Nikada na svijetu nije bilo više snaga bezbjednosti (NATO, OEBS, EUROPOL, INTERPOL, Partnerstvo za mir...)
a nikada nijesmo bili nebezbjedniji.

Ovu temu posvećujem tome!

U potpunosti se slažem sa Homerom. Ja bih još dodao da je ta nebezbjednost produkt istih centara moći koji rukovode gorepomenutim organizacijama.

korupcija i iskljucivo licni interes na sve strane......

Nikada na svijetu nije bilo više snaga bezbjednosti (NATO, OEBS, EUROPOL, INTERPOL, Partnerstvo za mir...)
a nikada nijesmo bili nebezbjedniji.

Ovu temu posvećujem tome!

Potpuno se slazem s tobom Homer. Razlog je prost, jedina bezbjednost kojoj se tezi i kojoj se tezilo kroz svu istoriju, jeste bezbjednost tokova novca. Ova bezbjednost je direktno proporcionalna sa bezbjednoscu krupnih posjednika, a obrnuto proporcionalna sa bezbjednoscu sitnih posjednika. Jer sitni nisu nista drugo nego masa koja svakog prvog u mjesecu posabira svoje troskove. A krupni su oni koji se tuku oko toga da njihov udio u tom mjesecnom racunu sitnih, bude sto veci.

Odlicna tema. Ko nije, preporucujem mu da odgleda film SYRIANA. Sjajan film koji govori o svijetu u kom zivimo van crnogorske provincije. Kad kazem provincije, mislim na mentalni, a ne geografski pojam. Do tog filma mislio sam da je Dzordz Kluni neozbiljan. Ne kao glumac - nego kao covjek. On je pored glavne uloge bio executive producer.

Sa sajta BIA-e:

КАКВИ ЉУДИ СУ ПОТРЕБНИ
БЕЗБЕДНОСНО- ИНФОРМАТИВНОЈ АГЕНЦИЈИ?




Обављајући послове из надлежности Безбедносно - информативне агенције, припадници се сусрећу са задацима који изискују посебне квалитете и особине неохподне да се успешно одговори високим захтевима овог посла.



Отворени смо за људе које одликује:

Свест о тренутку, позицији у међународном окружењу и безбедносним изазовима који се налазе пред Републиком Србијом и њеним грађанима.

Одважност да се ухвате у коштац са неким од најзначајнијих питања са којима се као држава суочавамо и жеља да, у посебно захтевним историјским околностима, дају важан допринос остваривању националних интереса.

Решеност да све своје способности и професионална знања уложе у посао заштите безбедности Републике Србије.

Изазов који прихватају радећи на узбудљивом, динамичном, занимљивом, несвакидашњем, али крајње одговорном послу.

Самопоуздање, поверење у сопствене капацитете и компетенцију али и спремност за учење и усвајање нових знања и вештина.

Динамичност, предузимљивост, самосталност у послу, али и висок ниво самоконтроле, тактичности и одмерености.

Сталоженост, присебност и способност за решавање проблема под притиском и доношење промишљених одлука и у критичним ситуацијама.

Поузданост, одговорност и лојалност због којих се други на њих увек могу ослонити.

Интегритет, морални и лични, који их чини достојним овлашћења која су им поверена.

Сналажљивост, прилагодљивост, флексибилност и креативност у приступу разноврсним ситуацијама са којима се могу суочити.

Високе интелектуалне способности, ширина и ниво образовања који ће им омогућити да изађу на крај са сложеношћу свакодневних задатака и пружити извесну предност у односу на потенцијалне противнике.

Социјалне вештине и способности за рад са људима: комуникативност, речитост, убедљивост, продорност и не мање важна, вештина слушања, у пословима чији учинак директно зависи од успешности у контактима са људима.

Na savremenom stepenu razvoja ljudskog društva, organi bezbjednosti kao nosioci prinudnih ovlašćenja su nužno i potrebno zlo jer još uvijek nema savršenijih mehanizama za upravljanje društvom, riješavanje sporova, usklađivanje interesa, održavanje reda i mira, spriječavanja i kažnjavanje zločina. Zbog sukoba interesa grupa i pojedinaca, koji postoje i u najsavršenjim i najprosperitetnijim društvima, kao i karakternih osobina ljudske prirode, u ostvarenju svojih osnovnih funkcija država se, nažalost, mora oslanjati i na mehanizme fizičke prinude kao što su vojska, policija, služba bezbjednosti, različite inspekcijske i upravne službe. Ove službe su od vitalnog značaja za svako društvo i državu, sa velikim ovlašćenjima i još većom odgovornošću za njihovo normalno i bezbjedno funkcionisanje.

Ostvarenje ljudskih prava i ljudske sigurnosti je u dugoročnom interesu svake države. To su najvažniji uslovi njene bezbjednosti, stabilnosti, razvoja, napretka i sveukupnog legitimiteta.

U suprotstavljanju nosiocima i oblicima ugrožavanja bezbjednosti, izuzev represivnog, veoma je važno razviti i preventivnu dimenziju. Širokim spektrom preventivnih mjera, Crna Gora, mora usmjeriti sve svoje raspoložive potencijale za eliminaciju uzroka i uslova koji pogoduju nastanku činilaca ugrožavanja bezbjednosti, odnosno najvećoj mogućnoj mjeri limitiranje mogućnosti za njihovo postojanje.

Crna Gora na planu suzbijanja ugrožavanja, mora preduzeti niz aktivnosti, prvenstveno kroz reformu zakonodavstva i stvaranja institucionalnih okvira, kako bi se ojačala sposobnost organa bezbjednosti za što uspješniju borbu protiv svih vidova ugrožavanja, od protivpravnih do prirodnih, tehničkih, ugrožavanja zdravlja i čovjekove okoline. Na žalost, sve ovo prate brojni problemi, počev od "repova" iz prošlosti, kada su službe bezbjednosti zloupotrebljavane u stranačke svrhe (što je prouzrokovalo značajno nepovjerenje građana u ove institucije), korupcija koja razara čitavo društvo, nedovoljno osposobljeni kadrovi, nedostatak sredstava za sprovođenje reformi i osavremenjavanje tehničkih kapaciteta, neadekvatna implemetacija donešenih zakona i sl.

U institucijama koje bi trebalo da sprovode civilnu kontrolu službi bezbednosti takođe ne postoje dovoljno stručni i obrazovani ljudi.

Nikada na svijetu nije bilo više snaga bezbjednosti (NATO, OEBS, EUROPOL, INTERPOL, Partnerstvo za mir...)
a nikada nijesmo bili nebezbjedniji.


Kakav nonsens... :unsure: Prijatelju ovo gore nema veze s vezom.
Snaga bezbednosi... Znas li uopste sta je OEBS, te zbog cega postoji Interpol? :unsure:
Dakle kada govorimo o institucijama, onda moramo da obratimo paznju na razlog njihovog nastanka, ciljeve koje promovisu, te sta konkretno rade na njihovom ostvarenju. Ne treda generalizovati stvari izvlaceci ih iz konteksta te tumaceci ih i oblikujuci po svojoj volji i potrebama.
Uostalom sem Meternihove Evrope, ovaj svet nije video miroljubiviju Evropu, Evropu koja nije videla (velikih) ratova jos od 1945. A to je uostalom i bio cilj gore pojedinih navedenih organizacija.
Smatram da je Security consalting skroz promasio temu u svom naslovu.:unsure:

Kakav nonsens... :unsure: Prijatelju ovo gore nema veze s vezom.
Snaga bezbednosi... Znas li uopste sta je OEBS, te zbog cega postoji Interpol? :unsure:
Dakle kada govorimo o institucijama, onda moramo da obratimo paznju na razlog njihovog nastanka, ciljeve koje promovisu, te sta konkretno rade na njihovom ostvarenju. Ne treda generalizovati stvari izvlaceci ih iz konteksta te tumaceci ih i oblikujuci po svojoj volji i potrebama.
Uostalom sem Meternihove Evrope, ovaj svet nije video miroljubiviju Evropu, Evropu koja nije videla (velikih) ratova jos od 1945. A to je uostalom i bio cilj gore pojedinih navedenih organizacija.
Smatram da je Security consalting skroz promasio temu u svom naslovu.:unsure:

Ti prijatelju izgleda pojma nemaš šta su subjekti bezbjednosti, pa mi je jako teško ući u ovu polemiku. I sama je bezbjednost je mnogo širi pojam nego što ti to doživljavaš. Odbrana je mnogo uži pojam od bezbjednosti.
Ali, zbog toga sam i krenuo u ovu rabotu i nadam se da ćeš vremenom skontati kako stvari stoje.

Za početak, evo jedna nova, odnosno dograđena stara definicija bezbjednosti:
Bezbjednost je pravno uređeno, uspostavljeno, održano i unapređeno stanje u državi, efektivna zaštićenost države i građanja od svih protiv pravnih akata.
E sad, u ovom grmu leži zec: nije sve što ugrožava bezbjednost protivpravni akt. Ovoj definiciji treba dodati i:
stanje odsustva svih prirodnih, psihičkih i duhovnih ugrožavanja;
stanje odsustva ugrožavanja međunarodne zajednice;
stanje odsustva svih oblika ugrožavanja zdravlja;
stanje odsustva ugrožavanja čovjekove okoline.

Ponovo ti... Ali ja ne vidim da smo ugrozeni, ''nikad ne bezbedniji''?
Sem toga OEBS (bivsi KEBS) mi ne deluje kao neka ''snaga bezbednosti''!
Evropa je miran, stabilan, napredan i prosperitetan kontinent za zivot.
Ne vidim cemu te paranoicne price o ugrozenoj bezbednosti koje americki politicari prodaju svojoj raji.

Ponovo ti... Ali ja ne vidim da smo ugrozeni, ''nikad ne bezbedniji''?
Sem toga OEBS (bivsi KEBS) mi ne deluje kao neka ''snaga bezbednosti''!
Evropa je miran, stabilan, napredan i prosperitetan kontinent za zivot.
Ne vidim cemu te paranoicne price o ugrozenoj bezbednosti koje americki politicari prodaju svojoj raji.

Jesi li čuo za termin nadnacionalna bezbjednost?

Kakav nonsens... :unsure: Prijatelju ovo gore nema veze s vezom.
Snaga bezbednosi... Znas li uopste sta je OEBS, te zbog cega postoji Interpol? :unsure:
Dakle kada govorimo o institucijama, onda moramo da obratimo paznju na razlog njihovog nastanka, ciljeve koje promovisu, te sta konkretno rade na njihovom ostvarenju. Ne treda generalizovati stvari izvlaceci ih iz konteksta te tumaceci ih i oblikujuci po svojoj volji i potrebama.
Uostalom sem Meternihove Evrope, ovaj svet nije video miroljubiviju Evropu, Evropu koja nije videla (velikih) ratova jos od 1945. A to je uostalom i bio cilj gore pojedinih navedenih organizacija.
Smatram da je Security consalting skroz promasio temu u svom naslovu.:unsure:

Post ti je strašno kontradiktoran, nemoguće ti je odgovoriti. Ipak:
Pa ako je cilj tih organizacija bio borba za bezbjedniju Evropu, to ti samo kaže, (a i ime im kazuje) u koju sferu organizacija one spadaju. Neke se zalažu (tako da se izrazim) za bezbjedniju od ratova, neke za bezbjedniju od kriminala, itd. Zajednički cilj im je borba za bezbjednost. (Kakva su im mjerila i osvrt na njihov rad je posebno pitanje)

Nije kontradiktoran, samo ga ti ne citas pazljivo.
Naime ne mislim da su ''snage bezbednosti'' (nesrecan izbor reci) ucinile da se jos vise osecamo ne bezbednijim. Svi forumi osnovani od 45' na ovamo imali su za svrhu da se ljudi kroz iste bolje upoznaju, razgovaraju o problemima i iste resavaju zajedno kako nebi podhranjivali strah i mrznju kod drugog.
Neke kao nato da zapadnu evropu odbrane od nadiruceg komunizma.
Dakle tvoja teza ne stoj! (ne pije vodu) :photo:
Odakle ti to da smo danas ne bezbedniji? Neznam mozda se ti tako osecas, ali fakat je da je uzev Evropa, lepo i bezbeno mesto za zivot. Uostalom svet nije video mirnije godine svog postojanja od pax romane.

Apropo upozorenja koje si mi poslao.
Gde god mogu ja cinim da naucim nesto vise. Ucenje od dugoga ne smatram necim ponizavajucim, naprotiv no kao privilegiju.
Ne slazem se sa txt iz razloga sto tvoja teze sa pocetka teme ne stoji.
Nikada na svijetu nije bilo više snaga bezbjednosti ...
a nikada nijesmo bili nebezbjedniji.

Jednostavno to nije tacno!
Mi mozemo da se ne slazemo, ali cu se uvek boriti da to sto mislis i kazes.
Problem ljudi na ovim prostorima je sto ne vole kritiku, to je posledica sistema u kom smo ziveli.
Demokratija upravo pociva na kritici. Manjina moze da kritikuje vecinu bez straha od toga da ce je vecina kazniti. U demokratiji (uzgred o kojoj nemam lepe reci) cuje se i drugi glas, stoga ga treba saslusati i uzeti u obzir pogotovo ako je argumentovan. S tim u vezi ne vidim razlog za nervozu, ne cinim da ti miniram temu no vise da je promovisem kroz diskusiju. Shvatite nisu vam neprijatelji oni koji kazu da mislite pogresno! :unsure:

@belex,
evo ti definicija ugrožavanja, pa ćeš onda možda stvar sagledati malo šire. Nije ugrožavanje samo rat, već podrazumjeva pojave ili ponašanja nastala djelovanjem čovjeka (rat, kriminal, terorizam...), prirode (zemljotresi, poplave, epidemije...) ili tehničkih sistema (zagađenje životne sredine...) u dužem periodu, koje je značajnijeg obima, pri čemu nastaju ili mogu nastati štetne posledice po integritet čovjeka, njegovu slobodu i imovinu, kao i po integritet i subjektivitet države i njenih institucija.
@belex
Pa pazi, u saobraćaju se danas gine više nego u bilo kom ratu.

ovaj svet nije video miroljubiviju Evropu, Evropu koja nije videla (velikih) ratova jos od 1945.

@belex,zavidim ti zbog tvoje ubjeđenosti u ovaj "nonsens",ali ti si kao dijete vjerovatno bio pošteđen detalja,pa neka tako i ostane....ujedno se ispričavam moderatoru zbog laganog spama na ovoj zanimljivoj temi

Jao Homere... cool
Tako sam i ja zamislio ovu temu ss, zato se i pitam sto se na pocetku pominju NATO, OEBS, INTERPOL...
Hoce li da me zastite od prirodnih katastrofa, tehnickih ''zavrzlama''...
Zato sam u startu kazao da se zamisljeni naslov, ne slaze sa sadrzinom teme.
Pomenute organizacije su nesto sire, globalnije, te da bi trebalo analizirajuci bezbednost ici mnogo dalje u razloge njihovog nastanke, ciljeve koje su postavili sebi u zadatak...
Apostrofirajuci ih i dovodeci u vezu sa konkretnim bezbedonosnim izazovima je amatersko, te da ozbiljnija rasprava trazi vreme za koje sam siguran da nemas za bacanje.

@Koke
Konkretno, vise bih voleo da me ubedis u moju nezrelost od pukog omalovazavanja. (tvoja recenica ima taj prizvuk, mozda gresim).
Znaci pomozi mi da shvatim gde gresim u gore citiranoj recenici.

@belex drago mi je što si profesionalac a ja amater:tongue2:

Sve su to segmenti iste stvari samo sa različtim oblastima i nivoima djelovanja!

Nivoi bezbjednosti ( belex, prostorni aspekt):
-Globalna
-Regionalna
-Nacionalna
-Socijetalna
-Pojedinačna

@ BELEX nijesam ni ja zamišljao ovu temu ovako ali si me ti skrenu na neka više opšta i teorijska razmatranja i prepucavanja sa amaterom.
Nadao sam se da ću na forumu naći nekog ko je malo više čitao o ovoj oblasti od tebe i da posvetimo više pažnje bezbjedonosnim procedurama, i bezbjedonosnoj kulturi kao i nekim stručnijim stvarima i novinama (za nas) iz ove oblasti, kao što je npr. bezbjednost poslovanja, kriminalističke obavještajne službe i sl.
Takođe zamislio sam da malo ispratimo ove strane službe bezbjednosti kao i kontrolu rada ovih naših i da to uporedimo sa inostranim iskustvima.

Tako da ću najvjerovatnije pobrisati većinu postova jer u samom startu razvodnjavaju temu.

Ovo ''amaterko'' nije bilo s namerom da te degradira, nego sam hteo da skrenem paznju na to da polemisati o tim aspektima na forumu nije bas najsrecniji izbor.
Naravno da ja nisam strucnjak za tu oblast i da istu ne poznajem kao ti, ali meni kao posmatracu sa strane deluje malo suvise utopijski sad pokusati o nekim aspektima bezbednosti pisati na forumu.

Poz :thumb_up:

... ali meni kao posmatracu sa strane deluje malo suvise utopijski sad pokusati o nekim aspektima bezbednosti pisati na forumu.

Poz :thumb_up:

I pazi, za 5 dana blizu 250 pregleda, nije da je beskorisno.

Malo o bezbjednosti (ili zaštiti) poslovanja:

država ne može garantovati potpunu bezbjednost pojedincima i privatnim sistemima jer nije u mogućnosti.
- Svako preduzeće ima poslovno okruženje: političko, ekonomsko, društveno /bogati i siromašni/, tehnološko - sve ovo je u stvari bezbjednosno poslovno okruženje i direktor mora da ga prati.
- Uspješno preduzeće mora da ima: dobru organizaciju, ekonomsko i ekonomično poslovanje, dobar kadar, marketing, prodaju, mašine i dobar proizvod. Sve navedeno što uspješno preduzeće mora imati uslovljeno je odsustvom ugrožavanja preduzeća, svih oblika i nosilaca bilo da dolazi spolja ili iznutra.
Odsustvo ugrožavanja preduzeća zahtijeva:
- obučene i obrazovane kadrove bezbjednosnog menadžmenta i sisteme obezbjeđenja objekata, prostorija, poslovanja,
- dobru organizaciju sistema obezbjeđenja i pravnu regulativu,
- potrebna provjerena tehnička sredstva i sisteme zaštite.

Sistem obezbjeđenja počinje da dobija na značaju ili ga prate:
- improvizacija,
- neznanje u projektovanju sistema,
- neznanje u eksploataciji postavljenog sistema,
- pravna neregulativa,
- nedovoljna obučesnost kadrova.

U stranim zemljama sistem obezbjeđenja preduzeća, kompanija, koorporacija je integralna komponenta poslovanja. Bez nje nema uspješnog preduzetništva.

Sistem obezbjeđenja sastoji se od 3 komponente:
- fizička komponenta,
- tehnička komponenta i
- bezbjednosno zaštitna komponenta.
Svaka komponenta može da funkcioniče zasebno ali svaka ima nedostataka i ne zadovoljava potpune standarde.

Sistem obezbjeđenja je skup povezanih i uslovljenih mjera, radnji i postupaka kojima se angažovanjem fizičke komponente i uz primjenu tehničke komponente preventivno i represivno eliminiše ili smanjuje mogućnost ugrožavanja lica i imovine i poslovanja preduzeća od svih oblika i nosilaca ugrožavanja.
Fizička komponenta: - u širem smislu svi zaposleni, - u užem smislu zaposleni (rukovodioci i zaposleni) u sistemu obezbjeđenja.
Tehnička komponenta podrazumijeva ugradnju i primjenu mehaničkih, elektronskih, optoelektronskih i kompjuterskih sredstava zaštite.
Bezbjednosno zaštitna komponenta predstavlja bezbjednosni menadžment kao subjekat organizovanja i upravljanja sistemom obezbjeđenja.

Ugrožavanje bezbjednosti preduzeća može prouzrokovati njegovo nestajanje ili ekonomski pad. Zadatak sistema obezbjeđenja je da svakodnevno i neposredno u svim sferama života i rada preduzeća prati i ocjenjuje stanja ugrožavanja. Ne postoji preduzeće koje nije ugroženo nekim od izvora i oblika ugrožavanja. Na neke oblike ugrožavanja ne može da se utiče (prirodne nepogode, ratovi, kriminal u društvu), a na neke može (požari, krađe u preduzeću).
Dobar sistem bezbjednosti može: da spriječi nastajanje i da ublaži posljedice i štete i da spasi ljudske živote.
Ugrožavanje preduzeća može nastati kao svjesno ili nesvjesno: - unutrašnje, - spoljašnje, - kombinovano ugrožavanje.

Zaposleni a) svjesno, b) nesvjesno sa direktnim i indirektnim posljedicama
Obuhvata: - otuđivanje (krađu) imovine i profita, - neovlašćenu distribuciiju poslovnih informacija, patenata i ideja, devijantnop onašanje (alkohol, narkomanija).
Razlikuje se: krađe u radno vrijeme i krađe i van radnog vremena.
Metod: - potkupljivanje ljudi, - krađe zapošljavanjem uz veću platu, - samoinicijativne krađe, - krađe kao dio organizovanog kriminala, - krađe kao dio obavještajnog rada.
U SAD od 126 slučajeva 78% krivično gonjenih su zaposleni.
Razlozi za ugrožavanje svrtavaju se u 3 grupe: - mogućnost (relativno lako izvršenje), - odnos zaposlenih prema preduzeću (malo me plaćaju), - odnos rukovodstva prema preduzeću (skupa auta za direktore)
Mogućnost krađe se otklanja stavljanjem u položaj zaposlenog koji je sklon krađama. Posmatra se sistem rada. Začuđuje da istraživanja pokazuju da za najveći broj krađa nije potreban nikakav razrađen plan. Radi se samo o tome da mnogi procesi rada nijesu pokriveni kontrolnom djelatnošću ili sistem obezbjeđenja. Ugrožavanje je sticaj prilika u okolnostima i datom vremenu i prostoru.
Rješenje: Shvatanje da postoji snažan sistem obezbjeđenja – drastično opada broj ovog oblika ugrožavanja. Treba posmatrati: - zaposlene koji žive preko realnih mogućnosti, - zaposlene koji remete radnu disciplinu, - zaposlene koji su nedosledni u svojim stavovima (govore neistinu), - zaposlene koji su podložni porocima (kocka, droga, alkohol)
Greške pri ovakvom ponašanju: - selektivno posmatranje ljudi (kada direktor kaže da se neki ljudi ne kontrolišu), - zaobilaženje rukovodioca (pravi direktor kaže kreni od mene – možda je sekretarica li neko iz kabineta lopov), - zanemarivanje štete (mala šteta kao toner, mobilni), - strah da se ne prekine proces rada (kada dobar radnik ukrade pa mu se oprosti ali se stvara loša klima u firmi).

Konkurencija: - zauzima važno mjesto u poslovnoj politici, - konkurencija je dio spoljašnjeg okruženja, - odnosi sa na konkurencijom podliježu pravilima ’poslovne etike’ i ’tržišne takmice’, - želja za profitom podrazumijeva pažljivo posmatranje šta radi konkurencija, - postoji konkurencija koja ne poštuje poslovnu etiku i do ekstra profita dolazi: krađom ideja i projekata, krađom alata i kompjuterskih programa, preuzimanjem ljudi sa određenim znanjima, kopiranjem tuđih proizvoda.
Posebna opasnost postoji kod velikih sistema (pošta, telekom, vodovod, željeznica, elektrodistribucija).
Važniji podaci za čuvanje su. - podaci o preduzeću i klijentima, - podaci o politici cijena, - podaci o finansijama preduzeća, - podaci o zaposlenima (ko je šta radi, škola), - podaci o poslovnoj politici (podaci o ulaganjima, tržištu...), podaci o konkurenciji.
Metode dolaženja do podataka: - izložbe i sajmovi, - sredstva javnog informisanja, - zapošljavanje radnika konkurencije, - informacije od zajedničkih klijenata (šta kupuju i šta najavljuju), - informacije preko prijateljskih veza (da li je firma likvidna ili nelikvidna, traži li kredit, otvara li predstavništva)

Specifičnosti savremenog sistema obezbjeđenja su:
- sistem bezbjednosti je organizovan, uređen i složen društveni sistem (protivpožarni, protivprovalni, komjuterski kriminal, tehn. tehnološ.),
- to je otvoren (stalno dolaze iodlaze informacije iz sistema obezbjeđenja), specifičan (niko drugi se ne bavi tim poslom od svih profesija) i dinamičan sistem (stalno se mijenja),
- to je podsistem velikog društvenog sistema,
- to je hijerarhijski ustrojen sistem,
- postoji znatna međusobna suprostavljenost ciljeva sistema bezbjednosti i nosilaca ugrožavanja (kriminalac traži načine da pokrade firmu a firma se štiti),
- djelovanje sistema je vezano za nepovoljne uslove (meteo uslovi, nedovoljan broj ljudi),
- funkcionisanje sistema najviše zavisi od ljudskog činioca (rad sa ljudima i njihovi problemi),
- svrha postojanja je odvraćanje i represija,
- neponovljivost metoda rada, sredstava i događaja u apsolutnoj istovjetnosti,
- djelovanje u miru, vanrednim prilikama i ratu,
- stalne kvalitativne promjene u strukturi i načinu djelovanja.

Bezbjednosno zaštitni menažment

Bezbjednosno zaštitni menažment je komponenta bez koje je nemoguće organizovati uspješan sistem obezbjeđenja.
Menadžment planira, organizuje, koordinira, naređuje i kontroliše i veza je sa unutrašnjim i spoljašnjim okruženjem.
Bezbjednosni menadžment : - definiše i određuje zahtjeve i potrebe sistema, - ostvaruje i usklađuje horizontalnu i vertikalnu saradnju, - brine o izboru i obuci kadra, - učestvuje u izradi pravnih dokumenata, - ostvaruje proces izrade planova i potreba, - obezbjeđuje organizaciju, realizaciju i sprovođenje planiranog kroz odlučivanje, naređivanje, koordinaciju i kontrolu, - odgovara za izvršenje zadataka, - Izrađuje projekat sistema.
Zahtjevi koji se postavljaju pred menadžment: - realizacija opštih i posebnih ciljeva (opsolutna bezbjednost), - izbor optimalne organizacione forme, - raspodjela poslova unutar sistema i davanje uticajnoig mišljenja za kadrove u preduzeću (bezbjednosna provjera), - stimulacija i sankcionisanja zaposlenih, - stalno praćenje, usavršavanje i razvoj cjelokupnog sistema.

Nivoi bezbjednosti menažmenta
Nivoi nezbjednosnog menadžmenta zavise od veličine, organizovanosti i značaja proizvodnje ili usluga preduzeća.
Strategijski nivo se nalazi u sastavu glavnog menadžmenta preduzeća. Bavi se procjenama i prognozama. Posljednji je nivo odlučivanja, ostvaruje spoljnu saradnju, tenderske nabavke, međunarodne ugovore, kontakte sa službama bezbjednosti, vodi računa o finansijama i odgovara za cio sistem.
Operativni nivo ima teorijski i praktični nivo i veza je između odlučivanja na strategijskom nivou i praktične djelatnosti. U odnosu na strategijski nivo ima konsultansku ulogu a u odnosu na taktički nivo ima nadređenu ulogu. Izrađuje i sprovodi dokumenta po zahtjevima strategijskog nivoa. Po kvantitetu je veći od strategijskog nivoa.
Taktički nivo je nivo koji neposredno sprjeava i otklanja ugrožavajuće pojave. Odgovoran je za promjenu tehničkih sredstava i rad SFO.
Bezbjednosno zaštitni menažment je komponenta bez koje je nemoguće organizovati uspješan sistem obezbjeđenja.
Ocjena stanja bezbjednosti: - sintetička ocjena (povoljno i nepovoljno), - preduzete mjere, - stanje u sistemu obezbjeđenja, -procjena daljeg razvoja bezbjednosne situacije. Procjena – predviđanje daljeg razvoja bezbjednosnog stanja, pojava i događaja predstavlja misaonu aktivnost koja ima za cilj da predvidi mogući razvoj i tendencije u budućnosti.


Funkcija bezbjednosnog menažmenta
1. Procjena (bezbjednosti, ugroženosti, rizika i posljedica)
2. Donošenje odluka
3. Planiranje
4. Organizovanje
5. Upravljanje
6. Koordinacija
7. Kontrola
8. Analiza i vrednovanje
9. Izvještavanje i informisanje

Bezbjednosno zaštitni menažment je komponenta bez koje je nemoguće organizovati uspješan sistem obezbjeđenja.
Ocjena stanja bezbjednosti: - sintetička ocjena (povoljno i nepovoljno), - preduzete mjere, - stanje u sistemu obezbjeđenja, -procjena daljeg razvoja bezbjednosne situacije.
Procjena – predviđanje daljeg razvoja bezbjednosnog stanja, pojava i događaja predstavlja misaonu aktivnost koja ima za cilj da predvidi mogući razvoj i tendencije u budućnosti.
Odluka je misaoni proces u kojem rukovodioci na osnovu procjene i predviđanja razvoja događaja donosi odluku. Odluka je osnov za postupanje u realizaciji plana.
Planiranje je misaono-stvaralačka aktivnost koja prethodi izvršenju svakog zadatka a obuhvata utvrđivanje ciljeva i pronalaženja najboljeg načina za njihovo ostvarenje.
Organizovanje je funkcija rukovođenja kojom se organizacija priprema za izvršenje planiranog zadatka.
Naređivanje je funkcija kojom se potčinjenima dodjeljuju zadaci na osnovu plana.
Koordinacija predstavlja usklađivanje djelova dva ili više učesnika u jednom procesu radi ostvarivanja cilja.
Kontrolisati znači da li je posao izvršen na vrijeme, pravilno i u skladu sa planom i naređenjima. Kontola je praćenje procesa rada s ciljem utvrđivanja razlike između planiranog i ostvarenog.
Informisanje je skup postupaka kojim se prikupljaju, obrađuju, čuvaju, koriste i dostavljaju bezbjednosna obavještenja, informacije i izvještaji o: - bezbjednosnom stanju, - radu, - stanju u sistemu obezbjeđenja.
Analiza ima za cilj da rukovodilac po završetku svog zadatka po utvrđenoj proceduri: - ocijeni rad, rezultate i efikasnost (nagrade, pohvale), - ocijeni doprinos stanju bezbjednosti, evidentira iskustva za budućnost.


Opis posla bezbjednosnog menažmenta
Bezbjednosni menadžment vrši poslove: - definiše i određuje potrebe sistema obezbjeđenja, - ostvaruje proces planiranja potreba, - obezbjeđuje organizaciju i realizaciju planiranog kroz odlučivanje, vođenje, koordinaciju i kontrolu poslova, - omogučava neposredno i posredno izvršavanje zadataka postavljenih pred sistem obezbjeđenja radi zaštite imovine, lica i poslovanja.
Bezbjednosno zaštitni menažment je komponenta bez koje je nemoguće organizovati uspješan sistem obezbjeđenja.

Industrijska spijunaza i odbrana od nje



Pitanje zastite informacija postaje sve aktuelnije, kako u privatnom zivotu, tako i u politici, privredi, finansijama i drugim oblastima ljudske delatnmosti. Biznismeni, bankari, preduzimaci raznih profila, politicari, pa i privatna lica, stalno se srecu sa problemom "oticanja informacija" prema neovlascenim korisnicima. Kao posledica, raskidaju se dogovori, ne ispunjavaju ugovori, krse obecanja i ignorisu zahtevi, za mnogo sta se trosi nepotreban novac ili se izdvajaju nepotrebna sredstva. Jednom recju, neposlovnost, zbog neobavestenosti ili zbog "oticanja" informacija, postaje ozbiljan problem. Na Zapadu, stoga, cesto se koristi izreka: "Najskuplja stvar na svetu je informacija".

"Zivot mnogobrojnim primerima potvrdjuje istinitost ove izreke. Informacija ima raznih, i stepen njihove tajnosti zavisi od lica ili grupe lica kojima pripada, kao i od vrste njihovih delatnosti. Ako ste Vi biznismen, onda su Vam neophodni podaci o konkurentima, o njihovim slabim i jakim stranama, o dobavljacima, trzistu, uslovima finansijskog poslovanja, o tehnoloskim tajnama. Nece biti suvisno ni znanje mera koje vasi protivnici preduzimaju ili mogu preduzeti protiv Vas. Ako ste politicar, clan uprave ili jednostavno covek poznat u odredjenim krugovima, poverljiva informacija o Vama bila bi nacin Vaseg licnog zivota, veze, pravi odnosi prema ovim ili onim drustvenim desavanjima ili licima, izvori prihoda itd. To ce, prirodno, biti interesantno i za Vase konkurente ili neprijatelje, koji dobijene informacije mogu iskoristiti za svoje potrebe."

Metode dobijanja informacija privatnog i komercijalnog tipa mogu se klasifikovati prema mogucim kanalima oticanja informacija:
Akusticka kontrola prostorije, automobila, neposredno coveka;
Kontrola i prisluskivanje telefonskih veza, preuzimanje faks-veze i modemske veze, mobilne i radioveze;
Preuzimanje kompjuterske informacije, ukljucujuci i radiozracenje kompjutera, nesankcionisano ulazenje u baze podataka i slicno;
Tajno fotografisanje i snimanje, specijalna optika;
Vizuelno pracenje objekta;
Nesankcionisano dobijanje informacija o licnosti putem potkupljivanja ili ucene sluzbenika odgovarajucih sluzbi;
Potkupljivanje ili ucenjivanje saradnika, poznanika, sluzbenika ili rodaka, upoznatih sa prirodom posla;

Sve postavljene uredjaje mozemo podeliti na nekoliko tipova:

Tip I: Oni koji neprekidno rade;
Tip II: Sa ugradenim tajmerima koji se ukljucuju u odredjeno vreme;
Tip III: Kojima se distanciono upravlja;
Tip IV: Koji rade u rezimu cekanja.

Danas su u sirokoj upotrebi sledeca sredstva industrijske spijunaze i sredstva za podrivanje poslovanja jedne firme:
malogabaritni radiopredajnici (radioprisluskivaci ili "bubice");
specijalni uskousmereni mikrofoni;
infracrveni i laserski prislusni uredjaji;
telefonski prisluskivaci;
mrezni prisluskivaci;
radiostetoskopi;
koriscenje uobicajenih aparata (faksovi, mini automatske telefonske centrale - ATC i slicno, za prisluskivanje prostorija, telefonskih sekretarica, prebacivanje poziva, prebacivanje telefonskih racuna itd);
koriscenje mikrodiktafona za snimanje poverljivih pregovora s ciljem kasnijeg ucenjivanja;
postavljanje paralelnih telefona bez znanja firme;

Jedan od najopasnijih uredjaja za spijuniranje je radioprisluskivac. On zauzima vodece mesto medju sredstvima industrijske spijunaze. Radioprisluskivaci mogu biti prilicno jednostavni, sa rezimom rada kao obicni amplitudno modulisani ili amplitudno frekventno modulisani predajnik, mada mogu biti i veoma slozeni (u svom sastavu mogu imati mehanizme distancionog ukljucivanja, prikupljanja informacija, prenosa informacija u komprimovanom vidu i kratkim serijama, sisteme sifracije itd).

Jednostavni radioprisluskivaci imaju tri osnovna cvora, koji odredjuju njihove tehnicke mogucnosti i metode koriscenja:
mikrofon, koji odreduje zonu akusticke osetljivosti radioprisluskivaca;
radiopredajnik, koji odredjuje daljinu i tajnost rada;
izvor napajanja, od koga zavisi vremensko trajanje rada.

Za povecanje tajnosti rada kapacitet predajnika je vrlo mali, dovoljan za presretanje visokoosetljivih prijemnika s malog rastojanja. Visoka tajnost cesto se postize i izborom radne frekvencije, kada se frekvencija bira pored nosece frekvencije jake radiostanice i maskira se njenim signalima.

Mikrofoni koji se koriste kod radioprisluskivaca, mogu biti ugradjeni ili odvojivi i imaju dva svoja tipa:
akusticki (osetljivi u sustini na dejstvo zvucnih oscilacija vazduha i predvidjeni za presretanje govora);
vibracioni (koji u elektricne signale pretvaraju oscilacije koje nastaju u raznorodnim cvrstim konstrukcijama).

Radna frekvencija radioprisluskivaca moze biti bilo koja, ali su danas najvise u upotrebi radiokapsule dijapazona od 20 do 1,5 gigaherca. Radiomikrofoni ("bubice") i pribori za presretanje akusticke informacije dele se na:
uredjaje za neprekidni rad;
uredjaje sa ukljucivanjem prilikom pojave razgovora ili sumova u kontrolisanoj prostoriji;
uredjaje sa distancionim upravljanjem, t.j. one koji se ukljucuju i iskljucuju uz pomoc predajnika distancionog upravljanja, neophodnog za kontrolu objekta; - prilagodjeni za nosenje na telu ili odeci;
maskirani kao predmeti svakodnevne upotrebe.

U slucajevima kada je nemoguce ugradjivanje "bubice" neposredno na objektu, koriste se stetoskopski predajnici, koji omogucavaju da se prisluskuju razgovori kroz tvrdu pregradu, zid, staklo, automobil itd, pri cemu, sto je pregrada tvrdja i homogenija, uredjaj bolje radi.

"Bubice" se takodje mogu klasifikovati po sledecim osobinama:
dijapazonu koriscenih frekvencija (od 40 megaherca do 1,5 gigaherca);
vremenskoj duzini rada (od 30 min. do 25 godina);
distanci prenosa (od 15 m do 10 km);
vrsti modulacije.

Jedan od najjednostavnijih nacina da sesazna o cemu se govori u prostoriji je "ubacivanje" specijalnog radiomikrofona s autonomnim sistemom napajanja, sto omogucava zainteresovanim licima da u toku nekoliko dana prisluskuju sve razgovore preko radioprijemnika na rastojanju do 1 km. Radiomikrofoni mogu biti ugradjeni u zidove, elektro i telefonske prikljucnice, razlicitu aparaturu i dr. Mogu biti kamuflirani u bilo sta, na primer, mogu imati izgled obicnog kondenzatora koji se nalazi na semi uredjaja i prilljucen je na njegov sistem napajanja. Prenosenje informacija moze ici preko telefonskih i mreznih provodnika ili se moze emitovati kao radiotalasi. Otkrivanje takvih radiomikrofona za neprofesionalca veoma je tesko.

Dobijanje informacija moze se vrsiti pomocu "bubica" koje se ugradjuju u elekricne prikljucnice, produzne kablove, trojne kablove, kucnu aparaturu i koriste za prenos akusticke informacije pogonsku mrezu 220 volti. Njihovi kvaliteti su neograniceno vreme rada i tesko otkrivanje. Prijem informacija preko ovih "bubica" ostvaruje se preko specijalnih prijemnika, koji se prikljucuju na pogonsku mrezu u radijusu do 1 km od "bubice" po duzini mreze) do pogonskog transformatora, koji napaja zgradu ili kompleks zgrada.

Prisluskivanje prostorije moze se vrsiti posredstvom takozvanog laserskog mikrofona, koji predstavlja sistem sto omogucava na rastojanju do 300 m ocitavanje vibracija prozorskih stakala i njihovo pretvaranje u govor. Za rad ovakvog mikrofona neophodno je "markirati" staklo, t.j. naneti na njega mrlje specijalne boje, koja odbija laserski zrak u mesto emitovanja, gde ga pak prihvataju fotoreceptori. Postoje laserski mikrofoni koji ne zahtevaju "markiranje", ali ovaj sistem je veoma skup i slozen za upotrebu, tako da je verovatnoca da ce biti upotrebljen protiv Vas prakticno nikakva.

Razgovor grupe lica takodje se moze prisluskivati pomocu usmerenih mikrofona. Ovakvi mikrofoni omogucuju slusanje i snimanje razgovora na prilicno velikim rastojanjima (realno do 70 metara).

Postoje tri vrste usmerenih mikrofona:
Mikrofon-ogledalo. Ima parabolicni reflektor dijametra od 30 cm do 2 m, u cijem fokusu se nalazi osetljivi obicni mikrofon.
Mikrofon-cevcica. Moze se kamuflirati u stap ili kisobran.
Ne tako davno pojavili su se takozvani pljosnati usmereni mikrofoni, koji se mogu ugraditi u zid tzv. diplomatske tasne (attache-casse) ili se nositi ispod kosulje i sakoa.

Ovi poslednji su najpogodniji za upotrebu, jer operater u rukama nema nikakve predmete koji bi privlacili paznju i doveli do razotkrivanja.

Postoje takodje sistemi magnetnog snimanja zvuka. To su razne vrste diktafona i registratori. Obicno ih koristi covek koji ulazi u sastav grupe pregovaraca, jednostavno - Vas sabesednik.

Kada nema mogucnosti ulaska u prostoriju koja vas interesuje, za prisluskivanje se koriste prirodni ili tehnicki kanali. Prirodni kanali, u osnovi, nastaju preko konstrukcionih osobenosti zgrade, ventilacionih i sistema klimatizacije, grejanja, snabdevanja vodom i energijom, sistema veza. Njima, u prvom redu, pripadaju akusticki i vibracioni kanali, koji postoje prakticno u svim zgradama, i za ciju gradnju nisu bile preduzimane posebne zastitne mere. Zvucni talasi, koji nose govornu informaciju, dobro se sire po ventilacionim cevima, vodovodnim cevima, armiranobetonskim konstrukcijama i registruju specijalnim senzorima, postavljenim van cuvanog objekta. Osim toga, pomocu uskousmerenog mikrofona, razgovori se prisluskuju kroz otvorena vrata i prozore. Potpuno eliminisati akusticke i vibracione kanale oticanja informacija je slozeno, zato se preduzimaju ili razlicite preventivne mere prilikom remonta, na primer, izolacija kanala, postavljanje amortizera, ili se ti kanali blokiraju bukom koju stvara specijalna aparatura.

Veoma efikasno kradja informacija moze biti organizovana koriscenjem provodnog kanala oticanja, u koji ulaze kablovske linije koje izlaze iz prostorije, t.j. telefonska linija, radioprenos, mreza elektrosnabdevanja i zastitna signalizacija. Pri tom su moguce razne varijante. Kao prvo, za liniju neposredno u prostoriji mogu biti tajno prikljuceni senzori koji cak ne zahtevaju ni autonomno napajanje, a koji obezbedjuju kvalitetan prenos informacije napolje. Kao drugo, ako su na te kablovske komunikacije prikljuceni razni uredjaju: telefoni, kompjuteri, razglasni uredjaji i drugo, onda nikakvi senzori nisu ni potrebni.

Neki elementi sema za vreme rada nabrojanih uredjaja, mogu da vrse ulogu mikrofona, pretvarajuci zvucne talase u elektricne oscilacije, koje se registruju na odgovarajucem kablu van objekta. Da biste ustanovili da li kod sebe imate ovakav kanal oticanja informacija, u objektu se ukljucuje snazni izvor zvucnih oscilacija i proverava se postojanje signala na izlaznim kablovima.

Provodni kanal koristi se i za prisluskivanje telefonskih razgovora. Pri tom, na telefonsku mrezu moze se prikljuciti kako direktno, tako i bez direktnog kontakta. Specijalni test-kompleti i zastitni uredjaju za telefonske linije pomazu u otkrivanju ovakvih kanala oticanja informacija i njihovom onesposobljavanju.

Elektronski uredjaji koji se nalaze u prostoriji, u procesu rada stvaraju u okolnom prostoru visokofrekventne radiotalase, koji mogu sadrzati korisnu informaciju. Pomocu relativno jednostavne opreme, ovi talasi se love i desifruju na rastojanjima i do nekoliko kilometara. Tako, na primer, po zracenju monitora i tastature moze se reprodukovati slika na ekranu kompjutera koji radi u susednoj sobi. Takav uredjaj je tzv. razbijac kompjutera, uredjaj sa oznakom PK 6630. Ovaj uredjaj hvata zracenje kompjutera u radu. Tumaci ih i zatim prikazuje na kontrolnom monitoru manipulatora. Daljina hvatanja signala zavisi od nivoa zracenja sa kompjuterskog uredjaja. Opseg prijema je od 55 do 800 MHz. Ostali tehnicki detalji su veoma slicni sa bilo kojim personalnim racunarom. Sa ovim uredjajem, moze se modifikovati informacija u memoriji napadnutog kompjutera ili se potpuno izbrisati iz memorije. Jedina, za sada, efikasna odbrana od napada uredjajem PK 6630 je stvljanje kompjutera sa memorijom pod zastitu Faradejevog kaveza.

Jos jednu mogucnost prisluskivanja prostorije daje upotreba takozvanog "telefonskog uha". Ovaj sistem predstavlja uredjaj prikljucen na telefonsku liniju ili ugradjen u telefon sa ugradjenim ili prenosnim mikrofonom. Ako se pozove, cak i iz drugog grada, telefon opremljen na ovakav nacin i prenese specijalni kod za ukljucivanje, operater iskljucuje telefon abonenta, ne dozvoljavajuci mu da zazvoni, i pocinje da prisluskuje razgovore i akusticke sumove kontrolisanog objekta preko telefonske linije. Ako abonent za vreme prisluskivanja odjednom odluci da nekome telefonira i podigne slusalicu, uredjaj za prisluskivanje se trenutno iskljucuje i telefon savrseno normalno radi.

Kada se kradja informacija vrsi optickim dijapazonom elektromagnetnih talasa, na delu je opticki kanal oticanja informacija. To je i obicno posmatranje iz susedne zgrade kroz dvogled testova na papiru ili ekranu kompjutera, kao i registracija emitovanja zracenja razlicitih optickih senzora zastitne signalizacije u vidljivom ili infracrvenom dijapazonu, koje moze biti modulirano korisnom informacijom. Kod ovakvog nacina prisluskivanja, koristi se i tzv. citanje sa usana, ali za takav nacin rada potrebno je da prisluskivac moze da prati objekat s lica, da mu stalno vidi usne i da vlada vestinom "citanja sa usana". Tuzno je, ali tacno da su za takav nacin prisluskivanja najpogodniji gluvonemi spijuni jer su obucavani da primaju govorne informacije vizuelnim putem.

Preventivne mere, usmerene na zatvaranje mogucih kanala oticanja informacija pozeljno je vrsiti pri useljenju firme u nove prostorije, prilikom zakupa opreme, kupovini namestaja, kao i za vreme izvodjenja gradjevinsko-remontnih radova.

Zastita informacija ukljucuje niz mera u koje spadaju kako operativna pitanja (rezimske i obavestajne mere, vodjenje kancelarijskih poslova), tako i cisto tehnicka (zatvaranje kanala). Njih ima ukupno pet:

Prvo, akusticki kanali (tavani, rupe, cevi kroz koje struji vazduh).
Drugo, vibroakusticki (baterije, cvrsta sredina nosecih konstrukcija zgrade, postavljenih cevi).
U provodne kanale spadaju i provodne linije koje izlaze iz konkretne prostorije (telefonske, signalizacija, energetske, itd).
Opsti naziv sledeceg kanala su elektricna i magnetna polja iznad 30 megaherca, elektromagnetna polja i radioetar.
I, najzad, peti kanal - opticki, kojim dolazi do oticanja informacija preko modulacije jacine osvetljavanja ili infracrvenih izvora zracenja.

Upravo ovih pet kanala mora biti provereno. Najjednostavniji savet je da "opipate" etar nekakvim pretrazivacem ili kompleksnim prijemnikom, na koji je usmeren radiosignal, ili da "pregledate" objekat nelinearnim lokatorom. Ali to nije dovoljno. Kao prvo, nelinearni lokator trazi samo nelinearne elemente, uz koje ce on reagovati i na telefon i televizor, koji se nalaze u susednim prostorijama itd. Kao drugo, nelinearni lokator nikada nece naci prirodne kanale oticanja informacija (akusticke, vibroakusticke, provodne i opticke). Isto to vazi i za pretrazivac. Iz ovoga sledi da je u pocetku potrebna potpuna provera svih kanala.

Sredstva za kradju informacija:
profesionalna
poluprofesionalna
obicna

Obicnima se, po pravilu, vise niko ne koristi, zato sto je vec njihovo instaliranje vezano za velike gubitke. Poluprofesionalna i profesionalna aparatura je kvarcovana; pritom, kvarcovanom predajniku dodaje se specijalni prijemnik na isti kanal po frekvenciji. Poluprofesionalni tip je kvarcovana nekontrolisana radiokapsula a profesionalni - distanciono kontrolisana i obavezno s kodiranim kanalom prenosa. Protiv navedenih "bubica" na savremenom trzistu specijalne tehnike prakticno nema ni jedne signalizacije koja je sposobna da odreaguje na ukljucivanje ovakve "bubice". Izlaz je samo jedan - preduzimanje organizaciono-tehnickih mera za zatvaranje linija na onim delovima do ATC, na koje bi se mogao prikljuciti konkurent. U novije vreme, sve vecu popularnost sticu kancelarijske mini-ATC. Ako se mini-ATC nalazi unutar kontrolisane zone ustanove ili banke, pracenje unutrasnjih razgovora preko telefonske linije moguce je, na primer, u slucaju potkupljivanja nekog od saradnika koji ima zadatak da postavi prisluskivac. Ali i od takvih mogucnosti mini-ATC firmi "Panasonik", "Simens" i "Samsung" sigurno su zasticene. Postavljeni prislusni uredjaj (radiokapsula a-la "bubica") na liniji, imace maksimalnu mogucnost prenosa na 20-30 metara, t.j. u oblasti kontrolisane zone. Stvar je u tome sto je struja unutrasnjih ATC snizena do 2-3 miliampera, cime ne moze da se napaja jaki prislusni uredjaj. Prilikom proizvodnje mini-ATC gorepomenutih firmi, zadaju se tehnicki parametri s kojima snazna polja, koja se formiraju oko stanice, ne mogu da izlaze van prostorija. Ako se iznenada pojavila potreba provere Vase kancelarije, vikendice, automobila ili stana zbog mogucnosti postavljenih prislusnih uredjaja, trebalo bi da dejstvujete zajedno sa rukovodiocem Vase sluzbe bezbednosti. On verovatno ima odredjene podatke i moci ce da uporedi i oceni razlicita preduzeca koja se bave istraznim poslovima te da Vam ponudi konkretnu adresu. Ako, pak, biznismen sam donosi odluke, onda ce on, ocigledno dati prednost svom krugu poznanika i povezace se s onima koji su vec radili takvu potragu. U slucaju da vam odgovarajucu preporuku ne mogu dati, postoji odgovarajuca reklama u kojoj se detaljno predstavlja firma, njeni nacini potrage, njene mogucnosti i tehnika kojom raspolaze. Narucilac moze posetiti firmu, sam sve videti i cuti, a ako pozeli, moze i da isproba tehniku na imitatorima i donese pravu odluku. Naravno, postoje i vec razradjeni sistemi programi koje pojedine firme za zastitu nude besplatno preko Interneta. To se posebno odnosi na firme koje razradjuju programe za sifrovanje poruka i za zastitu od napada virusa. No, u tome treba biti oprezan, posebno kada se radi o zastiti Vama dragocenih podataka i informacija, te takve programe treba koristiti samo za jednokratnu upotrebu i u strogo ogranicenom vremenskom okviru. U medjuvremenu, treba naci odgovarajucu firmu koja ce Vam izraditi program zastitte po Vasim zahtevima: sigurnost, brzina rada, cena i trajnost.

Jao Homere, skidam ti kapu. Vrlo dobar osmisljene teme.
Sve pohvale.

Ovo je članak iz današnje Pobjede. Meni je bio zanimljiv.

NOVI TRENDOVI NA SVJETSKOM TRŽIŠTU RADA

Počasno mjesto za tajnog agenta

Na svjetskom tržištu rada evidentna su talasanja i praktično je nemoguće predvidjeti koja će sve zanimanja postojati u radnom vijeku osobe koja sada ima 18 godina, smatra naučnik Anders Bjere koji tridest godina istražuje zanimanja u budućnosti.
Prema istraživanju svjetskih naučnika, zbog automatizacije i tehnološkog napretka nestajaće poslovi pilota, kasirki, čuvara parkinga, zatvorskih službenik, direktora nacionalne banke, sveštenika državne crkve, perača prozora, poštara i servisnih tehničara za kompjutere.
Na listi deset nezamjenjivih i vječnih zanimanja su pedagog u vrtićima, istraživač, umjetnik, policajac, političar, psiholog, pravnik, privatni saradnik, savjetnik za zloupotrebe i baštovan.
U velikim firmama, svjetskim korporacijama (što nije nepoznato ni u našem preduzetništvu) posebno mjesto zauzimaće tajni agent. Ma kako se on u kojoj zemlji zvao, za njegovim obavještajnim uslugama, kažu svjetska istraživanja, potrebu će imati privatna preduzeća, vlade, organizacije i vjerske zajednice.
Odmah za njim, u poslovnom svijetu biće poželjan i domaćin u firmi, čiji je zadatak da sve učini da se klijent osjeća kao gost ili prijatelj.
Kako u svijetu ima ljudi koji se enormno bogate, sve više će postojati potreba i za batlerom koji brine da kućni poslovi budu urađeni.
Za njim se ustupa i mjesto treneru koji će imućnije ljude učiti kako da budu srećniji i da unaprijede svoj život, kako da se usavrše u onom što rade. Potom je potreban poseban imiy, gdje će im pomoći savjetnici za dizajn kako da dođu do svog stila, odjeće, stana, karijere, žurki i moguće familije.
Biće sve potrebniji savjetnici za istinu, pa će i preduzeća zapošljavati ljude koji će provjeravati da li nešto odgovara stvarnosti.
Na listi će se naći, zbog kreativnosti u poslu, i savjetnik za maštu kao i tumač kulture, u svijetu koji je sve više umrežen.

Pazi, sve se zna

Pravo na privatnost ljudi u svim zemljama, čak i onim najsiromašnijim, visoko se kotira na ljestvici društvenih vrijednosti.
Razvoj tehnologije i sve brži tempo života nameće potrebu čovjeka za mirom i privatnošću. Ipak, koliko god se trudimo da zaštitimo privatnost, o nama, kako sada stvari stoje, gotovo sve može da se sazna.
U Crnoj Gori gdje, maltene, svi znaju sve, oni koji žele bar nešto da sačuvju za sebe, teško će u tome uspjeti. A oni kojima je malo to što o drugima već znaju, uz osnovno poznavanje Interneta mogu otkriti još mnogo više.
Registar privrednog suda, na primjer, pruža informacije na čije ime je registrovana određena firma, spisak članova njenog upravnog odbora ali i njihove matične brojeve. Uz pomoć matičnog broja na sajtu Uprave za nekretnine , možete saznati šta i gdje neko od tih ljudi i njihovih prezimenjaka posjeduje od nekretnina - sve u metar, njihove adrese, ko su im komšije i šta je njihovo...
Ne gledaju svi te podatke samo da bi zadovoljili znatiželju.
- Danas je u svijetu u porastu novi oblik kriminala - zloupotreba podataka o ličnosti. Podatke mogu zloupotrijebiti različite kompanije, osiguravajuća društva, trgovci, pojedinci i svi koji raspolažu podacima o ličnosti - kazao je "Vijestima" pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, rukovodilac Sektora za upravne unutrašnje poslove Osman Subašić.
Crnogorski Ustav, u članu 31, garantuje zaštitu -podataka o ličnosti, zabranjuje njihovu upotrebu van namjene za koju su prikupljeni i svakom daje pravo da bude upoznat sa prikupljenim podacima koji se na njega odnose, kao i pravo na sudsku zaštitu u slučaju njihove zloupotrebe.
- Crna Gora, oslanjajući se na pozitivna iskustva članica Evropske unije i Savjeta Evrope, definisala je ključne ciljeve svojih aktivnosti na zaštiti podataka o ličnosti - donijeće zakon o zaštiti podataka o ličnosti i strategije za njegovu primjenu - kaže Subašić.
Njegova koleginica, samostalni savjetnik Zora Čizmović, objasnila je "Vijestima" da će, nakon početka primjene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, svaki građanin moći da se obrati agenciji koja će biti oformljena i zadužena da obezbijedi poštovanje zakona.
- Moći će da saznaju koji se lični podaci o njima prikupljaju, pravni osnov za njihovo prikupljanje, kao i ko je i kada koristio njihove lične podatke - kazala je Čizmović i naglasila da za štetu koju je građanin pretrpio zbog povrede u obradi ličnih podataka ima pravo na naknadu štete u skladu sa zakonom.
- Ipak, izuzetak od ovog pravila postoji - u predkrivičnom i krivičnom postupku kada organi koji prikupljaju lične podatke neće ih davati dok se ovi postupci ne okončaju i dok postoji jedan od stepena tajnosti - objasnila je Čizmović.
Crna Gora nema svoj zakon o zaštiti podataka o ličnosti, već se primjenjuje, članom 4 Odluke o proglašenju nezavisnosti, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti SRJ iz 1998. godine.
- Taj zakon ima određene nedostatke i neka rješenja nijesu u skladu sa evropskim zakonodavstvom i potvrđenim međunarodnim konvencijama. Donošenje ovog zakona treba posmatrati i u kontekstu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao jedan od načina koji treba da obezbijedi javnost rada državne uprave i njenih organa i zakona o zaštiti tajnih podataka, koji je u pripremi i koji treba da tajnost pojedinih informacija svede na nužnu sadržinsku mjeru koju zahtijeva otvoreno demokratsko društvo - kaže Subašić.
On je, na pitanje šta će se dogoditi sa do sada prikupljenim podacima o ličnosti za koje postoji osnov sumnje da su nezakonito prikupljana i eksploatisana, odgovorio da je rukovodilac zbirke ličnih podataka obavezan da ažurira lične podatke sadržane u tim zbirkama i da briše podatke ako njihova obrada nije u skladu sa zakonom.
Prije otprilike dvije godine, američki časopis za politiku i kulturu ŃReason", u saradnji sa distributerom satelitskih snimaka Air Photo US, na spektakularan način je ukazao na neslućene mogućnosti (zlo)upotrebe podataka o ličnosti. Svaki od više od četiri hiljade pretplatnika ovog lista dobio je svoj potpuno individualizovan "lični" primjerak - na naslovnoj st

Olivera LAKIĆ

PORESKI BROJ "ČUVA" BOLJE OD MATIČNOG

Od dopisnika "Vijesti"

Ljubljana - U Sloveniji su, odmah nakon osamostaljenja, počeli sa uređivanjem zakonodavstva koje reguliše zaštitu ličnih podataka svih pojedinaca, bez obzira na vjeru, naciju, etničku pripadnost, pol, političku ili polnu orijentaciju, društveni položaj, državljanstvo ili bilo koju drugu okolnost. Može se reći da je danas, 17 godina kasnije, ta problematika u Sloveniji odlično i u detalje razrađena.
Slovenija ima nezavisni organ, takozvanog informacijskog punomoćnika, čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita ličnih podataka. Bave se, kako je za "Vijesti" rekao inspektor kancelarije informacijskog punomoćnika Jože Bogataj, prije svega nadzorom nad zakonitošću obrade ličnih podataka, i mjerama za njihovu zaštitu. Punomoćnik kontroliše, takođe, i iznošenje ličnih podataka u treće države, i posebne, nove mjere zaštite, kao što su video nadzor ili biometrija.
Zanimljivo je da u davanju ličnih podataka, zakon sugeriše da, popunjavajući razne obrasce, pojedinac prije svega upiše poreski broj, jer na taj način otkriva mnogo manje ličnih podataka nego dajući matični broj preko kojeg je moguće saznati godište i pol.
Svaka slovenačka firma koja ne želi da bude kažnjena mora imati zbirku ličnih podataka. Katalog tih ažuriranih zbirki posjeduje kancelarija informacijskog punomoćnika. Ukoliko zapošljava više od 50 ljudi, firma mora imati zbirku podataka i čuvati je na zakonom predviđen način.
U slovenačkim medijima, u rubrikama crne hronike, zbog primjene ovog zakona, ne navode se imena osumnjičenih ili uhapšenih. Ukoliko neka TV ekipa želi da snimi djecu koja se igraju ispred nekog vrtića, mora za to dobiti dozvolu od uprave vrtića, odnosno od roditelja.

S.PRELEVIĆ

BEZBJEDNOST IZNAD ZAKONA

Na pitanje da li će stupanjem na snagu ovog zakona doći do nekih drastičnih promjena u radu Agencije za nacionalnu bezbjednost, policije, medija, zdravstvenih ustanova, bankarskog sistema i slično, Osman Subašić je rekao da svi nabrojani organi i organizacije lične podatke "mogu obrađivati radi obavljanja zakonom propisanih obaveza i ovlašćenja u okviru njihove utvrđene djelatnosti".
- Odredbe zakona o zaštiti podataka o ličnosti neće se primjenjivati na obradu ličnih podataka za potrebe odbrane, nacionalne i javne bezbjednosti, predkrivičnog i krivičnog postupka ako je to propisano posebnim zakonom - objasnio je Subašić.


BANKE I OSIGURANJE SVE DRŽE POD DEVET BRAVA

- Poslovne banke dostavljaju podatke u Kreditni registar zaštićenim putevima komunikacije što podrazumijeva i primjenu savremenih algoritama za kriptovanje podataka, te metoda za autentikaciju.╩Informacioni sistem Centralne banke╩zasniva se na nekoliko temeljnih načela koja obezbjeđuju njegovu funkcionalnost i pouzdanost.╩Neka╩od tih načela su načelo povjerljivosti, odnosno svojstvo da informacije ne mogu biti dostupne ili otkrivene neovlaštenim subjektima i načelo integriteta, odnosno svojstvo da informacije i procesi ne mogu biti neovlašćeno ili nepredviđeno mijenjani - kazala je "Vijestima" direktor Direkcije za specijalističke kontrole Centralne banke Milena Knežević.
Ona je objasnila da su╩u informacionom sistemu CB ova temeljna načela obezbijeđena primjenom sredstava informacione tehnologije i internim procedurama, što u konkretnom slučaju znači da pristup podacima iz regulatornog kreditnog registra imaju samo oni zaposleni CB kojima je to u opisu posla.
- Taj pristup podrazumijeva samo ostvarivanje uvida u podatke bez mogućnosti njihove izmjene - kazala je ona.
U dijelu koji se tiče tajnosti podataka kojima raspolažu banke, Zakonom o bankama (čl.62) propisano je da su svi uposleni u banci za vrijeme rada u njoj i pet godina nakon prestanka rada u banci, dužni da informacije do kojih su došli čuvaju kao poslovnu tajnu i ne smiju ih upotrebljavati u svoju ličnu korist, niti pružati drugim licima, osim CB, revizorima i nadležnim organima, u skladu sa zakonom.
Direktor sektora imovine u Lovćen osiguranju Stanko Mugoša kaže da se kod njih podaci o osiguraniku i o sklopljenom osiguranju nalaze u polisi, u fizičkom obliku, čiji original ide osiguraniku, a kopije se arhiviraju u njegov dosije.
- Takođe se unose u Lovćenov integralni informacioni sistem koji zadovoljava najviše standarde informacione tehnologije povodom pitanja sigurnosti i rijedak je po svojoj snazi u regionu, posebno u branši osiguranja. U Lovćen osiguranju su sve procedure poslovanja standardizovane i prošle kroz međunarodne testove sistema kvaliteta tako da su i obje ove forme (elektronska i arhivska) čuvaju u skladu sa standardima koji su za taj posao predviđeni - kazao je Mugoša "Vijestima" i naglasio da u dosadašnjoj praksi nijesu imali nijedan slučaj zloupotrebe ličnih podataka.
- Samo oni koji su u slučaju smrti našeg klijenta navedeni kao korisnici osiguranja mogu imati uvid u dosije našeg klijenta - kazao je Mugoša.

Desna ruka policiji

Sektor privatnog obezbjeđenja u Crnoj Gori uređen je Zakonom o zaštiti lica i imovine koji je usvojen 2005. godine. Do usvajanja tog dokumenta, tu oblast uređivao je zakon o društvenoj samozaštiti.
Predstavnici Uprave policije i Ministarstva unutrašnjih poslova, koji kontrolišu privatna obezbjeđenja, kao i vlasnici privatnih preduzeća iz te branše ističu da imaju odličnu saradnju i da bi Crna Gora što se tiče te oblasti u nekim segmentima mogla da bude i lider u regionu.
Ali i pored toga relativno novi zakon, prema njihovom mišljenju, ima i nedostataka, tako da bi uskoro u skladu sa primjedbama trebalo da budu donijeti novi podzakonski akti koji regulišu i bolje definišu neka pitanja.
U Crnoj Gori je, prema riječima rukovodioca Odsjeka sektora policije za opšte nadležnosti Veljka Kustudića, do sada izdato 19 odobrenja za obavljanje djelatnosti zaštite privrednim subjektima, tri za tehničku zaštitu i dva odobrenja za organizaciju unutrašnje službe zaštite.
- Od jula 2007. do sada izdali smo 220 dozvola za poslove fizičke zaštite lica. Pored toga, više od 200 osoba završilo je ili privodi kraju stručno usavršavanje. To su zvanični podaci, a koliko tačno ljudi radi na poslovima privatnog obezbjeđenja ne možemo da nagađamo. Sigurno je da ima dosta onih koji su ranije više godina radili u policiji, vojsci i koji ne treba da prođu proceduru koja je predviđena za ostale. Dovoljno je da njihov poslodavac podnese zahtjev sa njihovom dokumentacijom i dobiće dozvolu. Da bi neka osoba dobila dozvolu mora da prođe detaljne procedure. Donošenjem Zakona o zaštiti lica i imovine 2005. godine, kao i podzakonskim aktima donijetim u februaru 2006. stvoreni su uslovi za implementaciju zakona. Zakon je usklađen sa evropskim standardima, ali ima nedostataka. Primjenom smo uvidjeli da su potrebne izmjene i dopune, kako bi jasnije bile definisane određene nadležnosti - kazao je Kustudić. On je objasnio da izdavanju dozvola za obavljanje poslova fizičke zaštite, prethode mnoge provjere, a za dobijanje je potrebno oko tri mjeseca.
- Preduzeća koja se bave tim poslovima pošalju zahtjev za provjeru osoba koje žele da zaposle. Nakon naše detaljne pretrage koja, između ostalog, podrazumjeva provjeru da li je osoba državljanin Crne Gore, da li je zdravstveno sposobna, da nije pravosnažno osuđena za krivično djelo koje se goni po službenoj dužnosti, da ne postoje druge okolnosti koje ukazuju na zloupotrebu, dobija se zeleno svjetlo. Osoba se potom može uputiti na edukaciju kadra za poslove zaštite. Pojedine od tih provjera zadiru u privatnost osobe i potrebna je njiena saglasnost. U policijskoj akademiji u Danilovgradu edukacija traje 21 dan. Nakon toga, policijska akademija izdaje uvjerenje o osposobljavanju za poslove zaštite. Slijedi polaganje stručnog ispita pred komisijom Ministarstva unutrašnjih poslova - kazao je Kustudić.
Prema riječima višeg policijskog komesara prve klase Aleksandra Radinovića, koji je nadležan za oblast zaštite lica i imovine, saradnja sa privatnim firmama za obezbjeđenje je dobra.
- Ne postoji nikakvo rivalstvo, osnivanjem takvih firmi policija je mnogo rastere-ćena. Privatne firme za obezbjeđenje su fleksibilni element sistema bezbjednosti, popunjavaju praznine i preventivnim djelovanjem su učinile mnogo da se broj krivičnih djela, kao što su provale, krađe i ostali, znatno smanji - kazao Radinović.
On je objasnio da do sada nije bilo represivnih mjera, upravo zato što su željeli da tom sektoru, koji je u povoju pruže dovoljno prostora da se organizuje.
- U toku saradnje sa svim preduzećima koja se bave zaštitom, ukazali smo na obavezu poštovanja stručnog osposobljavanja - kazao je Radinović.
On je rekao da je za sada dozvola od policije jedini validan dokument koji dozvoljava bavljenje poslovima privatnog obezbjeđenja, ali da je moguće ukoliko zakonska rješenja to budu predvidjela u budućnosti da se i neke druge službe bave obukom.
Prema riječima vlasnika podgoričke firme za privatno obezbjeđenje "Guard Popović Security" Srđe Popovića, privatni sektor u Crnoj Gori je partner policiji.
On je kazao da je Zakon o zaštiti lica i imovine dobro regulisao tu oblast, ali da ima nedostataka koji se mogu ispraviti.
- Nedavno su predstavnici privatnih preduzeća za ob-ezbjeđenje, imali razgovor sa predstavnicima MUP-a, sa kojima imamo odličnu saradnju i na kojem smo dali neke sugestije. Nadamo se da će uskoro i druge službe, koje steknu uslove, moći da izdaju uvjerenja za bavljenje tim poslom. Radimo u Crnoj Gori od 1999, a do donošenja Zakona o zaštiti imovine privatno obezbjeđenje bilo je obuhvaćeno zakonom o društvenoj samozaštiti - kazao je Popović. On je rekao da je do sada bilo dosta improvizacije u tom poslu, da prije svega nedostaje literatura, ali da su i pored toga uspjeli da izrastu u uspješnu firmu i otvore predstavništva u Srbiji i Grčkoj.
- Pored toga, imamo odličnu saradnju sa članovima asocijacije, ljudima iz drugih zemalja koji su završili obuku kod nas. U toku je izgradnja trening centra na prostoru od pet i po hektara između Podgorice i Danilovgrada, gdje će se obučavati i držati predavanja za ljude iz cijelog svijeta - najavio je Popović.
Prema njegovim riječima, "Guard Popović Security" radi sve vrste zaštite, fizička, tehničke, imaju 350 zaposlenih na obezbjeđenju, a do kraja godine planiraju da taj broj naraste na 500.
- Obezbjeđujemo ličnosti, biznismene, estradne zvijezde, transporte novca kojih je bilo dosta. Sada ih je manje, jer se takve transakcije obavljaju preko banaka. Neki iznosi koje smo "prebacivali" bili su zaista veliki, a to smo radili više za biznismene iz inostranstva, nego za ljude odavde. Ti transporti su bili aktuelni kada je bila ekspanzija prodaje nekretnina, a najčešća ruta je bila od Podgorice prema primorju - kazao je Popović.
Prema njegovim riječima, pripadnici privatnih obezbjeđenja mogu da nose oružje, što je regulisano Zakonom o zaštiti imovine i lica.
- Procjenjujemo kada je potrebno da nosimo oružje, ali možemo ga upotrijebiti samo u krugu objekta koji čuvamo. Po tome se razlikuje naše ovlašćenje za upotrebu oružja od policije. Možemo da onesposobimo osobu koju smo zatekli u krađi u nekom objektu i da ga čuvamo do dolaska policije koja preduzima dalje radnje - kazao je Popović. On je rekao da među osobama koja žele ličnu zaštitu ima i novinara.
- Imao sam ponudu da obezbjeđujem novinara CNN-a, koji je izvještavao iz Iraka. Ugovor je bio na tri i po mjeseca, plata hiljadu dolara dnevno, pristao sam. Ali, poslije sam na nagovor familije odustao od tog angažmana. Obezbjeđivao sam poznatoga iluzionistu - mađioničara Dejvida Koperfilda - kazao je Popović.
On je rekao da obezbjeđuju mnoga javna okupljanja, ali da su kada su u pitanju politički skupovi odlučili da to ne rade.
- Osnovani smo 1999. godine u vrijeme političkih previranja i procijenili smo da bi naše eventualno angažovanje imalo samo takav efekat da nam budu prilijepljene političke etikete.

KAZNE VISOKE

Prema riječima Radinovića, kazne za privatne firme obezbjeđenja za kršenje Zakona o zaštiti imovine i lica, i drugih propisa su veoma visoke.
- Novčanom kaznom od stostrukog do tristostrukog iznosa minimalne zarade u republici kažnjava se privredno društvo ili preduzetnik koji obavlja djelatnost zaštite, a nije registrovan niti ima odobrenje. Novčana kazna od pedesetostrukog do stostrukog iznosa minimalne zarade predviđena je, između ostalog, za obavljanje poslova bez sklopljenog ugovora ili ukoliko je uniforma koju nose čuvari po boji, kroju i oznakama ista ili slična uniformi pripadnika policije, vojske ili drugih državnih službi - kazao je Radinović.



IZBACIVAČI RADE NELEGALNO

Prema riječima Kustudića, nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova je da utvrdi koji to objekti moraju da imaju obezbjeđenje.
- I mi možemo da reagujemo prema zakonu kao Uprava policije da upozorimo da neki objekat nema organizovanu službu zaštite.
Diskoteke moraju da imaju obezbjeđenje, ali čuvari moraju da prođu istu proceduru kao i ostali pripadnici privatnih obezbjeđenja. Rad službi u diskotekama apsolutno je nelegalan, ali će biti regulisan. Znamo za slučajeve da i lokali imaju takva obezbjeđenja - kazao je Kustudić.
On je rekao da lokali i diskoteke mogu da organizuju unutrašnje obezbjeđenje ili da angažuju privatno.
- Unutrašnje obezbjeđenje mora da prođe istu obuku kao i pripadnici privatnog obezbjeđenja. Mislim da se sadašnji nelegalan rad može suzbijati razvojem privatne službe obezbjeđenja, koja bi polako preuzimala te poslove - kazao je Kustudić.
Prema njegovim riječima, i ove godine imaju najavu da će na plaži Jaz u blizini Budve biti organizovan koncert, tako da će posao obezbjeđenja biti realizovan u saradnji sa privatnim preduzećima.
- Na koncertu "Rolingstonsa" bilo je angažovano hiljadu ljudi, pa će tako biti i ovog ljeta - kazao je Kustudić.

Korporacije zbog nepažnje gube podatke


Tvrtka Cisco objavila je drugi dio globalnog istraživanja o 'curenju' kompanijskih podataka, u kojemu navodi spoznaje o učestalosti primjene i učinkovitosti korporativnih sigurnosnih politika te razloge zbog kojih ih se zaposlenici pridržavaju, odnosno krše.

Ovo najnovije izvješće o zaštiti nastavlja se na prvi dio rezultata istraživanja, koji je objavljen prošlog mjeseca. Saznanja o korporativnim sigurnosnim politikama temelje se na istraživanjima u kojima je sudjelovalo više od 2.000 zaposlenika i IT stručnjaka iz 10 država: SAD-a, Velike Britanije, Francuske, Njemačke, Italije, Japana, Kine, Indije, Australije i Brazila. Istraživanje o zaštiti provela je tvrtka InsightExpress, a naručila tvrtka Cisco, s ciljem da se istraže problemi gubitka podataka, s obzirom na to da je riječ o jednom od najznačajnijih problema s kojim se tvrtke danas suočavaju.

Istraživanjem je utvrđeno da je većina tvrtki (77 posto) definirala sigurnosne politike. Međutim, svaka četvrta tvrtka nema definirane sigurnosne politike i upravo njima najnoviji trendovi u području mobilnosti, kolaboracije i radne snage bez granica predstavljaju 'gorući' problem, jer pokušavaju uvesti službene politike, koje će definirati kako i kada pristupati korporativnim podacima, aplikacijama i mrežama. Nepostojanje sigurnosnih politika najraširenije je u Japanu (39 posto tvrtki) i Velikoj Britaniji (29 posto).

Čak i kada kompanije imaju definirane sigurnosne politike, istraživanje otkriva da ih zaposlenici često krše ili ignoriraju. Više od polovice ispitanih zaposlenika priznalo je da se ne pridržava uvijek korporativnih sigurnosnih politika. Od svih država obuhvaćenih ovim istraživanjem, u Francuskoj je najviše zaposlenika (84 posto) priznalo da je kršilo sigurnosne politike poduzeća, bilo rijetko ili učestalo. U Indiji, svaki deseti zaposlenik (11 posto) priznaje da se nikad ili gotovo nikad ne pridržava korporativnih sigurnosnih politika.