Recepcioneri uz sobu nude i prostitutke

Lanac prostitucije u poznatom beogradskom hotelu, u kojem je radilo 15 devojaka, a koje su u saradnji sa makroima i recepcionerima klijente opsluživale u hotelskim sobama i privatnim stanovima, akcijom policije nedavno je razbijen. Protiv trojice makroa, jednog recepcionera i dve žene podnete su krivične prijave, a policija je krenula u kontrolu gotovo svih hotela u Beogradu i otkrila da je nekim recepcionerima osnovno zanimanje samo paravan za posredovanje u prostituciji.

Devojčica zanemela od straha

Odeljenje za javni red i mir nedavno je uhapsilo i devojku koja je 14-godišnju devojčicu strpala u svoj stan, tukla je i primoravala da se za njen račun bavi prostitucijom. Devojčica je uspela da pobegne i to prijavi policiji. Maloletnici, koja je zbog pretrpljenog straha zanemela i ogluvela, u oporavku pomaže nekoliko nevladinih organizacija. Devojka koja je maloletnicu tukla je prostitutka i trenutno je u pritvoru, a tereti se za trgovinu ljudima.
Sagovornik „Blica“ iz Odeljenja za javni red i mir beogradske policije, kaže da je raskrinkana grupa radila u hotelu, gde je kao recepcioner bio zaposlen jedan od članova kriminalne ekipe. On i jedna od uhapšenih žena bili su zaduženi za stupanje u kontakt sa potencijalnim klijentima. Ona perfektno govori dva, a služi se s još dva strana jezika, što joj je omogućilo lak kontakt sa gostima, uglavnom strancima, kojima je nudila usluge prostitutki. Posle dogovora, one su slate u sobe gostiju.
Protiv ovih šestoro osumnjičenih samo u ovoj godini podnete su tri prijave, a većina je priznala čime se i kako bavila, pa je sudija odlučio da sve ide redovnim putem. Detaljna policijska provera i u drugim hotelima zatekla je sličnu situaciju.
- Gostima hotela nude se prostitutke, s kojima su recepcioneri u direktnoj vezi ili preko makroa. Cena usluge recepcionera je deset, 20 evra, ali ima i onih hotelskih radnika za koje devojke kažu da traže čak polovinu njihove zarade - navodi naš sagovornik i dodaje da nije redak slučaj da radnici hotela prijave svog kolegu za koga znaju da na taj način dodatno zarađuje. I nadležni u hotelima, koji brinu o ugledu, veoma su zainteresovani da se prostitucija suzbija, pa sarađuju s policijom.
Policijska istraga je utvrdila da se otkrivena ekipa oglašavala i u novinama i nudila usluge „masaže“. Pozive zainteresovanih na petnaestak telefona primala je sekretarica:poster_spam: u iznajmljenom stanu na Čukaričkoj padini. Imali su i poseban telefon za stalnu klijentelu. Kada bi zainteresovani opisao kakvu devojku traži, ostavio bi svoj broj fiksnog telefona, koji bi ona proverila i zatim bi pozvala jednog od trojice vozača, inače makroa, i prenela im adresu.

Žene šalju na odmor, a noćne dame ih pelješe:slap425:

Nije bila retkost da tokom godišnjih odmora muškarci koji pošalju žene i decu na letovanje organizuju žurke na koje pozovu prostitutke, pa je bilo slučajeva da su ih one opelješile. Oni prijave policiji sve, uz molbu da o tome ne obaveštavaju njihove supruge.
- Sve češće se događa da otkrivamo ljude koji devojkama, koje najčešće rade kao striptizete, obezbede da im se slika pojavi u novinama, a zapravo stoje iza njih kao makroi. Naime, obilaze sa njima ekskluzivne lokale i prijateljima zainteresovanim za devojke objasne da mogu da izađu s njima, ali da to zadovoljstvo košta od 200 do 500 evra - kaže naš sagovornik iz MUP.
- Makroi bi devojku odvezli do stana, a zatim ga detaljno pregledali da se ne bi dogodilo da pored klijenta bude još neko i da prostitutke ne bi bile maltretirane. Vozač, makro, čekao bi u kolima i prekidao ih po isteku vremena koje je klijent platio - priča naš sagovornik i dodaje da su seksualnu uslugu naplaćivali od 70 do 100 evra za sat.
Jedan od vozača je inače, već dva puta bio u zatvoru, po godinu dana, upravo zbog posredovanja u prostituciji.
U Beogradu je i inače najzastupljeniji način prostitucije „salonska masaža“ iako tu, kaže naš sagovornik, nema ni salona, ni masaže. Devojke ili makroi daju oglas nudeći masažu i kada zainteresovani pozove, objasne mu o čemu se radi. Tada slede provere slične onima koje je radila nedavno raskrinkana grupa.
- Dešavalo se da te devojke dođu u stan mušterije i dok se on tušira, ukradu novac. Tako je jednom muškarcu ukradeno 65.000 dinara, a protiv devojke smo podneli prekršajnu prijavu zbog prostitucije i krivičnu prijavu zbog krađe - kaže naš sagovornik i objašnjava da trenutno mnoge devojke rade kao prostitutke i na ulici, i u „salonu“, i u hotelima, tako da je teško napraviti podelu. Ono što je evidentno je da na ulici ima sve manje i ženskih i muških prostitutki.
- Stalnim racijama suzbili smo prostituciju kod „Malog raja“ na Pančevačkom putu i kod Plavog mosta. Trudimo se da i ove koje rade na Železničkoj stanici, kod pumpe „Zmaj“ i Manceovog mosta, sklonimo s ulica. Uporni smo, pa su mnoge od njih krenule ka unutrašnjosti, nadajući se da će ih tamo niko neće ometati u poslu i hapsiti - navodi sagovornik „Blica“.

Interesantno, a ne znamo gdje bi smo to smjestili.

Obavestajac na celu drzave
Obrazovani obavestajac je visoki intelektualac

Roj Aleksandrovic Medvedev

Putin nije prvi obavestajac u svetu koji je dospeo do vrha politicke drzavne i svetske lestvice, ali je, svakako, jedan od obavestajaca o kojima se najvise govori.

…Na pitanja o radu u obavestajnoj sluzbi Putin bi odgovarao obicno kratko: "Radio sam u politickoj obavestajnoj sluzbi", ili: "Bio sam strucnjak za rad sa ljudima."

Dogadjaji 1989-1990, koji su doveli do ujedinjenja Nemacke, pada Berlinskog zida, ali takodje i do raspada svih specijalnih sluzbi Demokratske Republike Nemacke i do pracenja ljudi, koji su, po njihovom misljenju, ispunjavali svoj dug, na Putina su ostavili tezak utisak. Masovne demonstracije stanovnika Zapadnog i Istocnog Berlina, samovoljni prelasci granice, omladina koja igra na zidu, neredi, okupljanja desetina hiljada ljudi kod granicnih prelaza poceli su 9. i 10. novembra 1989. godine. Istocnonemacke vlasti nisu znale sta da rade, dogadjaji u zemlji su se odvijali stihijski, situacija je bila van kontrole. Ni Gorbacov i Sevardnadze u Moskvi takodje nisu znali sta da se radi.

Zapadna grupa armije je bila dovedena u stanje pojacane borbene gotovosti, a njen komandant, general-armije Boris Snetkov je uverio novog premijera Demokratske Republike Nemacke da je spreman da njenoj vladi pruzi svaku vrstu pomoci. Ali, Mihail Gorbacov je naredio Snetkovu da se ne mesa i da pruzi Nemcima mogucnost da sami rese svoje stvari. Nista nije postignuto ni telefonskim razgovorima Gorbacova sa liderima SAD, Velike Britanije, Francuske i Savezne Republike Nemacke. U toj atmosferi haosa i nemira niko se nije setio dela sovjetske obavestajne sluzbe koji je legalno radio u Demokratskoj Republici Nemackoj. U Berlinu i u drugim gradovima te sluzbe su prepustene sudbini, ljudi nisu znali sta da rade ni u opasnim situacijama koje su se stihijski pojavljivale, kada je uzbudjena masa htela da unisti prostorije u kojima je radila sovjetska obavestajna sluzba. Ali, ni u Moskvi nisu znali sta da rade: na pitanja rukovodilaca sovjetske obavestajne sluzbe u Demokratskoj Republici Nemackoj jednostavno nisu odgovarali.

"Tada se u meni pojavio osecaj" - pricao je Putin kasnije - "da zemlje vise nema. Postalo mi je jasno da je Sovjetski Savez bolestan. I da je to fatalna, neizleciva bolest, koja se zove paraliza. Paraliza vlasti." Putin je govorio o tome sa gorcinom i zaljenjem. Razbijanje Varsavskog pakta, kao i raspad Sovjetskog Saveza bio je, verovatno, neizbezan, ali to nije trebalo da se dogadja toliko bolno i brzo. Zato su ruzno zvucile optuzbe nacionalpatriota iz lista "Zavtra" da je Vladimir Putin "zarad vlasti odlucio da izda svoju zakletvu i Veliku tajnu sluzbu, koju su stvarale generacije ruskih patriota".

Grigorij Javlinski je jos u jesen 1999. i pocetkom 2000. cesto govorio da mu se ne dopada "nekakva cudna militantna orijentacija predsednika vlade". A biznismen Aleksandar Tarancev je u tome, naprotiv, video veliku prednost V. Putina. "Meni se cini" - pisao je predsednik kompanije "Ruskoe zoloto" - "da je glavna stvar u Putinovoj licnosti njegova pripadnost vojnickom stalezu. Putin je vojnik, oficir, ratnik. To i jeste njegova detaljna karakteristika, najpredvidljivija i najpouzdanija strana njegove licnosti." Mislim da ce se vecina ruskih gradjana pre sloziti sa Tarancevom nego sa Javlinskim.

Sam Putin nikada nije zazalio zbog svog rada u obavestajnoj sluzbi i cesto se pozivao na reci Henrija Kisindzera da su "svi pristojni ljudi pocinjali u obavestajnoj sluzbi". Pred susret sefova drzava i vlada u Djenovi na konferenciji za stampu jedan italijanski novinar je V. Putinu postavio ovakvo pitanje: "Gospodine predsednice, hteo bih da Vam postavim poslednje pitanje, mozda suvise licno za Vas. Vi ste danas predsednik Rusije, ali sta mislite o svom iskustvu iz rada u KGB? Da li ga smatrate pozitivnim ili negativnim? Da li Vam ono smeta u sadasnjem radu, ili Vam pomaze?" Vladimir Putin je odgovorio: "To je pozitivno iskustvo. Ja sam najvise radio u obavestajnoj sluzbi. Zavrsio sam skolu obavestajne sluzbe, prakticno odmah poslat sam na rad u spoljnu obavestajnu sluzbu, radio sam u inostranstvu. Rad u obavestajnoj sluzbi je pre svega informativan. On jako dobro siri vidike. To daje mogucnost za dobar rad sa ljudima. U sovjetskoj spoljnoj obavestajnoj sluzbi bila je posebna atmosfera. Ljudi su ziveli skoro citav zivot u inostranstvu. Oni su videli sta se desava u Sovjetskom Savezu, kakvi ideoloski klisei postoje, kako se to odrazava na ekonomiju i socijalnu sferu. Videli su i realije zapadnog sveta. Ali u obavestajnoj sluzbi je gajena ljubav prema otadzbini, prema zemlji. To je bio jedan od osnovnih elemenata ideoloskog rada sa personalom, sa saradnicima obavestajne sluzbe, i siguran sam, to je bilo pozitivno, to vise pomaze nego sto smeta. Ako Vas interesuje jurnjava po kanalizacionim kanalima sa pistoljem u rukama, moram da Vas razocaram, ja se time nisam bavio. Ali, to je bio interesantan posao, on mi je, ponavljam, mnogo dao sa tacke gledista sirenja pogleda na svet, vestine u radu sa informacijama, sposobnosti da se iz tih informacija izdvoji ono sto je glavno, koncentrise na to i razmislja o tome kako da se ta informacija iskoristi za resavanje prakticnih politickih problema."

Postovanje prema Juriju Andropovu

Vec 2000. se za nekoliko puta povecao broj mladih ljudi koji su izrazili zelju da treniraju dzudo u grupama i sekcijama, raznim vrstama skola i sportskim klubovima. Ali se znacajno povecao i broj ljudi koji su zeleli da se upisu u Akademiju spoljne obavestajne sluzbe (AVR) - jedinu obrazovnu ustanovu takve vrste u Rusiji, koju je pocetkom osamdesetih godina, pod prezimenom Platov zavrsio Vladimir Putin, koji je tada vec imao cin u KGB. U to vreme se ta obrazovna ustanova zvala Institut - nosilac ordena crvene zastave "Andropov".

Svako od nas ima svoju sovjetsku proslost. Vladimir Putin je iz nje izneo daleko vise korisnog i za sebe i za Rusku Federaciju, nego mnogi savremeni politicari u Rusiji. Ali, i sumnje su umesne. Putin nikada nije krio svoje postovanje prema Juriju Andropovu. Kada je postavljen na mesto direktora FSB 1998, Putin je doneo odluku o obnovi memorijalnog kabineta J. V. Andropova u zgradi na Lubjanci i o vracanju memorijalne table, koja je tu postavljena 1985, na svoje mesto.

Svojevremeno su dolazak Andropova na vlast pozdravili skoro svi disidenti, cak i tako radikalni kao sto su bili Pavel Litvinov i Vladimir Bukovski. Cinilo im se da ce se upravo kao bivsi sef KGB Andropov potruditi da bude liberalniji. To se nije dogodilo. Andropov ne samo da je poceo da zavodi red i disciplinu u zemlji i da iskorenjuje korupciju veoma cvrstim merama, vec je i pojacao pritisak na disidente.

Rusiji su i danas veoma potrebani red i stabilnost. Ali, mozda ce Vladimir Putin uspeti da spoji red i zakonitost u Rusiji sa istinskim liberalizmom i razumnom demokratijom.

Slicno je o prvim rezultatima Putinovog predsednickog rada pisao i listu "Novaja gazeta": "Putin se sve vreme igrao vojnih igara" - tvrdila je Jelena Afanasjeva. – "Cas se dizao nebu pod oblake, cas se spustao na morsko dno, ali nista nije uradio za bolesnu ekonomiju i nije mu uspelo da postane pravi sef drzave."

Aleksandar Tarasov iz istog lista nazvao je V. Putina sticenikom Jeljcinove "porodice" i njoj bliskog kapitala, predvidjajuci dalji razvoj lopovske privatizacije i poredeci iz nekog razloga Putina sa Napoleonom III u Francuskoj XIX veka.

"U godini koja odlazi" - navodio je u listu "Nezavisimaja gazeta" Vadim Logunov. – "Ruske vlasti nisu uspele da realizuju sansu koja im je data da pojacavaju pozitivne tendecije u ekonomiji. To je bilo vreme propustenih mogucnosti i neostvarenih nada. Ako se setimo poznate Krilovljeve basne o cvrcku i mravu, ruske rukovodioce mozemo da uporedimo sa cvrckom koji poskakuje, a ne sa mravom koji vredno radi."

"2000. je potrosena na Putinovo ucenje zanata sefa drzave i na ‘zagrevanje’" - pisao je u listu "Moskovski komsomolec" Mihail Rostovski – "2000. godina je bila puna efektnih postupaka, koji stvaraju iluziju odlucnog zaokreta. Upravo iluziju, jer se stvarne cinjenice koje su danas prisutne u Kremlju i oko njega, malo po cemu razlikuju od onih koje su postojale za vreme Jeljcina."

Politicki komentator lista "Tribuna" Pavel Voscanov je cak pokusavao da dokaze da se Putin u proteklom periodu vise bavio skijanjem i sredjivanjem svojih predsednickih rezidencija, nego potrebama obicnih gradjana, kod kojih se "cesto stvarao osecaj tezine kao da bespravno borave u zoni, gde se korak levo ili korak desno smatra skretanjem sa pravog puta..."

nastavak:

Napad sa krila na americki projekat odbrane

Malo posle susreta i razgovora sa Bilom Klintonom u Moskvi, cija je glavna tema bila novi americki projekat unapredjenja nacionalnog sistema protivraketne odbrane, projekat, u koji su vec bila ulozena ogromna sredstva i koji verovatno nigde, osim u SAD, nije naisao na podrsku, Vladimir Putin, kao predsednik Rusije, otputovao je u svoje dve prve zvanicne posete zemljama Zapadne Evrope - prvo u Italiju, a posle nekoliko dana u Spaniju i Nemacku. Putin se sastao sa liderima tih zemalja, sa zvanicnicima i biznismenima, posetio je nekoliko kulturnih manifestacija, u Vatikanu ga je primio ruski papa. Razmatrane su neke vazne inicijative, na primer stvaranje zajednickog evropskog sistema protivraketne odbrane - kao odgovor na sumnjivi americki projekat.

Senzacija nije bilo, ali ukupne ocene rezultata tih poseta od strane svih eksperata bile su dobre. "Ja cu dugo i dobro saradjivati sa Putinom. Bez sumnje" - izjavio je u jednom od svojih intervjua o rezultatima susreta sa ruskim prdsednikom nemacki kancelar Gerhard Sreder. Nisu losi bili ni rezultati ekonomskih pregovora. Zemlje koje je Putin posetio nisu clanovi nuklearnog kluba, mada su clanice NATO. Ali upravo zbog toga su svi oni americke planove o ogranicenoj nacionalnoj protivraketnoj odbrani primili sa velikom sumnjom, a za Putinove predloge su, u najmanju ruku, pokazali ocigledno interesovanje. Kako su govorile profesionalne diplomate, Putin je preduzeo napad sa krila na americki projekat, uvlaceci zemlje koje nisu nuklerane sile u diskusiju o glavnim pitanjima evopske bezbednosti.

Nema potrebe da ovde govorimo o svim detaljima zurne, ali sadrzajne posete V. Putina zemljama Zapadne Evrope. Evropski lideri su videli ispred sebe odlucnog, samouverenog i kompetentnog politicara, koji se veoma mnogo razlikovao od Borisa Jeljcina i po stilu ponasanja i po nacinu vodjenja razgovora. Nije bilo nikakve familijarnosti, susreta "bez kravata". Putin se nije trudio da sebe prikazuje ni kao cara, ni kao supermena. On nije pokazivao ni oholost, ni jevtine pokusaje da se obavezno svidi sagovorniku, postovao je ustaljenu etikeciju. Kako je primetio profesionalni diplomata i bivsi ministar inostranih poslova SSSR Aleksandar Besmertnih, "Putin je, izgleda, evropski, malo dosadni tip savremenog politicara, vredan i pragmatican, koji poseze svoje ciljeve. Za sadasnju Rusiju to je dobro". Naslov jednog od clanaka u nemackoj stampi je bio: "Putin je Nemac". I zaista, Nemcima se mnogo dopalo sto je predsednik Rusije sa njima razgovarao na dobrom nemackom jeziku.

Ali upravo u tome i jesu bile teskoce za Putinove partnere: oni su vec imali sopstveni stereotip ruskog lidera - od Hruscova do Jeljcina i Putin nije odgovarao tom stereotipu. Jedan od ruskih eksperata iz Akademije drzavne sluzbe pri kabinetu predsednika RF, Jekaterina Mihajlova je povodom toga napisala: "Sve sto Putin demonstrira svetskoj zajednici je za inostrani politicki establiament neocekivano, cudno, nisu tako navikli. To je suprotno predstavi o drzavnicima SSSR i Rusije, koja je stvorena poslednjih decenija. Uz to je jasno da se ispred njih nalazi politicar novog tipa, iza koga stoji ogromna nuklearna sila. To i plasi, i izaziva oprez, zahteva da se traze ne samo politicki kontakti, vec i da se pokaze uzajamno razumevanje i lojalnost. Zapad nema iskustva sa drzavnicima ovog tipa, svi njegovi politicki metodi su izradjeni na osnovu mentaliteta clanova Politbiroa, partijskih aktiva, sekretara oblasnih komiteta i tako dalje. Cak ni Gorbacov, koji se trudio da vodi politiku glasnosti i otvorenosti, nije bio politicar novog tipa".

Sedamnaest trenutaka proleca

O "sumnjivoj auri bivseg kagebeovca", o "duhu specijalnih sluzbi, koji nije mogao da ne prozme coveka koji je mnogo godina radio u KGB", pisali su i mnogi drugi listovi. "Ko bi mogao 1990. godine da zamisli" - uzvikivao je politikolog iz peterburskog aktiva "Jabloko" Boris Visnjevski – "da ce 2000. godine bivsi pukovnik KGB, covek koji je Lubjanki poklonio svoje najbolje godine postati narodni idol!" Cak je i G. Zjuganov smatrao da bi mogao da se pridruzi tom horu zamerki. Nekoliko puta je pozivao birace Rusije da "ne glasaju za KGB, vec za KPSS". Kako bi podrzao svog lidera, list "Sovjetskaja Rosija" je uporno servirala svojim citaocima price o tome kako je buduci predsednik Rusije, navodno, rasturao demonstracije disidenata u Lenjingradu, a zatim je na fakultetu KGB, nosiocu ordena crvene zastave, pohadjao specijalni kurs iz "tehnike dezinformisanja stanovnistva".

Slicne zamerke nisu prestale ni 2001. List "Vedomosti" je pisao o "Putinovim kagebeovskim korenima, koji se tuzno odrazavaju na stil njegovog rukovodjenja", a list "Novaja gazeta" bio je duboko razocaran dobrom obukom i "dubokom kompetencijom cak i kod najkomplikovanijih pitanja", koju je predsednik Putin pokazao u razgovoru sa grupom novinara NTV. "A sta se drugo moglo ocekivati od operativca obavestajne sluzbe, koji je stigao do poslednje faze u obradi objekta" - uzvikivao je izvestac. I Grigorij Javlinski je poredio politiku novog ruskog predsednika sa specijalnim operacijama.

U leto 2001. u Berlinu je odrzana medjunarodna konferencija koju je organizovalo nemacko Drustvo za spoljnu politiku i koja je bila posvecena rezultatima rada predsednika Putina tokom godine i po dana. I Rusi i Nemci koji su ucestvovali na toj konferenciji mnogo su govorili o Putinovom radu u obavestajnoj sluzbi, secajuci se "Putinovih mesta" u Demokratskoj Republici Nemackoj. Neki od govornika su cak tvrdili da Putina nije ka vrhovima vlasti usmerio Boris Jeljcin, vec "elita specijalnih sluzbi iz redova spoljne obavestajne sluzbe, na celu sa akademikom Primakovom". Konferencija je ipak dosla do zakljucka da "Putin zamece tragove, ali ide ka pravilnom cilju".

Putin nije prvi radnik "organa", koji je napravio uspesnu karijeru u sistemu sovjetske ili ruske drzavne vlasti. Jevgenij Primakov je cetiri godine i cetiri meseca bio na celu Spoljne obavestajne sluzbe SSSR i Rusije. Veoma je ponosan na taj posao. Na raznim funkcijama u FSB je radio i doskorasnji ruski premijer Sergej Stepasin. Na celu SSSR 15 meseci se nalazio Jurij Andropov, koji je od 1967-1982. godine rukovodio KGB SSSR. Andropov i Primakov su bili politicari koji nisu prosli profesionalnu obuku za rad u specijalnim sluzbama, a Stepasin je poceo vojnu karijeru kao radnik milicije. Vladimir Putin je prvi profesionalni obavestajac u Rusiji koji je stigao do polozaja predsednika drzave.

Od takvih predsednika mozemo izdvojiti, verovatno, samo bivseg premijera Izraela Isaka Samira koji je bio ne samo profesionalni obavestajac, vec su ga cak smatrali i teroristom, kao i Gejdara Alijeva, predsednika Azerbejdzana, koji je u KGB SSSR prosao put od mladjeg oficira do general-majora. Na Zapadu pominju i Eduarda Sevarnadzea, predsednika Gruzije. Ali on je svoju karijeru poceo u organima unutrasnjih poslova, a ne u KGB.

Skoro u svim zemljama se oficiri obavestajne sluzbe smatraju elitom oficirskog kadra. Poseban kult obavestajne sluzbe odavno postoji u Velikoj Britaniji, a u vreme Drugog svetskog rata su u britanskoj obavestajnoj sluzbi radili buduci pisci Grejem Grin i Dzon Le Kare, kao i buduci istoricar Robert Konkvest. Engleskog obavestajaca Tomasa Eduarda Lorensa, koji je dvadesetih godina radio u arapskim zemljama, u Engleskoj smatraju nacionalnim herojem.

Takav isti kult obavestajne sluzbe svojstven je, mada u manjoj meri, i drugim zemljama u Evropi; veoma je zapazen u Izraelu. Ugled obavestajca i kontraobavestajca je veoma visok i u Sjedinjenim Americkim Drzavama.

Tesko je shvatiti istoriju ratova u XIX i XX veku, istoriju svih svetskih konflikata poslednjeg stoleca bez proucavanja delatnosti obavestajnih sluzbi protivnickih strana. I danas je bez obavestajne sluzbe tesko sacuvati i odrzati mir izmedju velikih drzava. Dramaticne i romanticne price o obavestajcima i spijunima postale su sadrzaj niza romana i filmova. Takav je sadrzaj i filma "Stit i mac" snimljenog po romanu Vadima Kozevnikova, koji je, kako je sam V. Putin priznao, imao odlucujuci uticaj na njegov izbor buduce profesije.

nastavak:

Licna skromnost je stit obavestajca

Film "Stit i mac" pojavio se u bioskopima u Sovjetskom Savezu 1968, kada je Putin pohadjao 9. razred srednje skole. A najpoznatija spijunska serija "Sedamnaest trenutaka proleca" prikazana je prvi put 1973. godine i Putin je gledao vec kao student cetvrte godine Pravnog fakulteta Lenjingradskog drzavnog univerziteta. Ova serija se i sada skoro svake godine prikazuje na ruskoj televiziji i, uprkos misljenju Jurija Bogomolova iz lista "Izvestija", koji tu detektivsku pricu o Stirlicu smatra izvestacenom samoparodijom, gradjani Rusije je kao i pre gledaju zainteresovano i bez podsmeha. Skoro svaka televizijska serija je mit ili fantazija, cesto primitivna i izvestacena, ali joj to ne smeta da utice na formiranje drustvene svesti u ovom ili onom pravcu. Kada je medju gradjanima Rusije sprovedena anketa na temu "Ko bi od filmskih junaka, po vasem misljenju, mogao da postane predsednik Rusije?" na prvom mestu je 1999. bio Petar Prvi, a na drugom - Stirlic.

Obuka oficira obavestajne sluzbe je svuda veoma temeljna. U Sovjetskom Savezu je oficir obavestajne sluzbe trebalo da ima prakticno dva visoka obrazovanja i da tecno govori jedan od stranih jezika (kod Putina je to nemacki). Radeci "na Nemackoj", Putin je do najsitnijih detalja morao da poznaje zivot i posebnosti dve nemacke drzave.

Profesionalni obavestajac mora da ume da radi sam i da se oseca slobodno i prirodno u bilo kojoj sredini, ne izdvajajuci se, ali i ne gubeci kontrolu nad svojim ponasanjem i nad onima koji ga okruzuju. Profesionalni obavestajac treba da bude ne samo pametan, vec i veoma pouzdan. Na kaze se slucajno: "Sa ovim covekom se moze poci u izvidjanje". Profesionalni obavestajac ne sme da bude sujetan, on se ne trudi da postane poznat, njegovi uspesi su najcesce tajni i anonimni. Njegovo pravo ime moze da bude dugo skrivano pod pseudonimima. Cak i u profesionalnom muzeju spoljne obavestajne sluzbe u Jasenjevu imena najistaknutijih sovjetskih i ruskih obavestajaca mogu da se pojave tek mnogo godina posle njihove smrti.

Licna skromnost je stit za obavestajca. Odlicno zdravlje je takodje neophodni sastavni deo njegove profesije; on mora da bude u stanju da pretrpi jake stresove i da konstantno kontrolise situaciju. Moze se pretpostaviti da profesionalni obavestajac ima drugaciji odnos prema mnogim nedostacima i cak porocima ljudi van grupe, od profesionalnog tuzioca ili istraznog sudije. Na kraju krajeva, ti poroci olaksavaju vrbovanje agenture, bez koje je obavestajni rad prakticno nemoguc.

Ugled Uprave poslova i Administracije predsednika, kao i gradske vlade Sankt Peterburga nije bio nesto visok. Ali ugled Vladimira Putina i u gradskoj vladi i u kremaljskoj administraciji bio je uvek visok. On je prosao kroz te korumpirane institucije izbegavsi skandale, ali stekavsi mnogo korisnog znanja. "Ne postoje bivsi cekisti" - rekao je Vladimir Putin u jednom od svojih razgovora sa novinarima.

Aleksandar Rar se u svojoj knjizi "Vladimir Putin. ‘Nemac’ u Kremlju", koja je izdata u Minhenu 2000. prilicno mnogo potrudio da skine veo tajne sa Putinovog obavestajnog rada u "nemackom" sektoru. Ali, A. Rar u tom poslu nije mnogo postigao, ogranicivsi se na opis skromnog stana u kome je zivela Putinova porodica, na drugom spratu tipske zgrade broj 101 na Radebergstrase u Drezdenu. U slobodno vreme Putin je citao Silera i Getea u originalu, a bio je i clan drezdenskog odeljenja Drustva ljubitelja ribolova. U omiljenoj pivnici sovjetskog obavestajca, gde je narucivao pivo i pecene kobasice, sada je za znatizeljne turiste opremljen "Putinov ugao". Ne mislim da ima smisla dalje traziti bilo kakve podatke o vrsti zadataka koje je Putin izvrsavao u obavestajnoj sluzbi. Jedan od bivsih saradnika obavestajne sluzbe, koji je zajedno sa Putinom radio u Lenjingradu, pricao je u svom intervjuu listu "Komsomolska pravda" da je "polje rada, kojim se Putin bavio, bilo jedno od najodgovornijih i najdelikatnijih u obavestajnoj sluzbi. On je radio na ‘stvaranju’ ljudi tipa Kima Filbija". To znaci da Putin nije radio samo sa agenturom, vec se bavio i vrbovanjem...

Zanimljivo je da ne mogu bez tebe:biggrin:
Samo da te:kiss1:Odoh:bye2:

Zanimljivo je da ne mogu bez tebe:biggrin:
Samo da te:kiss1:Odoh:bye2:

I ja tebe!:throb:

(I sreća je da sam ja ođe moderator, pa ovo niko neće obrisat):twisted:

Dok se u našem parlamentu vodila rasprava o uvodenju novih ličnih karata sa čipom, u kome bi bili pohranjeni svi podaci i vlasniku, mnogi poslanici sa pravom su pitali ko bi sve mogao raspolagati njihovim podacima?
Da li zaista ima razloga da brigu?
Iz poverljivih izvora američke Agencije za Nacionalnu Bezbednost (National Security Agency- NSA) ovih dana može se čuti priča o kradjama bez presedana raznih informacionih podataka. Na spisku prijavljhenih kradja u poslednje dve godine veliki je broj ukradenih kompjutera, hard diskova, neovlašćeno iskopiranih baza podataka, hakerski napadnutih informacionih baza i sl. Broj i način ovako poharanih kompjutera je do sada nezabeležen u svetu.

Meta kradljivaca su uglavnom kompujterski fajlovi sa finansijskim transakcijama, bankovnim računima, medicinskom arhivom, podaci o zaposlenima gde su posebno na meti podaci iz kartona socijalne sigurnosti (bez ovog kartona u SAD se ne može zaposliti, a mnoge banke traže broj kartona kako bi izdale nekom platnu karticu, pa ga imaju skopro svi gradjani SAD). Kradu se fizički kompjuteri ili hakerski: zdravstveni kartioni pacijenata, elektronska pošta zaposlenih, stručni radovi studenata, spiskovi birača, podaci o učenicima, studentima, stipendistima, spiskovi zaposlenih u državnim i privatnim kompanijama, baze podataka u staračkim domovima, podaci o uživaocima socijalne pomoći, starim licima
Na meti su i podaci iz oblasti telekomunikacija i razni softveri.
Posebno zabrinjava što kradje u mnogim privatnim kompanijama verovatno i nisu prijavljene, jer se vlasnici plaše za svoju poslovnu reputaciju ili prosto ne žele policiju u svojoj kompaniji.
Sve ovo predstavlja ogroman broj podataka koji se daljim povezivanjem i analizom dobijenih informacija tiče stotina miliona ljudi i u SAD i u svetu.
Iskusni agenti NSA, medjutim, tvrde da ovoliko kradja ne može biti slučajnost, već se verovatno vode iz nekog neformalnog centra moći.
Ako je kradja u domenu organizovanog kriminala, pitanje je kome su potrebni svi ti podaci?
Najčešće se zato postavlja pitanje da li se to tajno sprovodi program Pentagona i agencije DARPA o Totalnoj Informacionoj Budnosti (Total Information Awerness), a čije je finansiranje Kongres 2003. odbacio?

TOTALNA BAZA PODATAKA

Radi se o Kancelariji Značajnih Informacija (IAO), osnovanoj 2002. u sklopu Agencije za unapredjivanje istraživačkih projekata u oblasti odbrane (Defence Advanced Research Projects Agency), sa popularnom skraćenicom DARPA. Agencija DARPA radi u sklopu Pentagona i poznata je po pravljenju projekata za nove ratne tehnologije koje se graniče sa fantastikom.
Idejni tvorac kancelarije IAO bio je Džon Poindekster penzionisani pomorski admiral, koji je izgubio posao savetnika za nacionalnu bezbednost u vreme Ronalda Regana nakon afere Iran- Kontra. Tada je optužen za višestruka krivična dela i to: za zaveru, laganje pred Kongresom, prevaru vlade i predsednika i uništavanje dokaza u aferi Iran - Kontra. Sa generalom Oliverom Nortom uništio je tada oko 5 000 imejl poruka u vezi nelegale prodaje oružija Iranu (islamskim fundamentalistima), a zatim finsiranja Kontraša u Nikaragvi, sa ciljem rušenja legalne vlasti. Neke poruke, koje su imale back-up , i koje su zaboravili da unište, otkrile su da je u čitav biznis možda bio umešan i sam predsednik Regan, a što je Poindekster u istrazi i pred Kongresom negirao.
Iako osudjen na kaznu zatvora, Poindekster je pozvan da još jednom svedoči pred Kongresom, pa mu je to u zamenu za pružene informacije omogućilo imunitet. Posle 180 svedočenja Poindekster se mnogih detalja jednostavno "nije više sećao".

Kada je predsednik Džordž Buš januara 2002. Poindekstera postavio za rukovoidoca novoformirane Kancelarije za značajne infomacije (IAO), u agenciji DARPA, pri Ministarstvu odbrane, bilo je to u vašingtonskim krugovima pravi šok.
Povod za otvaranje ove kancelarije bio je teroristički napad 11. septembra 2001. na Njujork i Pentagon koji je američke gradjane, a posebno Kongres, uverio da se protiv terorista mora raditi preventivno. U svojoj knjizi "Prelaženje Rubikona" Majk Rupert, publicista i bivši policajac tvrdi, medjutim, da su upravo neke službe iz Pentagona učestvovale u ovom terorističkom napadu pri čemu je teško optužio i samog potpredsednika Čejnija, koji je sve nadgledao. Ovo nikada nije dokazano , jer su svi materijali iz istrage o dogadjaju 11. septembra proglašeni državnom tajnom, a na snagu je stupio i Patriotski zakon koji kongresmenima i policiji zabranjuje bilo kakvo iznošenje podataka u javnost. Zakon je i dalje na snazi, a Ruperta neki nezavisni novinari nazivaju plaćenim dezinformatorom neokonzervativaca. U svakom slučaju DARPA je dobila mogućnost da realizuje svoj program IAO.
Ideja je bila da Kancelarija Džona Poindekstera izradi projekat na bazi širokog prikupljanja informacija iz svih vidova komunikacije: interneta, telefona, imejlova, faks linija... A za sve to trebalo je imati posebne programe koji bi informacije sakupljali, klasifikovali, arhivirali i sa posebnim softverskim alatima brzo ukrštaili, obradjivali i prosledjivali svuda gde je potrebno. Prostor za obradu je ČITAV SVET, jer TERORISTI SU SVUDA.

Zašto je izabran baš penzionisani admiral sa doktoratom, Poindekster?
On je 1996. godine počeo da radi u maloj privatnoj kompaniji "Syntek Technologies" koja je pod ugovorom radila projekte u oblasti odbrane, ali i neke komercijalne poslove. Firma je imala ugovor i sa DARPA. Kao potpredsednik firme radio je na projektu za DARPA koji je nazvan GENOA. Cilj projekta je bio da se napravi softverska podloga sa ogromnu bazu podataka koja bi bila rudnik svih vrsta informacija, pri čemu bi se sve one na svaki mogući način mogle povezivati.
Evo kako je Poindekster predstavio svoj program "Totalna Informaciona Budnost" na skupu "DARPA TECH" avgusta 2002., u Enhejmu u Kaliforniji:
"Obaveštajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljade ljudi čiji identitet i kretanje obično ne znamo. To je analogno traženju podmornice u okeanu šumova - mi moramo nači teroriste u svetu različitih šumova, da razumemo šta planiraju, razvijaju, i da pripremimo unapred sve opcije za sprečavanje njihovog napada"
Jedan od najznačajnijih zadataka u tom cilju za dr Poindekstera je bilo praćenje svih vidova transakcija:
"Ako neka grupa terorista namerava da izvrši napad najbolji način da im se udje u trag je praćenje svih njihovih transakcija u informacionom prostoru jer u svakoj komunikaciji ostaje neki potpis, neki znak…"
Zato bi, po Poindeksteru, bilo potrebno stvaranje jednog totalnog sistema nadzora u kome različite baze podataka mogu da komuniciraju, sjedinjuju se i transferišu gde treba, što brže i što pouzdanije.
"Naš cilj je totalna informaciona budnost", naglasio je Poindekster. "… Nama je potrebno više nego da budemo sigurni da različite baze potadaka medjusobno komuniciraju, nama je potreban način da iscedimo informaciju koja nam je značajna iz svih onih ujedinjenih baza, ali da osiguramo da privatna informacija svakog gradjanina bude zaštićena",
Dakle, da specijalni alati ne bi "cedili" tamo gde ne treba, podaci gradjana bi u "totalnoj bazi" bili posebno identifikovani i zaštićeni kao takvi. To znači da "totalna baza" mora imati i totalne podatke !
Tako je Kancelarija značajnih informacija (IAO) postavila sebi cilj da "izmišlja, razvija, primenjuje, sjedinjava, prikazuje i prenosi informacione tehnologije, komponente i prototipoove informacionih sistema koji će biti stalno nadgledani kako bi se posebnim alatima suprostavili asimetričnoj pretnji" ( misli se na doktrinu asimetričnog ratovanja-asymetric warfare). Projekat je nazvan TOTALNA INFORMACIONA BUDNOST. (Total Information Awerness - TIA)
Tehnologije koje bio se pri tom povezivale bile su već usvojene kao projekti DARPA:
To je uključivalo projekat Džonatana Filipsa "Humana identifikacaija sa daljine- HumanID" što je podrazumevlo korišćenje multimodalne bimetričke tehnologije identifikacije.
Dag Dajer je razvijao program nazvan GENISYS, koji održava sve potrebne podatke u totalnoj bazi, ali tako da se oni, bez obzira u kom delu sveta prikupljeni, mogu koristiti kao u centralnoj bazi. Tehnologija čitanja podrazumevala bi potpunu zaštitu podataka od neovlašćenih lica.
Čarls Vejn je zadužen za programe nazvane TIDES I EARS. Zadatak programa je da automatski, sa bilo kog jezika informaciju pronadje, prevede i konvertuje u tekst. To znači da se svaka strana reč uhvaćena u telefonskom razgovoru, npr., odmah može identifikovati i prevesti na engleski. Program bi obuhvatio oko hiljadu jezika.
Tu je i program bio-nadzora Larija Vilisa, kao i projekat GENOA 2, Toma Armjuira, koji ima zadatak inteligentne analize ogromne količine podataka, odnosno izrade posebnih softverskih alata koji bi taj posao obavljali.
DARPA je imala 2003. i projekat Open BSD, što je značili izradu besplatnog operativnog sistema čiji je glavni cilj bio bezbednost. Podrazumeva se da bi ga korisnici računara rado instalirali- radi svoje bezbednosti(!) Finansiranje je prekinuto navodno zbog jednog važnog programera, koji je izneo u javnost neke svoje antiratne stavove. Ipak, oko 2,3 miliona dolara je već potrošeno na izradu ovog programa.
Dakle TIA projekt je imao cilj objedinjavanje svih ovih projekata koji bi motrili i obradjivali milijarde komunikacionih razmena, a inteligentne mašine bi iz obilja podataka našle sumnjive detelje koji bi otkrili terorističke planove!
Da li vam sve ovo deluje sumanuto?
Upravo su to shvatili i mnogi kongresmeni. Iznete su i u javnosti žestoke kritike da takav sistem može predstavljati uvod u društvo masovnog nadzora. Tako je IAO odlukom Kongresa 2003. skunut sa državnog budžeta.
Ali da li se ipak sprovodi? I da li je u tom poslu i dalje Džon Poindekster ili je ideju i posao preuzeo neko drugi? I da li sa ovim ima veze odluka Bila Gejtsa da se posveti "humanitarnom radu"?


Spisak oštećenih je podugačak, a poverljivi izvori iz FBI tvrde da im je skrenuta pažnja da ne vrše nikakvu istragu.

I ja tebe!:throb:

(I sreća je da sam ja ođe moderator, pa ovo niko neće obrisat):twisted:
Volim te zato sto si mocan:biggrin: Hi, ha, ho, ho, hi, hu, he....:kiss1::throb:

homeru ima li ovo gdje u video ili audio formatu, ocoravih ti ovde!
po citav dan dok procitam ovo crkoh..

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/713/v71330p0.jpg

Bred Pit potomak zloglasne braće Dalton?

Potomak američkog bandita Džesija Džejmsa tvrdi da je holivudska zvezda Bred Pit dalji rodjak braće Dalton koji su imali bandu čuvenu po zlu, a harali su Divljim zapadom.

Gostujući u jednoj tv emisiji, Erik Džejms je ispričao da je Pit, koji je odrastao u državi Misuri, dalji rodjak čuvenih pljačkaša banaka i vozova - jedan od Daltonovih oženio je ćerku izvesnog Ogla, a jedan od Oglijevih oženio je ženu iz porodice Pit.

"Zaprepašćen sam i ne znam ništa o tome. Moraću to da proverim", rekao je glumac koji je jedan od glavnih likova u "Ubistvu Džesija Džejmsa", filmu koji je premijerno prikazan na Festivalu u Torontu.

U turističkom savezu države Misuri, gde je Džesi Džejms rodjen, kažu da su najpoznatiji sinovi
Misurija - Bred Pit i Džesi Džejms.

(agencije/MONDO)

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/716/v71605p0.jpg

Kevin Spejsi u poseti Ugu Čavezu

Američki glumac Kevin Spejsi privatno se sreo sa predsednikom Venecuele Ugom Čavezom, jednim od najžešćih kritičara politike Vašingtona u Latinskoj Americi.

Ni Spejsi - dobitnik dva Oskara za filmove "Dežurni krivci" i "Američka lepota" - ni Čavez nisu davali izjave novinarima posle skoro tročasovnog razgovora u ponedeljak, u predsedničkoj palati u Karakasu.
Vidjeni su samo kako se snažno rukuju, na crvenom tepihu, posle večere u Spejsijevu čast.

Nešto ranije istog dana, glumac je posetio filmski studio vredan 13 miliona dolara, koji je prošle godine osnovala vlada kako bi podržala venecuelansku kinematografiju.

Čavez je izjavio da Venecuela želi da proizvodi sopstvene filmove kao alternativu "kulturnom imperijalizmu" Holivuda, mada je predsednik Venecuele priznao da ceni neka od holivudskih ostvarenja.

Venecuelanskog predsednika nedavno su posetile i druge američke filmske zvezde kao što su Šon Pen i Deni Glover.

(Beta)

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/716/v71649p0.jpg

Pronadjen "lek" za pijane vozače?

Američki Sekretarijat za saobraćaj poveo je borbu protiv vozača koji piju, pre svega onih kojima se to dogodilo više puta, s namerom da učini američke puteve bezbednijim. Veliku ulogu u toj borbi, a možda i rešenje problema predstavlja jedna nova tehnologija koja je već u upotrebi.

"Mi tokom poslednje decenije nismo napravili nikakav napredak. I dalje zbog vožnje u pijanom stanju gubimo 13 hiljada ljudi svake godine", rekla je Nikol Nejson, nacionalni administrator za bezbednost puteva.

Upravo zato američki zvaničnici i nevladine organizacije koje se zalažu za bezbednu vožnju pozivaju na upotrebu uredjaja za blokadu paljenja. Taj uredjaj funkcioniše tako što vozač mora da dune u njega pre nego što pokrene automobil. Ukoliko je vozač trezan, sve je ok, ali ukoliko je pio, automobil neće upaliti, a podatak o pokušaju biće sačuvan za policiju.

"Glavni razlog zbog koga pijani vozači nastvaljauju da piju i voze jeste zato što to mogu, a blokade su vrlo uspešne u sprečavanju toga", kaže za Glas Amerike (VOA) Čak Harli iz organizacije "Majke protiv vožnje u pijanom stanju".

"Pre dve godine, Novi Meksiko je postao prva država u Americi koja je uvela blokadu paljenja automobila za vozače posle prvog prekršaja. Od tada je broj nesreća izazvanih alkoholom opao za 28 odsto", kaže Harli.

(MONDO)

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/720/v72004p0.jpg

Brazilu preti mrak zbog "sapunice" :secret:
Petak, 28. septembar 2007. 16:34

Brazilska elektroprivreda moraće da proizvede dodatnu električnu energiju kako bi izbegla da zemlja potone u mrak u petak uveče kada se na televiziji bude prikazivala poslednja epizoda popularne TV serije "Tropski raj", saopštile su brazilske vlasti. :biggrin:

Kanal "TV Globo" očekuje da će 90 odsto gledalaca u zemlji sa 186 miliona stanovnika biti ispred malih ekrana da bi videlo konačni rasplet trenutno najgledanije telenovele.

"Strahujemo od raspada sistema koji bi mogao da nastupi po završetku epizode", kazao je portparol brazilske elektrodistribucije, a prenele agencije.

"Kada bude sve gotovo, milioni ljudi će ustati iz svojih fotelja i kauča i upaliti svetlo u svojim dnevnim sobama, otvoriti frižider da uzmu hladno pivo ili zagrejati večeru u mikrotalasnoj pećnici", objasnio je.

On je dodao da domaća elektroprivreda ima običaj da proizvede više struje u vreme održavanja važnih fudbalskih utakmica ili prikazivanja programa koji privlače veliki auditorijum.:wacko:

Sapunice, koje se prikazuju u udarnim večernjim terminima, obično imaju oko 200 epizoda i veoma su popularne u zemlji. Njihovi zapleti i junaci često pune naslovne stranice štampe i omiljena su tema razgovora.

(Tanjug)

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/726/v72600p0.jpg

Uhapšen jer je pijan vozio kosilicu za travu
Sreda, 3. oktobar 2007. 17:44

Amerikanac osumnjičen za vožnju u pijanom stanju pokušao je da umakne policiji, ali njegovo vozilo nije bilo doraslo zadatku - vozio je, naime, kosilicu za travu.

Majkl Džinevan iz Banker Hila u Zapadnoj Virdžiniji, vozio je kosilicu u blizini svoje kuće, kad je pomoćnik šerifa pokušao da ga zaustavi.
Džinevan (39) je, medjutim, ubrzao, a policajac se dao u poteru peške, ubrzo ga stigao i naredio mu da sidje sa vozila. Prekršilac je odbio da se podvrgne alkotestu, pa je uhapšen, jer je policajac našao pakovanje piva skriveno u kosilici.

Džinevan je optužen za pokušaj bekstva za vreme vožnje u pijanom stanju i opiranje hapšenju.

(Beta)

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/735/v73582p0.jpg

Džena Buš: Bela kuća je puna duhova

Bela kuća je puna duhova, izjavila je ćerka američkog predsednika Džena Buš u intervjuu popularnom lokalnom "Teksaškom nedeljniku" (Texas Weekly).
"Osećam se kao da je ispunjena milionima duhova i ponekada se uplašim. Ne šalim se. Čula sam duhove,zaista, kako pevaju operu. Jednom sam čula zvuke opere iz kamina", opisuje Džena Buš život u Beloj kući.
"Sestra mi nije verovala kad sam joj rekla, ali sledeće nedelje smo ostale do kasno u toj sobi i čule klavirsku muziku iz '50 godina. Ljudi će pomisliti da sam luda što tako govorim", zaključila je predsednikova ćerka.

Zluradi američki komentatori se odmah prisetili da su u istoj toj sobi odrasli Džon Kenedi Mladji i Čelzi Klinton, ali da je Džena prva koja se javno požalila na prisustvo duhova u Beloj kući.
Bela kuća, koja od 1800. godine predstavlja rezidenciju predsednika SAD, već godinama važi za mesto na kojem se dešavaju paranormalne pojave, poput povremenog pojavljivanja duha Abrahama Linkolna.

(Tanjug)

Zanimljivosti iz sfere bezbjednosti :D

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/756/v75600p0.jpg

Ugo Čavez primio Naomi Kembel:smokeing:

Britanski supermodel Naomi Kembel imala je privatni sastanak s predsednikom Venecuele Ugom Čavezom. Manekenka je uputila širok osmeh fotografima dok je ulazila u predsedničku palatu, ali je malo toga rekla o predstojećoj poseti.
"Ovde sam zapravo bila i ranije", kazala je. "Veoma lepa zemlja, vrlo tropska. Imate divne vodopade."
Pred sam ulazak u palatu dodala je: "Neću govoriti o politici. Mnogo vam hvala".
Venecuelanski predsednik se prošlog meseca u Karakasu sastao s američkim glumcem Kevinom Spejsijem, koji je pohvalio vladu Venecuele za njenu podršku filmu, a nedavno je primio i holivudske zvezde Šona Pena i Denija Glovera.

(Beta)

RAZBIJENIM MEĐUNARODNIM NARKO-KARTELOM UPRAVLJALI KRIMINALCI SA PROSTORA BIVŠE JUGOSLAVIJE

Rastoder Prnjatova desna ruka

Zagreb - Hrvat, koji se smatra jednim od vođa lanca krijumčara droge i koji je uhapšen u okolini Frankfurta u koordiniranoj akciji više evropskih policija, mogao bi iz Njemačke biti izručen italijanskom pravosuđu, saopštila je u petak njemačka policija.
Iako njemački izvori ne navode njegovo ime, nedvosmisleno se radi o Stjepanu Prnjatu koji je u Njemačkoj uhapšen na osnovu italijanske potjernice.
Više od dvije godine trajala je velika međunarodna akcija policija iz šest zemalja, kodnog imena "Akord 2005", koja je završena u utorak hapšenjem gotovo 50 pripadnika kriminalne grupe i njihovog glavnog vođe i organizatora Prnjata.
Prnjatova organizacija bila je sastavljena od Albanaca i ostalih pripadnika svih naroda iz bivše Jugoslavije, a iz Južne Amerike je prokrijumčarila i na evropsko tržište plasirala više stotina kilograma kokaina. Time su tokom posljednjih nekoliko godina Prnjat i ostali zaradili milione eura koje su zatim ulagali u nekretnine širom Evrope.
Povodom završetka akcije, u italijanskom gradu Trento u petak je održana konferencija za novinare kojoj je prisustvovao glavni italijanski antimafijaški tužilac Pjero Grašo kao i predstavnici policije i tužilaštva Njemačke, Holandije, Austrije, Luksemburga i Hrvatske koje su učestvovale u akciji razbijanja lanca.
Tokom dvije godine saradnje održana su četiri velika sastanka, od kojih je prvi bio u martu 2005. u Hagu, a zatim su se istražitelji sastajali u Minhenu, Rimu i na kraju 15. oktobra ove godine u Zagrebu, gdje je konačno definisan način na koji će se "odraditi" završna akcija hapšenja što većeg broja pripadnika grupe i zapljene droge, novca i imovine.
Akcija je počela u proljeće 2005, kada je na austrijsko-italijanskom graničnom prelazu Brenero, u nadležnosti tužilaštva u Trentu, zaustavljena jedna manja pošiljka kokaina namijenjena italijanskom tržištu. Nakon toga detektivi su došli do saznanja da se radi o švercu kokaina koji je koordiniran iz Njemačke i Holandije, pa su u istragu u avgustu 2006. uključene i policije ostalih zemalja.
Kokain je Prnjat nabavaljao morskim putem, i to direktnom linijom iz Venecule u Holandiju, i iz Kolumbije u Španiju, pa dalje za Njemačku, Italiju i Hrvatsku.
Prnjatov prvi saradnik i čovjek od najvećeg povjerenja bio je Kemal Rastoder iz Berana koji je uhapšen u Amsterdamu. Uz njih dvojicu, u vrhu grupe bio je i Albanac Arben Dalti koji je takođe radio u Amsterdamu, ali je uspio izbjeći hapšenje i trenutno je u bijegu. Nešto niže u piramidi grupe bili su i Hamdo Sasić, koji je uhapšen u Njemačkoj, Mirko Mikešić, Bardhok Lazri i Puljanin Milan Štifanić koji je pritvoren u riječkom zatvoru. Mikešić je uhapšen prošle godine u blizini Milana sa 20 kilograma kokaina.
U završnoj akciji italijanski istražitelji su u utorak uhapsili 36 osoba, protiv kojih je podnesena 41 kaznena prijava. Zaplijenjeno je 76 kilograma kokaina, 26 kilograma heroina, 8,1 milion eura u gotovini i novcu na računima, 1 jahta,Ę 6 automobila i dva šlepera, oružje i municija.

Jutarnji list, Vjesnik

IZ PLAVE KNJIGE U HOLANDSKI ZATVOR

Ime Beranca Kemala-Kema Rastodera nalazi se u knjizi Agencije za nacionalnu bezbjednost Crne Gore među imenima još 700 kriminalaca, koji djeluju u Crnoj Gori i Zapadnoj Evropi. Prema podacima ANB-a, u našoj državi djeluje osam organizovanih kriminalnih klanova: u Podgorici, Baru i Rožajama po dva, a u Nikšiću i Beranama po jedan. Direktor Uprave policije Veselin Veljović u maju ove godine pokazao je članovima skupštinskog Odbora za bezbjednost knjigu plavih korica u kojoj se nalazi detaljna dokumentacija sa strukturom svih kriminalnih grupa, mjestima i gradovima u kojima žive, opisom poslova kojima se bave, sa kim se druže i ko im pomaže u kriminalnoj djelatnosti. Među interesantnim osobama koje povremeno borave u Crnoj Gori, a porijeklom su sa ovih prostora, a koje su pobjegle u Zapadnu Evropu da bi izbjegle zatvor ili likvidaciju nalazi se i Kemal Rastoder.
Ime Kemala Rastodera na stranicama crne hronike dnevne štampe u Crnoj Gori pojavilo se u avgustu 2004. godine. On je teško povrijeđen 22. avgusta 2004. godine, kada su nepoznati počinioci oko 12.50 časova aktivirali eksplozivnu napravu ispod njegovog "mercedesa CL55 AMG" koji je bio parkiran u budvanskom naselju Dubovica. Od posljedica eksplozije, Rastoderu su tada amputirane obje noge ispod koljena. On već duže živi u njemačkom gradu u Frajburgu, a u Budvu, gdje ima stan, došao je prije tri godine na odmor.

K.R.

U POSLOVE S DROGOM UŠAO JOŠ DEVEDESETIH

Stjepan Prnjat rođen je u Zenici, a kao golobradi mladić otišao je u Frankfurt. Tamo je, zahvaljujući svojoj inteligenciji, snalažljivosti i fizičkoj konstituciji, ubrzo ušao u kriminalne poslove balkanskih organizacija koje na tom području imaju jake korijene. U jednom od obračuna bio je i ranjen, a u poslove s drogom uključio se krajem 90-ih, dok se kokainom "ozbiljnoÓ počeo baviti 2000.
Kriminalističkom obradom obuhvaćena je njegova supruga Suzana (31), majka Lucija (62), sestre Blanka Prnjat (41) i Anđelka Vukojević (38), na čija je imena uglavnom ulagao novac i kupovao nekretnine.

NEMA PODATAKA O BROJU ODSTRIJELJENIH ŽIVOTINJA U PROTEKLOJ GODINI

Na divljač nišani skoro 33.000 cijevi

U Crnoj Gori grabljivica ima jedino na zastavama, kažu često, u šali, ornitolozi iz inostranstva. Ovaj nacionalni simbol trenutno je na rubu istrebljenja, jer u našoj državi postoje samo dva legla surog orla. Osim ornitologa, stranci, odnosno naše komšije iz Italije znaju doći i iz drugačijih pobuda prema pticama. Oni svoju "ljubav" posebno iskazuju na području Cijevne kod Kuća Rakića, gdje, kako kažu iz Društva za zaštitu životinja, "pucaju na sve što se kreće".
Kako saznajemo "od crijeva šljuka se pravi odličan hirurški konac". A, i ko bi smetao strancima krivolovcima što nemaju dozvolu za lov, koja, uzgred rečeno, za njih košta oko 100 eura, kad iz Lovačkog saveza Crne Gore kažu da je na šumsku šljuku dozvoljen lov i da Italijani "ne predstavljaju problem". Zbog tog "problema" prije dvije godine je, kako kaže potpredsjednik Društva za zaštitu životnja Čedomir Glodić, prekinuta saradnja između ove dvije organizacije.
U razgovoru sa članovima Lovačkog saveza Crne Gore, Društva za zaštitu životinja Podgorice i Zavoda za zaštitu prirode saznajemo da ove organizacije ne vode evidenciju koliko divljači ima u Crnoj Gori, kao ni koliko se godišnje odstrijeli.
Predsjednik crnogorskog Lovačkog saveza Nikola Marković kaže da tu statistiku vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko izvještaja koje im dostavljaju članovi lovačkih društava. S druge strane savjetnik u tom Ministarstvu Rajko Radulović odgovara "da nema pojma i da ima previše posla da bi razglabao o tome". Tako su "Vijesti" ostale uskraćene za odgovor koliko je životinja odstrijeljeno u ovoj godini. Brojka se može samo naslutiti s obzirom na to da je, prema podacima Službe za informacione tehnologije MUP-a, u Crnoj Gori do 29. avgusta 2007. bilo registrovano 32.854 komada lovačkog vatrenog oružja.
- Od akcije razoružavanja stanovništva svi možemo da vidimo koliko se broj divljači povećao, planine su pune divljih životinja - tvrdi Marković.
Ornitolog iz Zavoda za zaštitu prirode Darko Saveljić tvrdi da u planinama i nije prevelika gužva, te da lovci i krivolovci u Crnoj Gori vole "fine trofeje", pa iako su pojedine vrste na rubu istrebljenja.
- Malo je lokacija u Crnoj Gori koje su pristupačne, a da tamo nema lova i krivolova. To najbolje pokazuju i brojke i stanje divljači u Crnoj Gori. Rijetko koji planinar može da se pohvali da je sreo divokozu, omiljenu životinju lovaca. A, mi smo se proglasili ekološkom državom, za razliku od Slovenije i Austrije, koje to nijesu, a bogate su raznim životinjskim vrstama. Naša država je imala dvije vrste tetrijeba, jedna je istrijebljena, dok je druga vrsta na rubu istrebljena. Lovila se i krivolovila, jer je veoma fin lovački trofej - dodao je Saveljić.
Da nijesu samo "registrovani" lovci krivi govori i podatak da je zimskim prebrojavanjem, u posljednjih 15 godina, broj lovnih vrsta na Skadarskom jezeru drastično smanjen, s napomenom da ono od 2001. godine nije više lovište.
Nikola Marković kazao je da oko 5.500 članova, koliko ih ima između 20 do 30 lovačkih društava lokalnog karaktera, plaća mjesečnu članarinu od 30 do 50 eura. On dodaje da se ti prihodi ulažu u održavanje lovišta, koje društva dobijaju od države bez nadoknade, i uzgoju divljači na njima prema "Planu gazdovanja i korišćenja lovišta".
- To nije istina. Ako se to radi, efekti ishrane i uzgoja životinja na lovištima se ne primjećuju. Lovački savez nema kontrolu nad svojim lovcima, to je očigledno - tvrdi koordinator Društva za zaštitu životinja Aleksandar Šćekić. Na tvrdnju Markovića da se u crnogorskim nacionalnim parkovima obavlja samo sanitarni lov, kada se pojavi neko virusno oboljenje, Šćekić odgovara da tamo nema toliko vrsta životinja da bi odstrijel bio neophodna i redovna pojava.
Sagovornici "Vijesti" ističu da se još čeka na donošenje novog zakona o divljači i lovstvu.
Saveljić navodi da je zakon iz 1999. bio mnogo lošiji od prethodnog, te da je sadašnji nacrt gori od onog od prije 18 godina. U Lovačkom savezu Crne Gore, Društvu za zaštitu životinja, kao i Zavodu za zaštitu prirode očekuju bolje uslove za divljač od novog zakona. Zavod za zaštitu prirode je, navode, nedavno zaposlio i stručnjaka za sisare koji će uskoro početi sa prebrojavanjem tih vrsta.

http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/760/v76007p0.jpg

Blic: Žene se sve češće kockaju

Beogradjanka Stanislava M., gospodja koja je već zašla u osmu deceniju života, već nekoliko meseci ostavlja celu svoju penziju na ruletu u jednoj beogradskoj kockarnici. Dolazi gotovo svakog dana, kažu zaposleni u kockarnici, sedi za ruletom, ulaže prvo male svote i ako krene da dobija, igru nastavlja do zore. Zbog karakterističnog načina oblačenja, osoblje kockarnice prozvalo ju je Crvenkapa, piše "Blic".

"Crvenkapa je jak hazarder. U početku je igrala samo tombolu, ali se poslednjih meseci 'zarazila' ruletom i na toj igri ostavlja dosta novca. Jednom je za dva sata prokockala celu penziju, ali se kasnije te večeri vratila sa još nekoliko hiljada dinara i, naravno, i to izgubila. Jednostavno je nije htelo te noći", priča nam jedan od redovnih posetilaca ove kockarnice i dugogodišnji igrač tombole, koji je želeo da ostane anoniman.

Ovo je samo jedan od primera da ni žene više nisu imune na hazardne igre i da su sklone da potroše i poslednju uštedjevinu u igrama na sreću. U prilog tome govori i činjenica da je u Novom Sadu nedavno otvoren kazino samo za žene. Muškarcima tamo nije dozvoljen ulaz, a prema nezvaničnim podacima, oko 300 žena redovno posećuje ovo i slična mesta u Novom Sadu.

Treba naglasiti da se problem patološkog kockanja ne tretira kao porok, već kao bolest zavisnosti.
Najskorija istraživanja koja je medju učenicima sedmog i osmog razreda osnovnih škola u našoj zemlji sproveo Centar za promociju kreativnosti "Inspiracija" pokazuju da sve veći broj devojčica posećuje kladionice i druga mesta na kojima se može brzo zaraditi novac. Prema rečima Dejana Stankovića, direktora Centra, 20 odsto devojčica ovog uzrasta predstavlja potencijalne konzumente kockanja i jednom ili više puta nedeljno posećuje sportske kladionice.
"Ovakvi podaci su zabrinjavajući i govore nam da se procenat ženske populacije koja hazardira iz godine u godinu drastično povećava. Velika je ponuda igara na sreću, a kampanja koja nudi brzu zaradu sve je agresivnija, tako da je puno izazova za decu na putu od kuće do škole", kaže Stanković, i dodaje da se granica izmedju kockanja zabave i patološkog kockanja lako prelazi. On objašnjava da žene teže prelaze tu granicu, ali da kad je jednom predju postaju strastveniji i igrači od muškaraca, postaju zavisnije, čak su i sklonije suicidu.

Od 10 pokušaja samoubistva zbog dugovanja stvorenih kockanjem, sedam se završi smrtnim ishodom, napominje Stanković.
Prema podacima kojima raspolaže Centar za promociju kreativnosti, 80 odsto žena, i to onih iznad 50 godina, kocka se putem TV kvizova, grebalica, igrajući bingo ili loto, dok se mladje žene opredeljuju za trošenje novca u sportskim kladionicama i kazinima.

Kako saznajemo od doktorke Vere Trbić, psihijatra iz Instituta za mentalno zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija je kockanje definisala kao poremećaj navika i impulsa. Kod nas, kao i u svetu, postoje programi za odvikavanje, ali je vrlo mali broj ljudi spreman da prizna problem i da se podvrgne lečenju.
"I kod nas na Institutu postoji program za odvikavanje od kockanja, ali nam se nijedna žena do sada nije javila. Čujem od mojih muških pacijenata da žena kockara ima dosta, ali se valjda boje da ne budu prokažene od svog okruženja, stide se i ne obraćaju se za pomoć", kaže doktorka Trbić.

U Novom Sadu, u Centru za promociju kreativnosti već tri godine postoji kol centar na koji mogu da se jave zavisnici od kockanja.
Dejan Stanković koji je na čelu ovog centra kaže da su se u prve dve godine postojanja kol centra javljale samo četiri žene na 700 muškaraca, a poslednje godine 37 žena na isti broj muškaraca.
On napominje da se inicijativa za lečenje ne može očekivati od zavisnika, već da je potrebno da porodica zavisnika koja prepozna simptome ove bolesti uključi zavisnika u program lečenja. O ovom problemu Stanković je napisao i knjigu "Patološko kockanje, uzroci i posledice" koja bi sutra trebalo da se pojavi u knjižarama.

ŠVEDSKA POLICIJA RASPISALA POTJERNICU ZA ORGANIZATOROM LIKVIDACIJE PODGORIČKOG BIZNISMENA

Kotur naručio Đokićevo ubistvo

Švedska policija raspisala je potjernicu za kontroverznim biznismenom Radetom Koturom, koji se sumnjiči da je naručio ubistvo Podgoričanina Ratka Đokića, koji je 2003 godine ubijen u Stokholmu. Osim tog ubistva, Koturu se, kako je saopštila policija, na teret stavljaju još dvije likvidacije. Prema pisanju švedskih medija, potjernica je raspisana na osnovu naredbe suda iz Geteborga.
- Kotur se tereti da je naručilac tri ubistva, među kojima i Ratka Đokića, ubijenog petog maja 2003. godine u Stokholmu. Za pomaganje u ubistvu, Nenad Mišović zvani Debeli, iz Aranđelovca, osuđen je na doživotnu robiju. Švedski tužilac Ule Stramdet naveo je da je utvrđeno da su Mišović i Neđo Lukić učestvovali u ubistvu Đokića, a da je naručilac Rade Kotur iz BiH - objavili su švedski mediji.
Za ubistvo Đokića švedske vlasti raspisale su potjernicu za S.M. (28) i Ž.S. (30).
Bosanski mediji objavili su da će u okviru istrage protiv Kotura, švedski istražitelji ispitati i Gorana Kotarana, koji se nalazi na izdržavanju kazne od 16 godina za dva ubistva.
Švedski sud je krajem 2005. godine osudio Nenada Mišovića, zvanog Debeli (33), okrivljenog za pomaganje u ubistvu Ratka Đokića, na doživotnu robiju. Sudija Toren Dirlin u nedostatku dokaza oslobodio je Neđa Lukića, iz Stokholma, kod kojeg su boravile Đokićeve ubice.
U obrazloženju presude navodi se da je utvrđeno da se Mišović nalazio za upravljačem "mercedesaĆ iz kojeg su S.M. i Ž.S., koji se nalaze u bjekstvu, pucali na Đokića. Sud je utvrdio da nema dokaza da je Lukić znao da je iznajmio stan ubicama, jer su se oni njemu predstavili kao majstori za opravku automata.
U presudi se navodi da su Mišović, S.M. i Ž.S. drugog aprila 2003. godine došli kod Lukića u stan. Prema transkriptima prisluškivanih razgovora ustanovljeno je da su oni toga dana počeli da prate kretanje Ratka Đokića. U tome im je pomagao Vladica Milosavljević, koji je bio u Ratkovom društvu, i koji ih je stalno obavještavao o njegovom kretanju.
Kritičnog dana zabilježeno je, prisluškivanjem telefona, da je 15 minuta prije zločina lice koje se nalazilo u Ratkovom društvu kontaktiralo sa ubicama. Nakon što je Đokić ubijen svi telefoni su bili ugašeni. Sa lica mjesta okrivljeni su pošli do Lukića i sa dva vozila se odvezli do Malmea. Sa njima trojicom išao je i Lukić.
Tužioci su utvrdili da su oni iz Malmea trebali da produže za Geteborg, kako bi za obavljeni posao dobili novac od Kotura.
- Bilo je planirano da im djevojka Nenada Mišovića, Sonja Divković, koja živi u Berlinu, pošalje jedan paket u Malme. Pošto su brzo morali da napuste Malme, nijesu uspjeli da uzmu paket, koji je policija u međuvremenu zaplijenila. U tom paketu su pronađena dva pasoša i dvije vozačke dozvole sa imenima slovenačkih državljana, koji su bili namijenjeni ubicama. Mišović je odatle pošao za Njemačku, a S.M. i Ž.S. su pobjegli u nepoznatom pravcu - kaže se u obrazloženju presude.
Milosavljević je, kako policija pretpostavlja, odmah nakon ubistva pobjegao u Dominikansku Republiku.
Švedska policija ranije je saopštila da su ubice koristile lažne pasoše.
Đokić je, hicima iz vatrenog oružja, ubijen petog maja 2003. godine usred bijela dana u glavnom gradu Švedske. Napadači su pobjegli u ukradenom automobilu. Ubistvo se desilo u centru Skajerholmana, južnog predgrađa Stokholma. Policija je na licu mjesta pronašla 28 čaura. Švedska policija je tada saopštila da su u Đokićevom ubistvu učestvovala tri mladića. Policija je, prema pisanju švedskog lista "EdžpressenĆ, došla do podatka da je izvršiocima ovog zločina, nakon Đokićevog ubistva, isplaćeno 400.000 švedskih kruna, što je u tom trenutku iznosilo 45.000 eura. Sud je utvrdio da su ubice pucale iz dva pištolja, od kojih je jedan bio "škorpionĆ. Takođe, dokazano je da je municija koja je korišćena u atentatu na Ratka Đokića proizvedena u tadašnjoj Jugoslaviji.

NAKON DVA SPEKTAKULARNA BJEKSTVA, VLATKO MILAČIĆ UHAPŠEN U NOVOM SADU

Otkucao ga bliski saradnik

Podgorica - Podgoričaninu Vlatku Milačiću, koji je poslije dvomjesečnog bjekstva uhapšen u Novom Sadu, tamošnji istražni sudija Okružnog suda odredio je ekstradicioni pritvor, saznaju "Vijesti".
Milačić se u Srbiji krio nakon što je polovinom septembra na spektakularan način uspio da pobjegne iz skopskog zatvora "Idrizovo" i za njim je makedonska policija raspisala međunarodnu Interpolovu potjernicu.
Dobro upućen izvor "Vijesti" kazao je da je Milačića policiji "otkucao" neko od njegovih bliskih saradnika.
- Uhapšen je u nedjelju ujutru, u trenutku dok je izlazio iz jednog elitnog restorana u centru Novog Sada. Osmorica policajaca mu je napravilo zasjedu, munjevito ga okružili i uhapsili - tvrdi isti izvor.
Za Milačićem traga i crnogorska policija zbog bjekstva iz zatvora u Spužu 1995. godine i odsluženja zatvorske kazne zbog ubistva 21-godišnjeg mladića, na putu Podgorica - Cetinje.
Milačić je krajem avgusta prošle godine, nakon 11 godina bjekstva, "pao" u Skoplju, gdje su kod njega pronađena falsifikovana lična dokumenta i lažne kreditne kartice. Protiv njega je vođen ekstradicioni postupak oko godinu dana, nakon čega je odobreno izručenje crnogorskoj policiji. Polovinom septembra sanitetsko vozilo u kojem se nalazio Milačić, na putu do bolnice presrele su četiri maskirane i naoružane osobe, koje su dvojicu zatvorskih službenika vezale selotejp trakom, a njega uspjeli da oslobode.

SVIJET - RUSIJA - BRITANIJA
Na godišnjicu smrti Litvinjenka Rusiji tužba u Strazburu

London, (MINA) – Porodica ubijenog ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka obilježila je danas godišnjicu njegove smrti i uputila tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u kojoj optužuje Rusiju za trovanje bivšeg KGB-ovca.

Porodica Litvinjenko je pozvala da odgovorni za ubistvo budu kažnjeni, a njihov advokat Luiz Kristian podnijela je tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u kojoj optužuje Rusiju za umiješanost u trovanje nekadašnjeg agenta kao i za neuspjeh u sprovođenju istrage.

Slučaj Litvinjenko izazvao je veliki interes u Britaniji, Rusiji i cijelom svijetu, ali ni godinu nakon njegove smrti nijesu nađeni mnogi odgovori niti su počinitelji kažnjeni.

Ako sudije prihvate ovu tužbu na račun Moskve, najgora sankcija koja joj se može dogoditi je izbacivanje iz Savjeta Evrope. Međutim, nijedna članica nije izbačena nakon što je izgubila slučaj pred sudom u Strasburu otkad je ta organizacija osnovana 1949. godine.

Litvinjenkov otac Volter (68) rekao je da su za smrt njegovog sina odgovorni ruski predsjednik Vladimir Putin i "Lubjanka" - moskovsko sjedište bivšeg KGB-a.

“Više nego 100 odsto sam siguran da je mog sina ubio ruski predsjednik. Putin je dao naredbu i to je bila specijalna operacija”, kazao je Aleksandrov otac.

Britansko tužilaštvo optužilo je Andreja Lugovoja, takođe bivšeg ruskog špijuna, za ubistvo Litvinjenka. Lugovoj poriče da je to počinio, navodeći da “iza svega stoje britanske obavještajne službe".

Prema njegovim riječima, Litvinjenko je radio za MI6, koji je navodno pokušao i njega da vrbuje. Britanija odbacuje takve navode.

Litvinjenko se teško razbolio nakon poslovnog sastanka s Lugovojem i još nekim poslovnim ljudima, 1. novembra prošle godine u jednom londonskom hotelu, a tri nedjleje nakon toga je umro.

Taj slučaj je pogoršao odnose Rusije i Velike Britanije, koja traži izručenje Lugovoja i nalog za njegovo hapšenje, što Moskva odbija pozivajući se na svoj Ustav koji brani izručenje ruskih državljana.

Moskva je takođe snažno odbacila bilo kakvu umiješanost u njegovu smrt. London je nakon toga protjerao četvoricu ruskih diplomata, a Moskva je odgovorila istim tretmanom britanskih diplomata u svojoj zemlji.

Crna Gora je bila bezbjedna, dok ovi troica ne obukoše odijela i staviše kravate:

http://img145.imageshack.us/img145/8030/dzemperasisu2.jpg (http://imageshack.us)

a onda nam me pukla skampanija:tears:

Ova slika odise mislju:
Skromnost je najveca (od beskorisnih) vrlina :D:D:D

POLITIKA - VLADA - PRIJEM
Borba protiv kriminala na dva kolosjeka

Podgorica, (MINA) – Crna Gora je fokusirana na borbu protiv kriminala jačajući državne institucije i otklanjanjem stereotipa o rasprostranjenosti te pojave u crnogorskom društvu, koji datira od konflikta sa bivšim beogradskim režimom.

To je danas kazao ministar inostranih poslova Milan Roćen na tradicionalnom Novogodišnjem prijemu za diplomatski kor, predstavnike inostranih kompanija, političkog i javnog života, medija i nevladinog sektora u Crnoj Gori.

Roćen je kazao da je Crna Gora usresređena na suzbijanje kriminala i korupcije, jačajući i osposobljavajući državne institucije za borbu protiv tih pojava “na koje danas nije imuna ni jedna država u Evropi i svijetu”.

“Istovremeno radimo na anuliranju uvriježenog stereotipa o rasporostranjenosti tih pojava u Crnoj Gori koji datira od vremena konflikta sa bivšim beogradskim režimom, a koji je podgrijavan i intenziviran od određenih domaćih i međunarodnih krugova pred referendum u Crnoj Gori”, kazao je on.

Prema Roćenovim riječima, na tom fonu je i “najblaže rečeno - začujući Stav 7. juče usvojene Deklaracije kojom se potvrđuje zaključivanje Sporazuma o stabilizacii i pridruživanu sa Crnom Gorom od Evropskog parlamenta, koji se smatra hramom demokratskih dostignuća”.

Roćen je iznio navode iz Deklaracije kojom se očekuje od Vlade i pravosudnih organa Crne Gore da sarađuju sa Italijom “u kojoj se godinama vodi istraga koja obuhvata istaknute crnogorske političare, a koja može rezultirati međunarodnim nalogom za hapšenje”.

“Može se pročitati i kao prejudiciranje ili sugerisanje sudske odluke što će ostati zapamćeno kao presedan u praksi evropskog parlamentarizma”, rekao je Roćen.

On je kazao da je za Crnu Goru "velika čast" što ima dobre odnose sa evropskim i ključnim zemljama u svijetu kao što su Amerika, Rusija, Kina, Japan, ali da su prioriteti crnogorske politike dobrosusjedski odnosi.

“Za nas je prioritet nad prioritetima unapređenje dobrosusjedske saradnje sa svim zemljama u regionu. Ni sa jednom nemamo otvorenih pitanja”, ocijenio je on.

Roćen je kazao da Crna Gora očekuje da će se i kosovsko pitanje riješiti mirnim, diplomatskim putem na dobrobit učesnika tog procesa, ali i regiona u cjelini.

“Naš je ključni cilj da sačuvamo unutrašnju stabilnost, a što se tiče epiloga, pristupićemo mu bez žurbe i slijedeći zajedničku evropsku spoljnu i bezbjednosnu politiku”, kazao je ministar inostranih poslova.

Roćen je podsjetio da je danas godina od kako je Crna Gora postala članica Partnerstva za mir.

On smatra da će zbog tog prvog ugovornog odnosa sa Evropskom unijom i donošenja prvog Ustava u nezavisnoj Crnoj Gori, dvotrećinskom većinom, ova godina ući u anale crnogorske istorije.

Roćen je ocijenio da je Crna Gora ostvarila izuzetan uspjeh na unutrašnjoj i spoljnoj politici, a da se sve aktivnosti Vlade i drugih državnih organa ostavruju “u briselskim okvirima”.

Pozdravljajući predstavnike diplomatskog kora, stranih organizacija i kompanija, Roćen ja kazao da se nada da će svi oni pamtiti Crnu Goru po gostoprimstvu, na koje nailaze svakodnevno.

“Pojedini od vas su poprimili dio našeg mentaliteta čak i onda kada nas kritikuju, izlazeći ponekad iz diplomatske sfere na naš politički teren. Mi to razumijemo kao vašu najbolju namjeru da nam pomognete”, ocijenio je Roćen.

SVIJET - ANGOLA - NESREĆA

Ubili glumce misleći da su lopovi

Luanda, (MINA) - Policija u Angoli ubila je dvojicu glumaca koji su snimali kriminalistički film, pomislivši da se radi o pravim razbojnicima.

"Tokom snimanja scene u problematičnom predgrađu Luande glumci su bili naoružani puškama bez municije", objasnio je reditelj Radikal Ribeiro.

Prema njegovim riječima, policija se dovezla kamionetom, upala je na set snimanja i počela da puca po glumcima iz neposredne blizine bez ikakvohg upozorenja.

Producent je, inače, dobio sve dozvole za snimanje, a o tome je bila obaviještena i policija.

"Pucali su sve dok nisu čuli da urlam da se radi o snimanju filma", rekao je Ribeiro.

Policija je nakon toga napustila poprište, a da nije pružila pomoć nekolicini ranjenih glumaca i članova filmske ekipe, prenose agencije.

_____________

Revnosno, nema šta!:wallbash:

SVIJET - HRVATSKA - HAG
Hrvatski ministar policije podnio ostavku

Zagreb, (MINA) - Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Ivica Kirin je podnio je neopozivu ostavku, nakon hapšenja haškog optuženika Mladena Markača, koji je na privremenoj slobodi čekao suđenje za zločine u akciji Oluja.

Markač je, na zahtjev Haškog suda, uhapšen zbog nepoštovanja uslova privremene slobode, prenose agencije.

Policija je postupila po naređenju Haškog suda koji je zatražio Markačevo hapšenje zbog nepoštovanja uslova privremene slobode na kojoj je boravio, a policija je potvrdila da prilikom hapšenja Markač nije pružao otpor.

Za sada nema informacija o tome kada će Markač biti deportovan u pritvor u Sheveningenu.

Dežurni sudija Haškog suda Frederik Harhof izdao je nalog kojim je od hrvatske vlade zatražio trenutno hapšenje Markača i njegovo prebacivanje u pritvor u Sheveningenu najkasnije do nedjelje 30. decembra.

Kao razlog je naveo kršenje uslova boravka na privremenoj slobodi do početka suđenja time što je napustio svoj dom bez dozvole.

U saopštenju Haškog suda navodi se da su na zahtjev sekretarijata Suda hrvatske vlasti u petak potvrdile da je Markač 22. decembra bez prethodnog odobrenja i obavještavanja MUP-a, koji je bio dužan da kontroliše njegovo kretanje, učestvovao u lovu na Bilogori.

Markač je na privremenoj slobodi od 2. decembra 2004. i od tada se dva puta vraćao u Hag kako bi učestvovao na raspravama.

Ovom odlukom sudije Harhofa odluka o Markačevoj privremenoj slobodi nije suspendovana, već ukinuta.

Zbog činjenice da je u istom lovu učestvovao i Kirin, čije bi ministarstvo prema pravilniku Suda trebalo kontrolisati Markačevo poštovanje uslova privremene slobode, on je podnio neopozivu ostavku.

U ostavci koju je uputio predsjedniku vlade Hrvatske, Kirin je naveo da podnosi ostavku, jer to smatra svojim "moralnim činom i dužnošću zbog okolnosti u kojima sam se našao u slučaju generala Mladena Markača".

On je izrazio žaljenje i izvinjenje svima koje je na bilo koji način povrijedio ili im nanio štetu

Predstavljen novi aparat za gašenje požara

Kotor, (MINA) - Vatrogasna jedinica Kotor predstavila je danas novi aparata za gašenje požara "Ifeks -3000", njemačke proizvodnje, jedini te vrste u Crnoj Gori.

"Riječ je o aparatu najnovije tehnologije za impulsno gašenje početnih i manjih požara. Sastoji se od dva dijela, boce pod prititiskom i rezervoara sa vodom i puške iz koje se ispaljuju vodeni hici", kazao je komandir vatrogasaca Eduard Kovačić.

On ističe izuzetne prednosti aparata, koje se ogledaju u njegovoj mobilnosti, efikasnom gašenju vatre, lakim rukovanjem i izuzetno malom potrošnjom vode.

U ovoj godini kotorski vatrogasci su intervenisali preko 230 puta, a kako ističu, praksa je odavno ukazala na potrebu da se vatrogasne jedinice opreme laganim, lako prenosivim uređajima, koji umjesto kubika troše po nekoliko litara vode.

"Ovo je svakako rekordna godina, posebno po šumskim požarima u ljetnjem periodu, a nadamo se da u 2008 -oj nećemo imati ovoliki broj interencija", kaže Kovačić.

Opštinska Vatrogasna jednica broji 22 vatrogasca i ima osam uglavnom starijih vozila, tako da se očekuje i podmlađivanje voznog parka.

__________________________

Gledao sam promociju ovog aparata za impulsno gašenje požara i mogu reći da sam bio zadivljen! Mislim da je jako dobra stvar uvesti ga u naše vatrogasne jedinice!

I nad britvom ima britva

Crnogorski političari samo svojim frizerima gledaju u volju. Kad sjednu u njihove stolice mirni su kao jagnjad i osmijeh im ne silazi sa lica jer, ne daj bože, ruka koja drži makaze ili britvu može i da zadrhti.
Nikad im, na sreću, nijesu pustili krv iako im decenijama rade o glavi.
Prvi su koji im primijete sijedu vlas u kosi i lagano, a da to oni i ne opaze, prilagođavaju frizure njihovim godinama.
Tako je čuveni podgorički frizer Džihad Đečević Džika nedavno gradonačelniku Podgorice Miomiru Mugoši, poslije dugogodišnjeg ćeranja kose na gore, promijenio fazon. Sada Mugi češlja kosu na stranu, a malo duži zulufi učinili su da se na njegovom licu ne primjećuje da je "nabacio" par kilograma viška.
Džika je frizer trideset sedam godina i kaže da bi se umorio samo da je te godine brojao. Dvije najvjernije mušterije su mu Milo Đukanović i Peđa Bulatović i on ih šiša duže od trideset godina.
- U mojoj radnji nema privilegovanih. Pravila se poštuju bez izuzetka. Ni Milo, ni Peđa nikada nijesu tražili ništa više od drugih, anonimnih mušterija. Naprotiv. Uvijek zakažu, nikada ne kasne, bez primjedbi sačekaju i, što mi je najvažnije, u mom salonu se lijepo osjećaju. To znam jer su opušteni, uvijek spremni za razgovor i šalu. Mušterije, koje se zadese tu kada dođe neki od političara, ne mogu da se načude kako su to jednostavni i topli ljudi. Utisak koji ostavljaju na javnoj sceni nešto je drugo, i mene to ne zanima - kazao je "Vijestima" Džika.
Ipak, priznao je da mu Milo, s vremena na vrijeme, napravi probleme.
- Sredim mu zulufe pod konac ali, kako se sam brije svakog jutra, ponekad jedan zuluf skrati više. Zovu me tada prijatelji i kolege da me pitaju đe su mi bile oči i jesam li mu pijan štricao zulufe. Objasni im, majčin sine, da se on to sam tako sredi - priča Džika i otkriva da je predsjedniku DPS -a samo jednom predložio da prekrije sijedu kosu prelivom, ali mu je Milo mudro predložio da prvo taj preliv isproba na sebi.
Odgovarajući na pitanje kako političari suprotstavljenih političkih opcija reaguju jedan na drugog kada se sretnu na šišanju, Džika kaže da se nikada nije dogodilo da se čak i mrko pogledaju.
- Naprotiv, pozdrave se, pitaju jedni druge za zdravlje. Nemojte to da vas čudi, jer oni su duže moje mušterije nego što u Crnoj Gori postoje političke partije - tvrdi Džika.
U vrijeme kada je Žarko Rakčević bio predsjednik SDP-a, on i Filip Vujanović šišali su se u istom salonu u kojem su radili Džavid Krepović Džaka i Gano Orahovac, obojica Džikini učenici. Gano je tada bio odbornik Rakčevićeve stranke i, naravno, brinuo je o njegovoj frizuri. Džaka je šišao Filipa i nerijetko su njih dvojica bili u salonu u istom terminu. Stalna mušterija, sada pokojni čika Marko, priča Džaka, nekoliko puta zadesio se tu i "snimio" situaciju zbog koje je morao da interveniše kod Vujanovića.
- Samo mu se jednog dana obratio rekavši: "Ja ti moram nešto reći, gospodine Vujanoviću. Ovaj Gano, dok šiša Žarka, stalno se nešto s njim domunđava, pa sad ti viđi što je to". Svi smo u jednom trenutku bili zatečeni, a onda smo se dugo smijali i Gano i Žarko i Filip, a bogami i čika Marko - ispričao je Džaka dogodovštinu koja će mu, kaže, uvijek ostati u sjećanju.
Ne pokazuju u frizerskom salonu ljudi samo lojalnost prema predstavnicima političke opcije koju podržavaju, kao što je to uradio čika Marko. Veoma često danima i nedjeljama kruže oko salona kao kiša oko Kragujevca, vire iza ćoškova ne bi li ih presreli i tražili im neku uslugu. Frizeri pričaju da kad im političari, posebno Milo, na kraju, upadnu u mrežu, to jest kad sjednu na frizersku stolicu, banu ispred njih.
Jedan je, priča se, u jednom dahu izgovorio: "Đe si, predsjedniče, dobro te sretoh! Slušaj, imam problem, toči mi krov. Ja znam da si ti jedini koji mi to možeš riješiti".
- To je najveća neprijatnost koja frizeru može da se dogodi, da mu neko presrijeće mušteriju u salonu, ma ko ta mušterija bio. Nažalost, ne možemo sve da kontrolišemo. Traže kredite dok makaze štricaju nekome oko glave, posao za djecu...Može neko da pomisli da im mi javljamo kad

Olivera LAKIĆ

BARDHIJU TREBA UKROTITI LOKNE

Mehmet Bardhi, sa svojom frizurom "djece cvijeća", odolijeva iskušenju "moderne, sportske varijante". On, ali i Ranko Krivokapić sa frizurom popularno nazvanom "osam i dvadeset", profesionalni su izazov mnogim frizerima.
Ranku bi, tvrde frizeri, najbolje stajala duga kosa jer je lijepa i ima sjaj.
Mehmetu bi samo blagim gelom ukrotili lokne.
Ipak, jedan od najvećih izazova za promjenu fazona je frizura i boja kose Vukašina Maraša.
Kažu da bi boja kestena bolje pristajala njegovom nježnom, aristokratskom tenu.


PRVI BRK CRNE GORE

Prema starom crnogorskom shvatanju, brkovi su najljepši ukras muškog lica a na njih su, kažu, posebno slabe žene, naročito ako se ispod njih krije šeretski osmijeh.
Milan Roćen, aktuelni šef diplomatije, gospodin u ozbiljnim godinama sa duhom mladića, ostao im je vjeran i zbog toga zaslužuje da nosi titulu "prvog crnogorskog brka".
Ismet Pirović Pime više od trideset godina šiša Roćena i štucuje mu brkove. On tvrdi da od Roćena nema pedantnijeg čovjeka.
- Nikada nećete primijetiti da je bio kod frizera. To dovoljno govori koliko o tome vodi računa - ponosno kaže Pime.


MEDOJEVIĆ U TRENDU

Lider Grupe za promjene Nebojša Medojević stalna je mušterija poznatog mladog frizera Ivana Vukčevića.
- Vidite i sami, Medojević ima najbolju frizuru u parlamentu. Prema njegovom obliku glave i kvalitetu kose, on nosi idealnu frizuru. To je moderna frizura koja mu pristaje, jer je on mlad i energičan čovjek - kaže Ivan.
On napominje da voli da uređuje kose običnim ljudima i ističe da i Medojevića svrstava u tu kategoriju.
I prvi ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Crnoj Gori Roderik Mur poklonio je Ivanu povjerenje. On za njega kaže da nije zahtjevna mušterija i da je prijatan i drag čovjek.

SVIJET – RUSIJA – SIGURNOST
Za bezbjednost u novogodišnjoj noći – 300 hiljada policajaca

Moskva, (MINA) - Za bezbjednost građana Rusije u novogodišnjoj noći brinuće oko 300 hiljada policajaca, rekao je prvi zamjenik ministra unutrašnjih poslova Rusije Aleksandar Čekalin.

On je istakao da za vrijeme novogodišnjih praznika tradicionalno ima najviše posla za ruske policajce.

"Tokom masovnih proslava policajci su uvijek u strožem režimu rada i čine sve kako bi preduprijedili incidente koji bi mogli da pokvare slavlje", rekao je Čekalin.

On je naveo da će broj policijskih patrola biti povećan za trećinu kako bi bila osigurana bezbjednost građana, prenose agencije.

Za bezbjednost Moskovljana brinuće oko pet hiljada policajaca samo u centru prestonice koji će biti pretvoren u pješačku zonu. Ukupno više od 25 hiljada policajaca u Moskvi biće angažovano tokom dočeka Nove godine i u vrijeme Božića.

SVIJET – AUSTRIJA
Ispitano 107 osumnjičenih za dječju pornografiju

Beč, (MINA) – Austrijska savezna policija ispitala je 107 sumnjivih osoba, u sklopu velike međunarodne istrage o dječjoj pornografiji, koja je bila usmjerena na dobro organizovanu mrežu distribucije zakonom zabranjenih fotografija i video-snimaka.

Policija je saopštila da je u toku »intenzivno ispitivanje« osumnjičenih, ali njihova imena nijesu objavljena.

Akcija je realizovana u saradnji sa policijom iz Njemačke i Sjedinjenih Američkih Država, prenijele su agencije.

Inspektori su saopštili da su među zaplijenjenim pornografskim materijalom i uznemirujuće fotografije dvanaestogodišnje plavokose djevojčice i desetogodišnje Azijatkinje.

Policija je objavila da je glavni osumnjičenik 44-godišnji muškarac u čijem su računaru pronađene fotografije na kojima je prikazan dok seksualno zlostavlja desetogodišnju pokćerku.

GORNjIM BREZNAMA KOD PLUŽINA BIJESAN VUK NAPAO MJEŠTANE
Zvijer klala i trovala
U selu Gornja Brezna nadomak Plužina bijesan vuk napravio je pometnju među žiteljima tog sela napadajući naizmjenično i ljude i njihovu stoku. Rade Joković, jedan od žitelja, prvi je bio na udaru bijesne zvijeri. Kako je istakao u izjavi za "Dan", imao je sreću te ga životinja nije uspjela ujesti.
- Sve se dešavalo 30. decembra oko 14 časova, kada sam nadomak moje kuće pustio stoku napolje. U jednom trenutku sam primijetio vuka koji se ustremio na goveda. Ugrizao je kravu a onda je krenuo put mene. Kod sebe nijesam imao ništa osim starog zimskog mantila i uspio sam njime da se zaštitim dok je zvijer pokušavala da me ujede. Vjerovatno se preplašio i odustao je a ja sam pošao ka kući da pustim kerove – kaže Joković.
U međuvremenu, zvijer je stigla u dvorište njegovog komšije Petra Đurkovića, kojeg je napala i uspjela da ga ujede.
- Kad ga je ugledao Đurković se sagao da uzme štap ali je vuk uspio da ga ugrize za rame. U tom trenutku naišli su kerovi koji su ga poplašili i nedaleko od naših kuća oborili na zemlju. Tada sam stigao ja i moj drugi komšija Vesko Đurković i dotukli ga motkama. Petra Đurkovića smo odmah prevezli do Plužina gdje mu je ukazana medicinska pomoć i on se sada osjeća dobro – rekao je Joković.
Mještani su o svemu obavijestili i plužinsku Veterinarsku stanicu čiji su službenici izašli na mjesto događaja.

U DOMAĆINSTVU MILA ŽIŽIĆA IZ MILOŠEVIĆA KOD ŠAVNIKA
Vo zaražen bjesnilom
Milu Žižiću, poljoprivredniku iz Miloševića, koga je prije dva mjeseca napala bijesna vučica desio se još jedan maler. Prije nekoliko dana primijetio je neobično ponašanje vola, koji je iznenada postao agresivan, a na usta mu je izbijala bijela pjena.
- Obavijestio sam veterinarsku ambulantu u Šavniku, a oni su zatim obavijesitli ambulantu u Žabljaku i veterinara Vlada Terzića. On je nalaožio da se vo ubije, što je i urađeno, a glava mu je odsječena i poslata u veterinarski institut u Podgoricu da se ustanovi sumnja da li je bio zaražen bjesnilom - priča Žižić.
Leš vola je zakopan uz prisustvo veterinara i uz pomoć utovarivača iz Šavnika. Međutim, mještani su i dalje u strahu da se bjesnilo ne širi. Žižić nam je juče rekao da su dobijeni rezultati potvrdili da je vo bio zražen bjesnilom. Žižić naglašava da su preduzete preventivne mjere zaštite njegovog zdravlja.
- Primio sam jednu injekciju, a danas treba da dođu i zdravstvene stanice iz Šavnika da mi daju još jednu i ostalo što je potrebno. Ostala stoka je vakcinisana - kaže Mile.

POLICIJA
Izručen Tomaš Čizek iz Poljske

Podgorica - Službenici Uprave policije predali su na Aerodromu Podgorica pripadnicima Interpola Varšava poljskog državljanina Tomaša Čizeka /Tomasz Ciszek/.

Čizeka je granična policija uhapsila 8. septembra prošle godine na graničnom prelazu „Aerodrom Tivat“, na osnovu međunarodne potjernice pravosudnih organa Poljske, zbog krivičnog djela prevara.

Iz Uprave policije saopšteno je da je ekstradicija izvršena na osnovu zvaničnog zahtjeva poljskih vlasti i rješenja Ministarstva pravde Crne Gore.
___________
Oće li nama oni izručivat ove naše, kad se razbježe ;) Za sad im je ođe najsigurnije

DRUšTVO



Izrael se rađao i na Kapinom Polju


Nikšić (Asošiejted pres) - Na malom aerodromu u okolini Nikšića, na Kapinom Polju, okruženom sniježnim planinama na kojem pasu ovce, umrla je Kraljevina Jugoslavija 1941. godine.
Međutim, nakon Drugog svjetskog rata, ta pista imala je ulogu i u rođenju nove države Izraela, služeći kao ključna pozadinska baza tokom njegove borbe za nezavisnost.
Dokumenti u Izraelu i Srbiji sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, pokazuju da je aerodrom u Nikšiću pomogao u opstanku nove jevrejske države 1948, u sklopu tajne operacije nabavke ratnih aviona za njene vazduhoplovne snage u povoju, tokom arapsko-izraelskog rata.
"Bez ove pomoći u naoružanju, vjerovatno ne bi mogli pobijediti u ratu 1948-1949. i možda država Izrael uopšte ne bi preživjela", rekao je Meir Pail, istaknuti izraelski vojni istoričar, koji se i sam borio u ovom sukobu. "Zato je sa naše tačke gledišta to bio blagoslov".
Dvije nove knjige - "Izraelsko ratno vazduhoplovstvo (IAF) u ratu za nezavisnost" kapetana Avija Koena iz istorijskog odjeljenja IAF-a i "Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo od 1942 do 1992." beogradskog istoričara Bojana Dimitrijevića iz 2006-2007. - objelodanjuju nove detalje o tajnoj tromjesečnoj operaciji da se Izrael snabdije "spitfajerima" preko Nikšića. Današnji aerodrom u vlasništvu je crnogorskog Ministarstva odbrane, ali njime upravlja civilni letački klub. Tamo više nema puno saobraćaja, što omogućava seljacima da koriste travnatu pistu kao pašnjak.
Članovi letačkog kluba zabrinuti su za njegovu budućnost, jer investitori mjerkaju aerodrom da bi na njemu izgradili tržni centar i stanove.
"Pokušavamo da sačuvamo aerodrom, ali vojska želi da ga proda", rekao je Miodrag Mrvaljević, predsjednik Udruženja lake avijacije Crne Gore.
Izgrađen 1930. radi odbrane od očekivanog italijanskog napada s druge strane Jadranskog mora, aerodrom je zaslužio fusnotu u istoriji kao mjesto sa kojeg su posljednji jugoslovenski kralj Petar i njegova vlada aprila 1941. pobjegli u inostranstvo, kako bi izbjegli nacističku ofanzivu.
Čudnom igrom slučaja, njegova vlada u egzilu završila je u Jerusalimu, prijestonici Palestine, tada pod britanskom upravom.
Potom su 1948. jevrejski agenti tajno dogovorili sa predstavnicima jugoslovenskog poslijeratnog komunističkog lidera Josipa Broza Tita da koriste Nikšić kao usputnu stanicu za eskadrilu od 60 lovaca "spitfajer" koji su kupljeni od Čehoslovačke.
Operaciju pod šifrom "Velveta" odobrio je Tito. Članovi male jevrejske zajednice u Jugoslaviji, među kojima je bilo nekoliko visokih zvaničnika u njegovoj vladi i vojsci, ubijedili su ga da pomogne novoj državi.
"Bilo je tu i veoma jakih emocija, zato što su Titovi partizani pomagali Jevrejima tokom Drugog svjetskog rata, a nekoliko Jevreja iz Palestine spušteno je padobranima u Jugoslaviju da bi radili kao radio-operateri za gerilce" rekao je Alon Kadiš, istoričar na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Jugoslavija je u sastavu svojih snaga takođe imala nekoliko eskadrona "spitfajera" krajem četrdesetih, tako da izraelski letovi nijesu izazvali nikakvu sumnju, rekao je Čedomir Janjić iz Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u Beogradu.
"Operacija je tretirana kao supertajna jer su joj se protivili Britanci i Sovjeti", rekao je on. "Izraelcima je omogućeno da poprave i koriste bazu, dok su u nju slijetali "spitfajeri" i transportni avioni, gdje su ih modifikovali i farbali jugoslovenskim simbolima, kako bi ih prebacili u Izrael".
U to vrijeme, Jugosloveni su strahovali da bi Britanija i Sovjetski Savez mogli pokušati da ometu operaciju jer je Tito bio u oštrom sukobu sa obje države.
London je krivio Beograd zato što su dva razarača britanske mornarice umalo potonula u Jadranskom moru nakon što su naletjeli na jugoslovenske mine, dok je sovjetski lider Josif Staljin smatrao Tita odmetnikom, nakon što je on odbio da se potčini sovjetskoj kontroli.
U izraelske "spitfajere" ugrađeni su dodatni rezervoari za gorivo, a njihovi mitraljezi su uklonjeni kako bi se smanjila težina aviona. Potom su letjeli za Izrael zajedno sa transportnim avionima


Slobodan LEKIĆ

--------------------------------------------------------------------------------

OD "ZLIH PARA" DO PADOBRANACA


Nikšić - Odlazak jugoslovenskog kralja Petra Karađorđevića u aprilu 1941. godine bio je traumatičan.
Tri aviona nijesu mogla primiti sve članove njegove svite, ali ni ponijeti sav teret. Zlatne poluge i ogromne količine novca u džakovima za nekoliko nedjelja "isplivale" su iz okolnih pećina i škripova. Dio blaga kasnije je nađen u jamama brda Trebjesa, a ostatak je ostavljen u manastiru Ostrog. Kopači zlata su se, u okolini aerodroma, mogli vidjeti decenijama kasnije.
Gradom se odjednom prosula nezapamćena količina novca, zbog čega je za samo jedan dan nestala sva roba sa trgovačkih rafova. Nakon vijesti da će dinar važiti još samo nekoliko dana, iznenađeni bogataši su krenuli dalje, kupujući sve što nađu pred sobom.
Kafanski ambijent, sa partijama pokera u kojima se ulozi mjere vrećama novca, obrađen je u kultnom filmu tada moćne komunističke kinematografije "Zle pare".
Miodrag Grubač, predsjednik lokalnog Aero-kluba, odrastao je u komšiluku.
"Ni od oca, koji je, takođe, bio vezan za aerodrom, nijesam čuo da je tu obavljena neka tajna operacija", kazao je on.
Klub će naredne godine obilježiti 80 godina postojanja.
"Danas imamo oko 40 dozvola, pilotskih, jedriličarskih i nastavničkih, tu su zmajari, paraglejderisti i padobranci, a za razliku od vremena SFRJ sada se obuka plaća i sport je komercijalizovan", rekao je Grubač.
Aero-klub radi sa četiri jedrilice i dva aviona.


.................................................. ...........

19 Jan 2008. 18:51
Hakeri mogu da isključuju struju





Američka Centralna Obavještajna Agencija (CIA) saopštila je da hakeri mogu pojedine gradove da ostane u potpunosti bez struje što su i potvrdili nedavni napadi.

Na nedavno održanoj konferenciji analitičar Tom Donahju objasnio je kako pod određenim okolnostima hakeri putem interneta mogu da napadnu pojedina postrojenja što može da rezultira nestankom struje u nekim gradovima.

"Imamo informacije iz nekoliko regiona o odvojenim napadima sa interneta nakon kojih su slijedila upozorenja da šteta može biti neuporedivo veća nego što je napravljena pa su zato hakeri iznuđivali određena sredstva. U jednom od takvih slučajeva napad je uticao na nestanak električne energije u nekoliko gradova", rekao je Donahju.


Priča o hakovanju elektro postrojenja bila je u centru pažnju još od septembra kada se na CNNu pojavio snimak demonstracije napada koja je prouzrokovala veliku štetu na mašinama, a isporuka struje je naravno bila u prekidu.

MONTEPRANZO - PRODAJA
Medojević sumnja u pranje novca

Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Ponuda holandske kompanije Limon investments za kupovinu 75 odsto akcija tivatskog Monteperanzo Bokaprodukta, od 48,2 miliona EUR, izaziva čitav niz otvorenih sumnji da je riječ o visoko rizičnoj transkaciji sa aspekta pranja novca, ocijenio je predsjednik Pokreta za promjene, Nebojša Medojević.

"Očigledno je da je kompanija Limon investments sa akcijskim kapitalom od 115 hiljada EUR, visoko rizični klijent za svaku banku i da bi joj davanje kredita ili garancije na iznos od 48,2 miliona EUR u svakoj demokratskoj i uređenoj državi izazvalo čitav niz pitanja", saopštio je Medojević, prenose Vijesti.

On se pita kako Prva banka Crne Gore može dati garanciju Limon investmentsu za plaćanje kupovine akcija od 48,2 miliona EUR, kada je njen kapital duplo manji, a takvi rizični krediti i garancije se mogu davati samo iz sopstvenog kapitala, i to maksimalno do njegovog iznosa.

"Ako Prva banka izda garanciju Limon investmentsu na 48,2 miliona EUR bez adekvatnog obezbjeđenja, njen koeficijent adekvanosti kapitala biće takav da će joj biti ugrožena solventnost, jer će se ovakav neobezbijeđeni kredit tretirati kao trošak poslovanja banke. Centralna banka bi tada morala obaviti kontrolu banke i provjeriti njen bonitet", smatra Medojević.

Pitanje je, kako je dodoa, i šta će Prva banka uzeti kao kolateral za garanciju ili kredit ovako rizičnom klijentu.

"Imajući u vidu transkacije kojim a su neki visoki funkcioneri vlasti postajali vlasnici akcija Prve banke, kreditima dobijenim najverovatnije nakon deponovanja gotovog novca koji je korišćen kao kolateral, može se izvući zaključak da se radi o istom finansijskom "inženjeringu". Postoji osnovana sumnja da je i ovdje neko deponovao iznos od 48,2 miliona EUR u kešu nepoznatog porijekla na račun domaće ili neke strane, možda čak i of-šor banke, i da će Prva banka, na bazi te gotovine, izdati garanciju Limon investmentsu", kazao je Medojević.


Ukoliko Limon investments ne bude imao novca da plati garanciju ili kredit, Prva banka će postati vlasnik 75 odsto akcija Monteperanza, pojasnio je on. Tako bi vlasnik Libreksa, kako dodaje, dobio svoj honorar, a gotovina "nepoznatog" vlasnika bi bila oprana.

Medojević je pozvao i Upravu za sprječavanje pranja novca da odmah obustavi ovu tranakciju i otvori finansijsku istragu protiv Limon investmentsa i provjeri na osnovu kakvog depozita ili imovine Prva banka ima namjeru da da garanciju ili kredit.

"Takođe je nepohodno odmah zatražiti međunarodnu pomoć od nadležne državne agencije u Holandiji za finansijske istrage za dobijanje podataka o firmi Limon investments, kako bi se spriječilo pranje novca koji može poticati od kriminalnih aktivnosti u Crnoj Gori", zaključio je on.

Nijesmo dali garanciju niti nam je iko tražio

Podgorica - Prva banka Crne Gore saopštila je juče da nije dobila nikakav zahtjev za izdavanje garancije kompaniji Limon investments limited za kupovinu akcija Montepranza.
- Povodom natpisa u dnevnom listu ŃVijesti", a koji se odnosi na ulogu Prve banke Crne Gore vezano za učešće kompanije Limon investments limited na tenderu za Montepranzo, radi istinitog razumijevanja i obavještenja javnosti, saopštavamo da Prva banka niti je dobila zahtjev, a shodno tome nije ni dala kreditnu garanciju kompaniji Limon investments limited za kupovinu akcija na tenderu za Montepranzo. Prva banka je samo na zahtjev navedene kompanije za potrebe prijavljivanja na tenderu, izdala standardnu tendersku garanciju na iznos od 200.000 eura, a zašto je dobila adekvatna sredstva obezbjeđenja. Zatim, rutinsko tenedersko pismo o namjerama koje je izdala Prva banka na zahtjev kompanije Limon investments odnosi se isključivo na pružanje servisnih usluga u slučaju da ova kompanija dobije posao na tenderu i u skladu sa poslovnom politikom banke - saopšteno je iz Prve banke.
ŃVijesti" su prije dva dana objavile informaciju da je ponuda Limon investmentsa na tenderu za Montepranzo prihvaćena kao formalno-pravno ispravna, zato što su naknadno priložili pismo Prve banke koja im daje podršku za taj posao.
U tekstu ŃVijesti" objavljenom u petak ne navodi se da je Prva banka dala bilo kakvu garanciju, već naprotiv, ističe se da se radi o pismu podrške koje nije garancija koja se traži od investitora za kupovinu akcija i realizaciju obećanih ulaganja, što je potvrđeno saopštenjem Prve banke.
Priču o garancijama potegao je predsjednik Pokreta za promjene Nebojša Medojević u saopštenju objavljenom juče.

Vujović: CEMI se bavi političkom korupcijom

Podgorica - Predsjednik Upravnog odbora NVO Centar za monitoring Zlatko Vujović reagovao je na tekst ŃĆalović: Izabran da bi klimao glavom", objavljen u jučerašnjim ŃVijestima". U Vujovićevom reagovanju se navodi:
- Moje članstvo u Nacionalnoj komisiji za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije pokazuje da se pozicije NVO sektora učvršćuju, a stavovi koje zastupamo dobijaju institucionalni oblik komunikacije i veći stepen uticaja. Mene je za tu poziciju, kroz odgovor na poziv predsjednice Nacionalne komisije, preporučila NVO Koalicija - Saradnjom do cilja, koja okuplja preko 200 NVO koje su usvojile NVO Kodeks sa ciljem sprečavanja neetičkih poteza unutar sektora.
Iznenađen sam da je neko, prije prilike da učestvujem i na jednom sastanku Komisije, dao ocjenu mog budućeg rada. Tim prije, što je to uradila osoba koja je nebrojeno puta sa mnom učestvovala na sastancima sa predstavnicima međunarodnih nevladinih i vladinih organizacija kada smo predstavljali svoje napore u borbi protiv korupcije. Čudi me i izraženo nepoznavanje rada CEMI-ja u ovoj oblasti, s obzirom na to da je ta ista osoba na pomenutim sastancima iskazivala afirmativan odnos.
Korupcija je složen fenomen i CEMI, kao nijedna druga organizacija, se ne bavi svim njenim aspektima, jer to jednostavno prerasta pojedinačne kapacitete svih aktera u društvu, a kamoli jedne NVO. Zato se CEMI fokusira na političku korupciju, a u okviru tog polja posebno se bavi finansiranjem političkih partija vodeći upornu borbu sa gotovo kompletnim crnogorskim parlamentom da se usvoji zakon u skladu sa međunarodnim standardima.
Kao plod naših aktivnosti: (1) na naš predlog usvojen je Zakon o političkim partijama i Zakon o finansiranju političkih partija 2004. godine, koji je izmijenjen konsenzusom vlasti i opozicije 2005, (2) Ustavni sud na inicijativu CEMI-ja proglasio je neustavnim dio odredbi takvog izmijenjenog Zakona iz 2005; (3) podnijeli smo prekršajne prijave protiv dijela političkih partija i ovlašćenih lica za nepodnošenje izvještaja o izbornim kampanjama, (4) inicirali posjetu eksperata Savjeta Evrope, koja je rezultirala izradom direktnih preporuka za unapređenje postojećeg zakonskog okvira, (5) lobirali i izborili se, jakom argumentacijom da se u Evropskom partnerstvu, izvještajima Evropske komisije i drugih organizacija Crna Gora obaveže na usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih partija i profesionalizuje Državnu izbornu komisiju, (6) predložili novi Zakon o finansiranju političkih partija na osnovu starog Ustava, ali je inicijativa odbijena jer je u međuvremenu usvojen novi Ustav i ukinuto pravo na građansku inicijativu, (7) zajedno sa Ministarstvom finansija formirali smo radnu grupu, čiji je rad rezultirao predlaganjem od strane Vlade dva zakona čije modele je CEMI uradio: Zakon o finansiranju kampanje za izbor predsjednika Crne Gore, gradonačelnika i predsjednika opština i Zakon o finansiranju političkih partija. Da li će se oni usvojiti ili ne, vidjećemo, s obzirom na snažne otpore dijela poslanika u vladajućim i opozicionim partijama.
Kada je riječ o konfliktu interesa, vođeni kolegijalnošću i željom da izbjegnemo preklapanje, CEMI se nije bavio monitoringom primjene Zakona o konfliktu interesa, jer to već radi druga NVO. Koristeći malo prostora, inače ekstremno lošeg zakona, CEMI je izradio softver i obezbijedio podršku radu Komisije za utvrđivanje konflikta interesa, tako da upravo zahvaljujući CEMI-ju svi podaci o imovinskom stanju funkcionera su dostupni javnosti. Cilj nam je bio da krug lica koje kontrolišu tačnost podataka proširimo, na građane, novinare, političke partije i kompletan NVO sektor, a ne da držimo monopol u tome, u čemu smo vjerujem uspjeli. Dalje, CEMI je jedina organizacija koja je uradila priručnik za primjenu ovog zakona i sprovela obuku za veliki broj javnih funkcionera.
Pored toga, CEMI je intenzivirao napore da se reguliše proces lobiranja u Crnoj Gori i djelovanje brojnih lobista, koje je na granici ili prelazi u zonu korupcije.
Mislim da je važno istaći da je CEMI prva NVO u Crnoj Gori koja je objavila svo

CEMI... Fenomenalan NVO. Kriticni s mjerom. Zanimaju se prvenstveno sa nacrtima zakona - a o primjeni istih - o kukovo ljeto.
Dusa je zamjerat se ljudima...

Najpoznatiji ruski špijun u SAD

Nekadašnji visoki oficir ruske obavještajne službe - KGB, koji za sebe kaže da je to radio iz patriotizma, Sergej Tretjakov, navodi da je prebjegao 2000. godine u Sjedinjene Američke Države jer je izgubio vjeru u postsovjetsku Rusiju i da je sada prvi put spreman da ispriča svoju priču.
U svojstvu zamjenika šefa obavještajne službe u ruskoj misiji pri Ujedinjenim nacijama od 1995. do 2000. Tretjakov je rukovodio špijunskim operacijama u Njujorku i u UN.
On tvrdi da je među njegovim agentima bio jedan ambasador iz bivšeg sovjetskog bloka, kao i visoki ruski zvaničnik u iračkom programu "nafta za hranu".
Prebjeg Tretjakova sa suprugom i kćerkom 2000. godine izazvao je tek malu pometnju i obavijen je velom tajne.
Nova knjiga, čiji je autor nekadašnji novinar "Vašington posta" Pit Erli, otkriva da je on jedan on najviših ruskih agenata koji su prebjegli u SAD, a da je prije 2000. bio dvostruki agent koji je odavao tajne Vašingtonu tokom čitave tri godine.
"Moj prebjeg je bio najveći neuspjeh ruske obavještajne službe u SAD", rekao je Tretjakov u zajedničkom intervjuu sa Erlijem, čija je knjiga "Drug Dž: Neispričane tajne najpoznatijeg ruskog špijuna u Americi poslije Hladnog rata" izašla iz štampe krajem januara.
Tretjakov (51) nije nikada do sada govorio u javnosti. Smjestio se na tajnoj lokaciji gdje živi povučeno sa, kako Erli kaže, vjerovatno najvećim finansijskim sredstvima ikada datim jednom stranom prebjegu.
Iz bezbjednosnih razloga on izbjegava da govori o privatnom životu poslije prebjega. Njegova supruga Helen kaže da voli da slika, a on je priznao da voli da gleda neke američke televizijske emisije i serije, kao na primjer "Sajnfeld".
Tretjakov ne daje detalje o onome što je radio za američku vladu ili o prebjegu i kaže da ne želi da pomaže svoje bivše gazde. Umjesto toga knjiga se bavi njegovim životom kao visoko kotiranim ruskim agentom od ranih 80-ih do 2000. godine.
On je taj koji je tražio da se sretne sa Erlijem prije nekoliko godina zbog njegove dvije ranije objavljene knjige o dva Amerikanca koja su špijunirala za račun Rusa - Džonu Vokeru Džunioru i Aldrihu Ejmsu.
Tretjakov i Erli su se dogovorili da Erli ima punu izdavačku nezavisnost i obojica kažu da američka vlada nije na njih vršila pritisak ni na koji način uprkos činjenici što su američki zvaničnici pomogli ugovaranje prvog susreta.
Erli je razgovarao sa brojnim izvorima, među kojima i sa zvaničnicima američke obavještajne službe koji su mu ispričali da je Tretjakov radio za njih mnogo prije 2000. godine i da im je predao gotovo 5.000 tajnih ruskih dokumenata - tvrdnje koje Tretjakov nikada nije niti potvrdio niti demantovao.
Erli podvlači "mogu da vam kažem da ga FBI i američka vlada i dalje šalju u inostranstvo da razgovara sa drugim obavještajnim agencijama, a "on je sa saveznicima veoma tih u zahtjevima".
Među onima koje Erli pominje kao špijune ili kontakte su jedan kanadski parlamentarac, jedan ambasador u UN države bivšeg sovjetskog bloka i jedan ruski zvaničnik imenovan na mjesto u UN u okviru iračkog programa "nafta za hranu" 90-tih godina.
Prema upravo objavljenoj knjizi, zvaničnici su koristili njegovu funkciju da bi manipulisali sa cijenom iračke nafte prodate u okviru programa, namijenjene humanitarnim dobrima u vrijeme međunarodnih sankcija, a u korist ruskih interesa.
Erli navodi da je provjerio sve što je mogao od onoga što mu je ispričao Tretjakov i da ne primjećuje da je ikada pretjerivao. Međutim, većina onih koji se pominju u knjizi i koje je Erli kontaktirao negiraju tvrdnje Tretjakova, što njega uopšte ne čudi.
On daje i kratak pregled načina na koji ruski špijuni dejstvuju u Njujorku - na primer javne govornice u robnoj kući "Blumingdejl" su najviše korišćene za zvanje kontakata jer nijesu prisluškivane.
Među najalarmantnijim pričama spada tvrdnja ruskog biznismena koji je tokom posjete Otavi početkom 90-tih kazao da ima nuklearnu bombu u vikendici blizu Moskve, ali Tretjakov ponavlja da ne zna da li je to istina ili ne.
Tretjakov se odlučio da prebjegne tek nakon smrti majke 1997. koja je bila njegov po

Klaudija PARSONS

PUTIN KGB-OVAC GUBITNIK

Prema riječima Tretjakova, ruska obavještajna služba je sada aktivna kao u sovjetskom periodu, "Hladni rat se nikada nije završio već je samo mutirao kao neki virus", i nada se da će ova knjiga biti "poziv na buđenje" Amerikancima.
Tretjakov napominje da činjenica što je ruski predsjednik Vladimir Putin bio pri kancelariji KGB-a u Lenjingradu, a ne u štabu u Moskvi pokazuje da je bio "KGB-ovac gubitnik".
On komentariše Putinovog "nasljednika" Dmitrija Medvedeva riječju "marioneta" i misli da martovski izbori neće donijeti nikakvu promjenu, a da on lično "ne vidi nikakvu svjetlost na kraju tunela".

Uhapšeno 90 mafijaša

Palermo, Njujork - Italijanska i američka policija uhapsile su 90 mafijaša, članova porodica Inzeriljo /Inzerillo/, Gambino i Di Mađo /Di Maggio/.

Operacija je sprovedena u predgrađima Palerma i četvrtima Njujorka, a svi uhapšeni su nasljednici nekadašnjih šefova Koza nostre /Cosa nostra/.

U operaciji FBI-a i italijanske policije, nakon dvogodišnje istrage u zatvorima u Palermu i Njujorku završili su članovi poznatih mafijaških porodica koji su pokušali da ponovo zagospodare tržištem drogom.

Među uhapšenima je i Franćesko Augusto Kali, poznat u Bruklinu kao Frenk, koji je bio koordinator u poslovima između američke Koza nostre i mafijaških porodica u Palermu.

To je, navodno, samo prva operacija u nizu koji će uslijediti u protivmafijaškoj borbi Italije i SAD, prenose agencije.

DRUŠTVO – POLICIJA – SAOPŠTENJE
Krivična prijava zbog pokušaja podmićivanja

- Službenici budvanske Filijale za borbu protiv privrednog kriminaliteta podnijeli su nadležnom tužiocu krivičnu prijavu protiv M.S. iz Tivta, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično djelo davanje mita, saopštila je Uprava policije.

Navodi se da je M.S. došao u kancelariju službenika budvanske policije, zaduženog za prekršajnu preventivu, i na njegov sto stavio novčanicu od 50 EUR, uz molbu da se obustavi prekršajni postupak protiv njegovog sina zbog saobraćajnog prekršaja koji je počinio 25. januara.

Uz ko