je "još jedna garancija, koja je možda veća i od svih ostalih, činjenica da je Evropi potrebno 200 milijardi kubnih metara gasa u narednih pet godina".

Tadić je naveo i da je Srbija obezbedila najveći mogući nivo garancija da će sva tri dela sporazuma biti poštovana.

"Imamo garancije i kada je u pitanju NIS. Štiteći standard naših ljudi koji rade u NIS-u, izborili smo se za socijalni program, koji je takođe bio predmet pregovora", rekao je Tadić.

"Izborili smo se i za ekološku zaštitu, izborili smo se za garancije vezane za investicije. Tako da će više od 500 miliona evra u narednim godinama biti investirano u NIS", naveo je Tadić.


Bajatović: Šta ugovor predviđa

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da sporazum o prodaji Naftne industrije Srbije Gaspromnjeftu predviđa, između ostalog, 550 miliona evra investicija, od čega će 490 miliona biti uloženo u povećanje i modernizaciju proizvodnih kapaciteta, a 60 miliona u ekologiju.

Bajatović je, u razgovoru sa novinarima u ambasadi Srbije u Moskvi, rekao da će svi proizvodi NIS-a biti zasnovani na standardu evro 5, što, prema njegovim rečima, govori da proizvodi te kompanije neće biti namenjeni samo srpskom tržištu.

"Za obe strane je važna razvojna mogućnost da Srbija postane energetski lider na Balkanu i ukoliko bi Srbija do kraja iskoristila prednosti ovog aranžmana, to bi značilo da Srbija ima potpuno nove ekonomske mogućnosti i bolju geostratešku poziciju", rekao je Bajatović.

On je dodao da sa ruskom stranom još nije precizirano koliki će biti kapacitet gasovoda "Južni tok", ali je podsetio da sporazum potpisan pre godinu dana garantuje protok ne manji od 10 milijardi kubnih metara, čime bi Srbija zadovoljila svoje energetske potrebe.

Pitanje kapaciteta gasovoda će, prema njegovim rečima, biti precizirano studijom o izvodljivosti koju bi "Gasprom" trebalo da pripremi do jula 2010. godine.

Bajatović je istakao da bi za Srbiju bilo prihvatljivo jedno od dvaju rešenja koja su trenutno u razmatranju, prema kojima bi protok gasa mogao biti 23,1 ili 21,4 milijarde kubnih metara.

Bajatović i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić su očekuju da će NIS u narednih nekoliko godina postati ubedljivo najsnažnija naftna kompanija na Balkanu.
B92

Ugovorom o prodaji NIS-a previđeno je da ruski Gasprom kupi 51 odsto kapitala te kompanije za 400 miliona evra i da u tu kompaniju investira 547 miliona evra.

U ugovoru koji je na telefonskoj sednici usvojila Vlada Srbije, navedeno je da će kupac novac za ugovorene investicije obezbediti kreditom u iznosu od 500 miliona evra, a rok trajanja kredita je 14 godina.


U sustini NIS ce dici kredit i samo-segraditi!

@rosi sto je ovo?
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=12&dd=27&nav_id=336504
Koliko kontam NIS ce dici kredit kod gasprom banke za koji ce gasprom garantovati a koji ce NIS vracati? Jesam li dobro skontao?

naftagas je otet i poklonjen rusima. vojvodina sa rusima sve manje i manje evropska regija.rusi ce imati cvrsce pozicije da blokiraju izgradnju-nabuko-gasovoda, kako bi i dalje evropa u dobrom procentu zavisila od ruskog gasa. srbija ce svoj budzet i dalje puniti vojvodjanskim parama, a ruski kapital ce to garantovati(da se slucajno autonomija vojvodine ne povrati). dobro beogradu i moskvi-oteli pa podijelili.

ako bacuske ne puste gas, mi cemo pocrkat

naftagas je otet i poklonjen rusima. vojvodina sa rusima sve manje i manje evropska regija.rusi ce imati cvrsce pozicije da blokiraju izgradnju-nabuko-gasovoda, kako bi i dalje evropa u dobrom procentu zavisila od ruskog gasa. srbija ce svoj budzet i dalje puniti vojvodjanskim parama, a ruski kapital ce to garantovati(da se slucajno autonomija vojvodine ne povrati). dobro beogradu i moskvi-oteli pa podijelili.

To je odraz ratova.., korupcije i kriminala u državi... Mnoge fabrike su otete od naroda i ''poklonjene'' prodane u bescijenje.., i to ne samo u Srbiji već i u HR.., BiH i CG...

Što se tiče punjenja budžeta normalno je da se najviše novca slijeva iz razvijenijih regija u administrativni centar... To je svugdje u svijetu normalno samo ne u Srbiji...

Ja bih im dao državu pa nek' se sami brinu za sebe... :whistling2:
ako bacuske ne puste gas, mi cemo pocrkat
Česme su zavrnute i u ostalim evropskim zemljama.., pa ni balkan nije izuzetak... (http://www.nezavisne.com/dogadjaji/vijesti/35206/BiH-ostala-bez-gasa.html)Koliko se sjećam Rusi su i prošle godine.., za vrijeme najvećih hladnoća zavrtali ventile...

Samo mi žao ukrajinaca.., toliko im je zapadna Evropa pomagala da se oslobode veliko-ruske hegemonije.., a sad su ih ostavili na cjedilu.., sa onolikim dugom... A još ih optužuju i za lopovluk... Vragolani jedni... :D

http://news.bbc.co.uk/2/shared/spl/hi/pop_ups/05/europe_enl_1136301170/html/1.stm

Ja nesto kontam da ovo ne moze da potraje predugo. Mapa u prilogu. Iz Rusije samo jedan gasovod ne vodi preko Ukrajine. E sada mogu to da drze za sebe i da se inate ali to je na zajednicku stetu.

Ja bih im dao državu pa nek' se sami brinu za sebe...

kako to dobro zvuci

Što se tiče punjenja budžeta normalno je da se najviše novca slijeva iz razvijenijih regija u administrativni centar... To je svugdje u svijetu normalno samo ne u Srbiji...


Da ali je i normalno da nesto izadje iz centra.

http://news.bbc.co.uk/2/shared/spl/hi/pop_ups/05/europe_enl_1136301170/html/1.stm

Ja nesto kontam da ovo ne moze da potraje predugo. Mapa u prilogu. Iz Rusije samo jedan gasovod ne vodi preko Ukrajine. E sada mogu to da drze za sebe i da se inate ali to je na zajednicku stetu.

putin naredio gaspromu da potpuno obustavi isporuku gasa preko ukrajine

Da ali je i normalno da nesto izadje iz centra.
Jeste.., i to ulagajući u manje razvijene regije.., ali naravno i vraćajući preko opština u određenom procentu... Paaaa sad.., diskutabilna je situacija u SR...

http://news.bbc.co.uk/2/shared/spl/hi/pop_ups/05/europe_enl_1136301170/html/1.stm

Ja nesto kontam da ovo ne moze da potraje predugo. Mapa u prilogu. Iz Rusije samo jedan gasovod ne vodi preko Ukrajine. E sada mogu to da drze za sebe i da se inate ali to je na zajednicku stetu.

A ništa ti ne znači to što rusi u vrijeme najvećih minusa zavrću ventile... Pustiće oni plin vrlo brzo.., naravno dok se Evropa malo ohladi... Ovo ti je klasična demonstracija moći.., 7-dnevni ban.., ili ti ''zavrtanje ušiju...'' (uglavnom njemcima.., kao najvećim potrošačima gasa - čini mi se)...

p.s. Ovaj udar najviše su u EU.., kako sam dobio info. osjetili građani... Hladni radijatori.., autoplin i sl.