Jozef Haydn (Rohrau, 31. marta 1732. - Beč, 31. maja 1809.), austrijski kompozitor i dirigent
Šire muzičko obrazovanje stekao je kao član dečačkog zbora Bečke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, "odsečen od sveta", kako sam kaže, "i prisiljen da postane originalan". Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790., na kneževskim dovorovima u Ajzenštadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. većinom boravio u Beču.

"Dobri tata Hajdn", čuvar klasične tradicije, prvi u velikoj trojki bečkih klasika, Mocartov prijatelj i učitelj mnogih muzičara svoga doba stekao je za života veliku popularnost i poštovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresušne muzičke dobrote.

Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, što svedoči o lakoći stvaranja i o potrebi tadašnjeg muzičkog tržišta koje je stalno tražilo nova dela. Njegovih 108 simfonija, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violončelo, mnoštvo komornih kompozicija za različite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate - sve to čini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopće.

Težište njegova stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, gudački kvartet i simfoniju. U operi daje veću važnost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora bečke klasike.


Dela:
Čudak, Nenadani susret, Mesečev svet, Simfonija rastanka, Oksfordska, 6 Pariških i 12 Londonskih simfonija, 84 gudačka kvarteta (najvredniji po 6 tzv. Sunčanih, Ruskih, Pruskih, te Apponiji i Erdodoj), pasija "Sedam poslednjih reči Spasiteljevih"), oratoriji Stvaranje i Godišnja doba.


http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/21/Haydn_portrait_by_Thomas_Hardy_(small).jpg