Kako se snalazite u takvim situacijama i kako izlazite na kraj s takvim ljudima?
Ja bih rado dala svoj komentar ali ja sam stvarno izgubljena u takvim situacijama i nikad ne znam sta da uradim...

U prvo razredu srednje skole me jurila neka luda iz birotehnicke...slala mi pisma, pricala svim po skoli o meni, i kako se joj svidjam, tamo amo...nagovarala je drugarice da se skontam sa njom...a meni nije svidjala nikako:D...nije bilo toliko naporno, ali bilo je na samom pocetku jako dosadno...Panasao sam se ko da nista nisam cuo, ni vidio!:D

E, ne sjecam se vise da je me neka zenska jurila ko blesavo!

ja to kuliram, musko sam pa me ne maltretiraju srecom...odavno nisam imao takav slucaj vidish

Ja sam imala takav ''problem'' a imam ga i dalje.
Naime, jednom prilikom u firmi sam se slučajno javila osobi koja liči na jednu drugu osobu... ništa strašno, ali dovoljno budali.
Osoba samim svojim izgledom podsjeća na neke mračne tipove iz horor filmova.
Počeo me je zvati kući, otežući mi zadnje slovo imena na ''e'', nije prestajao ni kada sam mu rekla da nisam slobodna, sve iz razloga što ne mogu da budem gruba; u jednu ruku mi ga je žao a u drugu u meni budi neko čudno osjećanje gađenja.
Sretne me u gradu, ide za mnom, pita da me ''odbaci'' do posla, da me odvede na kafu i sve tako. Šta god da mu kažem - ništa!

Sad ću da kopiram svoj tekst, mrzi me da pišem, jer sam već na jednom mjestu pisala o ovome (novembar 2006.):

''Mislim da stvarno imam problem sa manijakom. Osoba o kojoj sam već pisala na ovoj temi me uporno prati svaki dan. Mota se po mom kraju, muva se mojom ulicom autom, šetka se ispod zgrada (kuda se psi izvode da kake i piške).
U subotu sam izašla da nešto kupim i vidim tog tipa kako ukočen kao proštac izviruje u masi i gleda u mom pravcu.
Ne obazirem se i ulazim u butike u potrazi za kompletom od tvida koji mi je zdunulo da kupim i svuda on! Preko oka primjećujem njegov ruski strojevi korak kojim polaaako stupa.
Iz ulice u ulicu - ista stvar. Na kraju odem na pijacu i opet primjetim ide za mnom, kasnije natoverena kesama idem i on mi prilazi i onim kenjkavim glasom pita hoću li na kafu.
- Nemam vremena - odgovorih i ne gledajući ga.
- Aaaa neemaš vremenaaa? A što?
Hodam žurno i ne okrećem se. Svratim u još jednu prodavnicu i tip preda me! - Treba li ti pomoći? - iskezi se sa svojim iskopinama u ustima. Htjela sam da pobacam kese iz ruka i da ga uhvatim za revere i svašta mu nagovorim u facu, ali vidim da je tip vjerovatno poremećen. Nastavim da žurim do kuće, a on me i dalje prati. Kad sam se uspinjala uz stepenice primjetila sam da stoji i gleda kuda idem.''

Da da, to je dokaz da ne krešu lepi nego dosadni tj oni/one što stalno kažu daj malo ili daš mi malo... i sl pa kad čoveku dosadi on pristane!!! :) :) :) Proverena teorija više puta u praksi !!!

Da da, to je dokaz da ne krešu lepi nego dosadni tj oni/one što stalno kažu daj malo ili daš mi malo... i sl pa kad čoveku dosadi on pristane!!! :) :) :) Proverena teorija više puta u praksi !!!

To bi rekao i Tomy Lee!:D Odlicno prevedeno!;)

mene spopadaju raznorane face..iz knjige koju trenutno citam i koja je mnogo dobra autor objasnjava taj"cudnovati"faktor..a to je-prema osobama do kojih nam nije stalo ponasamo se bas onako kako bi trebali da se ponasamo sa osobama koje zelimo da povalimo or smth..

znaci,za osobu koja nam nije simpa rijetko imamo vremena,znaci nismo dostupni,drzimo do svog stava i ne gazimo preko svog misljenja misleci da ce nam se osoba uvrijediti ako kazemo nesto dr..u stvari,mi smo pred njima-ono sta jesmo.
eto...

Mi smo u stvari velika djeca, ono sto nam je nedostupno cini nam se interesantno.
meni se licno svidja kada se dopadnem nekoj djevojci i kada me juri.

mene je jedan ganjao 2 godine
i na kraju smo zavrsili zajedno
i super nam je :D

Tako sam ja cer'o moju djevojku...
Godinu dana...
Svasta sam radio, pokusavao poklonima, svakakvim glupostima, diplomatski... Jedva sam je ubijedio da je upravo mene citav zivot trazila i da sam ja onaj pravi za nju... :love54236:
Muke zive...
Ali nam je sad... Haos... :love54236:

Mene djevojke ne ceraju, ne znam sta im je... :weeping:
Djevojka mora da zasluzi da je jurim (da razmijenimo 2-3 rijeci; desavalo se da se zaletim zbog izgleda, pa se zaebem :wallbash: )... Ali iskreno, smetalo bi mi da mene neka juri... Smara... :tooth:

nebi voljela imat takav problem

Ja sam imala takav ''problem'' a imam ga i dalje.
Naime, jednom prilikom u firmi sam se slučajno javila osobi koja liči na jednu drugu osobu... ništa strašno, ali dovoljno budali.
Osoba samim svojim izgledom podsjeća na neke mračne tipove iz horor filmova.
Počeo me je zvati kući, otežući mi zadnje slovo imena na ''e'', nije prestajao ni kada sam mu rekla da nisam slobodna, sve iz razloga što ne mogu da budem gruba; u jednu ruku mi ga je žao a u drugu u meni budi neko čudno osjećanje gađenja.
Sretne me u gradu, ide za mnom, pita da me ''odbaci'' do posla, da me odvede na kafu i sve tako. Šta god da mu kažem - ništa!

Sad ću da kopiram svoj tekst, mrzi me da pišem, jer sam već na jednom mjestu pisala o ovome (novembar 2006.):

''Mislim da stvarno imam problem sa manijakom. Osoba o kojoj sam već pisala na ovoj temi me uporno prati svaki dan. Mota se po mom kraju, muva se mojom ulicom autom, šetka se ispod zgrada (kuda se psi izvode da kake i piške).
U subotu sam izašla da nešto kupim i vidim tog tipa kako ukočen kao proštac izviruje u masi i gleda u mom pravcu.
Ne obazirem se i ulazim u butike u potrazi za kompletom od tvida koji mi je zdunulo da kupim i svuda on! Preko oka primjećujem njegov ruski strojevi korak kojim polaaako stupa.
Iz ulice u ulicu - ista stvar. Na kraju odem na pijacu i opet primjetim ide za mnom, kasnije natoverena kesama idem i on mi prilazi i onim kenjkavim glasom pita hoću li na kafu.
- Nemam vremena - odgovorih i ne gledajući ga.
- Aaaa neemaš vremenaaa? A što?
Hodam žurno i ne okrećem se. Svratim u još jednu prodavnicu i tip preda me! - Treba li ti pomoći? - iskezi se sa svojim iskopinama u ustima. Htjela sam da pobacam kese iz ruka i da ga uhvatim za revere i svašta mu nagovorim u facu, ali vidim da je tip vjerovatno poremećen. Nastavim da žurim do kuće, a on me i dalje prati. Kad sam se uspinjala uz stepenice primjetila sam da stoji i gleda kuda idem.''
E potpuno te kapiram...imala sam i ja slican problem, ali mislim da je cooliranje najbolje resenje, ipak ne moze dovijeka tako

ma najbolje je samo coolirati i ne obazirati se na njih:D:D hehe....desavalo mi se to, al uvijek me gnjavi i zove ona osoba, koja mi se nimalo ne svidja!! i jednom se desilo da me je ganjao 2.god.al nisam bila s njim....kad mi se neki ne svidja, onda nista od toga...sami kasnije shvate, da ne zelim s njima...al ugl kad ja nekog ganjam /a to vrlo rijetko:D/ upali mi:)al ovaj danasnji momak je mene ganjao i uspjelo mu je u tomD:)

Ne volim progonitelje. Imponira mi kad se sviđam momku i kad mi daje pažnju,ali i da zna čekati povratnu informaciju. Kada se žuri, kao da mu ide zadnji vlak, djeluje mi očajno i kao da ne "juri" mene nego oće zadovoljiti svoju taštinu, tipa "mora biti moja" ili "moja ili ničija". Onda se pitam, dali mu se stvarno sviđam ja kao osoba ili njegova želja da stigne do cilja.

Neka juri, samo da ne doface...Mozhda se ja sama sapletem...