View Full Version : Poezija


Pages : 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39

gromovnik
08-07-09, 09:30
Dinko Ranjin



JEDNA JE JUR LJEPOTA

Jedna je jur ljepota s kojom je združena
Izvrsna dobrota života počtena;
Jedan lip, drag pogled, jedna lijepa usti,
Iz kih rič jakno med slatka se izusti;
jedan smih drag toli ki činit ima vlas
Da zledim ne boli taj, s kim gre hud poraz;
Jedan lip, drag ures kim ljubav pripravlja,
Neizdrišan prem tvrd vez na grlo da stavlja;
Jedna jur milos taj združena s ljubavi,
Koja se na svit saj u pjesneh svud slavi;
Jedan hod tih, počten, jedan znan lip govor
U komu jes skroven od slasti svaki stvor;
Jedan čin s hitrinom oholo priklonan,
Ki duhu vik inom na svitu ne bi dan,
Smamiše tolikoj kroz silnu tuj njih moć
Jadovni život moj da sve mre dan i noć.

gromovnik
08-07-09, 09:30
TAČ LIJEPA PASTIRKA

Tač lijepa pastirka viditi bi meni,
Gdi bosa gažaše po vodi studeni,
Da oči ljepšu stvar
Od nje vijek ne zriše pod suncem nikadar,
I jedno nje pritanko platno, ko peraše,
Po vodi teraše,
Ko valov tekućih brzi vir nosaše.
Ja, ki je željami
Tuj gledah za čudo stojeći ja kami,
Kako me upazi,
Iz rijeke on čas van sva stidna izgazi,
Pak ide ter se skri
Među dubje zeleno, kladenac gdjeno vri,
A jadan ja ostah kako dub u gori,
Koga moć vihora sgar na zemlju obori,
Od ke sad na sviti
Stvari, jaoh, spomena čini me zlo mriti.


Dinko Ranjin

gromovnik
08-07-09, 09:31
DJEVOJKA GOVORI

Ja, ka bih u njegah razbludnih hranjena
Mlađahna ter luda
Djevojka, za moći odahnut od truda,
S kim tužeć grem svuda
U tebi kuplju se, o rijeko studena,
I tvojom studeni ne mož mi plamena
Ugasit ljuvena.
Scinju, da ta ljubav, koja me sve mori,
S tobom se zgovori,
Da prsi me vruće
Ugasit ne budeš kroz vale tekuće.
Za ku stvar nemilo
Počet ću sad te klet: oh da bi tve vrilo
Jadnim se zmijami tač ljuto smutilo,
Da te svi pastiri i vile gizdave
Pomrznuv ostave.

Dinko Ranjin

gromovnik
09-07-09, 07:07
Jiri Šotol - A koliko si imala ljubavnika

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala?
I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira.

Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiji od cipela,
pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama
i u policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa nepitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,
i sed, ću te još voleti, no za ime Isusovo,
koliko, koliko si ih imala?

gromovnik
10-07-09, 08:42
Proci ce godine

Srebrne pehare ne volim,
Niti pozlacene bokale:
Od svega najdraze mi je
Udubljenje u dlanu tvom.

Proci ce godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Picu iz tvog dlana, kojeg se
Necu zasititi nikada.

Kao na pocetku, na putu istom,
Lice ce nam se stalno sprziti,
I prvu brazdu poljubicu ti
Na celu obelezenu zivotom!

A ako bi mi ti, istog dana,
Dao da pijem iz velikih bokala,
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Veronika Porumbaku

gromovnik
10-07-09, 08:45
Romualdo Miralles - Bog mi je svedok

Koračala si za
mojim stopama u
snegu
tražeći smrznutim rukama
toplotu
u mojim prstima.
Vetar je zaneo
tragove
neistine i laži.
Bog mi je svedok.

Sve je ovo, gospodo,
lažna priča,
rekla si
bez trunka griže
savesti.
Bol odzvanja
očajem.
Bog mi je svedok.

Sumoran trg.
Krupne pahuljice
u tvojim očima.
Poneki usnuli
prolaznik.
Stih umrlog
pesnika
ispisan na spomeniku
poginulog komarca
dok eho moje
istine
razdire ponoć.
Bog mi je svedok.

Grad bez sladoleda,
taksista bez
taksimetra,
vino bez mirisa
kupinovog vina.
Gde si zalutala
ljubavi?
A ja,
ja sam ostao
tu negde, isti.
Bog mi je svedok.

Voleo sam te u
ponoć
dok si spavala
sneguljičinim snom,
gledao i milovao
do jutra.
Bog mi je svedok.

Izmicali su pejzaži
detinjstva,
prve mladosti
opaćene
zatrovanim meduzama.
I jednom,
i ponovo
oni su govori,
treća je sreća
poverovao sam.
Bog mi je svedok.

Htela si da ti budem
ljubavnik,
prokleti nogoljubac
za trenutke
razonode.
Pristao sam i na to.
Bog mi je svedok.

Gurnula si me
nogom,
kao pseto lutalicu
što gladno skapava
ispred tuđeg
praga.
Bog mi je svedok.

A ja,
ja sam te
voleo
detinje, iskreno.
Voleo sam te
najsrećnije, nežno.
Danas,
danas te volim
najnesrećnije, tužno.
Bog mi je svedok.

Davy I
11-07-09, 00:03
Antun Šoljan - Mnoge smo i mnogo voljeli

Mnoge smo i mnogo voljeli
na ovoj šarenoj cesti
al tek usput, na cesti
ravnodušne, po dvoje
u ciničnoj postelji stizale su nas
mučne radio vijesti
brojeći poene u sportu, piću i ljubavi
za volju časka spiskali smo snagu
ne brini vlado, tim se više nitko ne bavi
sad kad je sve otišlo k vragu

nama su se objavljivala nebesa
tek kroz rastrežnjena usta sumnjivih dama
na zabavama pučkim
izmedju dva plesa
kroz prozor bi nas dotaknula tama
za razliku od svjetla
tama je bila prava
najgore su vijesti bile najtačnije
dubok je san prokope, a plitka je java
mirno spavaj slobodane, sve je mračnije

i prije nas, doduše, mnogi su se tješili
da je vrijeme na njih bilo suviše kivno
ne postavljajuć pitanje, slavko,
divno smo ga riješili:
živjeli smo kratko
umirući intenzivno

Anand
11-07-09, 22:17
JESEN

Opada lišće, ko da iz daljina
pada, uz opor i odrečan let,
kao da venu sred nebeskih tmina
daleke bašte.

I teška Zemlja noću
pada iz roja zvezda u samoću.

Svi mi padamo. Pada ruka, Pad
u svakom od nas živi neizbežno.

Pa ipak Neko beskonačno nežno
padanju ovom daje smer i sklad.

R. M. Rilke

gromovnik
14-07-09, 11:50
Matija Bećković – suza ili mina


Put što sebe pravi ili voz bez šina

Nosi li on bombu mesto glave
Davi li on reči ili njega dave

Nosi li on rupu mesto srca
Ili kao davljenik u svom srcu grca

Jeli on santa leda otkinuta
Ili zver sto na njoj zavija i luta

Jeli on grom u lance vezan kao stene
Ili hladna vatra u grudima stene

Nosi li zamrzle munje u rukama
Hoće li on biti slabić na mukama

Sme li on da stane na trg i jauče
Dok svetovi u njega sav svoj bes izruče

Kao gvozdena zavesa on će da se sruši
U vlastitu vatru u vlastitoj duši

Baš je njega briga bar je njemu lako
Sve je oživelo čega se dotako.

gromovnik
15-07-09, 17:01
Josip Pupačić - Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hocu da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
vec slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
vec gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
vec bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.

gromovnik
16-07-09, 10:44
TRAŽIM POMILOVANJE


Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji se izgubili
i svoje srce stisli.
Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac Postignu mnogo.
Tražim pomilovanje za one koji bježe od života
I koji su zaslijepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji bježe kao dijete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.


Žak Prever

gromovnik
16-07-09, 18:00
http://www.youtube.com/watch?v=zyct2E2XpM4

Zimska ljubavna pjesma

Snijeg je u unutrašnjosti
grana se naginje prema mom prozoru
i ulazi sigurno
dobro jutro, dobro došla
To popodnevno sunce
taj fini ružičasti preliv
preko blagdanskih kolača
preko plastične slastičarske jabuke
tvoja je blaga sukrvice
Začaran grad od stakla
koji ćemo samo hodajući noćas
razbiti potpeticama

Sakupiti sve to pa reći
Ti si...Ti si.....

Preuzimajući tuđi pjesnički način
imitirajući svoju prvu knjigu
Sve što su godine izbacile na obalu
moji mili daleki brodovi
pa pod utjecajem alkohola, čežnje
klasične muzike i seksualne potrebe

Sakupiti sve to pa reći
Ti si...Ti si...

Ljubakanje sa provincijalkom
koje je zadržalo od čuvenog sadržaja
Svu onu muku
oficirske porodične interijere
našu djecu
strah od umjetnika
tvoje izdaje
Odlazak - zbogom ja odlazim
ulicom koju je snijeg doslovno ugušio

Sakupiti sve to pa reći
Ti si...Ti si, srce moje malo...



Arsen Dedić (1938)
recitira:Rade Šerbedžija (1946)

Tiga
16-07-09, 19:27
Kad sam najviše sam


Kad sam najviše zadužen
I kad bi me svaki trošak odveo pravo u pakao
Ja svratim u prvi otmeni restoran
I na sopstveno iznenadjenje poručim najskuplje piće
I svoje omiljeno jelo sa nekim retkim pečurkama
Kad sam najviše umoran
Umesto da prelistam novine i legnem da se odmorim
Ja tek tada počinjem da planiram
Stihove rasparene i opuštene kao mladi, raspevani vojnici
Kad najviše žurim
Osećam neodoljivu potrebu
Da sednem na prvu klupu i nahranim golubove
Kad sam najviše besan
Umesto da vičem ili gušim u sebi osećaj povredjenosti
Najradije bih se izvinio vinovniku
Zbog toga što je nakratko probudio moju rapsodičnu prirodu
Kad sam najviše srećan
Osećam neku melanholiju
Jer ne mogu da verujem da će taj osećaj trajati
Duže nego što je pisano u zvezdama i planetama
Kad sam najviše tvoj
Tek tada uključi svoje prislušne uredjaje
Satelitske snimke i profesionalne doušnike
Jer ono malo slobode što mi je preostalo
Pokloniću prvoj slučajnoj prolaznici
Sa kojom ranije ne bih delio ni sedište u autobusu
Kad sam najviše sam
Najpre pomislim na vreme
Osvrnem se na bolji deo svoga života
I shvatim da ni dobro, ni loše
Ako je čovek pošten prema sebi, nije bilo uzalud.

gromovnik
17-07-09, 09:43
Pod mostom moga tijela - Zal Kopp, Boris Niksic


Tu pod mojim mostom teče tvoje tijelo,
moji prsti klize tamo gdje ti želiš,
poklanjaš mi bedra, razdijeljena noću,
moram ih stići, posjetiti cijela.

Brojne su me tvoje opkolile čežnje
i u tvom se oku kao mjesec skrivam,
želiš da te uzmem, mirno hoćeš snivati,
a za uzvrat otkrivaš svoja tajna mjesta.

Božanstvena si, mila, prepoznaješ moj dodir,
puštaš moje ruke da po tebi plove,
ispred svakog daha ti se meni daješ,
i poput vira uvlačiš u sebe.

Zaista sam sretan iznad tvojih grudi,
ulazim u carstvo što ga tijelom nudiš
i po njemu hodam, otkrivam tvoje tajne,
pa s usana tvojih želju skidam.

Kao da si htjela, ulazim još jednom,
prepuštam se slatko za snove u tebi
i preko tvog trbuha unosim se strasno
da u podnožju mekom osjetim tvoj smiraj.

Ti si moja žena, zato te ja pratim
i svakim pokretom stižem tvoja mjesta,
znam da si zbog mene tako zasjala,
pa po meni svu milinu rasipaš.

Anand
17-07-09, 23:14
BLISTAVE KAPI

Uzalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Ko god mi svrati na konak sniće
Sunce u ptičje perje skriveno.
I tvoje venčano ruho biće
Mojim mislima prošiveno.

Kad stresem se sa blistave kapi
Uskršnjeg vina tvojih godina
Zemlja će preda mnom da razjapi
Bezube čeljusti pukotina.

I zalud će mi trave bajati
I suncokreti na koje ličim.
Svi kada zađu, ti ćeš stajati
U krugu što se ne briše ničim.

Dobrica Erić

Zagorka
17-07-09, 23:53
Pogrešan potez


Došao sam ovdje,
da srca rane
skrijem
od svjetlosti dana.

Možda je ovo
pogrešan potez,
jer bijegom se
ne liječi rana.


Skrivanje


Skrivam se
da suze ne gledaš moje,
skrivam se
da zbog mene ne
pati srce tvoje.

Ne želim
nesrećom duše svoje
da život uništim tvoj.
Možda je ovo
ljubavi našoj
poslednji pomen moj.



Tvoje oči

Sa zida
oči me tvoje
gledaju.
Tugu u njima čitam,
očima tužnim
mojim.

Nemušto bez riječi
te pitam,
pitam istovremeno sebe,
koliko ja bez tebe
u stvari postojim?

Da li možeš
mila
oprostiti nemire moje,
koji nastaju u meni
kad poželim
usne tvoje?

Da li me
mila
možeš voljeti
ovakovog kakav sam ja?

Da budem ljubav tvoja,
moja je želja jedina.
Ja drugih želja nemam,
osim da tebe ljubim,
a znam najdraža moja,
da polako te gubim.

Šta je moj život,
voljena,
kada u njemu nisi ti?

Pakao, bol u duši,
željama prepuni sni.

Možeš li jedina moja,
moj nemir
mi oprostiti?

gromovnik
18-07-09, 06:20
ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo cuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parce kruva
za gladne zube) on brižljivo cuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.
Cutanje kaže: u tudem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noci
snim: ja cu doci, ja cu doci


Tin Ujević

glo
19-07-09, 22:58
ZAGONETKA

Nebo se najedared nekako zaplavelo.
I zazelenelo.
Onda je udahnulo duboko.
Onda je odahnulo.
Onda je malo pocrvenelo i pocrnelo.
Onda se zarumenelo.
Udahnulo, izdahnulo.
Onda se malo izbočilo.
Onda je vetar razjurio ono malo oblaka.
Onda je duvalo, duvalo.
Duvalo danima.
I razduvalo.
Onda je opet poplavelo, razzelenelo se.
Posle se i pokišilo, raskvasilo.
Pa je zagrmelo, zarežalo.
Mi smo se molili.
Opet duvalo, njihalo.
I onda je ućutalo.
Takvo je bilo nebo.
Dok si odlazio.
Da li su sveće fenjeri na nebesima?
Ili su fenjeri zvezde?
Da li se svetlost uspinje, kada sveća izdahne?
Da li svetlo silazi,
Ili se zemlja pridigne,
da primi telo?
Da li je nebo zinulo da se naguta naših sećanja?
To sam se pitala,
jer bila sam baš glupa.
Kad si odlazio.

gromovnik
20-07-09, 08:32
Evgenij Baratinski je bio veliki ruski pesnik prve polovine XIX veka (ako gledamo po vremenu u kom je živeo, inače je veliki i danas), i Puškinov drug. Uobičajeno za to vreme, prvo obrazovanje dobio je od inostranih učitelja. Kao junoša, privučen romantičnim romanima sa razbojničkim podvizima, učestvovao je zarad uzbuđenja u jednoj provalnoj krađi. Zbog toga je 1816. godine isključen iz škole, uz gubitak prava na građansku službu. Tek 1818. godine dopušteno mu je da se pojavi u Petrogradu, i stupi u vojsku kao običan redov. Upoznaje se sa Puškinom, i već naredne godine štampa svoje prve pesme, ubirajući priznanja i hvalospeve. Naklonjen francuskoj kžiževnosti, dobio je nadimak "markiz". Objavljuje svoje čuvene elegije, izazivajući divljenje kod Puškina, koji ističe njegovu "preranu poetsku zrelost". Puškin se nije libio da Baratinskom oda priznanje da je "u rodu elegije najbolji".



DELjVIGU

Moj ljubezni Horacije,
hoćeš-nećeš, slušam nuždu:
ja sad Muze i Gracije
za vojničku menjam službu.
Bejah Amor, sin Venere,
sred Pafosa i Kitere,
ali klonuh, loše sreće...
Skidam mirte venac sveo!
Šlem vojnički teški, mećem
tamo gde sam lovor hteo!
Red zameni, strogi, liru,
dan za danom glup se maje,
i sada me, u mundiru,
genij moj i ne poznaje!

Pomislim li na promenu,
na igranke... Jao nama!
Mars u krutim cokulama,
izdire se na nas svojski...
Dežuranom već me traže,
glavačke se sve okrenu:
jurišam, i to herojski,
ne na Pind! Na smenu straže.
U slobodu pesma hita!
A mene će teško smeti
Muza stiha, il' Harita,
iza žice da poseti.

Miljeniče razonode,
tebi nose dar slobode
i pesnički pozdrav srodni,
razgovoru vične šume.
Dolinama blagorodnim
potoci zbog tebe šume,
vijugajuć očarano.
Ti, kog mami frule zanos,
i slavuja cvrkutanje,
poj, ljubimče Aonide!
Dok damari bolom bride,
slušam glas tvoj što nas spaja,
sred tuđine sâm sve manje
uz jezik nam zavičaja.

1819.

gromovnik
20-07-09, 08:33
Evgenij Baratinski



ODLAZAK

Zbogom, prisilo stroga,
zemljo, gde nema sreće!
Gde je mezimče, čedo Boga,
davno mrtvo proleće.
Gde brzo časi mru sunčani,
gde šume večnog bora,
i mora huka, i sve hrani
mračnih misli zaborav.
Zavičajem još uvek prožet
i sudbom što ga rani,
bez pravog leka, iznemože
taj mlađani prognanik.
Zaborav jasni ćutnja hvata,
al' on svud milje sipa -
njegova Muza ga krilata
ne zaboravi ipak!
Skoro će slatkim susretima
sva zemlja procvetati.
Izgnanstva kraj, po čarnim snima,
u stopu već me prati:
i lišajive sve gromade
sa golih polja likom
vidim, i bučne vodopade,
i osorni šum njihov!
S tajnom se slašću rado sećam
zemlje puste i njive,
gde u sporu sa bivšom srećom
proleće svoje proživeh.
Gde, katkad, žitelj samog neba,
u inat sudbi prostoj,
ne izdah - stari drugar Feba -
sebe i stihotvorstvo.

1820.

gromovnik
20-07-09, 19:11
Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti možeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac

gromovnik
21-07-09, 06:51
ANTUN GUSTAV MATOŠ - Utjeha kose


http://www.youtube.com/watch?v=_Z3sd-_kNDA

gromovnik
21-07-09, 06:53
Sjeti se Barbara ~ Jaques Prevert
http://www.youtube.com/watch?v=UOC50nIdR78

gromovnik
21-07-09, 06:57
Pismo zeni ~ Sergej Jesenjin
http://www.youtube.com/watch?v=TnzGGN9Q__s

Grmilko
21-07-09, 10:07
ДА Л' ЈОШ НЕКОМ НОЋАС ОВО ЗЛАТО СМЕТА

Да л' још неком ноћас ово злато смета?
Ова суснежица небеских трешања?
Ноћ је отворена на све стране света.
За снове; а мене, знам нико не сања.

Сан је био мој ход, мој корак и сенка
много сам се невичан у свој сан уздао,
прокоцк'о сам песму к'о коња Зеленка
кога никад нико није зауздао.

Па нека ми руку лизне бар тај верни
пас месеца што је са мном израњао
из облака берићетних снохватица, јер ни
ове ноћи нико није ме сањао.

Сан је био мој ход, мој корак и сенка
много сам се невичан у свој сан уздао,
прокоцк'о сам срце к'о коња Зеленка
кога никад нико није зауздао…

Бројим бледе пламичке поноћних петлова
и испране камичке по небеском дну,
Ја, што свима отварах врата својих снова
не нађох свој кутак ни у чијем сну…

Добрица Ерић, из књиге "Срицање жене"

gromovnik
22-07-09, 12:13
Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom


Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,
ima te u ljubavi, prisutna si tugom
i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,
jer kao da očekujem daleko djetinjstvo,
noć s kojom lutam, prisutna je sama.
Ima te negdje, prisutna si daljinom
i očima sličnim odrazu vode,
prisutna mjesečinom.
Ima te i mora te biti, poslije toliko godina
poput skrivenog mjesta, prisutna si krišom.
Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,
u čežnji na dlanovima te ima,
prisutna si nepomična.
Svugdje te ima i u koloni otkucaja,
gdje si oduvijek prisutna.
U sve težim jutrima
i kiši što tiho pada,
na čelu svake ptice,
u dugim dnevnim drhtanjima,
ima te, zauvijek si prisutna.
Imaju te moje misli, prisutna si nestankom
ima te moj pogled, prisutno si čekanje,
i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tišina,
jer kao da nebo odjednom prestaje,
osjećam u zraku prisutnu prazninu.
Imam te u noći, prisutna si uzdahom
i u poljupcima nemirnih suza,
prisutna si slanim tragom.
Imam te ljubavi, prisutna si s tugom,
imam u odsutnosti, prisutna si bolom.
S mirisom lipe, svu širinu moga tijela podsjećaš
na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi.
I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš,
jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strasti
i u njima se mojim uzdasima otvorena širiš.
Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože,
strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane,
u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište,
a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima,
pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha.
Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima.
Žedne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera
i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova,
uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slasti
što su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.
Usne se tu još bolje snalaze, zanimaš ih pukotinom
kojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja.
Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare,
svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose
i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem.
Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima?
Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene.
Dubinom utrobe, blaženom milinom žestoko naraste
i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci,
pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije

gromovnik
22-07-09, 19:37
Gluhoca vremena u nama

U skracenosti vremena
ta hipokrizija sto nas razbija
lazna skromnost iz zenita ociju
za nekolko godina
prezivjesmo sve
ala minute...
masa neiskusenih uspomena
vec je obavijena paucinama
probali smo razlicite izlaze
tu i tamo teturali do ovog vijeka
niko kao da nas nije ni vidio
u prolazu
u kadrovima vremena susretali smo
lijepe lazi i krvave istine
nadsvodili jeziv ponor
pod paklenim tempom zivota
a tko zna,
jel to bjese u borbi za svojim himerama???

A ja sam i nasamo koracao
u ogorcenju i mraku pesimizma
u bezizlaznosti bez putokaza
u groznicavom izgrizavanju muda
dijagnostiku deziluzinirao u gustari mraka
u sudaru s zbiljom pucao unakrsno..

U nesnalazenju u prostoru i vremenu
kinjih svjetova
ponizenja cutao u sramoti zuluma
i zbog bezglavog bespravlja
u holokaustu duse umirao tiho..

Sanuška
22-07-09, 20:32
Stara Pesma - V.P. Dis

Za mnom stoje mnogi dani i godine,
Mnoge noći i časovi očajanja,
I trenuci bola, tuge, greha, srama
I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Sve to stoji na gomili trenutaka
U neredu, po prošlosti razbacano,
Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi
I odnosi bez otpora i lagano.

Nemam snage da se borim sa vremenom
Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje,
Nego gledam čega imam, šta je bilo:
I sve više, ništa više nije moje.

Kao miris, kao zraci, kao tama,
Kao vetar, kao oblak, kao pena,
Odvojeni dani, noći, lebde, kruže
I prilaze u obliku uspomena.

Al' kad mis'o i sećanje budu stali,
Onda kud će i kome oni poći?
Onda kud će da iščeznu i da odu
Uspomene, moji dani, bivše noći?

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena?
Ko me goni, koga nosim, pre i sada?
Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom:
Mrtva prošlost sa životom pokrivena.
Dok budućnost polagano pokrov skida,
Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.

gromovnik
22-07-09, 21:43
PJESMA NAD PJESMAMA


Zaručnik: Kako si lijepa, prijateljice moja, kako si lijepa! Oči su tvoje kao golubice, ispod koprene svijetle. Kosa ti je kao stado koza, što silaze gore gileadske.
Zubi su ti kao stado ovaca, što upravo izlaze iz kupala, kad se strižu: sve s blizancima, nijedne među njima nema bez janjeta.
Usne su ti kao vrpca grimizna, milina resi usta tvoja. Kao kriške mogranja sjaju tvoja lica ispod koprene.
Vrat ti je kao toranj Davidov zidnim vijencima naoružan, tisuće štitova vise na njemu, štitova od samih junaka.
Prsa tvoja: dva blizanca srnčeta, što pasu među ljiljanima.
Dok dan zahladi i sjene uteku, htio bih poći k smirnovoj gori, k tamjanovu humu.
Sva si lijepa, prijateljice moja, nema ljage na tebi.
Dođi s Libanona, zaručnice, k meni, dođi s Libara, dođi k meni! Siđi s brijega amonskoga, s vrhunca senirskoga i hermonskoga, iz pećina lavovskih, s gora risovskih!
Ranjavaš srce moje, sestro zaručnice moja, očaravaš mi srce svakim pogledom očiju svojih, svakom karikom uresa na vratu svojemu!
Kako je blaga ljubav tvoja, sestro zaručnice moja, mnogo je slađa od vina ljubav tvoja! Svaku mirodiju nadvisuje miris ulja tvojih.
Usne tvoje, zaručnice, kaplju medom. Jezik tvoj krije med i mlijeko. Miris je haljina tvojih kao miris Libanona.
Vrt je sestra zaručnica moja, dobro ograđen, studenac zatvoren, izvor zapečaćen.
Nasad je tvoj voćnjak šipaka, pun plodova prekrasnih, cipra i narda,
Narda i šafrana, iđirota i cimeta i svakojakih rastlina za kad, smirne i aloja, sa svakojakim najfinijim balsamima.
Izvor vrta mojega jest studenac žive vode, što teče s Libanona.

BIBLIJA, Stari zavjet (1000 - 100. pr.n.e)
Hebrejska književnost

gromovnik
29-07-09, 21:44
Pablo Neruda ~ Nocas bih mogao

http://www.youtube.com/watch?v=oDY-JanwXjc

Sanuška
31-07-09, 14:39
U SVJETLOSTI


Vec ocajan i lisen moci,
Ja nisam ocekiv'o spas.
Tada, u cemernoj samoci,
Tvoj njezni zacuo sam glas.
I on je bio kao zov
Na novi put, na zivot nov.
I ti mi svoju ruku pruzi,
I ljubav nas u jedno zdruzi.

Kako je duga bila noc
U kojoj, draga, tebe snivah!
Vec mislio sam: Neces doc'.
I rekoh: Ona ti je ziva
U tvojoj zelji, tvome snu,
Al' odista je nema tu.
Zemaljskim stazama ne kroci
Ta, cije divne cekas oci.

Al' gledaj, nebo sija plavlje
Otkad ugledah tvoj lik.
Ljepota, snaga, svjetlo, zdravlje
Ugusise u srcu krik.
Ocima tvojim obasjani
proticu sada moji dani.
Raskosan rujan, vedar, zut,
Otvara za nas jesen put.

Podjimo zagrljeni, draga,
U ovaj zacarani svijet;
U ljubavi je cudna snaga,
Sto korak pretvara u let.
Od poljubaca, zagrljaja
Sve oko nas je puno sjaja.
Duboka sreca svuda zri,
Jer sobom nosimo je mi.


Dobrisa Cesaric

gromovnik
03-08-09, 07:24
U mojoj glavi stanuješ:

tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povjetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku pjenu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bijele hodnike za moje
Misli: kako mi bježiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš…

Stevan Raičković


-posvećujem uvaženoj San ljetne noći

gromovnik
03-08-09, 18:25
Tamničareva pesma


Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju


Prever

gromovnik
04-08-09, 10:00
Ulaziš u pesmu kao u vrt - Pero Zubac


Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci, pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas, umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.

Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

gromovnik
04-08-09, 10:04
Ovo je pesma koja će te čekati


Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli.

Željko Krznarić

Iskreno Okugatici

gromovnik
05-08-09, 06:53
Rastanak-Jesenjin

Vece crne obrve natuce
Usnule ptice pred kanonom stoje
Da nisam mladost popio juce
Da se juce nismo rastali nas dvoje.


Zaboravim mracne sile
Sto me bez milosti kidale i klale
Lik tvoj nezni i oci tvoje mile
U dusi su mi jedino ostale.


Pa i ako se zaljubim u drugu
I snjom ljubljenom, shvati
Pricacu o tebi svoju tugu
I kao nekad opet drugom zvati.


S poštovanjem Tigici !

gromovnik
05-08-09, 14:12
R. Tagore - Čeznem da ti kažem najdublje riječi


Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.


Jednoj Dragani

Arkhetren
06-08-09, 02:34
ПОДУДАРНО / ИСТОВЕТНО

( Концизност општих места )

Пада ми на ум
неодложно да се убијем.
Знам: доћи ћеш, сутрадан, први
кретену из Млађег песничког доба
и казаћеш ми Знаш
па ми имамо истоветну идеју.

Хиљадугодишња Метонимијо,
путујмо Месопотамијом!

Мила мајко, има ли још помија?
Да у њима
и ја умијем свој лик?

Не говорите ми о процедуралним тегобама.
О томе да је једино од бога бог, не и
пупољак од пупољка,
од дојке млеко.
а коња копито.

Зашто, јутрос, ја не бих био богом?



Адам Пуслојић
КРВОТОК
ЗИДАЊЕ ИСТОЧНОГ ПЛАЧА.

gromovnik
08-08-09, 20:48
Charles Baudelaire
HEMISFERA U KOSI
(za Graceshu)

Dopusti mi da udisem dugo, dugo,
miris tvojih kosa,
da uronim u njih svoje lice
kao sto zedan uranja glavu u vodu izvora
i da masem njima
kao mirisljavom maramicom
istresajuci iz njih uspomene.
Kad bi samo mogla znati sta sve vidim
sta sve osecam
sta sve cujem u tvojim kosama
moja dusa lebdi na mirisima
kao sto dusa drugih lebdi na muzici.
Tvoje kose kriju ceo jedan svet
pun jedara i jarbola,
u njima leze velika mora
ciji me monsuni nose prema
blazenim podnebljima
gde je prostor plavetniji i dublji
gde je vazduh mirisljav
od plodova lisca i ljudske puti
U okeanu tvojih kosa
nazirem luku
punu tuznih pesama
krepkih ljudi
svih nacija
ladja svih oblika
koje ocrtavaju svoju tananu slozenu arhitekturu
na beskrajnom nebu
gde pociva vecna toplota.
U milovanju tvojih kosa
ponovo nalazim malaksalu tugu
dugih casova
provedenih na divanu
u kabini neke lepe ladje
koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure
izmedju saksija sa cvecem
i praznih posuda iz kojih struji svezina
u toplom domu tvojih kosa
udisem miris duvana izmesan s' opijumom, secerom
u noci tvojih kosa vidim
blistavo plavetnilo tropskog neba.
U maljavim pribezjima tvojih kosa
opijam se mirisima sacinjenim od sumske smole, mosusa i kokosovog ulja.
Dopusti mi da ujedam
tvoje crne teske pletenice,
Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose
cini mi se da jedem uspomene...

gromovnik
08-08-09, 20:50
PISMO JEDNE ZENE

Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.


Kerolin Ris

gromovnik
08-08-09, 20:50
SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi...


Dragutin Tadijanovic

gromovnik
08-08-09, 20:51
DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...


Maja Miljkovic

gromovnik
08-08-09, 20:51
SENTIMENTALNA PESMA

Po mesecu ti saljem uzdah jedan,
Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece,
U tuzni cas kad zimsko pada vece.
Da sam ko Azra, bled, veran i predan.

I sta bi on, taj mesec, kome poju
Od Indije do vecitoga Rima
Ceznjivu svetlost i sanjivu boju
Svi pesnici na jezicima svima,

Kad ne bi tako u gluhoj samoci
Tesio srca sto se ceznjom guse
I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci
Vezivao sve rastavljene duse!

I sad, kad sine ta starinska Luna
I setne zrake prospe mojom sobom,
Ja cudno prenem i, ko da si tuna,
Sva dusa moja zamirise tobom...


Milan Rakic

gromovnik
08-08-09, 20:51
DOBAR DAN TUGO

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u ocima koje volim
Ti nisi bas sasvim bedna
Jer i najsiromasnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela
Snago ljubavi

Tvoja privlacnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Duso razocarana

Ti i tugo
Ti lepo lice


Paul Eluard

gromovnik
08-08-09, 20:52
LJUBAV

Vec godinama ucim tvoje crte, u koje dani
Utiskuju svoje male vatre; godinama pamtim
Njihovu svetlucavu neponovljivost, i resetkastu lakocu

Tvojih pokreta, iza providnih zavesa popodneva;
Tako te vise ne prepoznajem izvan pamcenja
Koje te predaje meni, i tako sve teze krotim
Struju vremena sto ne prodje kroz tebe, kroz blagi metal

Tvoje krvi;
ako se menjas, menjam se sigurno i ja,
I s nama taj svet sagradjen oko jednog trenutka
Kao plod oko kostice, satkan od nestvarnog mesa
Sto ima ukus munje, ukus prasine, ukus godina,
Ukus snega rastopljenog na plamenu tvoje koze.

Vec godinama znam da nestajemo zajedno;
Ti progorena zvezdom moga secanja, izvan koje
Sve manje te ima, ja lepo rasturen u tebi,
U svim popodnevima, u svim sobama, u svim danima,
U svemu sto puni te polako, kao pesak
Postelju reke;
i taj nas trenutak
Traje duze od tudje smrti.


Ivan V. Lalic

gromovnik
08-08-09, 20:52
KAD ZABORAVIS NEDELJU


A kad zaboravis sarene pokrivace srijedom i subotom
A narocito kad zaboravis nedelju;
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kucnim ogrtacem nenadanja;
I nista ne moram raditi, i sretna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doci!
Kad to zaboravis kazem ...

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak;
U stvari, kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom kutu, na nedeljni rucak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rizom, i salata,
pa razeni kruh i caj, i kolacici s cokoladnim mrvicama.
Kazem, kad to zaboravis ...

Kad zaboravis moj tihi predosecaj
Da ce rat zavrsiti prije nego dodje red na tebe;
I kako smo se konacno svlacili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Lezali nacas opusteni u nedeljno svjezoj posteljini
I njezno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kazem zaboravis sve to,
Tada mozes reci, tada cu mozda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.


Gwendolyn Brooks

gromovnik
08-08-09, 20:53
Ne pjevaj, draga, kad si sa mnom,
Gruzinske pjesme pune tuge:
U sjecanju mi bude tamnom
Daleki zal i dane druge.

Kad razliju se u tisinu
Te pjesme lude, zanesene,
Ja vidim stepu, mjesecinu
I lik daleke, jadne zene.

Otkada ugledah te, draga,
Njen lik u mome srcu gasne,
Al nova ozivi ga snaga,
Kad zacujem te pjesme strasne.

Ne pjevaj, draga, kad si sa mnom,
Gruzinske pjesme, pune tuge;
U sjecanju mi bude tamnom
Daleki zal i dane druge.


A.S.Puskin

gromovnik
08-08-09, 20:53
ILUZIJA

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvucenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...
Upijali bezvezne reci u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzlece iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duse.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo zesti
ozivljavaju dubine sto te videse i cuse
kako izranjas iz svemira
kroz paucinu svesti...

Izgubljeni trenuci slazu se u memljive kule
otezalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one sto su sve videle, i one sto su cule
posrcu pod teretom bremena...
Hoce li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no sto se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nesto o tebi
sto mi zenice boji i cutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...


Dragana Konstantinovic

gromovnik
08-08-09, 20:53
Pesma zeni
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja rec u sumu; moj korak i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka -
Jer je san o sreci visi neog sreca.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva;
Poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
Ti bese misao moja ocarana;
Simvol svih tastina porazan i leden,

A ti ne postojis nit si postojala;
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.

Ducic

gromovnik
08-08-09, 20:54
TRPANJSKE ELEGIJE


ptice te ne vole moja ljubavi
kosa ti mirise na jesen


I

tog leta sam je prvi put zavoleo s bezbroj nestasnih
vidri u telu i ni do danas je nisam preboleo onako setnu
gorku neveselu tog leta sam je prvi put zavoleo


II

govorio sam joj da je ko musko da vise ne nosi pantalone
pravila se da je ne zanimam i nije me to bolelo
bilo je tog leta bezbroj mladica misicavih lepih
bilo je na drazevcu mladica koji su skakali sa najvecih
stena pred devojkama
neki holandjani musavi koji su ih snimali kao da su
ugledali musu kesedziju pa da se hvale tamo kod njih
mene je cudilo kada me je gledala malo kriomice
bio sam tog leta jako mrsav i bled i isao sam stalno
u zelenoj kosulji jednoj sa pegama jer su mi se videla
cetiri rebra
govorio sam ja to tako osetljiva mi koza
a sunce bese tad potpuno bledo nad vidokruzima
zatocenim vodom
cak pomalo sivo
ja sam je danima netremice gledo iza stena se kao
dete skrivo brao kupine gadjao je kamencicima sakriven
da kao onako nehajno u pesku lezi ko mrtvi ladolezi dok pod
suncem spava
govorio sebi nasankaces se ona je lepotica
ona je za one skakavce sa stenja za one sto vade zvezde
i jezeve za snagatore muskulatore duvatore urlatore
za one sa lancicima od koralja i skoljki i jezevih zuba
i sta znam ja znam tetovirane razbacane zalizane nesisane
treba biti majstor i skakat naglavacke
sve sam to mislio.


III

nosila je o vratu tanak lancic sa malom zlatnom ikonicom
tog leta kad sam je prvi put zavoleo
igrali smo se lopte u vodi ozbiljno za golove
ona je pobedila jer sam to hteo
smejala se gnjurala govorila mi al si ti igrac
al ne znas da branis
onda smo isli na crkvu svetog roka uz stepenice
citali slova zupnik Dinko ucinio citali natpise
bacali novcice kroz resetke u portu
drzali se za ruke
na usnama je imala neku ranicu i nije dala da je poljubim
rekla je kad prodje
molio sam je da usne stalno maze ten-sanom i onim zenskim
mazaljkama da je preboli
tad sam poceo da je volim


IV

tog leta sam je prvi put zavoleo spontano sasvim
kao dete sa mojih sedamnaest godina sa A. B. Simicem
sa prvim pesmama u kojima sam potkradao tina sa svega
jednom gimnazijskom ljubavi nesrecnom naravno
molio sam je da mi prica o Osijeku, o Hrvatskoj, o Dravi
u groblju sam je nocu plasio tamo smo isli da se volimo
pricao sam joj o vampirima mesecarima i kojecemu
oci su joj bile cudo svetle sedeli smo na stepenicama
cempresi se nijali nad obalama
oblacja su nad trpnjem retka ni reci kise za celo leto
to leto nikad ponovljeno moje su ruke tamo ostale na onom
stenju moje su oci tamo ostale u dnu vidokruga gde se Hvar
pomalja u izmaglici moje nepreboli moji porazi pod crkvom
svete gospe od karmela
jedna je casna sestra bila tako mlada i bela tog leta
u trpnju i gledala je samo preda se kad je prolazila
crkvenim vrtom vera je rekla kad me ostavis i ja cu tako
i ja sam u sebi celo leto plako i nisam hteo da joj to kazem


V

rekao sam joj evo ti Belica citaj ga to je pesnik za leto
za sumracja rekao sam joj evo ti mirno vreme
mislili smo da ce kisa citala je pod crkvom pomalo tuzna
ledja su joj bila sasvim otkrivena


VI

sad su ovde zime nad ovim gradom nad ovom rekom
ja sam stariji za jedno prokletstvo
ovde su snegovi ovde kosave vojvodina ona Anticeva
ona prava magle tisina nad ovim gradom panonske tuge
i kada pisem ja prosto ne umem da je precutim i kada
mislim i kada krijem da mi se place ko onog leta



VII

jesen dolazi u njenim pismima i samoca
i niceg da me malo oveseli
miris davno dozrelog voca iz beskraja se u me
naseljava i samo nehajno osecam
to jesen umorna od leta spava u nasim telima
ponekad mislim da je dobro sto ne cutimo sto
odlazimo na svoje strane
ona odvec snena ko obeznazeni pesice lagano
niz reku nedostig prugu
ja ovako gorko bezbolan poslednjim vlakom
u Smederevo u neku tudju tugu
i samo sunce potonje ko grudva snega u letu
to sunce nikad nepoznato to sunce nad nama
nadneseno ko kletva to sunce panonsko
i samo pobuna sumnji u nama prokletstvo bola
a sanjam tako da smo grofovi tako u dvorcima
na balonima i na njoj prozracna haljina od tila
i kazem hajdemo to su nasa kola to su nase kocije
stoje u doksatu
a samo istina samo saznanje da smo sami ostaje u
zraku ko svedocanstvo o jednom nehajno proigranom satu


VIII

strana sedam nekog lista, pesma za veru, pesma za neveru
zalud mi pricaju da nevine devojke mirisu na leto
ne dam se ne dam za stranu sedam pa eto
boze daj meni sirotom rabu da jednom zacutim
naocigled sveta iz dana u dan trunem ko biljka
ne dam se ne dam nije moja kosa za buket bosiljka
odvec je rano
necu eto daj meni svevisnji da verujem svima
da se smejem da mi je jednako sa svim i bez svega
bojim se bojim onog snega nad panonijom sto se svija
o crnom meni ko li ce to moje slutnje razbistriti
ko me razumeti
ko me zavoleti
ko me preboleti…


Pero Zubac

gromovnik
08-08-09, 20:54
Ljubav posle ljubavi


Doći će čas
kad ćeš, s ushićenjem,
pozdraviti sebe
na vlastitim vratima, u vlastitom ogledalu,
i jedno ćete drugom poželeti dobrodošlicu kroz osmeh,


i reći: sedi ovde. jedi.
opet ćeš voleti neznanog koji je nekad bio ti.
Pruži vina. Pruži hleba. Vrati srce
njemu samom, neznancu koji te je voleo


čitavog života, koji je ostajao zanemaren
zbog drugih, koji te zna u dušu.
skini s police ljubavna pisma,


f*otografi*je, očajničke poruke,
strgni sopstveni odraz s ogledala.
sedi. Pogosti se svojim životom.


Derek Vo*l*ko*t

Blade
08-08-09, 21:22
JE SUIS COMME JE SUIS

Jacques Prévert – (Né ŕ Neuilly-sur-Seine)

Je suis comme je suis
Je suis faite comme ça
Quand j’ai envie de rire
Oui je ris aux éclats
J’aime celui qui m'aime
Est-ce ma faute ŕ moi
Si ce n’est pas le męme
Que j’aime chaque fois
Je suis comme je suis
Je suis faite comme ça
Que voulez-vous de plus
Que voulez-vous de moi

Je suis faite pour plaire
Et n’y puis rien changer
Mes talons sont trop hauts
Ma taille trop cambrée
Mes seins beaucoup trop durs
Et mes yeux trop cernés
Et puis aprčs
Qu’est-ce que ça peut vous faire
Je suis comme je suis
Je plais ŕ qui je plais
Qu’est-ce que ça peut vous faire

Ce qui m’est arrivé
Oui j’ai aimé quelqu’un
Oui quelqu’un m’a aimé
Comme les enfants qui s’aiment
Simplement savent aimer
Aimer aimer...
Pourquoi me questionner
Je suis lŕ pour vous plaire
Et n’y puis rien changer.

Sanuška
08-08-09, 21:33
Luis Aragon - Bezimena

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

Sanuška
08-08-09, 21:36
M.Rakic - Misao

Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog zivota, sa tugom i bedom,
Ja znam sta je sudba sviju ideala, -
Moje znanje vidis na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zasto tako biva,
Jer prosao nisam kroz zivota huku
Sklopljenih ociju i skrstenih ruku:
Kad srce zapisti, misao je kriva!

Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva
Belicaste magle oblacci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.

U cas kad zavlada mir kraj mene sirom,
I suma zacuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje namuceno telo
Zazudi za slatkim odmorom i mirom.

Misao se javi! Kao zver me zgrabi
I ponese sobom u predele suza,
Gusi me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,
Privezan na konju, u dubokoj noci,
Sto gleda za stepom gde promice stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci.

Satrven i smozden, u ocima strava –
Razjapljena usta, ali grlo nemi –
Sam, jedina dusa ispod neba plava,
Sam na besnoj misli sto u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi ko da su od stakla...
Smrvljenog me pusti kada zora grane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

Marija89
09-08-09, 08:15
Ti ne voliš i ne želiš me

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro veče",tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema --
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.

Sergej Jesenjin

Sanuška
09-08-09, 09:52
DA SI BLIZU

Da si blizu, naslonila bih čelo na tvoj štap i, nasmiješena
ovila bih ruke oko tvojih koljena.
Ali nisi blizu, i moja ljubav za tobom nespokojna
ne može da usne ni u noćnoj travi
ni na valu morskom, ni na ljiljanima.

Da si blizu. Da si barem tako
nestalno blizu kao kišni oblak
nad izgubljenom kućom u dolini.
kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
pred dolazak oluje u večer punu briga.

O da si barem tako tužno blizu
kao cvijet što spava zatvorenih očiju
pod bijelim krovom snijega u tišini
kamenih šuma, čekajući proljeće.

Da si blizu, o moj hladni cvijete.
Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu klonuti od bdijenja.

Ali noć je, i svijet je daleko.
A ja ne znam mir tvoj. Ptice tvoje
s mojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.

gromovnik
10-08-09, 07:45
Kad je čisto u sumi

Topi se snijeg posut po kosi
I kapi se lede, perle na koncu
Mrak se spušta iznad doline
Kao jastreb u ljetnom danu
što prostre sjenku svoju...
Čuje se uzdah hrasta
Vjetar ga nosi daleko
Okreće visoko u zraku
Kači za krila noći...
Lagano klizi iznad brda
Uvija se u magli po vrhu
Kotrlja niz tanki put...
Odbije se od tvoja vrata...
Propadne mi noga kroz snijeg...
Nasmijem se, sjetim se nešto ...

gromovnik
10-08-09, 08:14
NEMOJ, BOŽE...


Bilo je dosta i tebi i nama,
godine su svanjivale mrke,
padali smo i različito se ponašali,
ipak smo mi krhka djeca,
trebamo zaštićenost i toplinu.

Nemoj, Bože,
da opet ostane samo nada.

Svanulo je novo stoljeće, čak tisućljeće,
gledaj kako nam zemlja cvjeta,
sjeća se sinova otišlih na vojnu,
ponosna je zbog njih i zato se kiti,
zna da se tijelom vratiti ne će,
ali je njihov duh tu,
koraca nijemo poljima.

Nemoj, Bože,
da opet ostane samo nada.

Dijete se sprema na prvu pričest,
zastavu stavljaju preko umrlog ratnika,
tvoja je to zemlja, naš dosanjani san.

Miljenko Stojić

gromovnik
12-08-09, 08:19
AKO ME ZABORAVIŠ Pablo Neruda



Hoću da znam
jednu stvar.



Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.



E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.



Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.



Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.



Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

LadyDaytona
12-08-09, 10:04
NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO

Ala je ta mačka!
Ceo dan je grdim;
Al' sad mi je došlo
Da se već rasrdim!
Nosim je ovamo,
Nosim je onamo,
Pokažem joj knjigu:
¨Hajde da čitamo!¨
U knjizi su slike,
Ona i ne gledi.
¨Pa kad nećeš da čitaš,
A ti malo predi!¨
Neće ni da prede
- A još kako ume -
Što god rečem čini se
Ko da ne razume.
Ogrnem joj ćebe,
Strese ga sa sebe;
Ja joj pružim lutku,
Ona je ogrebe.
¨Ako hoćeš, evo ti
Moj šeširić mali!¨
Tek joj metnuh na glavu,
A ona ga svali.
Pa zar vredi takav stvor
Da se s njime družim...
Došlo mi je, Boga mi,
Da je majci tužim.

J.J.Z.

nb-campari
12-08-09, 19:14
BAR

Neprospavana noći, umorno moje jutro, hajdemo u
bar. Eno ga, na obali morskoj. Kadifene zavese još
nisu razmaknute.
Za tezgom Abisinka drema, umorna.
Tri lepotice sa Malte sede polugole, umorne.
Kairka jedna kunja, umorna.
Crnkinja se jedva smeši, umorno.
Miriše na dim duvanski, na puder i ženski znoj.
Miriše na prohujalu noć.
Miris je umoran.
U blizini huči grad, ili je to more.
Ne znam, od umora.
Od konjaka se zaiskri duša, pa se ugasi.
Sukne smeh razbludan, pa se ugasi.
Već je dan, a laku noć!
Zbogom, devojke, sanjajte zavičaj.
Ja svoj već vidim. Eno ga, po moru teče Lim.

gromovnik
12-08-09, 20:10
http://www.youtube.com/watch?v=pbQ-bC7GGaQ

gromovnik
12-08-09, 20:13
http://www.youtube.com/watch?v=AH8yTt388gY

gromovnik
12-08-09, 20:16
Miroslav Antić


Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
. . . . . . . . . . . .
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?
. . . . . . . .
Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
sasav letim, i živim.

Yello
12-08-09, 20:36
evo, meni omiljeni, milos crnjanski:

Zivot

Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.

gromovnik
13-08-09, 12:34
USAMLJENE ŽENE

stiskaju zube
i kažu da ne mare
jeste, gadno je ostati sam
ali, to je greška koja nas od rođenja prati.
Usamljene žene se resko smeju
i čujemo ih oko ponoći kada komšijine mace mjauču,
usamljene žene kažu:
njegova je greška, bio je nezreo
a ja sam samo bila malkice nesigurna
u umetnosti i u vlastitom položaju na ovom svetu.
Da odista je grozno biti sam
boriti se puzati muvati
po tuđim spavaćim sobama
reći: zbogom dušo naravno
divno nam je bilo
javi mi se nekad
nije da ja marim, ali svakom
ljudskom biću prija mala nežnost
a eto, gotovo da sam uživala u njoj
celu celcatu godinu,
skoro tri godine, a sada
o, baš je grozno, opet me je ostavio
i dok mi stvaralački nagon govori
čekaj, ne podiži tu slušalicu
ostani večeras kod kuće
neko vredniji će te zvati
jednoga dana, možda baš večeras
možda će se javiti baš on
iako mi se čini da ne želim nikada više
da ga čujem egoistu jednog
koji nema nimalo "stila" ni
domaćeg vaspitanja, svejedno,
odvratno je sve to i način,
način na koji je otišao
stvarno je grozan, i da nisam
umetnica i da nemam
svoj ponos bilo bi još gore,
onda bi tek bilo grozno, ali noćas
ne mogu da mislim o svom ponosu, o
rečenicama kao "dala sam mu najbolje
godine svog života", "bio je moja pretposlednja
šansa i stvarno ne neka ljubav na prvi pogled
ali na drugi pogled stvarno mi se učinilo da se
tako dobro slažemo, tako smo harmonično
živeli u celom svemiru ne beše
dve duše srećnije spojene
ali se onda pokazao ko je u stvari
obična svinja u jagnjećoj koži u pesničkoj
kabanici sa podužom bibliografijom
znala sam šta u njoj piše"
kada se konačno iselio
bio je jučerašnja podgrejana supa
ali je bilo tako grozno ostati sama
prepuštena svojoj umetnosti i ostalim svakodnevnim
zadacima, nisam mogla ni imena
da mu se setim kada je juče
prošao preko puta ulice u kojoj
smo stanovali, samo sam se setila
koliko je bolelo
kada sam donela odluku
odluke uvek bole
ali sam oduvek imala vlastitu glavu
da ih njome donosim
odluke bi se uselile i iselile
nakon svake odluke postoji
neka bolja odluka koja se pojavi
a najgora je
kada se nakon toliko odluka
niko više ne oseća usamljenim
gospode, ovaj svet je tako mali, gospode, tako
ništavna tvorevina
ali ako sami ne odaberete svoj svet
odabraće vam ga neko drugi i onda će vas
ostaviti sasvim samu a do sada ste već
svi naučili kako je grozno
biti sam
ponekad vas dvoje istovremeno
odaberete usamljene sate
da ih delite jedno sa drugim
a ponekad je sve
toliko usamljeno


Nina Živančević

gromovnik
13-08-09, 12:38
ZANOS

Govori, govori, govori...
Sklapam oci i slusam istodobno,
Eto, prodjosmo i vrhove i gori
i letimo nad morem i kopnom...
Nalijevo krvavo vece gori,
nadesno se puse pozari tamni...
Kuda li cemo stici kada zazori ?
Kud li vodi ovaj put zamamni ?
Onamo, gdje cemo u samoci,
dva plamicka sliti se opojna,
i sred bezbrojnih zvijezda po noci
zasvjetlucati kao zvijezda dvojna...
Ne znas ? Ni ja ! Nijedno ne znamo,
Ali... vodi me, vodi me onamo...


Elissaweta Bagrjana

gromovnik
13-08-09, 12:43
Molitva

Molim za sunce u tvojim
ocima,
za dodir koji budi
treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi
moja.

Molim da ruze ne venu
kao secanje,
da nijednu suzu ne
puste vise.

Molim za tvoje reci
satkane od zelje,
za nase duse obojene
tugom.


Molim da samoca ne boli
vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane
stvarnost,
da svaki tren sa tobom
bude vecnost.

Molim da tvoje ruke
otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od
secanja koja se gase,
da nikada postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

Vesna Parun

Blade
13-08-09, 12:56
Poem For My 43rd Birthday
Charles Bukowski

To end up alone
in a tomb of a room
without cigarettes
or wine--
just a lightbulb
and a potbelly,
grayhaired,
and glad to have
the room.
...in the morning
they're out there
making money:
judges, carpenters,
plumbers, doctors,
newsboys, policemen,
barbers, carwashers,
dentists, florists,
waitresses, cooks,
cabdrivers...
and you turn over
to your left side
to get the sun
on your back
and out
of your eyes.

gromovnik
13-08-09, 21:30
Dan za Modni Kolaz - Poezija

http://www.youtube.com/watch?v=H0U9rIuR4F8

gromovnik
15-08-09, 18:01
Zaustavite satove, iskljucite telefon,
Da ne laju, dajte psima socne kosti,
Utisajte klavir i uz prigusenog bubnja zvon
Iznesite les crni, neka pridju tugujuci.

Avioni neka kruze jecajuci nadamnom
Ispisujuc' rec "Umro je" modrim nebom,
Golubovima oko vrata vezite leptir masne,
Saobracajci neka stave rukavice crne.

Bio je moj Sever i moj Jug, moj Istok i Zapad,
Moja radna nedelja i nedeljni odmor,
Moje podne i ponoc, moja pesma i moj govor;
O, kako gresih mislec' da nasa ljubav nema ponor.

Zvezde vise ja ne zelim, ugasite ih sve;
Zamracite mesec, zasenite sunca sjaj;
Izlite i okeane, pocistite sume sve.
Nadolaze dani tuge - odneo je i nas Raj

gromovnik
15-08-09, 18:43
TIŠINA
Ničim se ne može kupiti tišina.
Pojam koji ne treba objašnjavati.
Smogao sam snage
da se priberem
oznojenih vijuga
sažet
u neverici.
Postajemo
ono
pored čega prolazimo.
Tišino
ne očekuj od ljudi
umetnost
koju priželjkuješ
u čaši gemišta
od prostrelne rane i nevinosti.

Čedomir Ljubičić

gromovnik
17-08-09, 10:13
Ponekad sanjam te
u snovima se gubim
ali se probudim
cim krenem da te ljubim

Vise se tela tvog
ne oseca toplota
budim se u hladnim
rukama zivota

Jer sve sto prodje
sve sto jednom prodje
kao po kazni uvek vraca se
a kad se vrati
jednom kad se vrati
dodje da prodje
i opet secas se

Svakog si jutra
bolje nego sutra
a svaka noc
je uvek presudna
jer hiljadu ti stepenika treba
do vrha, a jedan
jedini do dna

Ref.
I bolje da se ne vidimo nikad
ne zivimo u istom vremenu
ja imam proslost
ti imas buducnost
snovi su izmedju
i bolje da se ne vidimo vise
jer shvatili bi tad u isti cas
da sve je ovo
sve je ovo moglo
da prodje i bez nas

Bolje da nikada
i nista nije bilo
da sam precutao
sve sto je srce krilo

Zato se ne vracaj
tisinu mi ne kvari
pusti da budem kralj
kralj izgubljenih stvari

Ribica
18-08-09, 00:34
"... Ti si nakanio da me po svaku cijenu uništitš
ali nikako da nađeš istinski put do mene jer
ti poznaješ uklesane i utrte pute i nijedan drugi.

Ti poznaješ samo one puteve što vode od srca i oka,
ali to nije sve,
Ima puteva što su se ispružili pred nama
bez javnog traga kolovoza, bez voznog reda, bez vremena i roka...

Ali to nije sve

Ti ne znaš zakon raskrsnice između svetlila i tmine..
Ali to nije sve,
jer najmanje znaš da u svom biću rvanja najteža su
i ratovi sami
u samome biću..

Ti ne znaš, dakle, da zlo si moje najmanje
između mnogih mojih velikih zala


Ti ne znaš s kim imaš posla.
Ti ne znaš ništa o mojoj mapi puteva.
Ti ne znaš da put od tebe do mene,
nije isto što i put od mene do tebe..

Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu
skrivenom za tvoje moćne oči.
Ti ne znaš da meni je mnogo više nego što misliš
sudbina namijenila i dala.

Ti si nakanio da me po svaku cijenu uništiš,
ali nikako da nađeš istinski put do mene.

Shvatam te: čovjek si u jednom prostoru i vremenu što živi tek sada i ovdje
I ne zna za bezgranični prostor vremena u kojem se nalazim.. "

Mak Dizdar - Ali to nije sve

gromovnik
18-08-09, 06:45
NE PITAJ ME O BOSFORU VIŠE

Ne pitaj me o Bosforu više,
Ja ti ne znam odgovor da dam.
Tvoje oči more mi otkriše
Kao plavi razbuktali plam.

Nikad nisam s karavanom svile
Putovao u bagdadski kraj.
Prigni k meni svoje grudi mile,
Daj da kleknem, odmora mi daj.

Zalud molbe i žar moj - pred njime
Tebi uvek svejedno će biti
Što Rusija – to daleko ime –
Kaže da sam pesnik znameniti.

Mojom dušom harmonika guče,
Mesečina sija i psi laju.
Persijanko, zar ništa ne vuče
Tebe plavom dalekome kraju?

Ne dođoh ti zbog čame i muke,
Kroz maglu sam zov tvoj čuo ja,
I labuđe ti si svila ruke
Oko mene, kao krila dva.

Mir odavno od sudbine tražim,
Ali prošlost prokleti ne želim.
O svojoj mi domovini kaži
Nešto lepo, da se razveselim.

Nadjačaj mi harmonike jeku,
Nek’ čarima novim se omamim,
Da, žaleći devojku – severku,
Ne uzdišem, ne snatrim, ne čamim.

Pa nek nisam bio na Bosforu,
Opis njegov mogu da ti dam,
Jer se oči tvoje, slične moru,
Talasaju kao plavi plam.


Jesenjin

tinky
18-08-09, 12:07
Ti koji postojiš, tamo negde,
na horizontu mojih pogleda,
između one tačke gde se dodiruju talasi
i mesta gde duvaju hladni vetrovi....
Ti koji si satkan od mojih nada...
Ti čije ime ne spominjem pred ljudima oštrog pogleda i opakih misli da ga ne bi izgovorili
čudni tonom...

Ti koji si mi se predao ,a da mi ni ne znaš sve skrivene putanje tela...duše....
Ti koji si jednom, ne tako davno, rekao „volim te“....
Ti... o moj „ti“.... hoćeš li moći pobediti setu u meni...
Hoćeš li moći pobediti mene u seti....

Jer...
ja stojim na glečeru, bosonoga, i telom mi ide hladan znoj...
moje su reči oštre i bolne...
ja se osvrćem za senkom kada ide ispred mojih koraka...
ja plačem, trčeći kroz gomile ljudi nedefinisanog lika bežeći od sebe...u sebe...
ja se smejem samo posmatrajući decu, životinje i prolećnu kišu...
hladne kapi na toplom asfaltu...telu...kako klize...
Ja nisam ono što u meni drugi vide, niti sam ono što kažem da jesam...
Ja sam stranac sebi....
Ja sam ništa i sve... dajem atom više
i uzimam deo duše, srca...i setno,
korak po korak, vraćam se svojim putevima...
Napuštam boj....
...napuštajući deo sebe....



Zato ... moj Ti...
... pobedi me...
...udahni mi krv....
I zamotaj me u moje crne pramenove kose... pokrij mi stopala dahom...
....pokaži mi da sam živa....
I krenuću sa tobom...
ka horizontu....

tinky
20-08-09, 14:25
Ako ikada odeš,
ostavi
vrata duše odskrinuta
da se makar kroz daljinu
ugijati mogu
kao beskućnik na plamenu svijeće.

Ako ikada odeš,
ostavi
širom otvorene oči
da se makar u tapkanju mraka
dalekoj svjetlosti
kao grešnik klanjati mogu.

Ako ikada odeš,
ostavi
stope na snijegu
da se makar u topljenju sunca
po nevidljivim tragovima
kao prokletnik orjentisati mogu.

tinky
20-08-09, 15:55
Ležaćemo jedno pored drugog u nekom polumraku i pričati.
Jako tiho i blisko.
Dodirivaću te dok budeš govorila.
Nežno.
Samo jagodicama prstiju.
Ispitivaću njima tvoje lice.
Očne kapke.
Vrhove ušiju i onaj deo tačno iza njih.

Na svakom delu tvog lica zadržaću se čitavu večnost da bih kasnije kad
ne budeš pored mene i kad zatvorim oči
mogao tačno da te dočaram.

Vrat.

Ramena.

Prelaziću rukama preko celog tvog tela.

Blago.
Polako.
Nevino.
Dečije.
Ispitivaćemo i otkrivati jedno drugo.
Ljubićemo se samo vrhovima usana.

Daću ti svu nežnost ovog sveta.

Daću ti svu nevinost koju imam.

I kad budem spustio ruku na tvoje grudi i kad ona klizne izmedju tvojih
nogu, opet će sve biti potpuno nevino.
Otvaraću te kao najnežniji cvetić koji postoji.

Ti i jesi cvet.

Vreme ce stajati.
Postojaće samo nežnost.
Bliskost.
Toplina.
Ispunjenost.

Zatvoriću oči i tako zatvorenih očiju videću te isto onako jasno
kao da te
gledam.

Samo vrhovima prstiju.

I pričaćeš mi šta želiš.
Šta voliš.
Ko si.
Gde si.
Zašto si.
Govorićeš rečima, pokretima, mirisima, slutnjama.

Otkriću tada na tebi neki deo tvog tela koji će zauvek ostati moj.
Bez obzira na sve, nosiću ga u sebi i kad sećanje na nas bude samo
slatka
izmaglica.
Možda će to biti tvoj bok, možda deo leđa, možda deo butine.
Ili šake, stopala.
Ali taj deo će uvek biti samo moj ma sa koliko muškaraca budeš bila.

I kad budeš rešila da odeš iz mog života...

Hrabrija,
Jača,
Samouverenija,
Neranjiva,
Pomirena,
Svoja,
Slobodna,

... biću srećan.

Tebe više niko nikad neće imati.

Ja ne želim da te imam.
Ja hoću da ti se dam.

I tada ćeš znati šta je ljubav.
Shvatit ćeš da mogu da se vole samo oni koji su slobodni.
Shvatit ćeš da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.

I kad nekom budeš rekla da ga voliš, govorićeš mu to puna i jaka

Daci
20-08-09, 16:26
Povešću te tamo gdje vodim sve svoje snove
Kada me čežnje lome i dušom uzdasi zaplove
Tamo gdje vrijeme stoji i samo vjetrovi strasti huje
Gde miris palmi more donosi i zalazak sunca se čuje

Povešću te na zvijezdu najsjaniju u nama
Kada u njenoj svetlosti nestane trag za nama
Tamo gdje se nemiri hrane rosom uzdrhtalih tijela
Gdje su ćula strašću opijena u igrama leptira bijela

Povešću te kada mi osjetiš dušu u svojoj duši
Kada se i poslednji oblak koji nas razdvaja sruši

(nepoznat autor)

gromovnik
21-08-09, 09:20
Zašto si tako lijepa


Zašto si tako lijepa?
Ne budi tako lijepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lijepa?
Kad bi bar imala pjege
da ih vječno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Cijelog bih života na koljenima
ubijeđivao razroko oko.
Ali, ti si lijepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živjeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živjeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živjeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živjeti s tobom.
Suviše si lijepa.

**

Milan Kundera

Yello
21-08-09, 10:04
Znakovi pored puta

Zima
Turobna noc u carstvu severnog vetra
u kome su svi vecno mladi,
jer su smrznuti!
I tako spreceni da umru od ljubavi i gladi.

Tek po koji treptaj oka
na smrznutim licima ukletih,
sa kosom od inja i smrzlim prstima.
Nema reci, samo vetar izgovara svoju kletvu
dok smrzava tela zrtava pristiglih.

Snezne utvare, zrtve ponosa!
Znakovi na putu iz licnog ubedjenja,
smrznuti i vecni dokazi ljubavi.
Oni koji su osecali previse,
osudjeni na sve ovo i pre rodjenja...

estate
22-08-09, 00:10
SAPUTNICA


Usput je u voz usla
i sjela preko puta.
Pozeljeh da sutnja njena
bude zauvjek moja.

Ostario sam s njom
tako suteci.
I djeca nam stasala
cekamo od njih pisma...

Bez pozdrava je otisla
I odnijela izmedju tih
stranica sve.

Radonja Vesovic

estate
22-08-09, 00:20
LJubav nije sreca- znaš li kad mi reče?
Ljubav to je rana i ta rana peče,
Ljubav boli,boli,kao živit boli,

Teško,teško onom,koji jako voli-
Nisi pravo rekla.Ljubav bol je, plamen
Ali muči samo kad si sam ko kamen.

A.G.Matoš

seka
22-08-09, 10:13
TEBI, LJUBAVI

1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

Dragana Konstantinović

Sanuška
22-08-09, 20:34
Enes Kišević - I ništa kao ne boli

Dan je kao sunčan
Ti si kao veseo
Prolaziš kao ne vide te
Svima je kao lijepo
Svima je kao dobro
I ti si kao suton
Živi se kao u miru
ptice su kao slobodne
budućnost je kao na dlanu
Savjest je kao čista
I sunce je kao jasno
I srce kao pjeva
Svi kao brinu o svima
Svatko je prijatelj kao
Svima je kao stalo do tebe
i do svijeta
I dan kao sviće
I ti se kao smiješiš
I ništa te kao ne boli.

gromovnik
23-08-09, 19:10
Ako - Radjard Kipling

Ako možeš
da sačuvaš prisebnu glavu,
kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi,
kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš - a da ti ne dosadi čekanje,
ili ako si prevaren - da sam ne varaš,
ili ako si omrznut - da sam ne mrziš,
a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar,

Ako možeš da sanjariš
a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste,

Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život,
i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš,

ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive,
da te služe dugo, iako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš kada nema nišega više u tebi sem volje koja ti dovikuje- ISTRAJ

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe
i ne istakneš svoju superiornost,
ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,

Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te svi cene, ali ne previše,
Ako možeš da ispuniš jedan minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i iznad svega
bićeš ČOVEK, SINE MOJ.

Gangster
24-08-09, 10:13
Mislis da ne vrede stvari sa kojima smo ziveli
kada ih napustimo i zaboravimo.
A previdjas snove , reci, dodire, pitanja i patnju.
Previdjas koliko je tebe ostalu u njima.

I da li bi umela da prepoznas sebe u stvarima,
u kojima su zauvek ostali tvoji tragovi?

gromovnik
24-08-09, 14:38
Brbljivci

Klinac gazi blatnjavim nogama preko moje
Duše
Govoreći o recitalima, virtuozima, dirigentima,
Manje poznatim romanima Dostojevskog;
O tome kako je ispravio konobaricu,
Kulovku koja ne zna da se francuski preliv
Za salatu sastoji od toga i toga;
Tupi ga o umetnosti sve dok mi
Ne ogadi umetnost
I nema ničega čistijeg
Nego vratiti se u bar ili
Na hipodrom i posmatrati ih kako trče,
Posmatrati kako se stvari odvijaju bez te
Larme i laprdanja:
Reči, reči, reči,
Mala usta rade, oči trepću,
Klinac, dete, bolestan od umetnosti,
Zakačen za nju kao za majčine skute
I pitam se koliko desetina hiljada
Ima takvih širom zemlje
U kišne noći i sunčana jutra
U večeri posvećene miru
U koncertnim dvoranama
U kafeima
Na poetskim recitalima
Brbljaju, blate, prepiru se.

To je kao kad krmak leže u krevet
Sa dobrom ženom
I tebi nije više
Stalo do nje.


Ch. Bukovski

Sanuška
25-08-09, 21:10
LJUBAV SA MNOM

Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca;
Ljubav sa mnom potres je pod korakom,
Rusenje brane na rijekama razbora,
Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma,
Ljubav sa mnom samoca je u svijetu i neljubav ljudska- da,
Ljubav sa mnom nije samo smjesak u tisini srca
Gdje mirisu jasmini jasnih suza,
Ljubav je sa mnom udar,
Potres i jaka samoca susreta sa istinom.


Vesna Krmpotic

Sanuška
25-08-09, 21:12
Tuzne su ispitivacke oci tvoje. One bi da smisao moj
dokuce kao sto bi mesec da izmeri more.
Razotkrio sam zivot svoj pred tvojim ocima s kraja na kraj,
i nista ne ostade skriveno ni precusceno.
I upravo me zato ne poznajes.
Da je to barem dragulj, mogao bih ga zdrobiti u stotinu komadica
i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim.
Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga
sa stabljike da ti ga u kosu zataknem.
Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi zali
i dno njegovo ?
Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si
kraljica njegova.
Da dodje samo casak radosti, on bi se u lagani osmeh
rascvao, i ti bi ga zacas mogla videti i procitati.
Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama,
pa bi se u njima i bez reci odrazila unutarnja tajna.
Ali, to je ljubav, ljubljena moja.
Njena je radost i njena bol bezgranicna, i beskrajna je
oskudica njena i njeno bogatstvo.
Blizu ti je kao i sam zivot, ali je nikada ne mozes
sasvim upoznati.

Tagore

gromovnik
26-08-09, 13:20
KAŽEM - SMRT, A LJUBIM...

Kažem - smrt, a ljubim usnom kao predeo.
Smrt ćuti, ja zvonim od starosti buduće.
Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo
i naše smejanje s okna svake kuće.

O, nikada takve strasti bilo nije
ko poljem te noći na ivici groba.
Ja nisam ljubio nikada silnije
tu rosu i tebe no u ono doba

kad su nam svrdlali meci i vrtlozi,
bol što je iz rana loptio na sve,
kad je brat prohodo na drvenoj nozi,
kad su nam vezali i oči i sne.

Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije.
Ljubav je kćer čiji je sin imao sina
da odagna stravu iz zemlje Srbije
i ljubi devojke u kucaj malina.

Dim za žar, mir za bol, muk za reč - ja neću.
Ja pucam da ljubim tvoja vita rebra.
I ranjen ja tražim, ko sloboda - sreću,
ko dan - taj smeh pod prokislim krovom neba.

Raduj se, o raduj, radujte se svi
prkosu što cveta na oštrici more,
toplome zrnu što pod ženskim rebrom zri,
morima što okom devojke njonjore.

Reknem li - smrt, ljubim ko usnom - predeo.
Reknem li - kraj - zvonim od strasti buduće.
Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo
i naše smejanje s okna svake kuće.

Oskar Davičo

tinky
30-08-09, 08:10
Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oči slede,
preletajući one kolutove blede,
oko usana…

Što drhte, protkani,
mutnom tišinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomešani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
teško i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dižem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova večeri,
šapućem, nesigurno,
i moje ime.


Miloš Crnjanski

tinky
30-08-09, 08:30
Ostani

Poželim li ikada plakati bez razloga
i biti tužna iako bih trebala biti sretna
ili gledati u prazninu satima
i šutjeti...
Molim te,
budi uz mene.
Ne postavljaj previše pitanja
i ne traži da opravdavam zašto
i zbog čega...
Ne pitaj me ništa,
samo me zagrli
i daj da osjetim da traješ sa mnom,
da dišeš pored mene
i da shvaćaš...
Samo mi pruži ruku
i osjeti drhtaj koji se penje mojim rukama
i ovaj nemir koji me otima..
Osjeti, jer...
Moj će dodir biti dovoljan da razumiješ sve
bez ijedne riječi.
Moj dodir mora biti dovoljan da otkriješ
da se bojim.
Molim te samo,
budi uz mene.
Ne odlazi jer ne znaš što mi je danas,
ne napuštaj me jer ne znaš što da mi kažeš,
ne okreći leđa zato što ti nisu jasne moje suze,
ne puštaj mi ruku zato što ne zeliš slušati,
ne ostavljaj me samu jer misliš da mi ne možeš pomoći,
ne dopuštaj da potonem jer ti želiš otići...
Ostani i onda kada misliš da nemaš razloga
i onda kada je najteže ostati
i onda kada bi svatko odustao...
Ti...
Ostani.

gromovnik
31-08-09, 19:11
Zašto si tako lijepa?
Ne budi tako lijepa.
Hoću da budeš od mesa,
ne od sunčevog sjaja.
Zašto si tako lijepa?
Kad bi bar imala pjege
da ih vječno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Cijelog bih života na koljenima
ubjeđivao razroko oko.
Ali, ti si lijepa.
Da, od sunčevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno živjeti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici živjeti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ružnoća.
Svaki posrtaj.
Ne mogu živjeti pod reflektorima.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu živjeti s tobom.
Suviše si lijepa.

**

Milan Kundera

tinky
01-09-09, 08:04
Ne volim je
Daleku i nepoznatu
Skrivenu
U očima neuhvatljivih boja.

Ne volim je
Plahu i ustreptalu
Skrivenu
U svakom mom nemiru.

Ne volim je
Svijetlu i nedodirljivu
Skrivenu
U svakoj uzavreloj riječi.

Jedino više
Na svijetu mrzim sebe
Što noćas
Lažem
Bezočnije nego ikad.

Jovica Letić

gromovnik
01-09-09, 21:46
Volim te

Izmedu dva uporednika dok provirujem glavu
Izmedu dve žiške u slepoocnicama
U pauzama dok radnici piju cadavo mleko
I prašnjavi maslacak lepi se za plucna krila
Dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
Izmedu dva daleka poredenja
Volim te.
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
I sloj vazduha se na lepe senke cepa
U mašineriji noci
Moje srce je slicno kompresoru
Naklonjenu svemu što nema veze samnom
Dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te.
Rudnici kamene soli u mom srcu
Zora lomi sude od porculana
Kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
Postacu prašina ako voliš prašinu
Ti koja me tudim imenom zoveš
Volim te.
Dolazi prolece i jednu pravu damu
Niko ne može zamisliti bez pudlice
Stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
Ja ne znam put - krijem se u tvojoj senci
Ja sam tvoja senka i noc je moje carstvo
Svet me izgubi, ali ti me dobi
Volim te.
Što vide slepi ne vide zaljubljeni
Pokvareni andele; o, sneže u avgustu
Moje su ruke ostale oko tebe kao obruc
Ljubomoran na vazdušni pritisak i vodu
Ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
Odavno vec svojim ocima ne verujem
Volim te.


Matija Bećković

gromovnik
02-09-09, 10:12
ODAKLE MENI TI

Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma

Odakle meni ti?

M.Marinović

tinky
02-09-09, 11:35
Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne zelim da itko zna.


Charles.C Finn

gromovnik
07-09-09, 14:46
:loveletter:BESKRAJNA PJESMA

U ovoj veceri tvoj profil nema preciznih linija,
jer na tvom licu nema granice gdje bi poceo tvoj osmijeh;
al' on je odjednom u tvojim ustima i ne zna se kako tece
i kad odlazi, nikad se ne moze reci da li je jos ovdje,
isto kao i tvoja rijec, od koje nikad ne cujem prvi slog
i nikad da prestanemo slusati ono sto govoris,
jer ti si tako bliska u ovoj udaljenosti
te je uzalud pitati kada je dosao tvoj dolazak,
jer nam se cini da si bila ovdje cijelog zivota,
s tim vjecnim glasom, s tim stalnim pogledom,
s tim nepromjenjivim obrisom svoga lica.


Cesare Pavese

tinky
07-09-09, 19:57
Kada se jednom budemo sreli,
prepoznaćeš me po tome što se moji koraci
neće čuti,
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam
po zemlji.
Pretvaraš me u senku.
Vodiš me u svet slobode.
Opijaš me rečima.
Hraniš poljupcima.
Oplodiš me muzikom
i ja rađam snove.
Uzmeš me samo za sebe,
onda nesebično pokloniš drugima.
Razvlačiš moje misli,
pleteš mrežu u koju se zaplićem.
Učiš me da hodam po reči,
pružaš ruke ka nebu,
dozivaš kišu.

Ne plašim se smrti, ona će jednom sigurno
doći.
Plašim se tebe, nikada nisam sigurna da ćeš
mi se vratiti.

Ana Rodić